SA ONE STRANE STVARNOG -NLO (leteći tanjiri ) -moguće?

NLO ili neidentifikovani leteći objekat označava u originalnom i bukvalnom smislu bilo kakav leteći objekat ili optički fenomen, opažen vizuelno ili putem radara, a čija priroda nije poznata u prvom momentu opažanja. Interesovanje za ove objekte leži u argumentima da neki od njih iskazuju anomalne osobine, a pogotovo neprekidna spekulacija da neki od njih mogu biti proizvodi vanzemaljske inteligencije.

Istorija

Strane neidentifikovane pojave na nebu i na zemlji bile su zabeležavane kroz istoriju. Drevni rimski zapisi su povremeno beležili spominjanje štitova, pa čak i armija viđenih na nebu. Godina 1896-97, neidentifikovani misteriozni brodovi su bili primećivani u Sjedinjenim Državama, mada se danas zna da su neki od ovih izveštaja bile namerne obmane.

Misteriozne letelice su bile viđane širom Velike Britanije 1909., kao i između 1912. i 1913.godine. Verovalo se da su to nemački cepelini koji špijuniraju zemlju uoči invazije. Ista strahovanja su izazvale slične pojave na Novom Zelandu i u Australiji. Letelice i misteriozni vazduhoplovi su takođe mogli da se vide i u Sjedinjenim Državama 1909. i 1910. Za njih se verovalo da su tvorevine Valasa Tilinghasta, iako je to bilo veoma sumnjivo. Tokom Prvog svetskog rata dolazilo je do pojava misterioznih letelica u Južnoj Africi, Kanadi, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama. Većina ovih pojava se mogla pripisati pogrešnom tumačenju treperave svetlosti zvezda, delu obmanjivača i njihovoj promociji u medijima. Pojave ovih fantomskih letelica su detaljno obrađene u The Scareship Mystery, pod uredništvom Najdžela Votsona.

U svom putopisu Altaj-Himalaja, ruski umetnik i mistik Nikolaj Rerih je prijavio opažanje ovalnog objekta šljašteće površine koji je leteo iznad Amda, u istočnom Tibetu, 1926.godine. Iako se Rerih nije izjašnjavao o svom stavu šta je to video, u narednim pasusima svog putopisa diskutuje o tehnologijama drevnih civilizacija koje se pominju u teosofskim spisima.

1930ih godina u skandinavskim zemljama je bilo nekoliko izveštaja o opažanjima neidentifikovanih vazduhoplova. Tokom Drugog svetskog rata tzv. fu-lovce (svetleće lopte koje su pratile avione) su opažali i saveznički i fašistički piloti. 1946. godine iznad Skandinavije su mogli da se primete tzv. sablasne rakete.

Savremena faza u NLO fenomenologiji je otpočela navodnim opažanjem američkog biznismena Keneta Arnolda (Kenneth Arnold), 24. juna 1947. godine, blizu brda Reinir u državi Vašington. Arnold je kazao da je video 9 svetlećih objekata koji su leteli neverovatnom brzinom pri visini od oka 10,000 stopa. Iako NLO koji je Arnold opazio nije bio po striktnoj definiciji tanjirastog oblika, on je opisao njegovo kretanje kao slično onome kada tanjir poskakuje preko vode - otuda i potiče naziv leteći tanjir. Arnoldove tvrdnje su potom dobile značajnu pažnju medija i publike.

Početkom 1950ih počinju da se pojavljuju spiritualne sekte u vezi sa NLO. Društvo Eterijus je jedan od ranijih primera; kasnije su se pojavile sekte Rael i Aštar Komanda. Uopšteno govoreći, vanzemaljci, koji su sponzorisali takve grupe, u svojoj dobronamernosti su upozoravali čovečanstvo na opasnosti od nuklearnog rat ili su pozivali Zemlju da se priključi međuplanetarnoj federaciji.

Tokom 1970ih, javno mnenje (naročito posle filmova Bliski susreti treće vrste i E.T. ) je verovalo da su NLO --ako uopšte postoje-- vanzemaljske letelice, i da su vanzemaljci prijateljski nastrojeni. Ovaj model se promenio tokom 1980ih, nakon objavljivanja knjiga Vitlija Stribera (Whitley Strieber) (prva knjiga u nizu je bila Pričešće (Communion)) i Žaka Valea (Jacques Vallee) (između ostalih, knjiga Pasoš za Magoniju (Passport to Magonia)).

Striber, pisac horora, je verovao da ga vanzemaljci opsedaju i da su odgovorni za rupe u vremenu tokom kojih je bio podvrgavan nepoznatim eksperimentima. Naslovna strana knjige Pričešće dovela je do novog standarda u prikazivanju glave vanzemaljaca (to je kasnije bilo satirizovano u Šva umetnosti (Schwa art). I Striber i Vale su sumnjali da su ova bića vanzemaljci, kako se to obično mislilo, videći u njima neku vezu sa pričama o vilama i vilenjacima. (uporedi Jungovo poređenje sa anđeoskim vizijama u njegovom članku Leteći tanjiri: Savremeni mit o stvarima koje se vide na nebu.) Ovaj noviji mračniji model se može videti i u potonjem talasu literature o otmicama vanzemaljaca, kao i u pozadinskom mitosu Dosijea Iks.

Etimologija

25. januara 1878. Denisonske dnevne novine su napisale da je Džon Martin (John Martin), lokalni farmer, prethodnog dana prijavio da je opazio veliki, tamni, okrugli leteći objekat nalik na balon koji leti zapanjujućom brzinom, a takođe je da bi ga opisao koristio i reč tanjir. [1] Ovo je prva poznata upotreba reči tanjir da bi se opisao jedan neidentifikovani leteći objekat. Sedamdesetak godina kasnije, 1947., mediji su upotrebili izraz leteći tanjir kako bi opisali opažanje Keneta Arnolda.
http://razbibriga.net/imported/2010/11/ufobrazil-1.jpg

NLO: juna 1984., Rio Klara, Brazil

Devet objekata koje je Kenet Arnold video nisu bili striktno tanjirastog oblika. Arnold je prvo opisao, a potom i nacrtao sliku, osam objekata koji su bili tanki i ravni, okrugli napred i usečeni pozadi. Drugi crtež je predstavljao deveti, nešto veći, objekat oblika polumeseca ili bumeranga. Ipak, nekoliko godina kasnije, Arnold je rekao da je njihovo kretanje opisao kao neku vrstu poskakivanja, kao kada tanjir poskakuje po vodi. Požalio se da ga je štampa pogrešno citirala, koristeći izraz leteći tanjir umesto kao tanjir.

Leteći diskovi je bio drugi izraz koji su mediji koristili tokom kasnih 1940ih i ranih 1950ih da bi opisali ovu vrstu objekata.

Sredinom 1950ih, Galupovo ispitivanje je otkrilo da se termin leteći tanjir, toliko odomaćio u američkom govoru, da je 94% intervjuisanih bilo upoznato sa njim, čineći ga najpoznatijim terminom koji se uobičajeno pojavljuje u novinama, daleko ispred termina kao što su opšta vojna obuka (75%), ili hladan rat (58%).

Holivudski naučnofantastični filmovi 1950ih, kao što su Dan kada je Zemlja stala (The Day the Earth Stood Still) (1951), Zabranjena planeta (Forbidden Planet) (1956), i Zemlja protiv letećih tanjira prikazuju letelice u obliku tanjira, čime još više utvrđuju termin kao kulturnu ikonu. To su činile i popularne knjige na tu temu kao knjige Frenka Skalija (Frank Scully) - Iza letećih tanjira (Behind the Flying Saucers)(1950), Donalda Kihua - Leteći tanjiri su stvarni (The Flying Saucers Are Real)(1950) i Leteći tanjiri iz svemira (Flying Saucers From Outer Space)(1953), kao i knjige orijentisane na kontakt poput knjige Džordža Adamskog(George Adamski)- Leteći tanjiri su sleteli (Flying Saucers Have Landed)(1953).

Leteći tanjiri je bio najuobičajeniji termin za većinu neidentifikovanih ‎pojava na nebu od 1940ih do 1960ih, pa čak i za one koje uopšte nisu imale ‎oblik tanjira. Krajem 1960ih, termin NLO je počeo da se koristi sve češće. ‎Upotrebu reči NLO umesto leteći tanjir je 1952. prvi predložio kapetan ‎‎Edvard Dž. Rupelt (Edward J. Ruppelt), prvi direktor ‎‎Projekta Plava knjiga američkog vazduhoplovstva, jer je ‎smatrao da je termin leteći tanjir nedovoljno širok da bi se pod njim ‎obuhvatile sve neobjašnjive pojave i fenomeni. Njegov predlog je u ‎vazduhoplovstvu bio vrlo brzo prihvaćen (i termin NLOB je bio nakratko ‎korišćen, sve do 1954.). Rupelt je opisao iskustva sa Projektom Plava knjiga u ‎svojim memoarima Izveštaj o neidentifikovanim letećim objektima (1956.).
Neviđena teškoća u vezi sa terminom NLO je da često dovodi do semantičkih ‎debata između podržavaoca i protivnika istog. Skeptici često komentarišu da ‎‎NLO prosto znači da je objekat neidentifikovan od strane onih koji su videli ‎objekat, što ne znači da je sam objekat neobjašnjiv, a još manje da je ‎‎vanzemaljski. Sa druge strane, istraživači poput Hajneka su ‎predlagali da upotrebu termina treba strogo ograničiti na ona opažanja koja su ‎bila ispitivana intezivno, ali se i dalje kose sa konvencionalnim objašnjenjima, ‎šta je, ustvari, i bila stvarna definicija vazduhoplovstva u zvaničnim ‎direktivama iz 1950ih. ‎
Image:Arizona GrandCanyon 1997 ufo.jpg
NLO: 1997., Grand Kanjon, Arizona, SAD

Na primer Pravilnik vazduhoplovnih snaga 200-2, izdat 1954., definiše ‎NLOB kao bilo koji vazduhoplovni objekat koji po performansama, ‎aerodinamičkim karakteristikama, ili neobičnim izgledom, nije podudaran ni sa ‎jednom poznatom letilicom ili projektilom, ili koji se ne može sa sigurnošću ‎identifikovati kao poznati objekat. Čak, štaviše, za istraživanje NLOB-a je ‎navedeno da je u cilju nacionalne bezbednosti, kao i radi otkrivanja tehničkih ‎aspekata. Očigledno je da se ovakve zabrinutosti nisu odnosile na uobičajena ‎objašnjenja većine NLO pojava, kao što su prirodni fenomeni ili ljudskom ‎rukom stvoreni objekti, osim, možda, prethodno nepoznate strane letelice.‎

Stoga N u NLO umesto za neidentifikovani bi više odgovaralo da stoji ‎‎neobjašnjeni ili nekonvencionalni, kao što je 1970ih bivši ‎vazduhoplovni inženjer NASA-e, Pol Hil (Paul Hill) naslovio svoju knjigu na ‎ovu temu: Nekonvencionalni leteći objekti.‎

Na engleskom akronim za NLO je UFO (Unindentified Flying Object), a na španskom, ‎portugalskom i francuskom OVNI (npr. na španskom Objeto Volador No ‎Identificado, na francuskom, Objet volant Non Identifié). ‎

Tipične karakteristike NLO-a

Letelica nalik na tanjir ili disk, bez vidljivog ili čujnog pogona (pojavljuje ‎se i danju i noću).‎
Brzopokretna svetla ili svetla sa očevidnom sposobnošću da brzo menjaju ‎pravac (najranije spominjanje njihovog kretanja je opisano sa kao tanjiri koji ‎poskakuju po vodi).‎
Velike trouglaste letelice ili svetla u obliku trougla.‎
Letelice u obliku cigare sa prozorima iz kojih izbija svetlost (meteoritsko ‎kamenje je ponekad bilo prijavljivano na ovaj način).‎

Broj različitih oblika, veličina i svojstava navodnih NLO-a je ogroman – ‎pominju se pravougli trouglovi, latinična slova V, lopte, kupe, rombovi, ‎bezoblične crne mase, jaja i cilindri. Skeptici objašnjavaju ovu raznorodnost ‎oblika, veličina i svojstava pomoću socijalno-psiholoških objašnjenja. Drugi ‎istraživači razmatraju mogućnost da baš tako velika raznolikost ukazuje na ‎moguće parafizičko poreklo, a neki i da postoji velika raznolikost u oblicima i ‎veličinama ljudskih letelica, koja ukazuje na različito poreklo, na različite ‎pogone i na različite svrhe, tako da raznorodnost NLO-a nije nipošto ‎neočekivana niti neobjašnjiva. ‎

Drugi argument je da stvarni oblik, u nekim slučajevima, može biti prikriven ‎ili izmenjen jonizacijom vazduha oko objekta, što bi bile ‎karakteristike pogonskog uređaja, u šta veruju i NASA-ini inženjeri Pol Hil ‎‎(Paul Hill) i Džejms Mek Kembel (James McCampbell). Jonizovanje vazduha može ‎takođe da objasni razlike u bojama, pošto različiti molekuli vazduha menjaju ‎svoju strukturu na različitim energetskim nivoima, kao i električno svetlucanje ‎nalik na neonsku svetlost, koje se često viđa oko objekata – to slično se dešava i ‎sa polarnom svetlošću. Prema drugom tumačenju, oblik se ‎može prikriti ili izobličiti usled promena u kosmičkom vremenu, koje potiču ‎od antigravitacionog pogonskog sistema. Ipak, neki veruju da su takve ‎spekulacije preuranjene zbog činjenice da je teza da su NLO-i vanzemaljske ‎letelice problematična sama po sebi.‎

Drugi na ovo odgovaraju, koristeći se nekonvencionalnim tumačenjima, da je obim ‎primećenih pojava toliko ogroman (struktura očevidaca se kreće od pilota aviona, ‎pa sve do predsednika Sjedinjenih Država; pojave se povremeno beleže i na videu ‎i na radarima) da se ne može prosto objasniti pomoću zemaljskih fenomena (kao ‎što su meteorološki baloni, letelice, planeta Venera itd.).‎ ‎ ‎ Jedan pisac tvrdi da su masovne pojave NLO-a osnova za prvobitno neobične ‎pojave, okružene sa mnogo pogrešnih tumačenja,želja i nerazumevanja.

Drugi istraživači, poput Žaka Valea, misle da su opažanja NLO-a ‎motivisana nekim mehanizmom kroz koji publika može da se oslobodi skrivenih ‎strahova i zadovolji psihološku potrebu za maštanjem, jer, zaboga, ‎zašto se talasi NLO pojavljivanja nisu podudarali sa takvim ‎naučnofantastičnim ostvarenjima kao što su radio izvođenje Rata ‎svetova iz 1938. Orsona Velsa ili filmskim verzijama ‎‎Fleša Gordona iz 1936. i 1937.? Vale ističe da se ‎teorija prema kojoj javnost gleda na izveštaje o NLO-ima kao na način za ‎oslobađenje od psiholoških napetosti, opovrgava odsustvom korelacije između ‎primetnih perioda interesovanja za naučnom fantastikom i glavnih vrhunaca ‎aktivnisti NLO-a. Trebalo bi obratiti pažnju i na činjenicu da do sada nije ‎bila predložena nijedna sveobuhvatna psihološka teorija koja bi objasnila ‎nastanak svih izveštaja o NLO-ima. Značajan pokušaj, zasnovan na osnovu njegove ‎teorije o arhetipima, načinio je švajcarski psihijatar Karl Jung u knjizi ‎‎Leteći tanjiri iz 1959. Međutim, i sam Jung je verovao da su bar neki NLO-i ‎istinske letelice, pozivajući se na materijalne dokaze do kojih se došlo ‎simultanim radarskim osmatranjima. ‎

Materijalni dokazi

U stvari, bilo je mnogo NLO izveštaja koji su bili praćeni materijalnim ‎dokazima različitih vrsti, kako neposrednih, tako i posrednih. Hajnekova skala ‎‎bliskih susreta definiše posredan materijalni dokaz kao ‎podatak dobijen od bliskih susreta prve vrste, npr. podaci do kojih se došlo sa ‎udaljenosti putem radara ili fotografisanjem. Mnogo posredniji materijalni ‎dokazi dolaze od bliskih susreta druge vrste, interakcija koje se dešavaju na ‎bliskoj udaljenosti, uključujući tzv. tragove sletanja i fiziološke efekte. ‎

Za manji broj ovih slučajeva se ispostavilo da su bili namerne obmane, dok je veći ‎broj slučajeva, uključujući i one koje su istraživale vladine i vojne agencije, ‎označen kao neidentifikovan ili neobjašnjiv. Analizom većine slučajeva se ‎došlo do rezultata koji su dvosmisleni ili nezaključivi. Ipak, čak i ‎dvosmislene fizičke slučajeve bi trebalo podvrgnuti statističkoj analizi, kako ‎bi se otkrili trendovi među slučajevima. ‎

U listu različitih materijalnih dokaza spadaju:‎
Radarski kontakti i praćenja, ponekad i sa različitih položaja. Ovi dokazi ‎se često ubrajaju u najbolje, pošto su tom prilikom uključeni obučeno vojno ‎osoblje, simultana vizuelna opažanja i presretanja avionima. Jedan takav primer ‎je bilo masovno opažanje velikih, bešumnih, niskoletećih ‎‎crnih trouglova 1989. i 1990. iznad Belgije. ‎
Fotografski dokazi, uključujući fotografije, video zapise, uključujući ‎ponekad i video u infracrvenom spektru (retko). ‎
Zabeleženi vizuelni spektrogrami (izuzetno retko). -- (vidi spektrometar)‎ ‎
Materijalni dokazi o tragovima sletanja, uključujući tragove na zemlji, ‎spaljenu i/ili raskopanu zemlju, spaljenu ili polomljenu vegetaciju, tragove ‎metala i dr. (vidi npr. NLO incident na koti 611), magnetne anomalije i ‎povećan nivo radijacije. Dobro poznati primer iz 1980. je Šumski incident ‎u Rendelšamu, koji se zbio u Engleskoj. Drugi se odigrao 1964. ‎kod Sokoroa (Socorro) u Novom Meksiku i smatra se za jedan ‎od najneobjašnjivijih slučajeva Projekta Plava knjiga. ‎Katalozi nekoliko hiljada takvih slučajeva su sakupljeni, a posebno od strane ‎istraživača Teda Filipsa (Ted Phillips). ‎

Fiziološki efekti na ljude i životinje uključujući privremenu paralizu, ‎osip kože, opekotine kože i očiju i simptome slične trovanju od radijacije, kao ‎što je bio Keš-Lendrumov incident (Cash-Landrum incident) iz 1980. Jedan ‎ovakav slučaj iz Venecuele, koji je bio objavljen i časopisu ‎Američka nauka (Scientific American magazine), potiče iz čak 1886. Takozvani slučajevi sakaćenja životinja/krava, za ‎koje neki takođe veruju da su deo NLO fenomena. Takvi slučajevi su bili ‎analizirani uz pomoć tehnika forenzičke nauke.
Biološki efekti na biljke poput ubrzanog ili usporenog rasta, proklijavanja ‎semena i prelomljenih stabljika (obično se povezuju sa slučajevima sa ‎materijalnim dokazima ili sa krugovima u usevima).‎
Elektromagnetne smetnje uključujući blokade automobila, nestanke struje, ‎radio/TV smetnje, otkazivanje rada magnetnih kompasa, navigacionih sistema, ‎sistema za komunikaciju i smetnje u radu motora aviona.
Daljinska beleženja radijacije, neka se spominju u dokumentima FBI-ja i ‎‎CIA-e o zbivanjima iznad vladinih nuklearnih instalacija kod ‎‎Nacionalne laboratorije u Los ‎Alamosu i Nacionalne laboratorije u ‎Ouk Ridžu 1950., a takođe ih u svojoj knjizi spominje i direktor ‎‎Projekta Plava knjiga Ed Rupelt (Ed Ruppelt).
Čvrsti materijalni dokazi, kao što je bio slučaj Ubatuba (Ubatuba) u ‎‎Brazilu 1957. sa ostacima magnezijuma, koji su bili analizirani od ‎strane Kondonove komisije i drugih. I u incidentu Sokoro iz 1964. bilo je ‎tragova metala, koje je analizirala NASA.‎
Razno: Zabeležene elektromagnetne emisije, kao što su mikrotalasi ‎detektovani u dobro poznatom slučaju iz 1957. sa osmatračkim avionom RB-47, ‎koji je takođe bio i vizuelni i radarski slučaj. Za ‎polarizacione prstenove oko NLO-a dr Džejms Harder (Dr. James Harder) je smatrao ‎da su intenzivna magnetna polja NLO-a koja stvaraju Faradejev efekat.

Uprkos tome što mnogi naučnici imaju nisko mišljenje o ovoj temi, mnogi ‎fizički efekti su zreli za naučnu analizu. Sturokov NLO panel je 1997. ‎sproveo sveobuhvatni pregled slučajeva sa materijalnim dokazima.
Pojedini naučnici i inženjeri su pokušali da podrže moguću fiziku u vezi sa ‎NLO-ima kroz istovremenu analizu i izjava očevidaca i materijalnih dokaza. ‎Primer su dali bivši inženjer NASA-e Džejms Mek Kembel (James McCampbell) ‎u knjizi Ufologija (Ufology) i drugi ‎NASA-in inženjer Pol Hil (Paul Hill) u knjizi Nekonvencionalni leteći ‎objekti (Unconventional Flying Objects). Među temama koje su obojica dodirnuli ‎bilo je i pitanje kako NLO-i mogu da lete supersoničnim brzinama, a da ne ‎stvaraju zvučni prasak (sonic boom). Mek Kembelovo rešenje u vidu ‎‎mikrotalasne plazme koja cepa vazduh ispred letelice, ‎istražuje dr Leik Mirabo (Dr. Leik Myrabo), profesor inženjerijske fizike ‎na Renslerovom politehničkom institutu, kao mogući napredak u hipersoničnom ‎letenju. Neka nedavna dostignuća na polju elektronskog ratovanja ‎veoma liče na elektromagnetne smetnje i fiziološke efekte opisane u NLO ‎slučajevima iz 1940ih i 1950ih. Američki Vazduhoplovni naučni ‎savetodavni odbor je 1997. objavio izveštaj o naoružanju vazduhoplovstva za ‎‎21.vek, u kojem se opisuje kako bi energetska oružja navođena mikrotalasima ‎mogla biti upotrebljena za blokadu vozila, čime bi ona postala laka meta za ‎bombardovanje. Isto oružje je u stanju da onesposobi navigacione i ‎komunikacione sisteme aviona, kao i električnu mrežu i elektronske uređaje na ‎zemlji. ‎Mikrotalasna oružja za kontrolu masa koja izazivaju temperaturu i intenzivan ‎bol bila su najavljena 2001. ‎Druga mikrotalasna oružja bi izazivala gubitak telesnih funkcija.

Rekordan broj viđenja NLO-a u 2009.

Autor: Blic online | Foto:NASA | 16.07.2009. - 08:53

Očekuje se da će tokom ove godine biti rekordan broj viđenja neidentifikovanih letećih objekata u Velikoj Britaniji, nakon što je u prvih šest meseci 2009. prijavljeno stotine viđenja, piše "Telegraf".
http://razbibriga.net/imported/2010/11/NLONASAx-1.jpg
Čak 231 slučaj viđenja čudnih objekata prijavljen je i zabeležen pri britanskom Ministarstvu odbrane u prvih šest meseci ove godine. Radi poređenja, prošle godine prijavljeno je 285 NLO-a, 2007. godine 135, a 2006. 97.
Očekuje se da će se broj viđenja povećati jer mnogi ljudi sada nose sa sobom digitalne foto aparate i fotografišu čudne objekte.
Nik Pop, koji je vodio vladin projekat vezan za NLO-e i koji se smatra za vodeći autoritet po tom pitanju, izjavio je za "San" da će ovo biti rekordna godina po broju viđenja.
"Mislio sam da je broj prijavljenih NLO-a prošle godine bio visok, ali sada znamo da je toga sve više", rekao je Pop.

Jedan od svakako najpoznatijih UFO slučajeva je slučaj Roswell. U ljeto
1947. godine, u SAD-u je bila velika količina pojava NLO-a. Negdje tamo
početkom srpnja W.W. "Mac" Brezel", rančer iz New Mexica, sa djecom
susjeda Floydom i Lorettom Proctor, krenuo je provjeriti ovce, nakon
oluje koja se dogodila prethodne noći. Putem su nailazili na čudne
komade metala, raštrkane većim dijelom puta. Jedan je komad odnio i ocu
djece koja su ga pratila putem, a koji mu je rekao kako bi mogao držati
komade NLO-a ili nečega što bi moglo biti vladin projekt. Dva dana
nakon događaja, slučaj je prijavio šerifu Georgeu Wilcoxu, koji je
stvar pak prenio majoru Jesseu Marcelu iz 509 Bomb Group. Prostor gdje
se stvar dogodila vrlo je brzo zatvoren za javnost, a pojavio se
službeni izvještaj koji je govorio kako je srušeni disk oporavljen. No,
vrlo brzo nakon prvog izvještaja, pojavio se drugi, koji je govorio
kako je pao meteorološki balon.

U međuvremenu, Glenn Dennis, mladić koji je radio u Ballard Funeral
Home (pogrebno poduzeće), primio je neobičan zahtjev iz mrtvačnice
vojne baze. Oficir koji je tamo radio, upitao ga je kako sačuvati
tijela, koja su bilo izložena vanjskim utjecajima nekoliko dana, ali
trebao je i male hermetički zatvorene lijesove. Glenn je otišao u bazu,
gdje je vidio čudne krhotine sa gravurama, kako vire iz ambulatnih
kola. U bolnici baze, htio je popričati sa medicinskom sestrom koju je
poznavao, ali ih je u tome spriječila vojna policija. Sutradan su se
našli, i ona mu je nacrtala tijela koja su našli. Nakon nekoliko dana
dobila je premještaj u Englesku. Vojska je nesumnjivo na radarima
promatrala kretanje NLO-a, a zabilježili su i njihov pad.

Godine 1995. kongresmen Steven Schiff, zatražio je od US General
Accounting Officea, da rasvijetli slučaj. GAO je utvrdio kao su mnogi
dokumenti Roswell Army Air Helda (RAAF) nestali ili su uništeni. Tako
primjerice nedostaju RAAF administrativni dosjei od ožujka 1945. do
prosinca 1949. godine i RAAF izlazne poruke od listopada 1946. do
prosinca 1949. godine. Podataka o tome tko je dokumente uništio nema.
Osim toga, sve ispitane agencije poput FBI, CIA, NSA i drugih negirale
su postojanje bilo kakvog incidenta. Projekt Blue Book, koji pokriva
sva ovakva događanja vezana uz Air Force ne spominje slučaj Roswell
niti na jednom mjestu. Teorija o Roswellu je mnogo, a uz sam Roswell
vezana je i grupa Majestic 12. Riječ je o grupi od dvanaest ljudi,
regrutiranih iz vojske, znanosti i tajnih službi. Priča kaže, kako su
oni bili zaduženi za kontakt sa vanzemaljcima, a po nekim izvorima dva
su aliena bila živa kada se NLO srušio. No, nitko nikada nije potvrdio
da se Majestic 12 sastao povodom ovoga, niti je službeno potvrđeno
postojanje ove grupe. Ipak, jedan od dokumenata deklasificiran 1975.
godine potvrđuje kako su tajne službe željele staviti pod nadzor
različite grupe koje se NLO fenomenom bave, što je samo jedan od dokaza
kako imaju i nešto za sakriti. U svakom slučaju, Majestic 12 je
interesantna tema o kojoj će naravno biti još riječi, u ovoj rubrici.

Što se samog Roswella tiče, postoji oko 300 svjedoka, preko rančera,
vojnih osoba, predstavnika zakona i reda, a sumnjivo je i što su dana
dva izvještaja; u prvom je potvrđeno kako je pronađen leteći disk, a
drugi je stvar opovrgao navodeći kako je tek riječ o meteorološkom
balonu. Ipak, konkretni dokaz, poput komada broda ili slika aliena ne
postoji. Moguće je, kako se stvar dogodila blizu vojne baze da je
doista riječ o nekakvoj tajnoj letjelici US vojske, no opet, sumnjivo
je uništavanje dokumenata o cijelom slučaju. Neki od
teoretičara/analitičara ukazuju na činjenicu kako je neposredno nakon
događaja izmišljen tranzistor, pa tvrde kako je tranzistor zapravo
donio alien brod koji se srušio u Roswellu. U svakom slučaju teorija je
mnogo. A siguran sam da će doći trenutak, kada ćemo saznati koja je
bila najbliža istini.

Iznad Zagreba
http://www.youtube.com/watch?v=CxBM4S2J8hE

Iznad Novog Sada
http://www.youtube.com/watch?v=xKqZV5S4gMI
Iznad Srbije
http://www.youtube.com/watch?v=3T7ajI_yYZc

http://www.youtube.com/watch?v=6McfopD8Zs4

"Francuska je prva država na svetu koja je objavila "Dosije X"! Naime,
Nacionalna svemirska agencija (CNES) otvorila je veb stranicu na kojoj
je dokumentovano više od 1.600 slučajeva vezanih za vanzemaljce u
proteklih pedeset godina.

- Od 1.600 slučajeva registrovanih 1954. godine, gotovo 25 odsto je
klasifikovano kao "tip D". To znači da smo, uprkos dobrim podacima i
uverljivim svedocima, suočeni s nečim što ne možemo da objasnimo -
naglasio je Patenet.

Tako je, na primer, 8. januara 1981. godine kod grada Trans en Provans
na jugu Francuske jedan čovek koji je radio u polju javio policiji kako
je čuo čudno pištanje i video objekat nalik tanjiru, prečnika oko 2,5
metra, kako se spušta na oko 50 metara od mesta na kome se on nalazio.

- Tamnosivi tanjir poleteo je ogromnom brzinom, ostavljajući za sobom sprženu zemlju - rekao je čovek policiji.

Istražitelji su snimili fotografije i uzeli i analizirali uzorke zemlje
i rastinja, ali do danas nisu objavljeni rezultati ispitivanja uzoraka,
a nije dato ni bilo kakvo objašnjenje. S druge strane, gotovo 1.000
svedoka je 5. novembra 1990. godine na nebu videlo bleštavo treperava
svetla. Kad su prijavljivali da su videli NLO, nisu bili svesni da su,
zapravo, videli deo rakete koji je ulazio u Zemljinu atmosferu.

- Nije nam uvek potreban dokaz da se iza neobjašnjivih pojava kriju
vanzemaljci, ali nam je nužno potreban i najmanji dokaz da nije o njima
reč - smatra Patenet."

.. mada ja mislim da je dokaz potreban, ne samo u tome.. vec u svemu.. ali takodje smatram da je nesumnjivo doslo do posete vanzemaljaca.. mozda nisu sve tvrdje i vidjenja istinita ali verujem da neka i jesu..

http://www.youtube.com/watch?v=gXRWoWyRaRE

Otvaranje NLO arhiva

Britansko Ministarstvo odbrane je konačno pristalo da objavi arhivske dokumente o istraživanju NLO, kako bi se jednom zauvek ućutkali oni koji tvrde da Ministarstvo još krije tajne o vanzemaljcima koji su posetili Veliku Britaniju. Ovaj potez je zapravo nastavak slične situacije kada je francuska vlada objavila zapisnike o više od 1 600 vidjenja NLO tokom poslednjih pet decenija. Kada je zvanična NLO arhiva objavljena, na sajt francuske Svemirske agencije (CNES) se ulogovao tako ogroman broj zainteresovanih, da je server pao usled preopterećenosti. Podaci govore da je od 1977. godine francuska agencija sprovodila specijalno istraživanje NLO, u okviru koga je prikupljeno više od 6 000 izveštaja očevidaca. Oko 28 odsto izveštaja je, posle detaljne istrage, proglašeno neobjašnjivim.

Uprkos supotnim tvrdnjama i za razliku od Francuza, britansko Ministarstvo odbrane tvrdi da nikada nije angažovalo NLO istražitelje sa punim radnim vremenom, te da je njihovo interesovanje za ovu temu ograničeno isključivo na jasno definisane odbrambene aktivnosti. Izveštaji koji su stizali u Vajthol (sedište Ministarstva), kopirani su i prosledjivani stručnjacima za vazdušnu odbranu RAF i odeljenju za odbrambeno obaveštajnu delatnost (DIS). Za razliku od Francuza koji su sprovodili istrage na terenu i pažljivo crtali mesta dogadjanja i opise očevidaca (kvalitet crteža je zavisio od umetničkih sposobnosti žandarma), u Britaniji je većina izveštaja samo zapisana i odložena na stranu.

Mada Ministarstvo odbrane tvrdi kako ni jedan od NLO izveštaja nije bio od značaja za bezbednost zemlje, jedan manji deo svedočanstava je ipak podvrgnut detaljnoj istrazi obaveštajaca DI55 i RAF. Priroda ovih istraga i njihovi rezultati su postali brižljivo čuvana tajna. Tokom perioda od 30 godina koji je pokrio francuski NLO projekat, britanski obaveštajći iz DI55 su prikupili preko 7 000 izveštaja očevidaca NLO. I danas, britanska vlada odbija bilo kakvu diskusiju o stvarnoj ulozi i zadacima ljudi iz DI55. Sve do nedavno se strahovalo da su 24 NLO fajla koje je prikupio DI55 uništeni, jer su u skladištu bili izloženi smrtonosnoj azbestnoj pašini zajedno sa preko 63 000 drugih veoma "osetljivih" obaveštajnih fajlova iz vremena hladnog rata. Po okončanju 3 miliona funti vrednog i javnog projekta restauracije, sva kontaminirana dokumenta su spašena i prebačena na CD.

Početkom 2007. godine, u Ministarstvu odbrane je doneta odluka o prioritetnom objavljivanju NLO dokumenata na njihovom zvaničnom veb sajtu. Arhiva DI55 sadrži ne samo svedočanstva civila, već i mornaričkih i RAF pilota i drugog vojnog osoblja. DI55 je ogranak obaveštajnog odeljenja Ministarstva odbrane, čiji je osnovni zadatak prikupljanje tajnih informacija o navodjenim prjektilima i svemirskom naoružanju zemalja koje takve projekte imaju. Oni su nadgledali NLO izveštaje još od 1967. godine i pružali naučne i tehničke savete vezane za vidjenja NLO civilima koji su se ovom tematikom bavili u Vajtholu. Ministarstvo odbrane Velike Britanije tvrdi da je interesovanje DI55 za NLO okončano 2000. godine, nakon objavljivanja zvanične studije o NLO.

Kao odgovor na pitanje koje je u parlamentu postavio poslanik Norman Bejker, britanska vlada je priznala da je na istraživanje i studiju potrošeno 50 000 funti. Izveštaj o ovom projektu, klasifikovan pod oznakom "vrhunska tajna", videlo je samo nekoliko starijih oficira RAF i obaveštajaca. Postojanje studije je otkriveno u maju 2006. kada su je se sasvim slučajno dočepali dr Dejvid Klark i Geri Entoni, a na osnovu tek obnarodovanog Akta o slobodi informacija.

nikada nisam posumnjala u postojanje zivota van zemlje
sve dok nisam videla ove snimke gore :(

ma sumnjam naravno i ja da su tu u pitanju raznorazne montaze-spekulacije na snimcima ali nekakvo moje verovanje u postojanje nekog drugog sveta ipak stoji onako stidljivo...

moje stoji potpuno cvrsto..nikada nisam ni truncicu pomislila da smo jedini...skoro sam geldala neku emisiju o astronomiji i otkrivanju planeta sa kojim je tek nedavno pocelo, mislim pre svega 15tak godina...koliko ima stvari koje nikada necemo uspeti da vidimo, ikao postoje tamo gore...

Ma nekako sam uvek bila skeptik upravo zbog toga sto mi nikada nije bilo jasno za rad cega se cuti toj mogucnosti-zarad cega-koga -sta je cilj?I zasto se svet drzi u neznanju???

Zato što je neznanje generalizovano.
Ima ljudi koji ništa ne znaju ni o čemu.
A takvima prvo treba da objašnjavaš da se ne_znanje piše zajedno, pa onda da im ukratko objasniš geologiju, pa istoriju, pa tek eventualno na kraju da im objašnjavaš da u džehenemu nema Indijanaca.
Neko bi pomislio da takav napr ne vredi.

ja ne mislim da se o tome cuti, tj. nisam neka pristalica teorija zavere, prosto mislim da mi ljudi pojma nemamo ni o cemu, pogotovu o kosmosu i njegovim tajnama...na primer, sama cinjenica da o postojanju neke planete saznajemo na osnovu senke koju planeta baca na svoje "sunce" prilikom prolaska ispred nje i promene "suncevog" magnetnog polja i blagog vibriranja njegove putanje kruzenja,a ne zato sto tu planetu vidimo, govori koliko ima stvari koje ne vidimo, a koje nedvosmisleno postoje oko nas...zasto to ne bi bio slucaj i sa vanzemaljcima...ovde se svakako rukovodim onime "verujem da nesto postoji, sve dok mi se ne dokaze suprotno"

Zaista bi bilo neverovatno da je Zemlja jedino mesto gde je neživa prešla u živu materiju.
No, od prihvatanja da je tako nešto moguće, pa do čvrstog uverenja da su nas posetili mali zeleni dug je put. Malo predugačak za moj ukus.

pa, pazi...ja ne verujem u "male zelene" :lol:
ali, ako uzmemo u obzir evolutivnu teoriju postanka zivota, tj. ako verujemo u nju, onda je sama njena stohasticka priroda dobar dokaz ka tvrdnji da su se "mali zeleni" pojavili jos negde
samo, ja mislim da se oni, gde god da su, poprilicno razlikuju od obilika zivota na zemlji, tj. od ljudi, ne od svih oblika zivota...
ja sma bas, bas uverena da postoje i jedino mi je zao sto sam sigurna da se u to verovanje necu uveriti vizuelno :(

Vrlo teško bi bilo dokazati da su nas posetili mali zeleni (ili ljubičasti, ne faleć im vere :mrgreen:) jer verovatno to i nisu uradili, ali je prilično jednostavno videti kakva je svrha tih priča. Navala "dokaza" o letećim tanjirima i slično, poklapa se sa političkim krizama. U gornjoj zbirci tekstova mogu se uočiti ključne godine hladnog rata i obaranja istočnog bloka.

Posebna je priča sa "svemirskim tehnologijama". Na šta se misli? Na teflon? :pusi:

Izvan toga, koliko bi nama bilo teško da stignemo do njih, toliko bi i njima bilo teško da stignu do nas.

samo ako pretpostavis da su na istom, ili nizem stupnju razvoja, a nemamo razloga da tako mislimo, zar ne? :lol:
osim one cuvene da smo najsavrsenija bica :lol:
ni ja ne verujem da su dolazili 'vamo, al verujem da ih ima "tamo"

Pa... ne baš.
Jer kretanje odavde do... tamo je podjednako skupo kao kretanje odande do ovamo.
I onda se postavlja pitanje, ako su se već prihvatili da dođu i u tu svrhu su utrošii nekakve resurse, zašto bi gubili vreme da decenijama plaše pripite ribare i poljoprivredne radnike? :)

Naravno, to što mi ne znamo kako to ide, ne znači da nastanak žive materije nije verovatan, pa možda čak i neizbežan.