Zdravice i odpozdravi

Zdravice su besede koje se drže uz čašu vina ili rakije,za vreme svečanih ručkova,večera,svadbama,krštenjima,slavama.
Zdravice su viši vid običnog svakodnevnog govora,jer je to javni i svečani besednički govor u naročitim prilikama.Ima ih različitih,kako onih ozbiljnih,koje se uz male izmene mogu prilagoditi svakoj prilici,tako i onih šaljivog karaktera.

Pesma srpskoj slavi

Kada Srbin Slavu slavi
on uz kolač sveću stavi.

Pa preliva kolač vinom
i sve sveti svetim činom.

Kolač mu je slika Oca,
svakog dobra davaoca,
sveća mu je slika Sina,
slika Duha - slika vina,

Pred Trojicu Srbin stane,
pa skrušeno on uzdane:
Care večni, blagoslovi,
svi su Tvoji dari ovi.

Narod složi i umnoži,
neki svi ljudi budu Božji,
nek svi slave ime Tvoje,
Tvoga suda nek' se boje.

Ko' hleb nek'su srcem blagi,
kao sveća dušom pravi,
kao vino nek' su jaki;
Blagi, pravi, jaki, zdravi.

Čisti kolac-vera čista;

Sveća-nada što nam blista;
a vino je ljubav krasna-
Istina je i tu jasna.
O, Trojice, Bože jaki,

Šta ti dajem ja nejaki?
Sve je ovo Tvoja slika,
bleda slika Tvoga lika.

Neka svetac moj Te moli,

On do Tebe bliže stoji,
zato njemu palim sveću,
daj nam, Bože, dobru sreću!

Sve je moja bogomolja:
Neka bude Tvoja volja!
Svakom živom Ti pomozi!
Pa i meni ne odmozi.

Amin.

Domaćine,
Bog neka te sačuva
motike tupe,
i žene glupe.
Kratkih gaća
i dugačkih kopriva.
Tesnih sokaka,
besnih devojaka
i drugih čarobnjaka.
Šta sadiš da ti rodi
što čuvaš da ti se plodi,
u polju dobri klipovi,
u štali debeli bikovi,
na livadi lepe trave,
u štali muzene krave,
u polju dobra pšenica,
u kući zdrava dečica.
Zdrav si domaćine.

Zdravica nevesti kad polazi iz roditeljskog doma

Podji s Bogom devojko!
Da te sretne sveti Luka,
da ti bude srećna ruka.
Da te sretne sveti Toma,
u dobri čas došla doma.
Bog ti dao od srca poroda,
dvije kćeri i četiri sina.
Nikad ti se dva zla u kući ne sastala,
sreća te uvek pratila,
nikom zla ne mislila.
U dobri čas odavde pošla,
u još bolji,u novi dom došla,
da Bog da !

Božićna zdravica

Domaćine, srećni sine,
Srećan ti Božić!
Od neba ti rodilo!
Od zemlje rodilo!
U klasu ti bilo klasato,
U busu busasto,
U struku trsato,
U gumnu rpato,
Da imaša da dijeliš
Voljnu i nevoljnu.
Svakoga u domu dočekivao,
Nikad ti u kući ne presušilo,
A najviše sebi ostavio!
Ko goć ti za trpezom sedio,
Svak sit, napit i zadovoljan odlazio!
Za sva tvoja dobra dela Bog ti platio!
Da Bog da!

Zdravi ste deco!
Da pijemo u lepu slavu Božiju,
A u slavu današnjeg
Velikog roždanstva Ristova,
Pa u slavu Svete Trojice
I vaslavu Svete Bogorodice!
Mi Božić slavili po zakonu rišćanskome
A on nas pomagao i od zla branio,
Da Bog da!
Pod našim se šljemenom
Muške glave rađale i ženile,
A devojke udavale.
Svaki nas milovao
A dušman nikad ne naudio,
Da Bog da!
Sad svi zdravo i ja s vami!

Вук Караџић

Српске здравице

Ја сам најприје у рјечнику код ријечи напијати напоменуо како Срби напијају. У првој
најновијој књизи нашијех народнијех пјесама од стране 160. до 164. казао сам како
Паштровићи напијају. Ево сад још већијех здравица, које се напијају о крснијем
именима, особито у Херцеговини и у Босни. Ове је здравице мени послао двапут већ
у овој књижици споменути пријатељ мој поп Вук Поповић из Рисна, а он их је писао
од покојнога попа Марка Комненовића из Кривошија, којега су Турци ово дана у
Омутићу убили на вјери, и од Баја Станића из Грахова. Напоменуто је и прије да
напијати обично почиње онај који сједи у горњему челу, и да од срамоте не смије
ондје сјести онај који не зна напијати; здравицу пријатељску (овдје на броју пету)
напија домаћин, и наздрави је своме сину или брату. Кад ко напија, остали престану
и јести и говорити, па слушају: само гдјекоји полако рече:

"Амин дабогда!' Или: "Амин бог те чуо!" И овијех је здравица на број седам, колико
и онијех паштровскијех. Ево их редом:

1.
У добри час од обједа

"Све с часом добријем а миром божијем, да пијемо у добри час од обједа, да се
намјери добри час на обједу и по обједу, нашему брату домаћину и ко је у његовом
поштеном дому!"

2.
У бољи час од обједа

"Писмо у добри час, а сад ћемо и у бољи; добри помагали а бољи прискакали
нашему брату домаћину и ко је на његовом поштеном обједу."

Послије ове здравице устаје се у славу, па пошто свештеник сврши своје онда се, док
још сви гологлави стоје на ногама, напија:

3.
У славу божју
"Писмо у добри и у бољи час, а сад ћемо у прелијепу славу божју. Да нам поможе бог
и лијепа слава божја? Који год у славу божју устајао, те је спомињао, и њој се
молио, њему и помогла души и тијелу; који ли је заборављао ил' у страху, ил' у
стиду, ил' у своме сагрјешенију, те је не споменуо, бог и лијепа слава божја њега не
заборавила, но била му најбоља помотњица души и тијелу!"

Послије ове здравице гдјешто и пјевају по два и два ову пјесмицу:


Ко пије вино за славе божје,
помоз' му боже и славо божја!
А шта је љепше од славе божје
и од вечере с правдом стечене?

4.
У здравље домаћиново

"Здрав си ми брате (поименце)! Писмо у добри, у бољи час, и у божју лијепу славу, а
сад ћемо пити за здравље нашега брата домаћина од овога поштенога дома, живота и
лијепог његова здравља. За здравље његове поштене главе, његове браће и
братучеда, синова и синоваца, његових унука и одмладака, и за здравље свакога од
његова дома рода и порода! За здравље његова стада широкога, и рала дубокога! За
здравље његова тврдога и високога шљемена, и свакога роднога и берићетнога
сјемена: што год му је бог даровао и удијелио, то му уздржао, и к ономе придао,
колико је воља и милост његова! Свашто му бог дао што у њега жудио, и за што му
се молио то му удијелио, а највише срдачнога весеља и јуначкога здравља, који ће
јунаци*) свуд на добро потећи и сваку срећу стећи и у свом дому донијети. Куд год
наш домаћин и његова ђеца из дома поступали свуд на срећу наступали! Куд год
ходали, ходали путем широкијем а с образом свијетлијем! Међу туђом браћом и
крајином били стимани и прибрани, а од господа бога помиловани и поњеговани!

Наш се брат домаћин свуда међу људма браћом својом фалио, а синовима фалио и
одмијенио, унуцима поносио и дичио, одмлацима дичио и китио како што се дичи и
кити Ђурђев дан листом и зеленом травом, а Спасов дан љетом и цвијетом и божијем
свакијем благодетом! Да бог да нашему брату домаћину у свачем срећу добру, сретну
и берићетну, пуну и богату, да му рало оре у дубоко, а стадо иде широко, да му је
шљеме тврдо, од земље високо, на зиду стасито, а на далеко гласито! Било му
темељито, прије земана непромјенито, а кад би се са земаном и промијенило, бог га
споменуо, бог му помогао, и нико му наудит' не могао! Да бог да и велика милост
божја, које год наш брат домаћин сјеме из дома износио, и преко кутњег прага
преносио, те га десном руком махао, махао га десно, било му сретно, махао га
лијево, родило му лијепо! Господ му бог пуштавао и угађао по њему, од неба му
росјело, те му добро и лијепо родило! Удно му се бусало, у сриједи трсало, на врху
класало! На гумно много било а у кућу споро и берићетно, а од господа бога
благословено!

Да бог дарује да наш брат домаћин у свом дому а под кутњем крову сабира и
дочекива врсне и изабране људе, патријаре и владике, попове и калуђере, кумове и
пријатеље, добре јунаке своју браћу Србље, ниште и убоге, сузне и невољне, и
свакога по лицу брата који се крстом крсти а бога вјерује; врсни и изабрани
доходили на глас и на његову лијепу част, а ништи и убоги на глас и сретњи удјелак!
Жедна напојио, гладна напитао, гола ризом приодио, а свакоме дао добар час и
вољни напитак, ове године како могао, а догодине како би сам хтио и мислио! Ко
год му из дома ходио, лијепи глас по свему свијету носио, како што носи чела по
медену цвијету! Са сваким се право љубио, и братски грлио! И већ куд ћемо даље?
Но нашему брату домаћину и његовој браћи и ђеци, роду и породу дај боже лијепо и
дуговјечно здравље!"

[* Тј. поменута домаћинова родбина. Јамачно би се од каквога Другог напијача, а
може бити и од овога истог други пут, ово могло чути љепше и разговјетније.]

5.
У здравље пријатељско

"Здрав си ми брате (поименце или сине поименце)! За здравље нашега свакога кума
и пријатеља, ортака и побратима, старога и младога, милога и драгога! Ђе гођ нам је
који, што нам их је ђед и отац стекао, и ми млади након њих, од сињега мора до
тихога Дунава, и од које гођ који вјере и закона био, а нашему дому и нашему роду
добра хтио, свакоме бог помогао и свакога унапријед помакао, колико је воља
милога господа бога, ако бог да! За здравље све господе ове! Који су доспјели и
приспјели ове године, да бог да и лијепа милост божја да дођу и приспију и
догодине, и много љета. и година, а све за нашега живота, ако бог да! Који ли ни кум
и пријатељ није дошао и приспио ове године а жудио да дође и приспије, бог
удијелио да дође и приспије на свако мјесто ђе он срећу и благо дијелио, акобогда!
Вазда, мој брате, наши кумови пријатељи напијали и бога молили у наше домове за
наше здравље, а ми са земаном божијем у њихове домове за њихово здравље!

Помогао господ бог и нас и наше кумове и пријатеље, ђе гођ ми и наша ђеца и наша
браћа за њих чули, отоле се поздрављали, ђе ли се на путу ил' на дивану виђели и
састали, и отоле се поздрављали, и један другом о части и добру радили, у лице се
љубили, један другог за здравље питали добријем срцем а правом љубави! Да бог да
и лијепа милост божја да за наше кумове за пријатеље вазда чујемо добри и честити
глас; и у њима да имамо добру узданицу, а такођер и они у нас! Да бог да ђе гођ био
врсни род, а богати дом, прави ришћанин, а снажни Србин, неки нам био суђени кум,
а неки прави пријатељ, неки ортак, а неки побратим! Помогао јаки господ бог и нама
и њима са сваке стране а с небеса најбоље! Да бог да и милост божја, с кумовима се
кумили, све с драге воље, без никакве невоље*), с пријатељима се пријатељили с
чистом љубави по ћару, по гласу и по закону Ристову! Старе да држимо што нам је
стекао ђед и отац, а нове и сретне да прифатимо по заповијести и вољи божјој. Да
бог да и милост божја да се наши кумови и пријатељи кажују и познају на дивану
господскоме, на мегдану јуначкоме, на сабору братскоме, по имену поштеноме, по
кољену јуначкоме, по ћеси пуној, по сабљи бриткој и по свакој доброј и честитој
срећи, каконо се познаје и даница звијезда међу свијем звијездама на истоку
јутреноме! И већ куд ћемо даље? Но нашијем кумовима и пријатељима дај боже
лијепо здравље, на путу добри ћар, међу људма поштени глас, а најбоље боже
помози нас који смо овђе данас! И здрав (по имену), надај се (по имену)!"

[* За невољу се ко куми с киме нпр. Кад човјек убије кога па се послије моли за мир
и опроштење.]

6.
За честитост збора и сабора

"За славу и похвалу нашега збора и сабора светога (поименце свеца који се слави)!
Ђе гођ се састајали и радили, добро сатворили и учинили, збор ни био збором, а
договор договором као међу сретном и честитом браћом ришћанима, акобогда! Ни
којој се крајини ријечима не молили, ни аспрама откупљивали, ни са снагом
покорили, по свакој обранили и осветили, пријатељима језиком из уста, душманима
оружјем из рука, оштром сабљом, јаком мишком, добром згодом, а све с помоћу
божјом, акобогда! За здравље нашега цвијета насред бијелога свијета, цркве
јерусалимске, дивне наше ришћанске богомоље, за коју се сваки прави ришћанин
богу моли и у њу прилог носи! Да јој јаки господ бог поможе и избави из
пексијанске руке, акобогда! За здравље свијех нашијех околнијех цркава и
манастира! Ђе гођ је која, сваку ни бог помогао, да нам буду бијеле и лијепе,
окићене и оружане, здвора клаком и каменом, а изнутра сребром и златом, крстима и
иконама, а најбоље милом браћом ришћанима, као у права и сретна мјеста
ришћанска, акобогда! За здравље нашијех свештеника, који напријед иду, цркве
отворају, летурђије поју, и за нас грешне богу се моле, молитва им пријатна била у
господа бога, акобогда! За здравље нашега околишног капетана*), кнежева и
витезова, брзића и младића, трговаца и путника, копача и орача! И за здравље
свакога јунака брата ришћанина вољнога и невољнога: који је у вољи, боже га
подржи, који ли је у невољи, боже га из невоље избави, да се браће нагледа, да се
сунца огрије, да се винца напије, и да му бог да власт и област како данас нама у
нашега брата, домаћина, акобогда!"

[* Ово је казао поп Марко из Кривошија, а Херцеговац из турске земље мјесто
околишнога капетана рекао би војводе.]

7
За софре, образа и устанка

"Здрав си ми брате, здрав! За здравље ове поштене софре и поштених образа! Ко је
ову софру поставио, поштен му образ био! Да бог да, ко је поставио ове године,
постављао је и до године пуну и честиту, сретну и богату, много љета, а све за
његова живота, он и његова ђеца након њега, ако бог да, врхом је стављао, равну је
дизао, пуну и богату, сретну и честиту, акобогда! И часно сјели а поштено устали!
Помогао бог сједећи и устајући, и вазда на оном мјесту сједали с ког могли лако
устати! И кад ти дође ова чашица и ова здравица, по ње полиј сједећи, а по ње
стојећи, и здрав си ми, здрав!"

Овијех седам здравица преписане су овако од поменута два човјека. Други би казали
на много мјеста друкчије, гдјешто горе а гдјешто и боље. Осим крснијех имена, о
другијем зборовима и гозбама, нпр. о свадбама (као што смо видјели напријед),
даћама, о мирењу итд., друкчије се и напија. Ево још неколико комада од
различнијех напијача:

а) Гости домаћину на растанку

"Здрав, брате домаћине, здрав! За нашега доброга пута, а вашега доброга останка! И
фала на лијепој части и братској љубави!"

б) Кад се пије у друштву какоме

"С ким данас, и вазда, акобогда! Часни брате, лијепа ти фала! Богородица ти сваку
срећу дала! Ти вазда пријатељу служио, а никад код браће не тужио! Помогао ти јаки
господ бог и сваки божји дан и год! Окле ову чашу наточио, бог ти самоседном
наспорио; свети Саво руку наслонио*) на свако мјесто с ког свога частио! Бог ти
даровао свега доста, да се не стидиш честита госта! Ти примицао чашама пуним, тебе
јаки бог здрављем добрим! Ти мене помакао с овим цвијетом, а тебе господ бог
житком и напретком! Ти мене пружио у руку, пружио и тебе бог срећу у дому,
примакли ти коњи на путу, а волови кад били на тегу, овце и кравице на млијеку, а
челе с медом у уљанику, и свака честита срећа на свијету!"

[* Приповиједа се да је негда некакав турски зликовац осјекао светоме Сави у ћивоту
руку и понио је са собом. Кад дође некакој Српкињи крчмарици на конак, она познавши
свету руку купи је у њега, и не имајући је на љепшему мјесту гдје оставити метне је у
на бачву, гдје јој је вино било. Пошто је дуго времена вино из бачве точила, стане се
чудити како вино једнако тече. Потом негдје узме руку те премјести на друго мјесто,
али вина у бачви уједанпут нестане. А како руку опет на бачву метне, одмах вино то
ње потече]

в) Домаћину
"Помози боже, у име божје састали се код тебе брате домаћине! Бог ти даровао
шеницу до шенице, житницу до житнице, мало текао а пуно стекао, а што стекао све
изио и попио с кумовима и с друговима, у твојој кући за софром сједећи а милога
бога фалећи! Красио господ бог дом твој, плодио ти се у земљи плод, стадо ти се
ширило, и из њега вадио сир колико брашњени млин, увијек частио, а бога фалио,
увијек точио а никад источио! Браћа те миловала и издалека тебе долазила, коње
добре доводила и срећне гласове доносила: од бога милост, од срца радост, а од
старих свештеника благослов! Чуј брате домаћине! Ђе гођ ходио свуђ срећу
находио, и твом дому доносио; на дому ти двоје врата било, на која ти врата
приступали кумови и пријатељи, она ти врата вазда отворена била; а на која ти врата
приступали злотвори, она ти врата драчом зарасла, тер не могли приступити ни тебе
наудити! Бог те сачувао каловита луга, мало вриједна друга, Турчина зулумћара и
његова белаја и свакога зла! И ова мени а друга теби. И здрав!"

И ова је здравица на крају мало смијешна а још је смјешнија на гдјекојијем мјестима
ова (паштровска):

г) Домаћину
"Здрав брате домаћине! Бог ти дао част папе римскога и владике цетињскога, два
бана Паштровића и четири властелиновића! Колико је на ову мајулику писми толико
ти бог дао сини, колико ли шари толико бог ти дао снахи, да се њима дичиш како
море дубином, како небо висином, како поље ширином, како лисица мудрином, како
зец брзином! Бог те сачувао Османа диздара и крива кантара, попузљива моста,
подругљива госта, пртене вреће и зле среће! Више куће ти стог, на њему ти сједио
господ бог, свакоме дијелио, некоме капом, некоме шаком, некоме врећом, а тебе,
домаћине, и капом и шаком и врећом и сваком добром и племенитом срећом!"

Млада момчад у шали између себе напијају још смјешније, нпр.:

"Сачувао те бог кратких гаћа, дугачких коприва, пса гарова и Турчина манова,
тијесна сокака, бијесна Бошњака!"

И тако још даље; па најпослије благослов обрну на клетву, нпр.:

"Бог ти дао ћелаву главу и орлове нокте!" Итд.

Кад је остало ово мало бијеле хартије, ево ћу додати још оно што је наштампано у
рјечнику код ријечи напијати, надајући се да ће и то читатељи с радости читати.

Неки почињу напијати овако: "Прва за помози боже: "Боже помози, боже дај добар
час и добру срећу! Ко о чем, ми о добру, о лијепу разговору: дао нам се бог
радовати и веселити, пити а добро бити, зла никад не имати!" Ако ли је ујутру рано:
"Срећан уранак, миран данак, од бога живот и здравље!" Кад је на каквом раду: "За
сретна рада: који рад радили, радом се хвалили, као сретна и честита браћа!" Кад се
састану пријатељи или познаници: "Сретно виђеније, срећан састанак, дугу љубав,
од бога живот и здравље!" Уз другу чашу:"Чашом другом: да бог подужи живот и
здравље, срећу и напредак и свако добро!" итд. Уз трећу:"Чашом трећом, добром
срећом (или: трећом а сретном), у име бога и свете Тројице (овдје се треба
прекрстити), живоначелне богородице, која може да нам поможе: сваком брату на
свом занату, а и нас грешне да не заборави; ђе ми њу заборавили, она нама најбоља
помотњица била!" Итд. Уз вино:"Винце кисело, срце весело; веселио бог и овај дом,
и у дому домадара кутњег господара!" Итд. Кад пију коме у здравље, нпр. домаћину:
"Домаћине, за твоје добро здравље: прво твоје главе, твоје домаћице, твојих старих
родитеља (ако их има), синова, кћери браће, братучеда, кумова и пријатеља, и свега
рода и порода; што ти бог дао, бог ти удржао (гдјекоји још наставе: "За кутњега
шљемена и конопљана сјемена, виторогијех волова и дугорепијех крава, трмака и
крмака, тора и обора!") Итд.

Кад онај што напија нагне чашу да пије, онда (кашто) који други метне прст у ухо, па
запјева из гласа:

У чије се здравље вино пије,
све му здраво и весело било!
Домаћине, све у твоје здравље,
бог ти дао и срећу и здравље!

Кад полазе на пут: "Ко ће на пут, срећа му пут, ко остаје у дому, остао у велику
добру, акобогда!" Кад хоће да устају: "Часно сјели, поштено устали!" Кад увече хоће
већ да спавају, или да се растају:"За лаке ноћи, од бога помоћи!" итд.

Кад онај што држи чашу у руци напија, остали кашто реку полако: "Амин, дабогда
(или: амин бог те чуо)!" Кад већ хоће да пије, онда рече ономе коме наздрави (који
ће да пије послије њега):"Здрав буди!" Или: "Спасуј се!" А онај му одговори: "На
спасеније Христово!" Кад већ нагне чашу и пије, онда остали подигну капе (ако не
сједе гологлави), па полако говоре: "Христе боже наш, помилуј нас амин!" Кад већ
престане пити и одујми чашу од уста, онда остали повичу: "Наздравље!" А он
одговори: "Бог вам здравље дао!" Или: "Од бога вам здравље!"