dakle, svaka čast svima koji su na ovoj temi (mislim i na autore i na postavljače teme), ali dosta čitam i beletristiku....nadam se da među vama ima onih koji to isto čine, pa bih da razmenimo mišljenja o knjigama koje su u trendu i tako...
Printable View
dakle, svaka čast svima koji su na ovoj temi (mislim i na autore i na postavljače teme), ali dosta čitam i beletristiku....nadam se da među vama ima onih koji to isto čine, pa bih da razmenimo mišljenja o knjigama koje su u trendu i tako...
e, pročitala sam sinoć od mikloša vamoša ''knjigu očeva''. knjiga je odlična...prava saga, vrlo lepo pisana...preporučujem najtoplije.
nisam do sad čitala vladimira sorokina. činilo mi se da je previše direktan za moj ukus i ispostavilo se da sam u pravu....što se mene tiče. ipak, stisla sam petlju (i stomak) i pročitala knjigu ''30 marinina ljubav''. dobra je, čitljiva, ali ipak opterećujuća, knjiga koja se pamti zbog sudbine junakinje...ne daj Bože nikome da tako živi.
''zemljopiščeva biblioteka'' - džon fasman.
najtoplije preporučujem - zanimljiva, dobro napisana, duhovita na momente, čak i informativna...daklem, sasvim ok knjiga.
''ljudi laži'' skota peka...pročitala sam je treći put za 18 godina...mnogo me strefi svaki put, a strefi me svaki put drugačije. najgore je što me baci u bedak, pa ljude posmatram kroz ''vizuru'' te knjige.
''poslednja tura'' - grejem svift.
lepa knjiga...priča o četiri nerazdvojna druga...u jednom danu se svaki od njih seća zajedničkih momenata, pa se kroz knjigu vidi čitav njihov život...napisana je potpuno na naš, beogradski način, čak ima smešnih trenutaka, iako mi je, u suštini, tužna...
http://images-srv.leonardo.it/proget...slovna_604.jpg
Постоје књиге које су писане у прози, а кад их читате – чини вам се да читате поезију, ону најрафиниранију, најсликовитију, најтананију.Такав је роман Ане Атанасковић „ Јелена Анжујска“, роман – песма.
Кад отворите прву страну романа, дочекаће вас саговорница која жели да вам исприча једну несвакидашњу причу – о девојчици, девојци, жени, старици; о супрузи и мајци; о католкињи и православки; о градитељки и ујединитељки; о краљици и светици, о туђинки и рођаци, о мученици и срећници;о Јелени Анжујској и о сестри Јелисавети.
„ Приђите ми! Имам нешто да вам кажем. Саслушајте ме! Усудићу се да користим Реч (ону која је постојала пре свега, у почетку). Позајмљиваћу речи, које су биле и биће, и покушаћу да их истргнем из љиховог уљуљканог, ванвременог, безбојног станишта, да бисте ме чули и разумели. Упамтите добро, јер причање приче је као вишемесечни порођај, непрестани нагон који грудва речи у грлу...“
Много је места на којима можемо чути њену причу, јер причу о Јелени Анжујској, касније Немањић, у складном вишегласју певају нам бели камен пешчар манастира Градца, који је саградила, иконе на којима је овековечена, шуме изнад конака манастира, брза и хучна Ибар- вода, улица Краљице Јелене у Београду, Мала и Велика Краљичина плажа у Милочеру, извор Краљичино око, фрањевачке цркве и манастири у Котору, Бару, Улцињу, Сопоћани, животопис архиепископа Данила, Богородичина црква у манастиру Тврдош, манастир светог Ахилија у Ариљу, дворац у селу Брњак код Ибарског Колашина...
Ако искорачите из простора земље Србије, у којој постоји долина посвећена њој, коју је њен муж, српски краљ, из љубави засадио, Долина јоргована, у ватиканској ризници цркве светог Петра видећете њен дар папском двору, а њене дарове, послате у име српског народа, наћи ћете и у Светој Гори, Јерусалиму и Синају. Крочите ли у њену родну Провансу, поља лаванде, дрвореди маслина и провансалски виногради певаће вам такође о њој.
Јелена каже: „ Ослушните! Огрејте се!“, јер зна да то значи: примите у себе моју истину, јер је она и део вас!Зато сам јој и пришла, као пријатељ и као сестра.
Ана Атанасковић пише затим о Јеленином рођењу: Кћи је мајке Матилде де Вјанден, француске племкиње, и оца Јаноша Анђела, сина грчког цара Исака Другог Анђела. Рођена је у Авињону. Име Јелена добила је јер је рођена у свитање.
На позив Карла Анжујског, рођака, породица прелази у Авињон, где живи у изобиљу и где се Јелена учи многим вештинама, али од свог рођака слуша приче о двору, краљевском мачу, Лоари, тврђави Лувр, пировима и поворкама, поетским турнирима...
Тада, у детињству, усниће чудан сан који ће је пратити све док се не претвори у стварност, сан у коме је видела слике поља, уста пуна земље, цркву, за коју зна онако како може знати онај коме су слутње једини знак постојања, да још не постоји, али да је дозива, јер жели да буде саграђена, и да се налази ван Провансе.
Утеху налази у мајчином загрљају. Мајка ће тада, а и све до краја, бити једина утешитељка, и њу ће, било као мајку од крви и меса, ону која ју је родила, или мајку Богородицу, дозивати још много пута и у њој налазити смирај.
Култ Богородице, донет из завичаја, она ће брижно неговати.
Један звездочитач прорећи ће јој да ће бити призната, чувена, вољена, да ће краљевати, као и њен пород, да ће градити веру и цркве, да ће бити сунце које сија најјачим сјајем. Она ће се обрадовати томе, замишљајући како служи Француској, јер је „сасуда, љуска, од грла до пупка издубљено корито које се пуни љубичастом бојом“.
Љубичаста боја, боја лаванде, боја поља кроз која је пролазила толико пута и у којима се радовала, постаће доминантна, искрсаваће у свим важним тренуцима њеног живота – биће и боја неба, боја њене косе, боја Богородичиног плашта, боја којој нема краја, како на једном месту и сама каже. Касније, кад постане српска краљица, то ће бити и боја долине посвећене њој, Долине јоргована.
Није ни чудно, јер је „љубичаста боја- краљевска, боја духовности, идеална мешавина црвене и плаве, симбол интелигенције, истине и сете“(стр.183), и краљици једино пристаје.
Први пут напушта Француску приликом одласка у луку Драч, где је њу и сестру повео Карло Анжујски.Пати због тога. Тај пут зацртаће њену будућност јер је још на гозби осетила да се нешто чудно дешава:
„ Далеко сам, у непознатом, и многа лица посматрају љубопитљиво. Не памтим их. А неко ме од њих загледа. Осећам док не гледам. Не видим, не разазнајем ко.Кад тражим, сва лица су иста. Кад се кријем, нечији поглед ме прождире. Дрхтим.
Не смем никоме да кажем, али сутрадан, на зидинама, неко ме је пратио. Гањао. И вешто се крио.Вешто се утапао у камен. Дахтао је за мном.“
Након тога сазнаје да испрошена, да је Карло уговорио брак са Урошем, краљем Зете и Рашке, да ће бити краљица. Имена људи и непознатих предела звуче јој грубо. Као срна је погођена, а мора да залечи рану, да се помири са туђим избором, да прихвати вољу Божију и, преко Мађарске, где јој је родбина, стигне до свог мужа, до Рашке.
Из отачаства, тог маја, са собом носи највредније и најлепше: књиге, хаљине, лавандино уље, драгуље, и цвет који је симбол анжујске лозе, насликан и на њиховом грбу - бели крин...
У долини Ибра буди је мирис:„ А мирис, мирис пламти. Запосео је долину, облива је, мирис у ноћи.Гледам, не видим ништа у тами.Само осет. Мирис који плави тело, осваја. Тежак, јак, а враголаст, лако налази пут. Он је свемоћан. Тонем још више.Који је то цвет?Који може да царује целом долином, колике су му стабљике? Узбуркана сам. Никако да сване, да га видим. Зауставио је време.
...Мирис безгласног јутра се меша са мирисом чудесног цвета, тих гроздова пуних ситних љубичастих очију. А боја, љубичаста.Јака и слаба, тана и блага, гроздови се разликују.Куда год погледам, они.
Боја моје косе.Гроздови. Једно су.Спајају се. Целу долину носим са собом...“
Јоргован ће бити прва реч коју ће будућа српска краљица научити на српском, „туђа реч која ће бити мој дом“.
Након венчања са Урошем, Јелена се труди да што више сазна о Немањићима, учи језик, обилази све библиотеке, чита, скупља речи, обилази цркве и манастире.
У Студеници се први пут се у њој јавља мисао о цркви - задужбини.:„Ова црква откључава срце, разоружава, учи милости, ова стамена, чврста Божија кућа...“Место моћно, разоружава ћутке. Тврд, јак корен има ово место."
Tag: Ana Atanaskovic
''poništena'' - voli lem.
ostajem bez reči pred neverovatnom pričom...takvi životi sigurno postoje pored nas, a mi ih ne premićujemo, jer smo okupirani sobom.
''čitač'' - bernhard šlink.
kratka, ali ybitačna.
e, da...pre ''čitača'' sam čitala'' knjigu od done tart ''mali prijatelj''...
mislim, njen roman ''tajna istorija'' je fenomenalan. žena zaista ume da piše...ipak ''mali prijetelj'' je, na kraju, razočaravajući....sve je savršeno, lepo napisano, slikovito, može da se mašta uz knjigu....i na kraju - prc - ništa. kao da nema kraj.
''kad je plakao niče'' - irvin jalom.
odlična knjiga. pisac je inače psihijatar i sasvim je dobro smestio radnju na kraj pretprošlog veka i razradio odnos lekar - pacijent. samo što je u ovom slučaju pacijent niče.
meni je knjiga super.
"Preporučeno", autor Iselin C. Herman
http://razbibriga.net/imported/2010/...poruceno-1.jpg
Preporučeno je kratak roman o zabludi kao stanju u koje možemo ući ukoliko kontrolu nad mentalnim i emotivnim sklopom prepustimo samo jednom osećanju.
irvin jalom:
1. ''kad je niće plakao''
2. ''lečenje šopnehauerom''
odlične knjige. prva malo bolja.
Hiljadu cudesnih sunaca - Haled Hoseini
da, odlična je, kao ''lovac na zmajeve''.Citiraj:
Prvobitno napisano od andromeda
Ali, šta je "dobra knjiga"?
teško pitanje. za mene je dobra knjiga ona kojoj ću se vraćati i iščitavati je ponovo.Citiraj:
Prvobitno napisano od planinar
jeste, i to sam procitala
:raz_114:Citiraj:
Prvobitno napisano od andromeda
Zaista je dobro pitanje šta je dobra knjiga.
Ponekad dobrom knjigom možemo smatrati i štivo koje smo pročitali u dahu pa nam se učinila kao
dobra,jer nije zamorila mozak,a ponekad je dobra knjiga ona sa kojom smo se namučili i napatili
bezmalo kao pisac dok je pisao svoja razmišljanja i kroz likove odživeo svaku bol i radost ,tugu i nesreću,
zamrsio misli kao kakav filozof i bacio nas na muke nevidjene u otkrivanju onog - šta je pisac hteo da kaže.
Klasičan primer ovakve knjige je Lalićeva "Lelejska gora"...naježim se i danas kad se setim Tantalovih muka :lol:.
Ovog puta ću se zadržati na onoj prvoj varijanti dobre knjige,jer u jednom segmentu ima istorijsku podlogu,sa
ličnostima koje su nekad vladale jednim egzotičnim svetom,svetom koji privlači tajnovitošću i bojom koja nije
svakidašnja i uobičajena za naše prilike.U pitanju je Indu Sundaresan i " Svetkovina ruža"....nastavak knjige koju možete ,
ali i ne morate pročitati a da biste mogli razumeti i pratiti radnju u ovoj - dakle ,svojevrstan nastavak knjige "Dvadeseta supruga".
U pitanju je sveobuhvatna,temeljno dokumentovana priča o želji, seksualnim običajima i političkim intrigama i izdajstvu.Roman epski,
čulan,egzotičan ,iznad svega prelepo napisan,raskošan izraz mašte i talenta Indu Sundaresan.
nikad nisam mogla da pročitam ''lelejsku goru'' do kraja.
@Biso..nadji onu gore "preporuceno"...koliko te poznajem, sigurna sam da ces je doziveti kao i ja.
Ja sam nekako uspela,ali na jedvite jade :lol:
pročitam stranu pa se vratim na početak,pojma nemam šta sam čitala :lol:
Snimila sam je već ;)Citiraj:
Prvobitno napisano od sani
"roman o zabludi kao stanju u koje možemo ući ukoliko kontrolu nad mentalnim i emotivnim sklopom prepustimo samo jednom osećanju."
...savršen razlog za čitanje i usput analiziranje same sebe i sopstvenih zabluda nastalih iz dominacije jednog osećanja :)
...gde to da propustim ;)
http://www.yu4you.com/slike/knjiga/8...ila_Ulicka.jpg
Providne price , Ljudmila Ulicka
U zbirci Providne price vesto, sa lakocom pricanja i toplinom, prikazuje ljudsku lakomislenost, zelju za ljubavlju, susrete, rastanke, i svoje junake, mada sa izvesnom dozom ironije, oslikava sa velikom simpatijom. Zbirka Providne price izuzetna je po formi. Sastoji se od nekoliko prica, nepovezanih ni sadrzinom ni glavnim junacima, koje povezuje sam pisac svojom uverljivom pricom, dozivljenom licnim iskustvom, i sve se one kao delovi mozaika stapaju u jedinstvenu sliku: kako zene lazu!
Pod tim naslovom knjiga je bila best-seler na frankfurtskom sajmu knjiga 2003. godine, a u Rusiji je dozivela vise izdanja.
p.s. hvala ti sto si me "upoznao" sa Ulickajom :namigusa:
:) Te dve knjige su mi ostale u secanju bas onako i iz nekog razloga ostavile jak utisak na mene.Citiraj:
Ovog puta ću se zadržati na onoj prvoj varijanti dobre knjige,jer u jednom segmentu ima istorijsku podlogu,sa
ličnostima koje su nekad vladale jednim egzotičnim svetom,svetom koji privlači tajnovitošću i bojom koja nije
svakidašnja i uobičajena za naše prilike.U pitanju je Indu Sundaresan i " Svetkovina ruža"....nastavak knjige koju možete ,
ali i ne morate pročitati a da biste mogli razumeti i pratiti radnju u ovoj - dakle ,svojevrstan nastavak knjige "Dvadeseta supruga".
U pitanju je sveobuhvatna,temeljno dokumentovana priča o želji, seksualnim običajima i političkim intrigama i izdajstvu.Roman epski,
čulan,egzotičan ,iznad svega prelepo napisan,raskošan izraz mašte i talenta Indu Sundaresan.
A zbog ove sam izletela (citaj: izbacena) sa predavanja, jer sam se umesto predavanjem zabavljala knjigom. :lol:Citiraj:
1. ''kad je niće plakao''
Ako je do razloga,onda da ne žališ :)
makar je bio dobar ;)
Vala bas, mada mislila sma da ce sto prevrnuti. Predavanja su nam bila u ucionicama, a ne u afiteatru, zbog malog broja.
@tema citala sam jednu knjigu, malo je uvrnuta, malo vise uvrnuta, o tipu koji je ziveo sa svinjama i majkom, nije bio bas normalan, a druzio se sa devojkom koja je bila dosta mladja od njega, pa su to druzenja ljudi shvatili pogresno i tako.....ali ja se skoro nikada ne secam pisca :Sad:, uglavnom naslova i naravno radnje. Ako se setim necega napisacu.
u svako doba :raz_125:Citiraj:
Prvobitno napisano od Ninani
to ti je samo pozitiva u cv-juCitiraj:
Prvobitno napisano od Skituljka
PARISKA LJUBAV KOSTE HUMANKOVA:bravo:
Jurij Poljakov
1. ''molitva moje majke'' od nafize hadži
2. ''ostati isti'' od elizabet berg
dobre knjige, naročito ova prva.
''put za jesrusalim'' - jan gijo
deo triologije. drugi i treći deo nisu još objavljeni kod nas, pa ne mogu da donesem konačan sud o knjizi...mada je ok pisana i zanimljiv je period - 12. vek u švedskoj.
Zlatno runo
Pekić
''euklidov prozor'' od leonarda mlodinova.
ima ovde na makedonskom ali prevodi su nam uzas i nemam nameru vise da dajem pare za te neke nase glupe nove maltene bugarske kovanice koje niko ne razume , nasla sam na srpskom jedan primerak u CG i uzeli mi je za minut dok ssam se vratila po pare :(Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Secanje na moje tuzne kurve - Markes
Sani ovo dobro zvuciCitiraj:
Prvobitno napisano od sani
"Zovem se crvena".
Od Orhana Pamuka.
zar nije zovem se crvenO?