Printable View
Treba mi pomoć, čuo sam ovu pesmu pre 5-6 godina, i sad sam se setio tek tako, možda neko zna gde mogu da je nađem..
Mislim da je pisac Dobrica Erić (nisam siguran), pesma se zove nešto "Devojčica sa lišćem u kosi" ili tako nešto, uglavnom priča o nekoj devojčici koja nema dom, već sedi na žel. stanici , i plače, a pošto je jesen lišće joj pada na kosu.
:igrac:
Marko ,znam mnoge pesme Dobrice Erića ,pa i one napisane za decu ,ali ne znam
gde da nadjemo devojčicu sa lišćem u kosi ,pesma se zasigurno tako ne zove :).
Kad bi znao da nam kaže ,gde se krije ta devojčica sa lišćem u kosi
ovaj mali
ZEVAK
Niti priča
niti peva
niti plače
Samo zeva.
Da l' je žedan
gladan, bolan
Što ne pusti
suzu sjajnu
Da l' bi hteo
(a ne može)
da nam kaže
neku tajnu?
SMILJE
Brižne majke
često svuda meću
Žuto cveće
što donosi sreću:
Broš od smilja
na kragni kaputa
Stručak smilja
upleten u kike
Lančić smilja
od kuće do puta
Venčić smilja
oko drage slike.
Svake noći
u dugom ćutanju
Tebe tvoja
majka blagosilja
I kiti ti
sutrašnju putanju
Dukatima
smilja i bosilja.
Našao sam :igrac:
Imao sam jednu grešku, u pitanju je dečak, a ne devojčica :lol:
Дечак са златом липе у коси
Дечак са златом липе у коси
Коме не сазнадох ни име
Седи на бетону и проси
На углу Жданове и Немањине.
Дан зимски, леден, и снег лепрша
Луда кошава дува све јаче
Дечак, плавоок, блед и мршав
Цвокоће зубима, дрхти и плаче.
Из два ока, две љубичице
Које мокром шачицом брише
Капљу му сузе низ цело лице
Као плаве капљице кише.
Пролазници му баце по пару
Ужурбани као и сваког јутра
Ја стојим и плачем на тротоару
Али сузе ми капљу унутра.
Боже, је л` твоја рука дотакла
Ове главице златокосе
Свет је сигурно на рубу пакла
Кад и анђели морају да просе.
Нађе ми се при руци нека
Кутија, у коју дечачић седе
Купих му парче врућег бурека
Али он не хтеде одмах да једе.
Гледа час онај бурек, час мене
И при том греје озебле руке
Ја гледам у оне плаветне зене
И видим своје мале унуке.
Купих му затим капу и шалче
Њему не беше ни мало, ни криво
Ал` тада ипак преста да плаче
И поче да једе бојажљиво.
Сазнадох да је са Космета
Са је ученик првог разреда
И да ће отићи идућег лета
Тамо далеко... код свог ђеда.
Сав плав ко шумска љубичица
Личио ми је на Малог принца
Само што овај малиша није
Био из бајке, већ са Славије.
И онда чух речи потресне
И сав утонух у плаве зене
Чико, ти пишеш секине песме
Напиши једну и за мене.
Обећах му, и сада не смем
Да слажем оне плаве цветове
Рекох му да ће секине песме
Догодине бити његове.
И одох, ко да ме кошава носи
Кроз јецање црквеног звона
А дечак са златом липе у коси
Остаде у кутији од картона.
Тражио сам га, потом, дуго
И још га тражим, већ три месеца
И онде, и на сваком другом
Месту у граду, где просе деца.
Можда се негде преселио
Можда га више нико не тера
Да проси, па се развеселио
И отишао с тицама са севера.
Само понекад у ноћи бљесне
Гласак из плаве успомене
Чико, ти пишеш секине песме
Напиши једну и за мене...
Ако видите дечака, плавих
Очију, налик на гранчицу цветну
Реците му да ми се јави
Да га видим и да му дам песму.