Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola, od I do IV

Doživela sam na izletu
PUTOPIS

Osvanuo je sunčan i topao jesenji dan. Nigde ni oblačka na nebu. Pomalo pirka
blag vetrić.
Posle kraćeg putovanja stigli smo u Sremsku Mitrovicu na reku Zasavicu.
Odmorili smo se na velikoj poljani ispred restorana “Vidikovac”, a onda ukrcali
na mali drveni brodić ”Umbra”. Krenuli smo u obilazak Zasavice koja je dom
20 vrsta riba, 27 vrsta gmizavaca, 187 vrsta ptica i 670 vrsta biljaka. Og 2004
godine tu žive i dabrovi.
Najlepše od svega je bilo gledati kako se divlje patke igraju u i kupaju u vodi.
Jako su mahale krilima pa je voda pljuskala na sve strane.
Sa “Vidikovca” smo videli okolinu restorana i veliki pašnjak. Tu se hrani veliki
broj domaćih životinja. Dok su krave i ovce mirno pasle, pokušala sam da
uhvatim belo prasence sa braon tufnama. Iznenada se pojavila mama krmača
i mi smo smejući se pobegli.
Posle ručka smo krenuli u obilazak grada. Videli smo ostatke
kuće bogatog rimskog trgovca robljem. Po ostacima sam
zaključila da je nekada kuća bila jako velika.
Najviše su mi se dopale zastakljene iskopine starog hrama, koji
je podignut u čast Svetog Dimitrija. Na drugoj strain iskopine
nalazila se slika Svetog Dimitrija na konju, sa kopljem u ruci.
Na kraju nam je vodič pokazao Sirmijum u kome je rođeno pet
rimskih careva, koji su sagradili svoje palate.
Radujem se što sam bila na izetu. Leto sm se družilii i puno
toga naučili o bijkama, životinjama i našoj istoriji.

Andrijana Popov, II3

LEKTIRE

Мој доживљај


Када сам се тог јутра пробудила видела сам ведро небо веселе плаве боје
и сунце које као да ми се осмехује. Море као да је додиривало облаке, а пуно
галебова летело је око терасе. Знала сам да ће то за мене бити посебан дан.

Убрзо су устали моји родитељи и брат. Тата је рекао да ће нам испунити
жељу, вожњу на великој жутој гуми коју вуче глисер. Брзо смо стигли на плажу.
Ставили су нам прслуке и објаснили нам како да се држимо за гуму.Глисер је прво
кренуо споро, а затим је толико убрзао да смо се једва држали на гуми која је
додиривала таласе само једним делићем. Осећала сам се као да летим изнад мора.
Била сам узбуђена, уплашена и одушевљена у исто време. Глисер нас је окретао у
круг брзо, па споро. Одскакивали смо по мору и секли таласе. Моје срце је куцало
као најбржи сат.

Дуго ћу памтити овај доживљај,и уживати у лепим сећањима. Са
нестрпљењем чекам следеће лето и још једну „луду“ вожњу.


Анђела Грујичић 3III

Заједно смо јачи

Често слободно време проводим на игралишту преко пута моје зграде.

Једне прилике група старијих дечака играла је кошарку. У једној екипи је
недостајао играч и стално су губили. Иако сам доста млађи од њих Марко ме је
позвао да им се придружим. Брзо сам трчао и добро додавао лопту. Екипа је све
боље играла. Добили смо неколико утакмица.

Тада сам схватио како екипа мора бити сложна да би победила.


Братислав Икодиновић II3

Заједно смо јачи

Прошле године сам почео да тренирам кошарку и добро ми иде. Постоји само један
проблем, стално се свађамо.

Увек када одем на тренинг препиремо се око лопте и око тога ко ће да пуца на
кош. Тренер нас је окупио и рекао да нема разлога за свађу, да смо ми тим и да ће
свако стићи на ред да да кош. Одлучили смо да га послушамо. Дошао је дан
утакмице. Одлично смо одиграли и наравно заједнички победили.

После ове утакмице сам научио да се до победе може стићи само уз тимски рад.


Лука Ракић II3

Успавана долина

Пре много година замак Ричардових био је дивно место које је уништено
током рата. Сукоб између два краљевства претио је да уништи љубав између лепе
принцезе Ауроре и принца Леонарда.

Принц и принцеза су се јако волели. Принцезини родитељи су, зато што
су остали без новца, руку своје кћери обећали неугледном богатом принцу из
далеког краљевства. Тужна и уплакана принцеза је молилаоца да је пусти да се
уда за Леонарда. Отац јој је рекао: „Дозволићу да се боре за твоју руку. Ко победи
за њега ћеш се удати“. Дошао је дан када су се борили принц Леонардо и Слешер.
Борили су се у Успаваној долини. Принцези није било дозвољено да гледа борбу.
Тек сутрадан су јој јавили да је Леонардо победио.

Леонардо и Аурора су се венчали и направили дворац у Успаваној
долини. Од тада је Успавана долина постала дивно место за живот.



Катарина Којић, III3

Шумска љубав

У шуми је живела веверица која се звала Дороти. Дороти је била
заљубљена у њеног суседа веверицу Антониа, али се стидела да му то призна.
Она није знала да је он заљубљен у веверицу Мицу.

Дороти је купила орахе и наиђе на врапца и он је упита: „Јеси ли чула
вести?“ „Какве вести?“ упита она. А врабац рече: „Онај згодни Антонио се заљубио
у Мицу“. Те ноћи Дороти је дуго размишљала шта да ради. Ујутру је одлучила да
оде до њега и рекла му да га воли. Антонио је размишљао и сам себи рекао: „Моја
суседа Дороти је лепа, вреднија од Мице, а и кува боље од свих веверица у нашој
околини.“ Сутрадан он је отишао код Дороти и запросио је. Живели су срећно све
док једног дана Дороти није отишла у шуму где је нестала. Сви су је тражили.
Антонио је био јако забринут. Када се вратио кући из шуме, затекао је писмо на
столу у коме је добио позив на борбу на планини Букет, па ако победи, Дороти ће
бити његова . Потписа није било. Отишао је одмах на планину Букет где је нашао
злу ласицу која је заробила Дороти. Борио се са њом али није успео да ослободи
своју Дороти. Тада изнад њих пролете њихов пријатељ Црнооки који им је
притекао у помоћ и ослободио их.


Јана Даниловић III3

Узбудљива мисија

Дошао је распуст, брат и ја смо отишли код бабе и деде у Инђију и
радовали се што ћемо тамо остати сами.

Било нам је баш забавно. Сваки дан био је другачији, шетали смо и
смишљали нове игре. Један дан је био за мене посебан. Тетка,брат и ја смо отишли
на игралиште за децу. Игралиште је изгледало као да смо у малом дрвеном граду и
као да је прављено само за нас децу. Ту су се налазили посечени пањеви, дрвене
кућице, мале мердевине...Ми смо смислили игру Нинџа ратници. Имали смо мисију.
Требало је прећи ове нивое и тешке препреке. Наравно-успели смо! Мисија
завршена.

Као и мисија и распуст се брзо завршио, зато једва чекам следећи распуст јер
ћемо наставити мисију.


Вукашин Шево III3

Под ведрим небом

Када је стигао летњи распуст, мој брат и ја отишли смо у Инђију код бабе и деде.
Док још нисмо тамо стигли размишљали смо о разним играма и несташлуцима.

Спремали смо се за спавање и бака није могла да спава од врућине. Синула ми је
идеја да изнесемо кревет на терасу, јер је тамо пријатније.Следећег јутра деда је
изнео фотељу на расклапање, бака је уређивала терасу за нас, ту смо ручали,
одмарали се, читали Забавник...али најлепше од свих су биле топле вечери када
смо са братом Миљаном лешкарили и причали страшне приче.

Тако је изгледала наша кућица под ведрим небом.


Веселин Шево III3

Посета Улцињу


На летњем распусту у јулу, отишла сам са сестриним вртићем у Улцињ.
Тамо сам остала десет дана.

Предзадњи дан, обишли смо улцињски Стари град. Пели смо се дугачким
степеницама и цео град је био од камена. Одлучили смо да кренемо десним
пролазом и у једном тренутку смо схватили да смо се изгубили. Затражила сам од
пролазника помоћ али ме они нажалост нису разумели. Сви су углавном говорили
страни језик. Лутали смо још дуго, дуго. Били смо сви већ прилично уморни. У
једном моменту васпитачица Марина упитала је једну жену где је излаз и госпођа
нам је показала пут. Успели смо да се вратимо на почетак. Кроз мале прозоре
гледали смо и дивили се мору са велике висине.

Након напорног пута сели смо у оближњи кафић да мало предахнемо и
склонимо се од олује. Када је киша престала сви смо се срећно вратили у
одмаралиште.


Анђела Василијевић III3

Љубимац

На летњем распусту сам се лепо провео. Пуно сам се играо, дружио,
путовао. Неколико дана сам провео у селу код баке и деке. Пуно сам радио,
помагао им и играо се. Издвојићу један догађај који ћу посебно памтити.

Пробудио сам се и сека ми је рекла радосну вест. Добили смо кученце. Назвао
сам га Маза. То име ме је подсећало на једног пса кога сам много волео, али га
више нема. Мој нови љубимац је жућкасте боје, има малени репић, велике уши,
умиљате очи и њушкицу, која, кад год је погледам, изгледа као да ми се смешка.
Радосно скакуће око мене и ужива док га мазим.

Много га волим, жао ми је што није код мене, али знам да га бака и дека уживају.


Лазар Ковачевић III3

Свака лењост се плаћа

Често умем да будем лењ. Мама некад неколико пута каже да нешто
урадим. Мрзело ме је да перем зубе. Био бих поспан или бих играо игрице. Једног
дана заболео ме је зуб, напала га је бактерија и морали су да ми га изваде. Скупо
сам платио своју лењост.


Стефан Гускић II3

Princ i Zlatokosa Princeza

Bio jednom jedan kralj koji je imao lepog sina. Sin je bio bogat, ali je bio tužan.

Jednog dana kralj mu je obe¥ao,ako ode u strmu planinu gde se nalazi dijamantski cvet i
ubere ga,pred njim će se stvoriti srebrni konj i odvešće ga do princeze Zlatokose.i reče
mu još: "Ako ima na ruci srce,to znaj da je ona". Princ se spremio i krenuo.Put je bio
dug.Najzad je došao do cveta.Ubrao ga je,a pred njim se stvorio srebrni konj i odveo ga
je do princeze.Dok su leteli konj je bacio srebrne zvezde.Princ i princeza su se
venčali.Imali su puno dece.

Princ je bio srećan,jer je imao princezu i puno lepe dece,a kralj zato što mu je bio sin
srećan i zato što je imao puno unučića.

Vanja Šljivić 3/6

Decak i jednorog

Bio jednom jedan car koji je imao tri sina. Kad car ostari pozove svoja tri sina da dodju
kod njega u odaje. Sinovi udjose i car rece: ¸¸Neko mora da caruje mesto mene, ali
moram videti ko". Posle dugog razmisljanja car odluci da ko nadje jednoroga moze da
postane kralj.

Prvo izadje najstariji sin, baci pero i pero odlete na sever. Onda srednji sin isto to uradi
ali pero odlete na jug. Najmladji sin baci pero, njemu pero pade na jedan kamen. On
onako tuzan krenu u obliznju sumu. Zadje malo dublje u sumu i vidi neku svetlost. Pridje
malo blize i vide jednog belog konja obasjanog svetloscu. Najmladji sin cim ugleda
jednoroga onako srecan skoci na njega. Konj rasiri svoja krila i polete. Decak je uplaseno
gledao zemlju. Ljudi su mu izgledali kao mrtvi. Jednorog i decak su se sprijateljili.

Tako su oni odleteli kuci. Cim je car video jednoroga rece: "Odlucio sam, najmladji sin ce
vladati." Tako najmladji sin poce da vlada i ostade da zivi srecno.


Katarina Krstic III/6

Рађање сунца

Сунце је за све нас главни извор енергије која условљава oпстанак
живота на земљи. Стога сам одлучила да посматрам како се сунце рађа и како је
најлепши део дана кад оно обасјава мој град.
Овога јутра пробудила сам се раније него обично. На то ме приморала
жеља да посматрам излазак сунца. Отворила сам прозор и почела да
посматрам. Све боје које су у том тренутку трепериле на мом прозору су
одсјај сунчеве светлости. Сунце је своје прве зраке спустило на планину Старицу
која се налазила изнад моје зграде. Приметила сам да је пре изласка сунца
све било усамљено: шума, цвеће, чак су и врапци са великим нестрпљењем
чекали сунчев зрак. Сва лепота природе која је око нас је сунчев дар. Ја верујем
да је сва природа захвална сунцу које је одувек било ту са нама и у лошим и
добрим тренуцима. Посматрала сам сунце неко време и приметила да је
осветлило неколико делића мог града и да се веће осветљење могло очекивати
у току дана.
Моје посматрање је престало,али није престало сунце да греје јер ће оно
увек грејати.


Маријана Николић IV3

Када бих...
Када бих живјела у свијету једнооких људи, а да само ја имам два ока, ја бих се осјећала тужно и одбачено, ако ме они не би прихватили као једну од њих. А ако би хтјели са мном да се друже, разговарају и играју, ја се не бих осјећала одбачено и била бих сретна у том свијету једнооких.

Сара Маринковић III4

Моја мајка

Много драгих личности имам око себе, али најдража је моја мајка. Зове се Кристијана. Она за мене има најлепше име.
Она има двадесет осам година. Има смеђе очи и црну косу. Највише воли да носи црвене панта- лоне. Често ме милује својим нежним рукама. Племенита је особа и жели свакоме д помогне. Када није у могућности да пружи помоћ другом, растужи се. Њена љубав према мом брату и мени нема границе. Она се нађе увек поред нас када нам је потребна и у свему нас подржава.
Моја мама је за мене најдража особа, јер је увек уз мене. Волим је када је насмејана, чак иако јој понекад није до смеха.

Јелена Попадић 3. разред

Моја мајка

Многе особе су ми драге, а за мене је најдража моја мајка.
Моја мајка има зелене очи и смеђу косу. Она има нежно лице.Волим када ме грли својим нежним и топлим рукама. Ујутру ме буди за школу нежно и с пољупцем. Са мамом могу да разговарам о свему. Она ме увек разуме и саветује. Понекад ме грди, када нисам послушна. Тада сам много тужна и желим да се поправим.Често ме чека на улици када се враћам из школе, тада помислим да много брине о мени. Волим када ме усрећи неким лепим поклончићем.
Много волим моју мајку, зато што ме воли и брине о мени.

Санела Бодо

3. разред

Моја најдража личност

Мени најдража личност је моја мајка. Она се зове Светлана. Има тридесет седам година, а по занимању је домаћица.
Мама има кратку плаву косу, смеђе очи и средњег је раста. Она има нежне руке и мио поглед. У њеном крилу се осећам топло и безбедно. Из школе ме дочека раширених руку, а ја јој трчим у загрљај. Тада знам да ме мама много воли. Према мени је нежна и брине се када сам болесна. Понекад нађе времена да заједно слушамо музику и да се играмо. Када није код куће, јако сам тужна.За сваку добру оцену ме награди пољупцем. Волим када ми каже: „ Ти си моје злато!“
Једино се поред ње осећам срећно и заштићено.

Валентина Болдижар

3. разред

http://razbibriga.net/clear.gif http://razbibriga.net/clear.gif

Мој друг

Мој друг се зове Александар, Саша Мајсторовић.Саша је мршав, има кратку црну косу и црне очи. Он је симпатичан, добар друг и воли да се шали. Саша, његов брат Милош и ја се дружимо тако што заједно решавамо укрштене речи из Јуниора. Често се шалимо. Волим свог друга Сашу, јер се лепо слажемо и зато што није љубоморан као девојчице.

Ирина Дижак

1. разред

Моја другарица

Моја другарица се зове Николина. Веома је лепа. Коса јој је до рамена и смеђе боје. Николина је добра. Жели да помогне другима и све дели. Николина и ја волимо да се шминкамо и да цртамо. Волим је зато што се не свађа и када нисам у школи дође да ми покаже домаћи задатак.

Марија Калочан

1. разред