Do petice preko interneta
У зависности од тога који разред дете похађа, која је тема задатог рада, да ли је слободна или из градива, цене се крећу од 500 до 1.500 динара, а ако је хитно састав може да се добије за два сата и кошта 4.000 динара.
Прескакање школских обавеза, читање лектира и припреме за писане задатке сада замењују интернет огласи који нуде инстант знање или различити блогови на којима сами ученици размењују своје добро оцењене радове . Тако је време када је ученике обливао хладан зној на помисао на писани задатак из српског, анализу ликова из неког дела давно прошло. Штуро препричана „Ана Карењина”, „Браћа Карамазови”, „Сумњиво лице” или било која друга обавезна лектира за основну и средњу школу могу се добити веома брзо, у зависности колико је времена потребно да се жељена лектира „скине”, тачније који програм имате на рачунару и колико је брз.
Највећи број таквих сајтова не само да нуде списак препричаних лектира по азбучном реду већ и детаљно упутство како то да урадите и који су програми неопходни, а ако их немате како и њих да скинете. Већина таквих сајтова за „скидање” лектира и писање састава своје услуге нуди бесплатно, а поједини нуде и лозинку која се плаћа око 500 динара.
А ако желите да интернет писац само за вас или ваше дете напише састав на задату тему лако ћете наћи оглас: „Пишем саставе за основну и средњу школу”. Довољно је да на Гуглу укуцате „састав из српског” и понуда је бројна. Писци обично за контакт остављају своју имејл адресу или број мобилног телефона.
У зависности од тога који разред дете похађа, која је тема, да ли је слободна или из градива, цене се крећу од 500 до 1.500 динара. А ако неком хитно треба нека од оваквих услуга за два сата може да добије готов рад за 4.000 динара и проблем састава или лектире је решен.
– Основци траже да им пишем саставе о приповеткама које читају у школи, док су средњошколцима највећи проблем обимне лектире, мада поједине мрзи да прочитају чак и оне које имају по 20 страница. Цена их не брине, очигледно је да такво понашање благосиљају родитељи. А није ретко ни да и сами родитељи ступе у контакт са мном уместо детета и траже услуге, а најчешће оправдање им је, иако објашњење не тражим, да наставници не знају да пренесу градиво или да њиховом детету све друго добро иде осим писања састава из српског и да му зато треба мало помоћи.
Када родитељ има такав став није чудо што дете хоће све да добије без труда, уместо да седне и прочита лектиру или размисли о саставу. Лакше је узети новац од тате и маме па да то неко други уради за њега. Најнижа цена је 500 динара за основце па и до 4.000 динара за средњошколце, ако је тема захтевнија и мора да се уради дан за дан. Ово ми је додатни посао већ 10 година, продала сам много радова и добила много петица у бројним средњим школама, не само у Београду већ и у Нишу, Новом Саду, Суботици, Прокупљу... – објашњава Драгана П., која се оглашава као „пишем и помажем око писања састава из српског језика”, али, ипак, не жели да своје пуно име и презиме види у новинама.
Маја Кулић, професор српског језика у Основној школи „Вук Караџић”, каже да није мали број основаца који имају унапред написане саставе, али да се то увек примети.
– Када радите с децом, тачно знате фонд њихових речи, начин изражавања, како склапају реченице. То су најчешће реченичне конструкције које нису својствене дечјем узрасту. Осим тога, многи од њих напамет науче написане саставе, али направе катастрофалне правописне грешке. Затим, дешава се и да узму туђу свеску из које, на пример, читају реферат који нису претходно ни прочитали, као и да им неко напише састав, а да не стигну да препишу па онда први део састава буде одличан, а закључак напише сам и јасно видите о чему се ради. Највише таквих примера је било док сам радила у средњој школи, а основци су скромнији по том питању. И довољно је само да питате да ли ти је неко помогао око домаћег и то су онда одговори мало мама, тата, баба, деда... Санкције за такво понашање не постоји, осим уколико их не ухватим на делу да преписују. Такве саставе обично оценим нижом оценом која је у складу са учениковим знањем и упозорим га да то више не ради – објашњава Кулићева.
Међу професорима који се оглашавају да држе приватне часове постоје и они који се противе томе да деца добију све на готово.
–Мислим да су родитељи највећи кривци за овакво стање јер подржавају децу у томе да не уче и то представљају као начин сналажења а не као превару која ће им се осветити кад-тад. Држим часове из српског језика и помажем деци у савладавању граматике, али када су у питању писани састави само могу да им помогнем да дораде, али сами. Од мене не могу добити написан састав. Осим тога, мајка сам двоје школске деце, основца и средњошколке, никада им нисам написала састав нити дозволила да скину неку препричану лектиру или да им то ја урадим. Инсистирам на томе да ако не ураде на време сносити последице због тога, па ће следећи пут сести и на време урадити све. Знам да то деца раде, али опет понављам да су родитељи главни кривци. Рецимо, друг мога сина редовно узима приватне часове из свих предмета, а родитељи му редовно плаћају писање саставе. И то им не смета јер сматрају да је боље да дају новац него да он добије јединицу– кажеСофија Јовановић, професор српског језика.
Међутим, и без новца и без знања родитеља ученици се и сами сналазе, преко Фејсбука или различитих блогова, размењујући искуства и саставе. Тако је један исти састав на тему љубави добио петице у четири средње школе у Београду. А Марко је поделио своје искуство с блог ортацима, објашњавајући како му је ортакиња која је прочитала „Оњегина” препричала до детаља и да је сутрадан на контролном добио петицу, а да књигу није ни узео у руке. Али највећи бедак био му је, како пише, то што је његова ортакиња, која му је помогла, добила тројку, иако је читала. Један Стеван, на истом блогу, препоручује да је ипак најбоља варијанта за лектиру, да ако ти неко преприча садржај до детаља, или га скинеш с нета, после тога прочиташ критику и нема шансе да те профа провали, „посебно ако није смор као овај мој”.
Инстант знање вишег ранга
Не траже инстант знање само основци и средњошколци, већ су и бројне понуде за писање дипломских, матурских, па чак и мастер радова. Наравно, њихове цене су знатно више. Тако су бројни огласи и оваквог типа:
1. Пишем дипломске и семинарске радове, као и разне радове, на тему економије и сродних области (менаџмент, организација, маркетинг...). Цена зависи од обима рада, теме, литературе, рокова и слично и креће се од 20 до 80 евра. Такође, пишем и пружам помоћ при писању бизнис планова.
2. Пишем дипломске радове, страна 1.500 динара, а за семинарске 1.000 динара
3. Написан и сређен мастер рад из актуелне економске теме – цена по договору
Гордана Башовић, Политика, објављено: 18/01/2010.
*
Хвала Даци што ми је данас, на почетку недеље пресудне за оцењивање и закључивање оцена, указала на овај чланак. Новинар је свој посао обавио ваљано и изнео поражавајуће чињенично стање, чији сам и сама била сведок много пута.
Невоља натера човека на све и свашта,али никад нисам разумела ни своје колеге које су пристајале на зараду на основу писмених радова. Во времја кад сам и сама држала часове, родитељима сам приликом првог сусрета говорила да писање "тема" (како се то популарно назива) не долази у обзир. Помоћ и сугестије - да, али писање никако. Приметила сам да некима није право, али ме никад нису условљавали мада су ми и сами испричали приче које само потврђују ово што пише у чланку.
Родитељи и децо драга, поставићу вам само питање које је неко ових дана поставио у једној тв емисији: Да ли бисте желели да вас лечи доктор који је купио диплому или да вам гради план прави архитекта са купљеним знањем, а радовима на тој истој кући руководи инжењер са "знањем" стеченим на исти начин? Ако је ваш одговор "Да", желим вам добро здравље и топао дом!
Violeta Milicevic
Odgovori sa citatom
Prvobitno napisano od Пркос
