Bila sam 'vazduh' za sve drugarice

Violeta Nedeljković, Beograd

Svaki odlazak u školu za mene je bio mučenje jer su me drugarice mesecima maltretirale! Prolazile su pored mene kao da ne postojim, govorile da sam ružna, prljava... Od tada je prošlo pola godine, a i dalje sanjam isti san: ja sam vazduh, a drugi đaci prolaze kroz mene glasno se smejući.Ovako svoju šokantnu ispovest za Press počinje Ana M. (16), učenica elitne beogradske gimnazije, koju je vršnjačko nasilje umalo koštalo zdravlja. Na kraju su je roditelji prebacili u drugu školu. Ipak, posledice psihološkog terora pamtiće dok je živa.
Ana se našem listu javila posle dogovora sa roditeljima, nakon što su u nedeljnom izdanju Pressa pročitali tekst o dečaku iz Niša koji se pre nekoliko meseci ubio jer su ga vršnjaci maltretirali.
Od raja do pakla

Agonija kroz koju je ova devojčica prošla počela je samo mesec dana od polaska u prvi razred srednje škole.

Milivojević: Tiho nasilje najgore

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da takozvano tiho nasilje može da ima mnogo veće posledice od fizičkog maltretiranja.
- Nevidljivo psihološko nasilje može dugo da traje, jer je dete najčešće sramota da o njemu govori. Deca su u procesu socijalizacije, što znači da funkcionišu kao čopor u kom najjači za sebe uzimaju veća prava. Socijalizacija podrazumeva da decu učimo da nije važno ko je jači, već šta je fer, ko je u pravu. U svemu tome škola je važna, ali uloga roditelja je presudna. Oni, međutim, očekuju da im škola vaspitava decu - ističe Milivojević.

U gimnaziju sam se upisala kao đak generacije, nikada do tada nisam imala problema sa vršnjacima. Radovala sam se početku godine, novoj školi, drugarima. Nisam ni slutila da ću proći kroz pakao iz kog ću morati da pobegnem glavom bez obzira. Ni sada ne znam zbog čega sam se zamerila jednoj devojčici iz mog odeljenja. Možda zato jer sam bila bolji đak od nje - pita se Ana.Devojčica B. S., razmaženo dete beogradskih advokata, potrudila se da Ani zagorča život, okrenuvši ceo razred protiv nje.
- Govorila je drugim devojčicama da sam prljava, da smrdim, da sam odvratna, ružna, da me dečaci mrze... Najstrašnije mi je bilo kada su svi u odeljenju počeli da me ignorišu, praveći se da ne postojim. Niko me nije pozdravljao, niko me ništa nije pitao. Držali su se za nos kad sam prolazila pored njih.

Oblici maltretiranja

- Verbalno nasilje (vređanje, davanje pogrdnih imena, ismevanje...)
- Laganje (širenje laži da bi odvratili druge od druženja sa žrtvom)
- Fizičko nasilje (šutiranje, guranje, gađanje, zatvaranje i zaključavanje)
- Otimanje novca i drugih stvari, uništavanje imovine
- Pretnje i zastrašivanje
- Prisiljavanje da žrtva čini ono što ne želi

Brojke

44 odsto učenika je tokom školovanja bilo izloženo vršnjačkom nasilju
65 odsto učenika u Srbiji bilo je bar jednom izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja tokom tri meseca
25 odsto đaka trpelo je nasilje više puta u periodu od tri meseca
23 odsto đaka izjavilo je da su jednom ili više puta u poslednja tri meseca doživeli da ih nastavnik uvredi, ismeje ili udari
* Izvor UNICEF



Mislila sam da ću da poludim. Pred gotovo svaki polazak u školu počinjala bi da me boli glava, povraćalo mi se, imala sam proliv. Noćima nisam spavala. Jednom sam pokušala da se požalim razrednoj, ali mi je ona rekla: „Ana, potrudi se malo više da te ostali prihvate." Prstom nije mrdnula. Njen tata je dao donaciju za školu i svi su se pravili da ne vide šta ona radi - priča ova srednjoškolka.

Strašno.. :sad: jadno dete

Sva sreća da ima normalne roditelje.

i mnogo je uzelo maha,ne znam sta se desava i zasto,ali ranije toga nije bilo:sojka:..ili ne u tolikoj meri,a pogotovo se nije tolerisalo.

Čega ima, ovo nije ništa..

Čega ima Mare? Piši o tome, slobodno.

Još sam htela da primetim, što se teme tiče...
Ne volim da delim previše muškarce i žene, ali eto.. još nisam naišla na primer da se
muškarac bavio time da preokrene čitav svet protiv nekoga... to može samo ženska
sujeta...

Odraz velike nesigurnosti čini da neprestano traži potvrdu i odobravanje za svoje postupke.
Svako ko se ne slaže sa njenim viđenjem biva ignorisan, jer nije u stanju da prihvati da
drugi imaju drugačiji doživljaj.

moje dete ide u -musku - skolu,tamo je jos gore..uz verbalno ide i fizicko maltretiranje..

jel.. :hm: nema više ono, danas se pobiju, pa su sutra najbolji drugari?

ma kakvi..:m: ,danas se pobiju i neprijatelji do kraja..kakvo drugarstvo..

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od kojica

Čega ima Mare? Piši o tome, slobodno.

Još sam htela da primetim, što se teme tiče...
Ne volim da delim previše muškarce i žene, ali eto.. još nisam naišla na primer da se
muškarac bavio time da preokrene čitav svet protiv nekoga... to može samo ženska
sujeta...

Odraz velike nesigurnosti čini da neprestano traži potvrdu i odobravanje za svoje postupke.
Svako ko se ne slaže sa njenim viđenjem biva ignorisan, jer nije u stanju da prihvati da
drugi imaju drugačiji doživljaj.

---

za ovo se slazem sto posto. muskarci kad napadaju,nebitno fizicki ili verbalno jedno je sigurno-otvoreni su. potuci ce se, ako si zensko verbalno ce biti sirov i kao siledzije,ai su direktni. dok devojke,kakve ogavne stvari umeju da smisle..mnogo gore siledzije,psihicki te slome,supltilno,na kvarno.