Balašević...

[Vragolanka]

Remorker

Dolaze snegovi, ne vredi, sve
vise i vise mi smetaju studeni
u kosu me nezno k'o
sedefnu snalicu udeni
to mi treba, moj mali
zaklon ispod neba

Otkaci slepove, nanisani jutro
i pusti tu ladju da klizi
pronasli su Ameri sifru
za to, take it easy
lutko lepa, zrela se
breskva nebom cepa

Ref.
Spusti svetla, oduzmi gas
smesnih stvari se bojimo
mislis da neko pita za nas
kao da ne postojimo
stavi misli u prazan hod
stresi zvezde k'o dudove
i polako nasuci brod na te
plisane sprudove, i sanjaj

Odlaze selice, leprsaju malena
jedra po nebeskoj pucini
taj odlazak gusaka uvek
me starijim ucini
put do raja, o zar je
uzvodno do kraja

..................

[Vragolanka]

Cim dosla je i prosla meni pade na um: Hej, to je moj par
I prvi put je vidim ali poznajem nju, sasvim lucidna stvar
Gde je to zivela, gde se to skrivala, sto je nisam video pre
Koga je ljubila, koga je snivala, nekakve folere
Mrzim ih sve!

Porucuje kampari, mirno povlaci dim, lupka casom o sank
Okrenula se karta, sad sam nacisto s tim, ona sad drzi bank
Sva elegantna, tanka i misticna, da l' pri hodu i dotice pod
Sve mi to lici na Pjotra Ilica, pricu o jezeru
O dobru i zlu

Hajde, povedi me, crni labude
Ja sam slutio da ces doci
Daj poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poci

Upucujem joj pogled kao dodir na tren, hej, al' tren je jako dug
Znam, prob'o sam sve i sad sam konacno njen, ona zatvara krug
Ona je drukcija, s njom nema smekanja i mnogo bolje nosi moj stil
To nije putnica za listu cekanja, cim se spakuje
Startuje vec

Hajde, povedi me, crni labude
Ja sam slutio da ces doci
Daj poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poci

Trosio sam zivot kao secerni stap, hej, sladak i lep
I sarao i varao i stvarao bol, vuk'o vraga za rep
Ti nosis racun za sve te zablude, na tvome vratu vidim svoj krst
Ja sam te cekao moj crni labude, jos od ko zna kad, podjimo sad

Hajde, povedi me, crni labude
Ja sam slutio da ces doci
Daj poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poci
Sa tobom

Daj dotuci me crni labude
I ne stedi me ove noci
Hajde vodi me, oslobodi me
Svi to moramo jednom proci
Pa neka

Hajde, povedi me..

[Vragolanka]

K'o uklet jedrenjak,
u gusti modri mrak
uranja kolodvor

O, dobra noc, Banja Luko
ne, ne dolazim,
samo prolazim,
nismo se videli dugo

Da l' to bese cast?
sinjel maslinast...

Znam, ona spava sad
i mozda ponekad
predgradjem njenog sna
proseta ludi desetar

Da l' ikad pomisli
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar
hej, oci carne, ispred kasarne

Njenima nisam bio po volji
vazno im bilo odakle su moji
zasto to smeta,
sa ovog su sveta,
hlebotvorci, cestit soj

Njen me je baba
uz'o na nisan:
da l' sam od njinih
il' bas i nisam

Sloven sam, belac,
slobodni strelac
mani se, cica,
ja sam svoj

Od stare Kanjize,
pa malko nanize,
gde Tisa uspori,
dici cu salas na bregu

Mozda im pobegne
kad zito polegne,
kad se jarebice legu
mozda kad sneva,
meni dospeva

Otpravnik klima
crvenom kapom
vreme je bilo,
haj'mo polako.
prosipa vetar
behara pehar
spavaj mala masala

Ne volim kad me
uzmu na nisan:
da l' sam od njinih
il' bas i nisam
Sloven sam, belac,
slobodni strelac
za svaki slucaj,
jos uvek samo svoj

[Vragolanka]

Verujem cenjeni sude
Da dobro poznaješ ljude
Vi barem imate posla
Jer cud je cud, a sud je sud
Verujem cenjena glavo da si i ucio pravo
Da svakom sudiš pošteno
Jer cast je cast, a vlast je vlast
I sve po zakonu, za to sam prvi
Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu
Vlast je vlast i ja to poštujem
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek' isto je i djavolu i djakonu
Pa nek' se zna
Nek' su mi gazili njivom
Mojom se sladili šljivom
Uvek je lopova bilo
Jer cuk je cuk i vuk je vuk
Nikada zlotvora dosta
Suša mi uništi bostan
I led se prospe pred žetvu
Al' led je led, a red je red
I prekardašilo
Im'o sam bagremovu šumu
Tamo dole prema drumu
Pa sam cekao, red je red
Polako komšije
Ne može samo da se udje, da se ruši tudje
Lepo sam im rekao
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna
Ljudi smo cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi je marama crnih
Al' plac je plac, a mac je mac
Ne pitaj šta bi sad' bilo
Kad' bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
I sve po zakonu
Tu su paragrafi
Pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru
Red je red, sve ja to poštujem
Jer više bilo bi ubica nego ptica
Koje odlecu ka severu
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim

[Vragolanka]

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad èuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta æe od mene postati,
mali anðele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš èudnog sveta ima,
tako se lako rasplaèu.

Nisam te nikad èuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta æe od mene postati,
mali anðele moj?

[Vragolanka]

:smiley:



Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize
kad tad

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo

Ponekad jos u moj filcani sesir
spustis osmeh ko carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali
ja sam samo tvoj licni harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu
i ko domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos
stignemo do nas

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo

[milan11]

nemam nista protiv da moderator doda tekst, ja bih ali ga ne zanam

[Sibi]

[Vragolanka]

Ovo je prica koju vrlo rado pricam,
To je prica o bozi zvanom pub.
Jedni ga hvale, drugi zale, treci kazu:
'e moj brale, taj je bio kvaran kao supalj zub.'
Odavde pa sve do peste i do srema na jug
Jos prica bajke o njemu mutni kockarski krug,
I kazu: 'taj u zivotu nije igrao na dug. '

I svi se slazu kako danas nema takvih kao sto je boza pub.

Negde je imao imanje, to se znalo vise manje,
Mada o tom nije prico ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat
Pa je ziveo od kocke citav vek.
O taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih,
I uvek 'ladan ko spricer, uvek opasno tih.
I samo kad ga tera maler on bi rekao stih.

I svi jos pamte reci kojim maler tera boza zvani pub:

'dzaba vam novci, moji sinovci,
Dzaba vam bilo dobre volje.
I pogledi cvrsti, lepljivi prsti,
Ja ipak varam malo bolje, e pa da.
A karta je kurva, izvin'te me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas.
Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i cuci u svakom od nas i ceka pravi cas.'

Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom,
To je bio lihvar bogat kao knez.
Igrao je i upravnik poste, zvani ljupce od miloste
I neki svercer kog je jurio sav srez.
U to je partija bila, jos se prica o njoj,
Kibiceri u transu, 'ladan probio znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj.

I povuk'o je damu na osamnaest mrtav 'ladan boza pub.

Al' znate za ono kad je sa izvesnim baronom
Igr'o cetiri dana, to je bio rat.
Isle ga stalno karte jake pa je odneo fijaker,
Crnog konja, tabakeru, stap i sat.
Baron je pric'o posle da je spil bio star,
Da je previse pio, da ga poneo zar.
Pa svi sto gube se ljute, to je poznata stvar.

I svako gubi bar po nekad, al' nikad boza zvani pub.

Dzaba vam novci, moji sinovci,
Dzaba vam bilo dobre volje.
I pogledi cvrsti, lepljivi prsti,
Ja ipak varam malo bolje, e pa da.

A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas.
Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i cuci u svakom od nas i ceka pravi cas.

Sa svalerske strane nije spad'o u tarzane
Al' daleko od tog da je bio zec.
Imao je neke tu i tamo, al' svi dobro znamo
Da kod zena igra neki peti kec.
Ljubav je igra u kojoj cesto ne pali blef,
Srce se otvara teze nego najbolji sef.
Imao je on svoje dame karo, pik, herc i tref.

I bio im je veran sve do sudnjeg dana boza zvani pub.

Gospodo draga, on je nestao bez traga
I to celoj prici daje cudan ton.
Neki se dzambasi kleli da su kod sombora sreli
Nekog tipa sto je bio isti on.
Mozda ga odvela karta cak u prag ili bec,
Vec dugo o njemu niko nije cuo ni rec.
Da l' se jos drzi na svetu il' je predao mec,

Pa s andjelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc.

[Vragolanka]

Odlutas ponekad, i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokusavam.
I uvek dodje d mol.

Spusti se k'o lopov po zicama.
Ruke mi napuni tvojim sitnicama.
I tesko prodje sve to.

Jedan d mol me dobije.
Kako odes ti, u sobi je.
Glupi d mol uvek sazna kad je to.
Uhvati me cvrsto i ne popusta.
Lud je za tisinom, to ne propusta.
Vodi me u svoj plavicasti dom.

Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Sta je tuga za d mol?

Ponekad te nema i sasvim sam
Izmisljam nacin da malo smuvam dan,
Ali je lukav d mol.
Pusti da se svetla svud priguse,
Saceka poslednje zvezde namiguse.
Vuce mi rukav: 'idemo.'

Plasi me on, gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti.
Glupi d mol sa kojim tugujem svu noc...
Uzme me u svoju tamnu kociju.
Nebo primi boju tvojih ociju.
Znam taj put, to je precica za bol.

Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Sta je tuga za d mol?

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
I neke stvarcice od 'heredi' porcelana
I jedan pulover u kom si bila.

I ostala je ploca 'best of ry cooder'
I fina mala plava kutijica za puder.
I ja sam te ostao zeljan dok me bude,
Moja mila...

[Vragolanka]

Nosila je jelek svileni, kao u pesmi narodnoj
I krstic, znak na lancicu da nekog ceka, navodno.
O, to su bili svatovi, sve kiceni i zlaceni,
A mi smo bolje svirali neg' sto smo bili placeni,
Al' dobro, sad...

Nosio sam sal od kasmira i prsluk protkan tajnama.
Bas od takvih su je cuvale tetke sa 'ladnim trajnama.
K'o srna me je gledala, zalosnom pesmom sludjena.
Cije si, pile pirgavo, sto nisi meni sudjena?
Ej, da...

Hej, pusti kose pune polena, hajde, bas u inat babarogama!
Hop-la, digni suknju iznad kolena,
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama...

Rekoh joj 'bezi, mani se, i trazi bolje partije.
Premala je moja tambura da te od kise sakrije.
Ja nosim cizme skitanke, mene je tesko voleti...
Pa da...

Hej, pusti kose pune polena, hajde, bas u inat babarogama!
Hop-la, digni suknju iznad kolena,
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama...

Hej, doleti, mala senice, tu na moje zlatne civije.
Vatra sara tvoje zenice.
Razbij nesto i zaigraj ludo, divije...

[Vragolanka]

Rodjen pod sretnom zvezdom magicnom
Ali nad ovom zemljom generalno tragicnom
Cemu sam blizi triput pogadjaj
Neko nad nama vrsi oglede
Hajde, usudi se i pogledaj u poglede
Ovde je osmeh dogadjaj

U supak kosmosa smo upali
Mnogi su domobranci zauvek prolupali
Caruje virus apatije
Al' ti na mene stavi upitnik
Pa rekni, da l' ti bata
Deluje ko gubitnik
Ma nema sanse, sta ti je

Refren
Ja nisam luzer, o naprotiv
Meni je osmeh lajt-motiv
Ja nisam luzer, ja imam nas
A za svet ko te pita

Ja nisam cedo proseka
Mene ne vuce oseka
S tobom je tretman poseban
Svaki je dan dolce vita
I svud je Hollywood

Namlatim mesecno sest maraka
Bude za cipolku i frtalj kile cvaraka
Olos mi veze ometa
Ali kad dodjem kuci tu si ti
E tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti
To im je izvan dometa

[Vragolanka]

Kad odem,
Kad me djavo isprati glavnim sokakom,
I kad mesecina zaveje moj trag,
Nemoj tugovati,
Jer jednom svakom mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
Kad zamumla vetar zimske ocenase,
I kad mrtvo lisce potera u kas -
Za kaznu prognace i tamburase
Zbog pogresne pesme u pogresan cas.

Ref: hej, budi jaka ti,
Najlakse je plakati!
To nam samo gospod svira jesenju sonatu.
Snio sam vrata u tom suvom zlatu...
Strah me da prodjem, al' proci cu.

Znam, laf si stari ti,
Nemoj sve pokvariti,
Kresni samo jednu svecu na svetog jovana,
I ne cuvaj dugo pepeo tih dana..
Kad jednom odem, a poci cu...

Kad odem,
Kad u prozor stavis prvu hrizantemu,
I kad popucaju divlji kesteni,
Ne pali uzalud fenjer na tremu
Kad me otmu magle jedne jeseni...

[Vragolanka]

Hej, mnoge sam vatre palio
I mnoge vode zamutio,
Nosen srecom i zlom.
I da znas tri sam banke potrosio,
A da nisam ni slutio,
Da sve to tek prohuji s vihorom,
Jednom zauvek.

Hej, gde su sad oni klikeri,
Tresnje sa periferije,
Sveske iz sestog be.
Gde su sad svi gimnazijski sminkeri,
Prve studentske ferije
I ceznjiva pisma iz armije.

I vidis vec sam tu
Na pola puta, sve je dim
I fotografije, od vremena, izbledele.
I vidis vec sam tu
Na pola puta, sad mi trebas ti,
Budi vodic moj kroz mutne predele.

Hej, cudne staze do uspeha,
Cvrsta vera u drugove,
Sve je to varljiva stvar.
I sad ako postoji uteha,
Ja nisam prastao dugove
I svakom sam vratio isto bar.

I vidis vec sam tu
Na pola puta, sve je dim
I fotografije, od vremena, izbledele.
I vidis vec sam tu
Na pola puta, sad mi trebas ti,
Budi vodic moj kroz mutne predele.

Hej, sada znam gde sam gresio
I gde sam, na zalost, bio gad,
A gde, na zalost, ne.
I da znas sve sam rebuse resio,
Ali ipak se ponekad
Jos zaletim na vetrenjace.

I vidis vec sam tu
Na pola puta, sve je dim
I fotografije, od vremena, izledele.
I vidis vec sam tu
Na pola puta, sad mi trebas ti,
Budi vodic moj kroz mutne predele.

[Vragolanka]

Im'o sam strasnog petla, bio je pravi djavo.
Na kisi i na vetru uvek je stajao pravo.
Po selu perje leti, dize se strasna graja.
U nasoj kuci uvek bilo je dobrih jaja.

Imao sam strasnog petla, bio je pravi ludak.
Koju taj koku kljucne, ko da je tresn'o budak.
A koke cudne ptice, uvek im srce kuca
Za nekim grubijanom, koji dobro kljuca.

Za njega nisu bile samo koke slatke,
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke,
A tek na curke, cim je bilo neke sanse.
Ma princip je isti, sve su ostalo nijanse.

Im'o sam strasnog petla, bio je malo cudan.
Po danu nesto dremljiv, al nocu uvek budan.
Curice iz mog sela cule su za tog dasu,
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu.

Za njega nisu bile samo koke slatke,
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke,
A tek na curke, cim je bilo neke sanse.
Ma princip je isti, sve su ostalo nijanse.

Im'o sam strasnog petla, bio je prvak sveta.
Danas su petli cudni, svaka im dlaka smeta.
Ja ne znam sta je razlog, danas su drugi dani.
Uglavnom 'spram mog petla ovo su sve cverglani.

Meni je se'set peta, stize jesen pozna.
Putuje moje drustvo i ja cekam na red.
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
Da cujem petla barem mesecno jedared.

Poslusaj zato savet sto ce ti cica dati.
Kad imas mladog petla, ne daj mu da se pati.
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide.
Posle ce biti kasno i petlu vreme ide.

'ajd' ziveli.

[Vragolanka]

Gledam banat, srem i backu s fruske gore.
Gledam tako, a u dusi lom.
Tu je nekad, kazu knjige, bilo more,
Cekalo me pa presusilo.

Rodjeni sam moreplovac, ko magelan
Il' jos bolje ko admiral kuk.
U ravnici usred njiva, gubim elan,
Nasukan u zitu morski vuk.

Mog mora nema i ne znam sta da radim,
Moj stari kaze da ni dunav nije los.
Mog mora nema al ja zivim u nadi,
Da mozda ipak negde srescemo se jos.

Zivot mi je zato gorak kao tonik,
Tuga moja beskrajna.
Al' na srecu tu je mesec, svetionik,
Vodi me kroz hladno more sna.

O, gde bas mene da takvo nesto snadje.
Ovo je prica i za suze i za smeh.
Poneki mornar mozda ostane bez ladje,
Ali bez mora to je izuzetan peh.

Mog mora nema i ne znam sta da radim,
Moj stari kaze da ni dunav nije los.
Mog mora nema al ja zivim u nadi,
Da mozda ipak negde srescemo se jos.

[Lilu]

Spusti svetla, oduzmi gas
smesnih stvari se bojimo
mislis da neko pita za nas
kao da ne postojimo
stavi misli u prazan hod
stresi zvezde k'o dudove
i polako nasuci brod na te
plisane sprudove, i sanjaj

Odlaze selice, leprsaju malena
jedra po nebeskoj pucini
taj odlazak gusaka uvek
me starijim ucini
put do raja, o zar je
uzvodno do kraja

..................

jaoooo nisam videla ovu temu....

moja omiljena:




Na posletku - Djordje Balasevic
Naposletku
Ti si dobro znala ko sam ja
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za to cak brsljan ne hvata
Zalud izguzvana svila
To je tako
Ne pravi od tuge nauku
Mani svetlo na siedecem bregu
Okopnice moj otisak na tvom jastuku
Kao "jezuska" u snegu
Razbicu gitaru
Crn je mrak ispunjava
Odavno se svoje pesme bojim
Pomera u meni one gene dunava
Pa ja tecem i kad stojim
Ali opet
Dal' bi ikad bila moja ti da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da bas ne umem novce brojati
I da je nista sve sto nudim
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac
Brosic sto se tesko pribada
Da me moze oduvati najblazi nemirac
Da cu u po reci stati
Da se necu osvrtati
Nikada
Redas po vitrini fini porculanski svet
Al' ja sam figurica bez ziga
Pazi
To je bajka sto ti pada na pamet
Fali ti bas ovaj cigan?
Tek u jesen otkriju se boje krosanja
Sve su slicne u leto zeleno
Naposletku
Ti si dobro znala ko sam ja
Cemu suze lepa zeno?
Draga moja, ti si navek znala da sam pajac
Moj je sesir satra pomicna
Usne, tice-rugalice
A u oku tajac
Da sam kaput sa dva lica
Da sam gospo'n propalica
Obicna
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac
I da je nebo moje livada
Da me moze oduvati najblazi nemirac
Da cu u po reci stati
Da se necu osvrtati
Nikada

[Kovač]

Vidis li gde sam to sad, u kom sam dobu?
Cudne mi ptice, da znas, snovima jezde.
Jer, jos sam suvise mlad da mislim o grobu,
a vec sam suvise star da brojim zvezde...

Cujes tisinu, taj zvuk? Prolazi vreme.
Zuji i preti kroz noc, drhti k'o kobra.
Nemoj da nacinjes sad ozbiljne teme,
dodji, skupi se tu i budi dobra...

Pa naspi jos jednu, za vecite krivce,
za balansere,
ne boj se, imam ja prilican cug.
Naspi jos jednu, za umorne livce,
za proletere,
veceras treca smena vraca tudji dug...

Skoro ce svanuti dan, jos jedan praznik.
Svi su ti plavi k'o san, svi su ti isti.
Budis se retko u sest, samo po kazni,
kad moras negde na put ili na ispit...

Pa naspi jos jednu...

Ponekad tragam i ja, za zlatnim runom.
Mozda cu sanjati dim, vatru i celik.
Nisi ti kriva za to, ma volim te puno.
Hajde sad, daj mi pred san poljubac velik...

Pa naspi jos jednu...

Pa naspi jos jednu, za vecite krivce,
za balansere,
naspi jos jednu za moje drugare.

Naspi jos jednu, za umorne livce,
za proletere, naspi jos jednu za trecu smenu...

[Sibi]

Halo? Ej, ćao!
Ja sam, zar mi ne znaš glas?
Zvao sam te, nisi bila tu.
Pa eto, malo cugam,
znam to nije spas.
Ništa, želim ti sretnu novu godinu,
ćao!

Pomisli u ponoć na mene, na nas,
pomisli na Šoltu, na klince i bas.
Možda novi januar donosi spas,
pomisli u ponoć na mene, na nas.

Ne daj da nam snegovi zaveju trag,
pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
Nosiće te mašta ko čarobni sag,
ne daj da nam snegovi zaveju trag.

Halo, tu je društvo, hajde dođi i ti.
Da, i on je sa mnom, pa šta s tim?
Čula sam da negde si u planini,
Ma dođi, tako želim da te poljubim, sad.
Pomisli u ponoć...

[Ciciban]