Napiši jednu ljubavnu - poezija srca

Volim te

Između dva uporednika dok provirujem glavu
između dve žiške u slepoočnicama
u pauzama kad radnici piju čađavo mleko
i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila
dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
između dva daleka poređenja
Volim te
Brodovi se ljuljaju kao poljupci
i sloj vazduha se na lepe senke cepa
u mašineriji noći
moje je srce slično kompresoru
naklonjeno svemu što nema veze sa mnom
dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te
Rudnici kamene soli u mom srcu
zora lomi suđe od porcelana
kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
postaću prašina ako prašinu voliš
ti koja me tuđim imenom zoveš
Volim te
Dolazi proleće i jednu pravu damu
niko ne može zamisliti bez pudlice
stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
ja ne znam put-krijem se u tvojoj senci
ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo
svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te
Što vide slepi ne vide zaljubljeni
pokvareni anđele o sneže u avgustu
moje ruke su ostale oko tebe kao obruč
ljubomorna na vazdušni pritisak i vodu
ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš
odavno već svojim očima ne verujem
Volim te

Matija Bećković

Došao sam tebi kao što reka ide moru
Žrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine
Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo
Svaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti
Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretke
Ti vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom
Dao sam ti sve svoje sećanje kao jednu kovrdžu moje kose
Spavam samo u tvojim snegovima
Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile
Odrekao sam se već davno svojih legendi
U kojima su Rembo Kras i Dikas
I Valmor koja plače u ponoći
Konopac Nervalov prekinuo se
I metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce
Podeljeno tvojim koracima
Razvejano tvojim pokretima
Ko zaljubljeni vetar neke šume
Ja idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuće
I koja se strpljivo vraća neprimetno u toku čitavog dana
Bršljan koji raste a da niko ne primećuje
Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti
Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanja
Stolica koja te čeka na tvome uobičajenom mestu
Okno sa koga tvoje čelo gori gledajući u prazno
Petparački roman koji govori samo o tebi
Otvoreno pismo zaboravljeno pre no što je pročitano
Prekinuta rečenica na koju vraćati se nema značaja
Trepatanje soba kroz koje se prošlo
Parfem koji ostavljaš za sobom
A kad izadeš nesrećan sam kao i tvoje ogledalo

Luis Aragon

Volio bih da me voliš


Volio bih da me voliš
da budem cvijet u tvojoj kosi
Ako si noć,ja biti ću zora
i bljesak svjetlosti u rosi

Volio bih da me voliš
i da svi dani budu pjesma
Ako si izvor,i ja ću biti
u živoj stjeni bistra česma...

Jure Kaštelan

Ivina vremena

Danas, još jedan dežurni osmijeh
i riječi reda radi izgovorene.
Koliko će još stihova
ispod tvojih trepavica izroniti?
Kažeš, vrijeme je na našoj strani,
a ja bih da stane sve
u ovom čarobnom trenu
tišine s tobom.

Ja se baš vremena bojim
i da mi te ne odnese iz glave
vjetar neki ludi,
da se ne izbriše
obris tvoga lika
i početak
i kraj
i sjene
pa da poslije samo zeleno vidim.

Danas, još jedan bijeg
u tvoj pogled
i napola presječen tren.
Koliko ću puta još
misliti na tebe
osjećajući druge ruke...

Da se bar riječima može iskazati
koliko ti vjerujem
i koliko bih željela
da mi uspomene
pune tebe budu
i da budu istina.

Danas zadnja cigareta
samo zbog dima plavičastog,
vidim te negdje uza njega...
Sada, laku noć i ...

Vjerovati?
Jesam li mogla sebi
nanijeti veću bol?


Selma Poparić

Tebi ljubav dati?

Tebi ljubav dati?
- Daj ...
- Ona je zaprljana ...
- Daj je zaprljanu.
- Hoću da pogatam ...
- Gataj.
- Još hoću da pitam...
- Pitaj.
- Recimo, zakucaću ...
- Pustiću te.
- Recimo, pozvaću te ...
- Poći cu.
- Ako je tamo nevolja?
- I u nevolju.
- Ako te prevarim?
- Oprostiću.
- "Otpevaj" - narediću ti ...
- Otpevaću.
- Zatvori drugome vrata ...
- Zatvoriću.
- Reci ću ti: ubij!
- Ubiću.
- Reci ću ti: umri!
- Umreću.
- Ako se zagrcnem?
- Spasiću te.
- Ako se bol pojavi?
- Pretrpeću.
- Ako se zid ispreči?
- Srušiću.
- Ako se čvor zamrsi?
- Preseći ću.
- Ako ima sto čvorova?
- I sto.
- Tebi ljubav dati?
- Ljubav.
- Toga neće biti!
- Zašto?!
- Zato što
ne volim
robove.


Robert Rozhdestvensky

Ne vjeruj

Ne veruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime, –

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi t’jelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!

Aleksa Šantić

AKO PRESTANEM...

Ako prestanem govoriti,
usnu za usnu mi zašiju,
zauvek ostanem nem,
možda zaboravim,
Tvoje ime...

Ako prestanem sanjati,
ako mi oduzmu moje sve,
ako mi izbrišu sećanja,
možda zaboravim,
Tvoj lik...

Ako prestanem osećati,
ako mi oduzmu sva čula,
ubiju ono najlepše u meni,
možda zaboravim,
Ukus tvojih usana...

Ako prestanem živeti,
i moje snove sa mnom sahrane,
i moje misli zabrane,
da krenu dalje,
možda zaboravim,
Da te nastavim voleti...

Gorki

Kiša


Ne volim oblake pune kiše
ni kapi što sankaju se na mom nosu
za vreme kiše ja odbijam da dišem
jer sve kapi mirišu na tvoju kosu

A deda mi pričao čuvaj se žena
čupaćeš kosu, mani se bede
a ti si bila čudno obdarena
zbog tebe sam čupao samo sede

Bila si kompliment životu
toliko lepa da ti nisam video bore
hipnotisan gledao u tu lepotu
dok ti si isplakala čitavo more

Sad miruje zemljotres ispod bluze
o gde li si, moj pokisli crkveni mišu
imaš li još uvek one tvoje suze
koje za trenutak iskompromituju kišu?

Miodrag Stošić

Ljubila bih te

ljubila bih te
dok čitaš novine u pidžami na pruge
dok ručaš bez volje
i onih dana kad mi baš nitko ne treba

ljubila bih te
i kad mi dojadiš
i kad si protiv mene
po noći dok sniježi
a tebe izdajnički nemaljubila bih te
na sjednicama
u tramvaju
dok spavam ružna i neljubljena
i onda kad nizašto nemam vremenaljubila bih te žedna i bolesna
i drugim zanesena
pod morem
dok ljubim muža
kad idem zubaru
i cijelim putem do nebaljubila bih te i kad postanem
svoja sjena
makar se unuci smijali
kad ti se drijema
i onda kad ne budem znala da ljubim
niti zbog čega
jubila bih te
kao biljka kao šljunak kao zvijer
i kao žena
i kad mi se čini kao da nikad
nikoga ljubila nisam
ja bih te ljubila
i mrtva bih
i trudna
i nerođena

(Ana Horvat)