Tvrdica/Kir Janja – Jovan Sterija Popović

Atačment 4163




Jovan Sterija Popović (rođen u Vršcu 13. januara 1806, preminuo u Vršcu 10. marta 1856.) je bio srpski književnik aromunskog (cincarskog) porekla. Smatra se osnivačem srpske drame. Prvi je i jedan od najboljih srpskih komediografa.

Jovan Sterija Popović (ili Jovan Popović Sterijin) je rođen u trgovačkoj porodici. Osnovnu i srednju školu pogađao je u Vršcu, Temišvaru i Pešti, a prava u Kežmaroku.

Još kao dete zbog slabog telesnog sastava i krhkog zdravlja, bio je isključen iz plahih dečijih igara, stalno uz majku, sa urođenim posmatračkim darom. Njihova kuća se nalazila na početnom delu Pijace vršačke, u neposrednoj blizini Saborne - Velike crkve. Kada mu je majka naprasno preminula, Sterija je morao da izdrži veliku borbu sa ocem oko daljeg školovanja. Otac mu je bio došljak. Sterija nije zabeležio odakle mu se otac doselio u Vršac. Napisao je samo biografiju svoga dede slikara Nikole Neškovića.

Kad se oženio, Sterija je kao domazet ušao u kuću svog uglednog pokojnog tasta. Ima traga da su starog Steriju, u to vreme labavih i neustaljenih prezimena pisali ne samo Stefan Popović (kako je zabeležen u Protokolu kreščajemih, prilikom krštenja prvenca Jovana), nego i Šterija Molerov.

Jovan Sterija Popović rodjen je u Vršcu. Pripada klasicizmu, podražava antičke uzore. Pisao je prozu i drame, predstavnik sentimentalizma.

Molijer „Tvrdica“ – Plaut „Aulilarije“ (uzeto od ovog dela, po uzoru na njega). Aulilarije – motiv ćupa, kovčeg u kojem se krije blago.

Karakteristično za klasicizam je poštovanje pravila tri jedinstva, vreme, mesto i radnja.

Sterija je prvi komediograf, poreklom je Grk. Pisao je dela: „Pokondirana tikva“, „Zla žena“ , „Roman bez romana“, zbirka pesama „Davorje“.

Ovo je komedija karaktera, preterane osobine čoveka, kao što je tvrdičluk. Ismevaju se negativne osobine, uobraženost, hvalisavost, škrtost, nadmenost.

Komedija karaktera ili psihološka komedija je komedija u kojo se ismeva jedna ličnost i njena dominantna osobina.

Cilj joj je da zabavi, ali i da pouči.

Predislovje ili predgovor, govori o dvema stvarima, od materijalnom položaju pisca i o poučnosti komedije.

Kir Janja je poreklom Grk, trgovac je, idividualizovan lik. Grčko srpski žargon. Često se pojavljuje igra reči (voleti, brinuti, paziti, ljubiti).

Druga i najbolja Sterijina komedija karaktera je "Tvrdica" ili "Kir-Janja" (1837), u kojoj je Sterija dramski uobličio lik Grka, tvrdice i spekulanta, zelenaša i fanatičnog poklonika novca. Kir-Janja, bolesno pohlepan za zlatom, tipičan je i specifično vojvođanski pretstavnik ere prvobitne akumulacije kapitala u Sterijino doba. Sav u opsesiji novca, fatalno opterećen težnjom za sticanjem, pretvorivši tako novac od sredstva u cilj i u jedini smisao života, u najvišu životnu vrijednost prema kojoj se odmjeravaju sve ostale moralne, intelektualne i društvene vrijednosti, Kir-Janja gubi zdravu i normalnu životnu logiku, izopačava svoj ljudski lik, deformiše se moralno i postaje bolesno čudovište i razoren duh. U toj svojoj strasti, u kultu novca, slijep i izgubljen za sve ostale manifestacije i aktivnosti porodičnog i društvenog života, on se tragično sukobljava sa ljudima i problemima i postaje žalosno smiješan, čiftinski ograničen i slabićki bijedan, nespretan, plašljiv, začudno lakovjeran i naivan, ali uvijek bez ponosa, nizak, samoživ i nečovječan.

On je bez razmišljanja i bez imalo griže savjesti spreman da žrtvuje sreću svoje jedinice Katice dajući je starom "bogatom" Kir-Dimi samo da ne bi morao uz kćer dati i miraz. Starom i vjernom sluzi Petru naplaćuje uže, iako mu je sluga, prerezavši uže; spasao konja iz požara. — Zbog nerazumnog upravljanja imetkom iscurilo mu je sirće, srušila se dotrajala šupa i ubila konja, a zbog nezasitne i prljave spekulacije uspljesnivilo mu se žito. — Kir-Janja je sjajna umjetnička figura rađena rukom velikog majstora, umjetnika koji svoj lik svestrano osvjetljava. On je Kir-Janju stavio u gro plan ovog komada, onako prirodna, psihološki produbljena, natopljena lokalnom bojom i atmosferom vremena, reljefna i impresivna u njegovoj snažnoj životnoj uvjerljivosti i umjetničkoj sugestivnosti. Jedino je nešto skučen svojim grčkim žargonom i ograničen sredinom, vojvođanskim ambijentom. On je studiozno izdignut tip, određen jednom etapom u ekonomskom razvitku vojvođanskog trgovačkog reda, u kome su naročito doseljeni Grci i Cincari igrali vidnu poslovnu ulogu. I ostale ličnosti, iako služe najviše zato da se Kir-Janja do kraja psihološki i mentalno izjasni, dane su živo i plastično, osim Mišića koji je prilično bezbojan i nedovoljno izrazit lik. — Radnja prirodno izvire iz unutrašnje karakteristike oštro suprostavljenih ličnosti i živo je pokretana njihovim strastima, težnjama i interesima.

Kir-Janju su poredili sa Molierovim Harpagonom. Sterijin lik je ispao malen u odnosu na monumentalnost i univerzalnost Molijerova lika, ali su zato u Kir-Janji, kao specifično našem tipu; bujni i svježi naši životni sokovi. Zato on važi kao bogato svjedočanstvo jedne značajne etape u razvitku našeg vojvođanskog društva. Kir-Janja je toliko realan i tako snažno realistički dat da je Sterijin otac, — po jednoj anegdoti, — pročitavši ovo djelo, u liku Kir-Janje prepoznao sebe i negodujući rekao: "Raniš pas da ti ujedi!"

Sličnosti i razlike između Molijerovog Harpagona i Kir Janje J. S. Popovića


Novac je demon koji zavlada čovekom toliko da mu se ovaj ponekad predaje bez ostatka. On je moć i propast. Zaslepljenost novcem su upravo reči koje povezuju Harpagona i Kir Janju, koji ih čine tako sličnim i koji objašnjavaju zašto su oni baš to što jestu – tvrdice.

Harpagon i Kir Janja su dva veoma slična lika – zavolevši zlatnu paru, izgubili su osećaj za život, porodicu, ljude oko sebe. Zaboravili su norme ljudskog ponašanja i oteli se iz društvene zajednice, zaklevši se svojoj opsesiji da će zauvek braniti novac životom.

Pohlepa, sebičnost, obožavanje bogatstva osobine su koje nose oba lika. Zbog tih svojih osobina oni počinju da sumnjaju u ceo svet oko sebe, smatraju svakog nepoverljivim, čak lopovom ili ubicom. Predaleko su otišli u svojoj ljubavi, možemo je sada već nazvati slobodno opsesija.
svojih osobina oni počinju da sumnjaju u ceo svet oko sebe, smatraju svakog nepoverljivim, čak lopovom ili ubicom. Predaleko su otišli u svojoj ljubavi, možemo je sada već nazvati slobodno opsesija.

Obe tvrdice smatraju davanje novca svojim najvećim gubitkom i obojca imaju malo patrijahalnih osećanja u sebi, jer svoje ćerke žele da udaju za matore bogataše, smatrajući da otac najbolje zna, ili je to samo prevelika ljubav za novcem?!
Harpagon i Kir Janja prolaze kroz niz tragičnih i komičnih okolnosti, ostajući verni pari i braneći je srcem, i ponašaju se veoma slično u sličnim situacijama, u ostalom, koliko razlilite tvrdice mogu biti? Ipak mislim da je Kir Janja na višem nivou društveno – porodične svesti, jer on ipak pokazuje trunku osećanja prema ženi Juci i ćerci Katici, osećajući se ljubomorno u prisustvu notarijusa Mišića, a mislim da je čak prošao kroz malu katarzu (katarza – pročišćenje kroz patnju), dok Harpagon ipak ostaje večno zarobljen u svetu materijalnih vrednosti, toliko da ga čak ni neverovatna saznanja, dešavanja i svadbene odluke svoje dece u poslednjim trenucima ove drame nisu nimalo odvukle od svoje bezgranične želje : da vidi svoj dragi novac.

Kir janja strahuje da će ga Juca prevariti sa mladjim. Kad treba da bira izmedju novca i žene ipak bira novac. Na kraju daje Jucu, a ne novac.
Obojca su skloni maldim ženama, zato što imaju novac, time ih pridobijaju. Obojca su despoti, prema slugama se ophode grubo, surovo. Kir Janja drži Petra jer ne mora da ga plaća, star je.
Komika izvire iz neuskladjenosti izmedju patnje i razloga za patnju. Ta patnja je suvišna i komična. Obojca su uznemireni, strahuju da će umreti siromašni, a žale se na svet, kako je iskvaren. Kir Dima je namagarčio Kir Janju, nemilosrdniji je. Kir Janja će ukrasti deo šminke od žene, a Harpagonovi konji su mršavi.
Kir Janja u sobi u kovčegu drži novac, a harpagon u bašti isto u kovčegu.
Sve troškove svadbe plaća Anseli.

Kir Janja


U komediji Kir Janja dat je lik negativnog komičnog junaka kojem je strast prema novcu deformisala ljudski lik. To je komedija karaktera, jer je dat karakter tvrdice. Smešno u komediji proizilazi iz nesklada u ponašanju Kir Janje i kukanju da je propao, a veoma je bogat čovek. Lik je individualiziran posebnim grčko-srpskom žargonom jer je Sterija zapazio da su nosioci prve akumulacije kapitala u njegovom Vršcu bili grčki trgovci, tako da su odigrali pozitivnu ulogu.

Kir Janjin odnos prema novcu

Sterija,bez i najmanje sumnje, jeste nas savremenik.Za razliku od Vuka koji,pri pomenu ovog imena,najpre pomisli na Rodoljupce,ja prvo pomislim na Pokondirenu tikvu,a onda na Kir janju. Bez obzira sto je,na primer,inspiraciju za Kir Janju Sterija mogao nacu najpre kod Molijera (tvrdica),jednako je verovatno da je prototip za Kir janju nadjen i u neposrednom zivotu ljudi svog vremena,medju trgovcima i zanatlijama,medju kojima je bilo mnogo Cincara i Grka,dobro poznatih po stedljivosti i tvrdicluku.Tako je i sa ostalim karakterima koje pokazuje. Kir Janja je najpopularnija i knjizevni najsnaznija Sterijina komedija.Kir janja je u drugom braku sa mladom zhenom koja je ocekivala da joj njegov imetak pruzi lep i srecan zivot.Pored zene Juce,sa njim su i njegova kcer katica iz prvog braka i nagluvi sluga Petar.Strast tvrdicenja je unakazila dusu Kir Janje.n je komicno nesrecan zbog pojedenog hleba u kuci.Zatim je ocajan kada treba da isplati slugu pa u proracunu ozbiljno utvrdjuje da je sluga njemu duzan.On stedi na najnuznijim potrevama pa za posledicu ima ogromnu stetu:dotrajala stala se rusi i ubija konje,a zbog neispravne slavine istice sirce.On je tvrdica koji i rodjnu kcer obecava svom vrshnjaku po godinama zbog toga sto ovaj nece da trazi novac za nju.Kir Janja je oprezan i nepoverljiv prema ljudim,ali ipak biva nadobudan od Misica koji uspeva da dobije njegvu kcer ali i njegov novac. Sterija je lik Kir janje izgradjivao kroz brojne scene u kojima se bolesna strast stalno ispoljavala i pretrazivala.Takva scena je kada kir janja opijeno izgovara svoj monolog nad dukatima.

i udarajući ga nožem u sapi, odjuriće u noć, da se tamo na granici sa Arnautima bori i da pogine.

joker123