Spoljna politika Republike Srbije

[G]

PUTNE ISPRAVE:
Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije. Putnu ispravu sme da koristi samo lice na čije ime je izdata.

Molimo da putne isprave za vreme boravka u inostranstvu čuvate. U slučaju gubitka ili oštećenja obratite se najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Potreban Vam je biometrijski pasoš Republike Srbije:

Biometrijske pasoše Republike Srbije izdaju nadležni organi unutrašnjih poslova.

Za sada zahteve za biometrijske pasoše možete podneti u sledećim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu 1.

Da biste podneli zahtev za biomerijski pasoš potrebno je da budete lično prisutni, kao i vaša maloletna deca za koja podnosite zahtev. Uz zahtev obavezno priložiti sledeća dokumenta u originalu:

* uverenje o državljanstvu (da nije starije od šest meseci);
* domaći izvod iz MK rođenih (da nije stariji od šest meseci);
* poželjno je da priložite digitalnu fotografiju 5x5cm ("en face", na jednobojnoj sivoj pozadini)
* dokument koji dokazuje Vaš identitet (na uvid): plavi pasoš ili lična karta.

Za sada molimo da unapred zakazujete termine za predaju zahteva u Vašem konzulatu ili ambasadi, gde ćete dobiti i detaljnije informacije i odgovore na pitanja u vezi sa podnošenjem zahteva.

Zakonski rok za rešavanje Vašeg zahteva je 60 dana.

Posedujete plavi pasoš sa oznakom „SR Jugoslavija“.

Plavi pasoši sa oznakom „SR Jugoslavija“ važe do 31. 12. 2010. godine. Do tada bi trebalo da izvršite zamenu za biometrijski pasoš R. Srbije. Ukoliko niste obezbedili biometrijski pasoš ili nemate vremena da ga obezbediti, a ističe vam stari plavi pasoš, postoji mogućnost da ga, dok ne obezbedite biometrijski pasoš, dobijete po posebnoj proceduri, o čemu će Vas obavestiti Vaš konzulat ili ambasada.

S obzirom da veći broj DKP R. Srbije, na žalost, još ne raspolaže potrebnom opremom za prijem zahteva za biometrijske pasoše, preporučujemo našim građanima koji borave u inostranstvu da do daljeg iskoriste svaku priliku da lično podnesu zahtev za novi biometrijski pasoš kod nadležnog organa unutrašnjih poslova po mestu svog prebivališta u Srbiji. Izdavanje biometrijskog pasoša za građane koji borave u inostranstvu moguće je po posebnoj hitnoj proceduri.


Izgubili ste putnu ispravu u inostranstvu

Ukoliko ste izgubili putnu ispravu na proputovanju, prijavite nestanak isprave policijskom organu zemlje u kojoj boravite i zatražite potvrdu o prijavi gubitka. Sa tom potvrdom obratite se najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu R. Srbije, koje će Vam, po sprovedenom postupku utvrđivanja identiteta i državljanstva, na osnovu utvrđenih činjenica, izdati putni list za povratak u Srbiju.



1 Pariz, Beč, London, Berlin, Diseldorf, Frankfurt, Štutgart, Hamburg, Minhen, Salcburg, Bern, Cirih, Strazbur, Rim, Milano, Trst, Vašington, Njujork, Čikago, Otava, Toronto, Kanbera, Sidnej, Podgorica, Prag, Moskva, Brisel, Hag, Kopenhagen, Stokholm, Pretorija

[G]

"EU dalje od konsenzusa o širenju"

"Beograd -- Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenio je da je EU sve dalje od konsenzusa neohodnog za nastavak procesa proširenja.On kaže da je zbog niza spoljnih negativnih ekonomskih i političkih okolnosti stav jednog broja zemalja EU "otvrdnuo" po tom pitanju."

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=442932

[G]

"Održana Skupština srpske dijaspore"

"Beograd, Na skupu u Domu narodne skupštine u Beogradu, Tadić je rekao da će Srbija štititi nacionalni, verski i kulturni identitet Srba u regionu i dijaspori."

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=442970

[G]

"Van Rompej stiže u Beograd"

"Beograd -- Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej stiže u posetu Srbiji u okviru turneje po regionu tokom koje će potvrditi evropsku perspektivu zapadnog Balkana.
Van Rompej će u Beogradu razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem nakon čega će se dvojica zvaničnika obratiti novinarima."

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=443251

[G]

"Kosovo pred vladom sveta"

"SVETSKA vlada u utorak će na hitnoj sednici u Njujorku razmatrati situaciju na KiM, pogoršanu novim napadom, u kome je ranjen Petar Miletić, poslanik u skupštini Kosova. Na sastanku SB UN učestvovaće predsednik Srbije Boris Tadić, a na Ist River se uputio i Skender Hiseni, koji će tražiti da iznese stav vlade Kosova.
Hoće li Hiseni dobiti priliku da govori kao što je slučaj na redovnim sednicama SB kada je bio predstavljen samo imenom i prezimenom, u ponedeljak nije bilo potvrđeno."

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...d-vladom-sveta

[G]

"Излагање добро, ефекти скромни"

"Опозиционе и владајуће странке сматрају да је добро што је одржана седница СБ, али различито гледају на њене домете.За излагање на седници Савета безбедности УН о Косову председник Борис Тадић добио је похвале од владајућих странака и дела опозиције. Странке су јединствене у оцени да је добро што је седница СБ одржана, али на њене домете гледају различито. Опозиција не дели мишљење портпаролке Демократске странке Јелене Триван да је Србија овом седницом и те како постигла свој циљ."

http://www.politika.rs/rubrike/Polit...kromni.sr.html

[G]

"Tadić u poseti Crnoj Gori"

"Podgorica, Cetinje -- Predsednik Srbije Boris Tadić boravi u poseti Crnoj Gori. Najavljeno je potpisivanje ugovora o izručivanju optuženih za organizovani kriminal i korupciju."

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=444089

[G]

"Usvojena rezolucija o Kosovu"

"Strazbur -- Evropski parlament usvojio je većinom glasova rezoluciju kojom se preostale članice EU, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pozivaju da to učine."

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=444061

[G]

"Srpski oficiri stižu u NATO"

"Spremna misija Srbije pri Partnerstvu za mir: Ambasadoru Branislavu Milinkoviću ovih dana će se pridružiti i šef vojnog dela kancelarije general Nebojša Đukanović.NAŠEM ambasadoru pri NATO Branislavu Milinkoviću narednih dana konačno će se pridružiti i general Nebojša Đukanović, šef vojnog dela srpske kancelarije u Partnerstvu za mir.

Kako ”Novosti” saznaju, posle višemesečnih priprema, general Đukanović trebalo bi da otputuje u Brisel do 15. jula, čime će se stvoriti uslovi da Misija pri Alijansi i formalno bude otvorena.

Naša misija je faktički ”proradila” još prošlog decembra, kada je ambasador Milinković predao akreditive generalnom sekretaru NATO. Tada je, posle usvajanja izmena Zakona o odbrani i vojsci, započet i postupak za ”kadrovsko popunjavanje” vojnog dela misije.

Pored generala Đukanovića, planirano je da u našoj kancelariji budu još osmorica oficira. Šestorica će biti iz čisto vojnog domena, a dvojica eksperti iz oblasti politike odbrane. Sa civilnim delom, Misija će brojati petnaestak članova.

Naši zvaničnici poručuju da otvaranje vojne misije pri NATO nije znak faktičkog približavanja članstvu u ovom savezu, niti to dovodi u pitanje vojnu neutralnost. Svrha Misije je bolja svakodnevna komunikacija sa Alijansom, učešće u radu 100 stručnih komiteta i unapređenje saradnje sa 50 država-članica ovog političkog saveza.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je kašnjenje u otvaranju kancelarije naveo kao jedan od ”minusa” Vlade u prethodnom periodu, smatra da je velika šteta što to nije učinjeno još 2006, kada smo stupili u Partnerstvo."


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...i-stizu-u-NATO

[G]

"Rezolucija EU - pritisak na Hag"

ZVANIČNI Beograd ne pokazuje preteranu nervozu zbog rezolucije Evropskog parlamenta, u kojoj se članice EU koje to nisu učinile pozivaju da priznaju nezavisnost Kosova, ali neće ni sedeti skrštenih ruku ukoliko se pritisci nastave.

"Srpske vlasti poručuju da nije vreme za zaoštravanje situacije, da treba sačekati kraj meseca i mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu. Politički direktor MSP Borko Stefanović rekao je da je rezolucija deklarativnog karaktera i da nema nikakvu snagu. Isto je za ”Novosti” poručio i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji naglašava ”da EU nije država i Evropski parlament nema ingerencije da prizna bilo koga”:

- Španija, Slovačka, Rumunija, Kipar i Grčka nisu priznale Kosovo i nema nikakvih naznaka da će se to promeniti.

U to je ubeđen i ministar za KiM Goran Bogdanović. On naglašava da su zemlje koje su htele da priznaju Kosovo to uradile i bez ovog dokumenta."


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...ritisak-na-Hag

[G]

"Подела блага ју-дипломатије"

"До краја идуће године, Србија ће иселити особље из 24 дипломатско-конзуларна представништва, али Хрватска, БиХ, Словенија и Македонија желе да то учини одмах.Брак између република Титове Југославије одавно је разведен, али као и у свакој бурној вези без потписаног предбрачног уговора, која почиње страствено, а окончава се мржњом, следи оно најтеже – подела имовине."





"Ни готово две деценије после раскида, амбасаде, конзулати, резиденције, станови и плацеви широм света, који су припадали СФРЈ, још нису раздељени. Дипломатски преговори око дипломатског блага земаља сукцесора достижу врхунац, јер Србија мора да пресели особље из 24 дипломатско-конзуларна представништва, с тим да се бивши посвађани супружници не слажу око термина. Наша страна намерава да оконча бракоразводну парницу некада моћне југословенске дипломатије предајом кључева до краја идуће године, док Хрватска, БиХ, Словенија и Македонија траже да се, према дипломатској реторици, уселе у „најкраћем року”. Или, у преводу, одмах.

Половином прошлог месеца амбасадори и отправници послова четири државе послали су протестно писмо Србији зато што је у последњем тренутку отказала састанак Комисије за сукцесију дипломатско конзуларних представништава у свету, заказан за 17. јун, саопштивши да су на првом делу састанка 21. маја нашој страни изнели ставове о томе да је Србија, од потписивања Загребачке резолуције крајем 2006. године, имала довољно времена за пресељење свог дипломатско-конзуларног особља.
Генерална секретарка Министарства спољних послова Србије Мирјана Живковић, међутим, каже за „Политику” да у Загребачкој резолуцији, јесте дефинисана расподела 44 објекта, али не и рокови.

„Мислимо да је предлог да се исељење обави до краја идуће године разуман рок. Међутим, 21. маја у Београду та сагласност није постигнута, а предвиђени наставак разговора, планиран за 17. јун у Сарајеву отказан је из техничких разлога. Србија жели добру регионалну сарадњу и зато ће следећи састанак бити организован када наша страна буде сигурна у успех састанка. Односно, када се рокови коначно утврде”, каже Живковићева.

Према резолуцији из Загреба, Хрватској припада десет, БиХ осам, Македонији четири, Словенији три објекта. Њихова предаја бившим чланицама СФРЈ које Србија користи није јефтина работа, а управо чињеница да ће селидба у нове објекте представљати додатно оптерећење за буџет, јесте основни разлог тензија између екс-ју супружника.

У Споразуму о сукцесији, расподела дипломатско-конзуларне имовине води се као „анекс Б” и регулише власништво над 123 објекта – 67 амбасада и генералних конзулата, 33 резиденције, 17 станова и кућа и пет грађевинских парцела. То заправо представља деобни биланс дипломатско-конзуларне имовине бивше СФР Југославије, а о каквом је благу реч, сведочи податак да је на основу процене ревизорске куће „Peat Marwik” из 1992. године, коју је ангажовала УН, вредност на дан 31. децембар 1990. године износила 266,40 милиона долара.

„Двадесет објеката који припадају Србији, према тој процени, вреди 42,6 милиона долара, док су 24 објекта која напуштамо процењена на 44 милиона. Србија се стара о свим објектима у складу са Споразумом у оквиру расположивих средстава”, каже Живковићева.

На наше питање, да ли ће МИП куповати или закупљивати нове објекте, пошто преда кључеве сукцесорима, она одговара да се Министарство спољних послова залаже за оно прво, за шта је добило позитиван сигнал и од владе и премијера. „Ту су могуће разне комбинације. Могуће је продати неке објекте или плацеве за којима више нема потребе, а за то можемо купити бар две зграде у другим земљама”, указује Живковићева.

Наша страна у примени „анекса Б”, иначе, покушава да утиче на примену и осталих анекса, јер Живковићева подсећа да Споразум о сукцесији није примењиван у осталим сегментима, поготово када је у питању враћање имовине српским предузећима на територији бивших република, као и остваривању права грађана Србије у новонасталим државама. Иначе се процењује да је имовина Србије и њених грађана и предузећа далеко већа у другим републикама од њихове имовине у Србији.

Подсетимо, споразум о сукцесији из 2001. године налагао је да земље потписнице најкасније шест месеци од парафирања, као акт добре воље изврше поделу пет објеката. Тако је 2001. године БиХ преузела амбасаду у Лондону, Хрватска амбасаду у Паризу, Македонија зграду некадашњег конзулата у Паризу, Словенија амбасаду у Вашингтону, а СР Југославија резиденцију у Паризу. Након распада СФРЈ, Словенија је у Клагенфурту задржала конзулат, Хрватска резиденцију у Бечу, док је све остало у поседу Србије.

У намери да омекшају бракоразводну парницу, помињане су и неке идеје да бивше југословенске републике заједнички користе барем једну зграду, по угледу на Скандинавце који деле амбасаду у Берлину, али је та замисао о дипломатском суживоту за сада утопија.

Осим утопијских, постоје и романтичарске теорије о дипломатском раздуживању Србије, са дозом жала да је у расподели имовине Србија могла боље да прође. Те тезе се заснивају на историјским списима који бележе да су поједине зграде, нарочито оне велелепне, купљене у време Краљевине Србије о чему нема доказа у дипломатском архиву. "

"Politika online" 11.07.2010.

[G]

"LAKŠE DO CRNOGORSKOG DRŽAVLJANSTVA"





" PODGORICA - Osobe koje traže crnogorsko državljanstvo, a nisu dobile otpust iz državljanstva država -bivših jugoslovenskih republika zbog toga što u njima nisu služile vojni rok, moći će lakše da dobiju državljanstvo Crne Gore.
Prema izmenama Zakona o drzavljanstvu, koje je danas usvojio crnogorski parlament, dovoljno je da te osobe daju izjavu da se odriču drzavljanstva druge države da bi bili primljeni u crnogorsko drzavljanstvo. Skupstina Crne Gore usvojila je i izmene Zakona o tajnosti podataka, kojima je predviđen jednostavniji postupak pristupa takvim podacima.
Većinom glasova vladajuće koalicije, crnogorski parlament je odbio predložene zaključke opozicione Socijalističke nardone partije (SNP) o radu vlade u oblasti lokalne samouprave. Prema ocenama SNP, Vlada Crne Gore je previše centralizovala nadležnosti lokalne samouprave."

Kurir 11.07.2010.

[G]

"Srbija i Turska bez viza"

"Premijeri Srbije i Turske Mirko Cvetković i Redžep Taip Erdogan dogovorili su čvrstu saradnju koja se odnosi na izgradnju infrastrukuture i saradnju u aviosabraćaju i prosveti.
Saradnja Srbije i Turske je dobra i mogla bi da bude još bolja, ocena je dvojice premijera. Za Tursku, Balkan je region koji treba da bude zona stabilnosti i mira."


http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=444873

[G]

"Srbija se bori za nove pregovore"



"Beograd -- Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da su sve snage usmerene na to da se Srbija izbori za novi početak pregovaračkog procesa o Kosovu i Metohiji.

On je za "Blic" rekao da bi bilo logično da se u Generalnoj skupštini UN formira većina koja smatra da se do rešenja za Kosovo može doći samo novim pregovorima.

Jeremić je dodao da sve ukazuje na to da će mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jednostarno proglašene nezavisnosti Kosova, biti saopšteno u bliskoj budućnosti.

Ministar diplomatije Srbije je zaključio da po tom pitanju Srbija ima pravo na optimizam.

Izvor: Sajt b92

[G]

Дијаспора не верује матици

Клима се мења корак по корак, тренутно највише улажу наши људи који живе у Немачкој, а у плану је да се привуку и Канада и Аустралија, каже министар за дијаспору Срђан Срећковић.



За ових десет година колико градим у Србији било је много успеха, али и много глупости, зависи како се гледа... Можда је исувише рано, несигурно је, много је посредника... Постоје препреке у добијању дозвола у изградњи, ево шест месеци не могу да укњижим стан. Повлачим се из Србије, у Црној Гори сам још шест месеци па идем даље, има сигурнијих, перспективнијих земаља у свету, попут Либије, Никарагве..

– Ја сам инвестирао у памет Србије, јер сматрам да је наш народ природно талентован и добро образован. А и клима се много променила у односу на период деведесетих када сам покушао да преузмем део „Крушика” који се бави батеријама. Тренутно сам укључен са министром Ђелићем у пројект електромобила. Идеја је да се у наредне две године у Немачкој развију и произведу батерије за електромобиле. Потребно је много, да кажем, специфичне радне снаге, хемичара, физичара и зато тражимо 100 најталентованијих младих научника Србије.

Ове две приче – Мирка Латиновића, грађевинара из Русије кога смо пронашли на јахти на Црногорском приморју, и др Дејана Илића, професора и проналазача из Немачке кога смо прекинули у обиласку, како каже, двадесете фирме ове недеље, а који се по разним светским листама наводе међу десет најуспешнијих Срба у свету, јасно показују чиме је све оптерећен недавни позив премијера Мирка Цветковића за већа улагања дијаспоре у матицу.

Латиновић, власник компаније „Трејдјуник” из Москве, каже да је први пут у животу дошао у Србију пре бомбардовања, да је градио када овде нико није градио, да је тачно да имамо добру климу, добру храну и да није скупо, али да је за велике инвестиције још рано.

„Довољно је да један успешан човек из иностранства само прелиста наслове дневних новина, па да у Србији не остане ни за ручак, зашто њему све ово треба. Изузетак је једино општина Инђија”, прича човек који је са својом браћом и супругом Олгицом пројектовао и изградио пословно-стамбени комплекс у Инђији, са хотелом и хелиодромом, хотел „Сплендид” у Бечићима у којем су недавно одсели Бред Пит и Анџелина Џоли...

На основу истраживања др Дејанa Илићa на универзитетима у Дрездену и Грацу, у „Варти” је његов тим развио револуционарни систем микробатерија који се данас користи у готово свим преносним уређајима од мобилних телефона, преко лаптоп рачунара до ајпода.

– Трудим се да улажем у памет ове земље, предајем и даље на неколико светских универзитета. У нашој јавности се сматра да је довести инвеститора јако лако – окренеш кључ и он дође. Добро је, рецимо, што је било неколико посета Немачкој за годину дана и нашег председника и разних министара, важно је да се за Србију чује. Али није довољно довести само велике фирме и договарати се на врху, морају се довести и мала и средња предузећа – став је нашег научника.

На недавно одржаној првој Скупштини дијаспоре, осим што су наши људи позвани да улажу у матицу, министар за дијаспору мр Срђан Срећковић је најавио и 193 пројеката за инвеститоре из дијаспоре. На наше питање да конкретно наведе неке од њих, Срећковић одговара да ће сви бити јавно представљени у наредних месец дана. „Наши из дијаспоре желе да улажу у Србију али до сада нису имали конкретне информације о томе где то треба да ураде”, објашњава министар за дијаспору.

С друге стране, Јасмина Вујић, професорка са Берклија која је била потпредседник Савета дијаспоре пре девет година, каже да је несхватљиво шта се чекало осам година, колико је прошло од када су изнете те идеје са конкретним предлозима.

– Закон о дијаспори је тек недавно донет и мада је дијаспори формално омогућено да гласа у земљама боравка (тј. у конзулатима и амбасадама), није јој омогућено да гласа путем писама или преко Интернета, што смо ми тражили. То практично значи да већина у дијаспори и даље не може да гласа, јер су растојања огромна. Врло мало или скоро ништа није урађено на повраћају имовине (денационализацији) и рехабилитацији неправедно осуђених – каже саговорница из Америке.

Професорка Вујић и Мирко Латиновић слажу се у мишљењу да дијаспора највише замера што још не постоји правна држава и што је све обојено страначком припадношћу. Министар Срећковић тврди да се то сада мења.

– Није тачно да се мало улаже у Србију. Наши људи су од 2000. до сада директно инвестирали 550 милиона долара у мала и средња предузећа у Србији у којима ради 22.000 људи. Потенцијал јесте много већи, али деценијама уназад наши људи из дијаспоре нису имали поверења у институције државе због претходне праксе и претходног односа државе према њима, али сада корак по корак враћамо то поверење – каже министар.

На наше питање да ли је могло да се уради више, он одговара да је „лично и без лажне скромности задовољан оним што је урађено за ове две године”.

– Кад сам постао министар суочио сам се са непријатном чињеницом да није било никакве нормативне основе за политику према расејању. Усвојили смо први закон о дијаспори, конституисан је Савет за Србе у региону, у току је израда националне стратегије за развој односа матичне државе и дијаспоре и Срба у региону, који ће бити основа за дугорочну политику која не треба да зависи од интереса политичких странака – истиче Срећковић.

По његовим речима, подаци говоре да тренутно највише улажу наши људи који живе у Немачкој, а да је у плану да се привуку и Канада и Аустралија, државе у којима има велики број наших успешних пословних људи.

Борислав Капетановић, председник Заједнице српских клубова у Бечу и делегат Скупштине дијаспоре сматра да је проблем број један стицање поверења.

– Тај процес је у једној узлазној линији, што је свакако резултат озбиљнијег ангажовања државе и министра Срећковића, Не треба заборавити да је дијаспора у протеклом периоду била сматрана противником владајућег режима и да је много наврата била преварена приликом улагања својих зарађених средстава, а ти проблеми и до данас у великој мери нису решени – мишљење је Капетановића. Он додаје да држава мора да обезбеди веће гаранције и сигурност свима онима који желе и могу на било који начин да улажу у Србију, јер интерес и жеља постоје.

Сандра Гуцијан

Извор: Политика

[G]

"Ključna ocena EU o Srbiji na jesen"

"Na jesen u izveštajima Evropske komisije o napretku biće data ocena napretka Srbije na putu ka evropskoj integraciji od prošle godine. Uporedo sa saradnjom sa Hagom, to će za Evropsku uniju biti osnova za procenu stanja stvari i, što je još značajnije, načina za napredovanje - poručio je u ekskluzivnom intervjuu za „Blic“ Stiven Vaneker, ministar spoljnih poslova Belgije, zemlje koja predsedava EU."

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/19...rbiji-na-jesen

[G]

"Tadić sutra u Briselu"

Dogovoreni susreti s belgijskim premijerom Ivom Letermom i s predsednicima oba doma belgijskog parlamenta



BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić putuje sutra u radnu posetu Belgiji, saopštila je danas pres služba predsednika.
On će se u Briselu sastati s belgijskim premijerom Ivom Letermom i s predsednicima oba doma belgijskog parlamenta Armanom de Dekerom i Patrikom Develom.
Tadić će, takođe, prisustvovati sklapanju međudržavnog sporazuma o socijalnom osiguranju, koji će potpisati šefovi diplomatija dveju zemalja Vuk Jeremić i Stiven Vanaker

Izvor : VEČERNJE NOVOSTI

[G]

Jeremić sutra u Kazahstanu na sastanku OEBS-a

"Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić boraviće od sutra u Kazahstanu, gde će učestvovati na neformalnom ministarskom sastanku OEBS-a, saopšteno je danas u Beogradu

U saopštenju ministarstva spoljnih poslova Srbije dodaje se da će tokom boravka u Almatiju Jeremić imati i niz bilateralnih sastanaka sa šefovima diplomatija država članica OEBS-a."

[G]

Одговор Београда на понуду из Брисела после 26. јула

Србија ће се тек после састанка Савета министара ЕУ изјаснити да ли прихвата понуду да пише заједничку резолуцију са ЕУ





Србија ће на понуду из Брисела да заједничким снагама пишу резолуцију о Косову о којој би се гласало у Генералној скупштини, одговорити тек после 26. јула, односно после министарског састанка ЕУ, кажу за „Политику” у Министарству спољних послова. Чињеницу да се неће изјашњавати раније објашњавају тиме што ће тек након објављивања закључака овог скупа бити јасно који је став ЕУ, пошто међу 27 држава чланица ове организације има и пет земаља које нису признале независност Косова. Србија, како кажу, жели да постигне договор са ЕУ, али не може пристати на разговоре који не подразумевају да је на столу и питање статуса Косова. Исто тако, како кажу у министарству, мора бити јасно да било какав преговорачки процес који би уследио не може изгубити своју институционалну „пупчану врпцу” са УН.

На питање да ли постоји бојазан да би нека велика сила која подржава независност Косова могла Генералној скупштини да предложи свој текст резолуције, у министарству кажу да је то мало вероватно, јер да се о томе размишља, ЕУ не би нудила договор Србији.

„Ако се у понедељак усагласе шта им је став можемо са њима да причамо о евентуалном договору, а ако би се неко одлучио пре тога да поднесе резолуцију онда нема никаквог договора”, поручују из Министарства спољних послова.

На спекулације да би евентуално Суд правде могао да препоручи специјални статус за север Косова, у министарству кажу да су то бесмислице и да је посао суда да одговори на питање да ли је проглашење независности у складу са међународним правом.

У дипломатским круговима за „Политику” је потврђено да је Србији предложено да ЕУ буде „коспонзор” српске резолуције. Услов који Брисел поставља Београду је да српска резолуција буде таква да се у њој јасно каже да сви разговори које буду водили Приштина и Београд буду под окриљем ЕУ и уз учешће САД и да се у њима не доводи у питање статус Косова као ни подела територије. Уколико Београд пристане, разговори би почели одмах, у Бриселу, пре него што дође до гласања у Генералној скупштини. Из Брисела је такође јасно поручено Београду да неприхватање понуде значи озбиљно довођење у питање европске перспективе Србије.

Порука Београду која би требало да му „помогне” да се лакше одлучи на кооперативност са ЕУ стиже и из Вашингтона где се два дана уочи изрицања саветодавног мишљења премијер Косова Хашим Тачи срео са највишим званичницима Стејт департмента. Планирано је да га прими и потпредседник Џозеф Бајден. Извор „Политике” из кругова блиских власти, међутим, каже да српска делегација неће ићи у САД иако су претходних дана процуреле информације да се и наши званичници спремају на пут преко океана.

Прека неким незваничним информацијама Београд би могао врло брзо, у року од 48 сати након саопштавања саветодавног мишљења, Генералној скупштини да достави свој предлог резолуције. У њему би се, позивајући се на онај део мишљења Суда правде који ће највероватније констатовати да декларација о проглашењу независности није у складу са међународним правом, предлагали нови преговори о статусу Косова. У међувремену Србија лобира како би за своју идеју придобила што већи број земаља. У Министарству спољних послова, међутим, тврде да такве спекулације нису тачне.

Уколико се Београд одлучи на овај корак у Бриселу кажу да су српским званичницима поручили да у српској резолуцији не сме да се помиње реч статус јер ће, у том случају, против ње у УН гласати све земље ЕУ које су признале Косово. У Београду, у круговима блиским власти тврде да резолуција још није написана.

Ј. Церовина

---------------------------------------------------

Како се доносило мишљење Суда правде

Саветодавно мишљење, како тврди извор „Политике”, писала су тројица судија који су већински били на српској страни. Њих је већином од 8:7 изабрало судско веће које чини 15 судија. У међувремену је, међутим, кинески судија поднео оставку тако да оно што су написала тројица судија није могло да добије натполовичну већину, а председавајући јапански судија Хисаши Овада није желео у тој ситуацији да употреби право „златног гласа”( глас који пресуђује) и разреши ситуацију. Онда се гласало од параграфа до параграфа, али је остала тајна какав је резултат тог гласања.
Извор: Политика објављено: 20.07.2010.

[G]

Više od 50 diplomata u misiji sprečavanja daljih priznanja

Pred današnje objavljivanje mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu o nezavisnosti Kosova Srbija je pripremila jasan plan daljeg delovanja na međunarodnoj sceni, a cilj je da se spreči da još zemalja prizna Prištinu i da Generalna skupština UN pozove na pregovore dve strane. Kao prva mera, u više od 50 zemalja biće poslati diplomatski izaslanici koji će objasniti stav Srbije i potrebu da se pregovorima dođe do obostrano prihvatljivog, mirnog i održivog rešenja, saznaje "Blic" od izvora iz državnog vrha.



Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija spremna za svaku odluku Suda, ali da očekuje mišljenje koje će značiti da Albanci nemaju pravo na etnički motivisanu secesiju od Srbije.


- Ukoliko bi mišljenjem Međunarodnog suda pravde bio uspostavljen novi princip, u čitavom svetu bi se otvorio proces stvaranja novih država, što bi destabilizovalo mnoge regione sveta - rekao je Tadić i istakao da očekuje da će mišljenje Suda biti zasnovano na osnovnim principima međunarodnog prava, te da neće stimulisati secesionističke pokušaje u svetu.


- Srbija uvažava i političku realnost i svesna je da istorija ne svedoči uvek o fer rešenjima, ali zato jasno i na vreme ukazuje šta su osnovni parametri od kojih polazi i da nikada neće priznati Kosovo - rekao je predsednik Srbije.


On je upozorio da "ne bismo više živeli u istom svetu ukoliko bi odluka Suda legalizovala secesionistički pokušaj" Prištine.


Na pitanje da povodom nezvaničnih vesti kaže da li EU želi zajedno sa Srbijom da pripremi rezoluciju s kojom će Srbija izaći pred UN, Tadić je rekao da EU "želi da sarađuje po pitanju reagovanja Srbije na odluku Suda, ali da Srbija ima crvene linije koje predstavljaju integritet naše države na Kosovu i Metohiji".


- Razgovaramo sa EU kao partneri i kao zemlja koja želi da postane članica EU, ali istovremeno našim evropskim prijateljima sam izneo stav da Srbija ima svoje principe od kojih neće odustati... Nastavićemo razgovore sa EU, ali nikada nećemo ugroziti principe na kojima počiva suverenitet Srbije - kazao je Tadić i najavio da će posle saopštavanja mišljenja MSP u Srbiji biti otvorena diskusija "kroz sve institucije sistema, sa opozicijom i nevladinim organizacijama" i da će građani Srbije biti obavešteni o daljim koracima kada je reč o Kosovu.


- Vlada i ja, kao predsednik, držaćemo se Ustava po tom pitanju. Idemo optimistično, imamo plan i osmišljen pristup - poručio je Tadić. Kako "Blic" saznaje iz izvora u vrhu Vlade Srbije, odgovor na ponudu Evropske unije o zajedničkoj rezoluciji biće poslat tek nakon saopštavanja odluke Suda u Hagu. U međuvremenu se diplomatskim kanalima pokušava ublažiti tvrd stav EU da se u rezoluciji ne smeju pominjati pregovori o statusu.


Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji predvodi pravni tim Srbije koji će prisustvovati javnom čitanju mišljenja u Hagu u tri po podne, otputovao je sinoć u Hag. U Hag je doputovao i ministar spoljnih poslova u privremenoj kosovskoj vladi Skender Hiseni. Sekretar MSP Andrej Poskakuhin rekao je za Tanjug da se danas u Hagu očekuju predstavnici svih država koje su učestvovale kako u pisanoj tako i u usmenoj raspravi od iznošenja pitanja legalnosti pred Međunarodni sud pravde.


Iako Međunarodni sud pravde savetodavno mišljenje donosi u punom sastavu od 15 stalnih sudija, u ovom slučaju glas sudije iz Kine morao je da izostane jer mu je krajem maja prestala dužnost, na kojoj je bio 10 godina. Njegov naslednik iz Kine, koji je izabran 29. juna, nema pravo glasa jer nije od početka uključen i upućen u predmet, koji je do sada prošao više pisanih faza i usmenu raspravu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je juče da ne treba očekivati da će savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, koliko god ono bilo izbalansirano, biti pružena međunarodno-pravna podrška kosovskim Albancima za njihov akt secesije.


Jeremić je uveren da će mišljenje Suda otvoriti put Srbiji da ispravnost svoje politike potvrdi na jesen u Generalnoj skupštini UN.


- Uložićemo sve napore da novih priznanja bude što manje i da na jesen ove godine bude usvojena rezolucija Srbije. To će biti jako težak, ali ne i nemoguć zadatak - kazao je Jeremić i podsetio da će prvi korak u tom pravcu biti sednica Saveta bezbednosti UN o situaciji u pokrajini, koju Rusija kao predsedavajuća najavljuje za 3. avgust. Kosovski premijer Hašim Tači je u SAD poručio da nema pregovora o teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Kosova.


- Optimista sam i verujem da će odluka Međunarodnog suda pravde biti u korist Kosova - izjavio je premijer Kosova Hašim Tači i naglasio da neće biti specijalnog statusa, autonomije tog područja ili podele Kosova.

Izvor: Blic