http://razbibriga.net/clear.gif
Printable View
http://razbibriga.net/clear.gif
Živi kamen je naziv za fascinantnu grupu biljaka koja potiče iz severne Afrike
gde su se prilagodile ekstremnoj suši i vrućini. Na podneblju gdje kiša ne pada
mesecima ova biljka je razvila sposobnost da zadrži vodu u paru listića. Listovi
koji toliko nabubre da izgledaju poput okruglih kamenčića prilagođavajući svoju
boju okolnom kamenju i zemlji. Tako se, manje uočljivi životinjama uspevaju
izboriti za svoj opstanak.
http://razbibriga.net/clear.gif
Razmnožava se uglavnom setvom. Dobro uspeva u plitkim posudama.
http://razbibriga.net/clear.gif
Ove biljke mogu da žive i do sto godina.
Sukulenti
Zajedničkim imenom mesnatice, tustike, odnosno sukulenti, obuhvaćene su biljke koje su
sposobne sačuvati u zadebljanim listovima ili zadebljanim delovima stabljike zalihe vode i
na taj način preživeti sušna razdoblja. Razlikujemo sukulente zadebljanih listova i
sukulente zadebljanih stabljika kojima pripada i brojnim vrstama bogata porodica
kaktusa. Građom i načinom života sve su se ove biljke prilagodile klimi njihove postojbine
za koju su karakteristična razdoblja sa smanjenom količinom vode, razdoblja suše i kiša
što se smenjuju u nepravilnim ciklusima.
http://razbibriga.net/imported/2011/...ents_etc-1.jpg
Svi kaktusi i euforbije pripadaju sukulentama zadebljane stabljike. Iako su pojedini
sukulenti zadebljanog lišća odomaćeni u Americi, najveći deo ovih biljaka pripada Afričkoj
flori. Botanički gledano veoma je teško odrediti oštru granicu između sukulenti
zadebljanog lišća i zadebljane stabljike.
http://razbibriga.net/imported/2011/...cculents-1.jpg
Lisnatim sukulentnim biljkama, odomaćenim u SAD, domovina je uglavnom Srednja i
Južna Amerika. Pripadaju brojnoj porodici Crasulaceae. Zatim, može se sresti i više od
300 vrsta agava (Agavacea), a u savanama nalazimo i neke ananasovke (Bromeliaceae),
koje pripadaju sukulentima. Mnogi afrički sukulenti odlikuju se neobičnim oblicima i
fantastičnim, raskošnim cvetovima. Pripadaju mnogim porodicama i gotovo svi bez
izuzetka, sukulentima zadebljanog lišća. Značajne naseobine sukulenti nalazimo u južnoj
Africi gde se, pripadnici porodice čupavica sa svojim prelepim cvetovima prostiru na
ogromnim površinama.
Ovde se može naći i malo čudo prirode - ''živi kamen'' (Lithops). Nešto severnije rastu
bezbrojni primerci Crassula-vrsta, glavočika (Compositae), ljiljana (Liliaceae) i mnoštvo
drugih, veoma zanimljivih biljaka, kao što su Ceropegia i Stapelia, obe predstavnice
svilenica (Asclepiadaceae). Osim toga, u gotovo svim sušnim područjima Afrike nailazimo
na raznolike mlečike (Eufhorbiaceae). Po građi su neobično slične kaktusima i isto tako
čudesno lepe. I na ostrvu Madagaskaru takođe se može naći veoma zanimljiva
sukulentna flora sa mnogo endemskih vrsta, dakle biljaka koje ne rastu nigde drugde na
svetu.
Neke od njih imaju cvetove izvanrednih boja. Sukulenti su veoma pogodne sobne biljke,
jer je većina njih malog rasta, te ne zauzimaju mnogo mesta, a u prirodi su već navikle
na suv vazduh i malo vode, što drugim biljkama u stanu često ne odgovara. Sukulenti
vole rastresitu propusnu mešavinu zemlje u koju se doda malo peska.
http://razbibriga.net/imported/2011/...3dNUdWrT-1.jpg
Presađuju se samo onda kada im je stvarno potrebna veća saksija. Obično se iz starih
saksija površinski sloj zemlje iskopa, izvadi i popuni svežom mešavinom zemlje. Prilikom
sađenja treba na dno saksije ili cvetne činijice staviti dovoljno šljunka ili peska radi
dobrog odliva suvišne vode. Sa prihranjivanjem ne treba preterivati, jer mogu da izgube
svoj karakrerističan rast i oblik, u čemu se i sastoji njihova lepota i vrednost.
http://razbibriga.net/imported/2011/...00388JPG-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/10/DSCN1971-1.jpg
Zato je preporučljivo da se ne prihranjuju bar u početku, dok se ne stekne izvesno
iskustvo. Zalivati ih treba ujutru, da bi se do mraka voda ocedila i isparila. Prezimljuju u
svetloj nezagrejanoj prostoriji na temperaturi od 10 do 12°C.
Tada se zaliva oprezno, jedanput u 15 dana, tek toliko da se zemlja u saksiji sasvim ne
zasuši. Prilikom zalivanja mora se paziti da se ni leti ni zimi ne poliju listovi. Leti se može
izneti napolje, na balkon ili terasu, a samo neke osetljive vrste, kao što su havortije,
treba zaštititi od jakog popodnevnog sunca.
http://razbibriga.net/imported/2011/..._species-1.jpg
Razmnožavaju se u proleće od izdanaka, delenjem listova ili reznicama. Od biljaka sa
mesnatim lišćem koje se ubrajaju u sukulente kod nas su najviše poznate: agave, aloje,
krasule, gasterije, havortije, sempervirijum i stapelije.
http://razbibriga.net/clear.gif