Stranica 1 od 5 123 ... ZadnjaZadnja
Pokazuje rezultate 1 do 20 od 90

Tema: Grčki bogovi - mitologija

  1. #1
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Grčki bogovi - mitologija

    U pocetku bijase Kaos (Haos).
    Iz njega je nastala Geja (Zemlja),Tartar (tamni ponor pod Zemljom) i Eros (Ljubav).
    Geja je iz sebe rodila Urana (Nebo),Gore i Ponta (More),a sa Uranom Titane,jednoke Kiklope i storuke Hekatonhire.

    Od Titana su nastali Kron i Reja (pra roditelji olimpijskih Bogova).
    Buduci da je Uran mrzio svoju djecu i prognao ih u tamno krilo Zemlje,nagovorila je Geja svog najmladjeg sina Krona da se sebicnog oca ostrim srpom osakati i da mu otme vlast.
    Iz kapi krvi sto su iz ranjenog Urana pali na Zemlju ,nastadose Ernije(Furije,Srde osvetnice),Jasenove nimfe (bozice ubistva) i strasni Giganti.
    Kada je Kron oslobodio svoju bracu i vlast prigrabio u svoje ruke,ozenio se Rejom,koja mu rodi tri kceri,Hestiju,Demetru i Heru,i dva sina,Hada i Posidon.
    Ali je Kronu otac Uran prorekao da ce i njemu njegova djeca spremiti istu sudbinu kakvu je on spremio ocu,zato je Kron svako djete cim se rodilo odmah progutao.
    Kada je Reja trebala roditi treceg sina sisla je na otok Kretu gdje je u jednoj pecini rodila Zeusa i tamo ga sakrila.
    Zeus je u svom skrovistu brzo odrastao i uz pomoc Geje i Okeanide Metide(Mudrost) na lukav nacin prisilo Krona da povrati progutanu djecu.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  2. #2
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    BOGOVI NEBA

    Zeus (rimski Jupiter),sin Krona i Reje najvisi je bog,vrhovni gospodar bogova i ljudi.On saziva skupstine bogova i vodi u njima glavnu rijec.Stanuje na najvisem vrhu Olimpa,salje na Zemlju kisu,snijeg i vjetra ,sakuplja oblake,baca munje i glasno grmi u visinama.Blagoslov i napredak,smrt i propast dolaze ljudima iz Zeusove svemocne ruke;on stiti pravo i poredak,kaznjava zlocince.Kao upravljac bitaka drzi u ruci svetu vagu na kojoj vaze smrtonosne grijehe.Zeusa prikazuju obicno sa zezlom i munjom,a uz njega stoji njemu posveceni orao.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  3. #3
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Hera (rimska Junona) Zeusova starija sestra i zakonita zena,velicanstveno lijepa nebeska kraljica,podlozna je muzu,ali dostojanstvom i mocu natkriljuje ostale bogove.U citavu njezinu bicu vlada ponosna strogost.Kao zastitnica braka pomaze zenama u casu poroda,a nevjeru i preljub kaznjava.Posvecen joj je mogranj,a od ptica paun.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  4. #4
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Atena (rimska Minevra),miljenica kci Zeusova,iskocila iz njegove glave i zato mu je dusevno najbliza.Ona je iza vladarskog para najuglednije bozanstvo,istice se mudroscu,smionoscu,strogom ljepotom i djevicanskom cistocom.Ona upravlja sudbinom naroda u boju i ratu.Egida i koplje njezine u ratnicke oznake.Umjetnost i znanost,pravo i sudovanje pod njezinom su posebnom zastitom,a jednako i zenske vjestine,posebno predenje i tkanje.Posvecena joj je sova i maslina.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  5. #5
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Apolon sin Zeusa i Lete,blizanac i brat Artemidin.Medju muskim bozanstvimaon je uz Zeusa najplemenitiji i najcistiji lik,ozbiljan i strog,strasan kao osvetnik zla,a ipak pruza mnogostruki blagoslov i djelotvornu zastitu.On je najpre bog smrti koji ubija mladice i muzeve i kao takav nosi neizbjezive strijele i srebrni luk.Ali on je i bog svjetla posebno suncanog svjetla,bog lijecnistva i prorocanstva;izumitelj,ucitelj pjevanja.Posvece mu je lovor,a od zivotinja labud i pliskavica.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  6. #6
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Artemida (rimska Dijana),kci Zeusa i Lete,Apolonova sestra blizanka u mnogom je slicna svom bratu:i ona ima uza se luk i neizbjezive strijele,ona je bozica smrti i bozica lova.Ljudima se pokazuje kao zastitnica stada i divljaci,ali uopste je stroga,cak okrutna i tvrda.Pojavom je vitka,krasna djevicanska bozica s kojom se cesto porede najlepse zene.

    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  7. #7
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Ares (rimski Mart),sin Zeusa i Here,strasni bog bitki,sasvim je razlicit od mudre ratne bozice Atene.Divlje ubijanje ljudi njegovo je veselje,i zato mu je zapravo svedno na cijoj se strani bori.Ostali bogovi ga mrze.

    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  8. #8
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi


    Afrodita (rimska Venera),kci je Zeusa i Dione.Po nekim pricama rodila se iz morkse pjene.Onaj je bozica zenske ljepote i ljubavi,najdrazesnija medju nebesnicima,koja u svom pojasu skriva sve cari ljubavi.Posveceni su joj bili golub i vrabac,a od biljaka mirta,ruza,jabuka.U njezinoj se pratnji nalaze ljupke Haripe (Gracije),njezin sin Eros (Amor) i druga umiljata bica.

    Afrodita (Ἀφροδίτη, Aphrodítê = rođena iz morske pjene) božica je ljubavi, ljepote, požude i spolnosti. Afroditin je pandan u rimskoj mitologiji Venera.
    Njezino je porijeklo nejasno. Prema Homeru ona je bila kći vrhovnog boga Zeusa i boginje kiše Dione.
    Prema Heziodu u Teogoniji rodila se iz morske pjene, koju je oplodio bog neba Uran, nakon što je odrezao genitalije svom ocu Kronu. Izašla je iz mora na otok Cipar.
    Zahvaljujući svojoj ljepoti i čarolijama kojima je vladala, postala je jedna od najmoćnijih boginja. Ni bogovi, ni ljudi joj nisu mogli odoljeti. Budući da ljubav u životima bogova i ljudi ima jako važnu ulogu, Afrodita je bila jako cijenjena. Onaj tko joj je iskazivao počasti i prinosio žrtve, mogao je biti siguran u njenu naklonost. Samo je bila pomalo nestalna, a sreća koju je pružala često je bila i prolazna. Ponekad je činila čuda kakva može učiniti samo ljubav: ciparskom kiparu Pigmalionu oživjela je mramorni kip u koji se on zaljubio. Svoje je ljubimce štitila na bojištima, u morskim olujama i od spletaka neprijatelja. Znala je i mrziti, jer mržnja je rođena sestra ljubavi. Ali sama nije imala sreće u ljubavi: nije znala zadržati nijednog svog ljubavnika. Ni brak joj nije bio sretan. Zeus joj je za muža odredio najneuglednijeg, hromog i vječito oznojenog božanskog kovača Hefesta. Kao naknadu za to tražila je utjehu kod živahnog boga rata Aresa, s kojim je imala petero djece (Erosa, Anterosa, Dima, Foba i Harmoniju), zatim kod boga vina Dioniza (s kojim je imala sina Prijapa), uz ostale i kod boga Hermesa. Utjehu je tražila i kod običnih smrtnika, dardanskog kralja Anhiza (kojem je rodila sina Eneju) i kod lijepog Adonisa, strastvenog lovca, za kojega je od Zeusa izmolila besmrtnost.



    Boginja ljepote i ljubavi, štitila je ljubav i sve zaljubljenje, dok joj je najdraža zabava bila da natjera bogove da se zaljube u smrtne žene. Voljela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u ljubavne zagrljaje naročito Zeusa koji je svaki čas bio umješan u neku ljubavnu peripetiju.
    Afroditin omiljeni cvjet bila je ruža dok je njene kočije vukao par golubova, ptice koje je najviše voljela.

    Poslednje uređivanje od Пркос : 12-07-2010 at 20:59
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  9. #9
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Hefest (rimski Vulkan),sin Zeusa i Here,bio je ruzan i hrom.One je bog vatre i kovacke umjetnosti.Na Olimpu je njegova cudotvorna radionica,ali se ona cesto takodje zamislja u unutrasnjosti Etne,gdje su Kiklopi njegovi pomagaci.Njegova je zena drazesna Harita (bozica ljupkosti) ili sama Afrodita bozica ljubavi.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  10. #10
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Hermo (rimski Merkur) sin Zeusa i Maje.On je najlukaviji i najspretniji medju bogovima.Kao glasnik Zeusov saobraca izmedju bogova i ljudi vodi covjeka sigurno kroz opasnosti ,a ujedno vodi duse pokojnika u Podzemni svijet.Ljudima pomaze pribavljati bogatstvo,osobito u stadima,on je zastitnik puteva i prometa,trgovaca,varalica i kradljivaca,on je izumitelj mnogih umjetnosti i vjestina.Prikazivali su ga kao vitka mladica kojemu tek probija brada,na glavi katkad ima putnicki sesir,na nogama sandale s krilima koje su ga brzinom vjetra nosile kroz zrak.U rukama mu je cesto zlatna palica kojom uspavljuje ljude,ali mu ujedno sluzi kao glasnicki stap.

    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  11. #11
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    BOGOVI VODA


    Vladar mora je Posejdon (rimski Neptun),sin Krona i Reje,brat Zeusa i Hada,skojima je podijelio vlast svijeta.Svojim trozubom udara u valove,potresa zemlju i cjepa stjene;lako je razdrazljiv i veoma ljut bog.Duboko u valovima stoji njegova kristalna palata Ega.Odatle sasvojom konjskom spregom vozi na sjajnim valovima preko povrsine morske,a oko njega se igraju ostala bozanstva i nemani morske.Zena mu je drazesna Amfitritia,jedna od kceri Nerejevih.Njihov sin je Triton,mocni morski bog s ljudskim gornjim tijelom,a ribljim repom.Posidon je smatran tvorcem konja,koju me je posvecen.Osim toga su mu posveceni bik i omorika.


    Okean,nasjtariji medju Titanima,gospodar je velike Svjetske rijeke,koja okruzuje zemlju i more,a zove se takodje okean.On,casni starac,stanuje sa svojom uzvisenom zenom Tetijom tiho i povuceno u svojoj palati na krajnjoj ivici Zemlje.Ima hiljade sinova(rijecni bogovi),a isto toliko i kceri(Okeanide).

    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  12. #12
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    BOGOVI PODZEMNOG SVETA I ZEMLJE

    Had ili Pluton,sin Krona i Reje,gospodar je mrtvackog carstva,strogi,neumoljivi bog,neprijatelj svakoga zivota i zato mrzak bogovima i ljudima;iz njegove jezovite pustosi nema povratka.Uz njega stoji njegova casna zena Perzefona,kci Zeusa i Demetre,ozbiljna i stroga kao njezin muz s kojim djeli vlast nad carstvom mrtvih.
    Podzemnom svijetu pripadaju jos i:Tanat (Smrt),njegov brat blizanac Hipno (San),zatim Ernije,grozne kceri Noci (tri Ernije:Alekta,Tizifona i Megera,ili samo Hekata).Treba jos spomenuti troglavog psa Kerbera,sa zmijskom kosom,cuvara podzemnog svijeta;pastira Menetija,koji pase stada Hadova;gorostasnog vozaca Harona,koji prevozi duse pokojnika preko jezera ili rijeke Aheronta (Rijeka uzdisaja);sudce pokojnika Minoja i Radamanta.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  13. #13
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi


    Had
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  14. #14
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Demetra (Majka Zemlja),kci Krona i Reje,u neku je ruku podmladjena Geja,koja se ipak postovala kao posebna bozica.Ljudi je slave kao prijatnu bozicu koja daje napredak cvijecu,bilju i poljskim plodovima,kao zacetnicu poljoprivrede i time takodje uredjena zivota,gradjanskih zakona i obicaja.

    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  15. #15
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Veliku moc ima Bog vina Dionis(Bakho),sin Zeusa i Kadmove keci Selene,kojisvojim darom,vinovom lozom,razveseljuje srca ljudska.Postovali su ga u divljim zanosnim svetkovinama i zamisljali ga okruzena od pijane drudzbe zena (Menade,Bakhatnice) i objesnih Satera sa siljatim usima i kozjim repicem.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  16. #16
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Poljski bog Pan slican je Satirima,
    samo ima jos jedan par jarciih nogu.
    Taj krivonosi,dlakavi izumitelj siringe stiti stada na pasi ali inace provodi veseo,bezbrizan zivot medju nimfama brijegova i suma iaktkad uzasnom rikom plasi usamljena putnika.


    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  17. #17
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Bozice drugog reda su Nimfe(Vile),drazesne kceri Zeusove,kojima su bili ozivljeni izvori i rijeke,sume i pecine,brijegovi i doline.Razlikuju se Nejade (nimfe rijeka,izvora i jezera),Oreade (gorske nimfe) i Drijade ili Hamadrijade (nimfe stabala).

    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  18. #18
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Kratak spisak grčkih Bogova:

    Zevs - bog neba, groma i vladar celog sveta
    Hera - boginja žena braka i suvladarica celog sveta
    Posejdon - bog mora i ima vlast nad svim morskim bogovima
    Amfrita - boginja mora
    Had - bog Podzemlja i mrtvih
    Perzefona - boginja Podzemlja
    Demetra - boginja Poljoprivrede i plodnosti
    Hestija - boginja kućnog ognjišta
    Afrodita - boginja Ljubavi i lepote
    Ares - bog rata i ratnog poklica
    Hefest - bog vatre i zanata
    Artemida -b oginja lova, suma, zivotinja,Mesecevog sjaja i zastitica prirode
    Apolon - bog umetosti, sunceve svetlosti, nepogresivi strelac i zastitnik lekara
    Atina - boginja mudrosti, mudrog vodenja rata zasitnica umetnosti i pravednosti
    Hermes - bog trgovine, lopova, naucnika, hodocasnika i glasnik bogova
    Dioniz - bog vina i vinogradarstva
    Hekata - troglava i trotijelna boginja magije vestica i cudovisnih bica
    Selena - boginja meseca
    Helios - bog sunca
    Eos - boginja zore i jutarnjeg rumenila
    Geja - boginja zemlje(majka priroda)
    Nikta - boginja noci
    Himer - bog strastvene ceznje
    Pot - bog ljubavne ceznje
    Peitu - boginja udvaranja i ljubavnog nagovora
    Eros - bog svezivotne ljubavi
    Himen - bog zenidbe
    Erineje - boginje osvete
    Apata - boginja obmane
    Askelepsije - bog lekara
    Higija - boginja zdravlja
    Ata - boginja zaslepljenosti i fotomorgane
    Atlant - nosilac nebeskog svoda
    Borej - bog severnog vetra
    Eur - bog istocnog vetra
    Zefir - bog zapadnog vetra
    Not - bog juznog vetra
    Okean - bog spoljasnjeg mora(okeana)
    Tetija - boginja spoljasnjeg mora
    Muze-Boginje umetnosti: Euterpa (lirske poezije), Erato (ljubavne poezije), Talija (Komedije), Kaliopa (epske knjizevnosti), Melpomena(tragedija), Klio (Istorija) Terpsihora (plesa)
    Uranija (astronomije), Polihimnija (Horskog pevanja)
    Britomartida - boginja ribara i lovaca
    Fosfor-bog zvezde danice
    Dim i Fobos - bogovi ratnog straha
    Diona - boginja kise i izvora
    Taumant - bog prirodnih pojava na moru
    Ereb - bog vecne tmine
    Erida - boginja svade
    Eter - bog svetla
    Fantas - bog maste
    Forkije - cuvar mora i cudovista
    Harite - boginje drazesti i lepote
    Mojre(sudaje) - boginje sudbine
    Heba - boginja vecne mladosti
    Hemera - boginja svetlog dana
    Anatola - boginja proleca
    Tala - bogijnja leta
    Karpa - boginja jeseni
    Auksa - boginja rasta
    Hlorida - boginja cveca
    Ejrena - boginja mira
    Astreja - ucila ljude pravdi
    Dika - boginja pravde
    Adikija - boginja nepravde
    Temida - boginja zakonitog poretka
    Eunomija - boginja zakonitosti
    Litija - boginja porodaja
    Lite - boginje molbe
    Prometej - zastitnik ljudi i veliki dobrocinitelj
    Hipnos - bog sna
    Jasion - bog plodne unutrasnjosti zemlje
    Kairos - bog trenutne srece
    Kere - boginje nasilne smrti
    Uran - prvi bog neba
    Kron - bog vremena
    Metida - boginja razboritosti
    Leta - boginja stocara
    Leta2 - boginja podzemne reke
    Mom - bog gluposti i sramote
    Nemeza - boginja omazde i kaznjavala po zasluzi
    Nika -b oginja pobede
    Zel - bog castoljublja i gostoprimstva
    Bija - boginja snage
    Kratos - bog moci
    Stiks - boginja istoimene reke podzemlja kunjenje u nju je bila najveca zakletva
    Pan - bog suma i pastira
    Plut - bog bogastva
    Pont - bog morskih dubina
    Rea - ne mogu da se setim, dopisacu (pominje se priroda a kasnije i magija)
    Tantos - bog smrti
    Tartar - bog najdubljeg dela podzemlja
    Tetida - nema neku posebnu duznost ali toliko je puta spasila bogove (Hefesta,Dionisa,Zevsa...)
    Tiha - boginja srecnog slucaja
    Aheloj - bog istoimene reke
    Nil - bog istoimene reke
    Istar-bog Reke Dunav
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  19. #19
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    ZEVS - dopuna

    Zevs je glavni bog, vođa bogova i ljudi, bog neba i groma u grčkoj mitologiji koji prebiva na Olimpu.

    Zevs jeste Dyeus u indo-evropskoj mitologiji (Zevs je "uzet" iz ove mitologije), Jupiter u rimskoj mitologiji, Tir u nordijskoj mitologiji...

    Statua ZevsaZevs je najmlađi sin Krona i Reje. Pre Zevsa rodili su se: Demetra, Hera, Hestija, Had, Posejdon. Međutim, kad god bi se Reja porodila Kron bi progutao dete jer se bojao da će ista sudbina zadesiti i njega kao i njegovog oca. Kada je Zevs trebalo da se rodi, Reja je zatražila pomoć od Urana i Geje, jer nije želela da i on bude progutan. Reja se porodila na Kritu, a Kron dade kamen umotan u odeću koji on proguta. Onda ona Zevsa sakrije na planini Ida. Postoji par verzija o odrastanju Zevsa.

    1. Odgojila ga je Geja
    2. Odgojila ga je Amaltea
    3. Odgojila ga je nimfa Adamantea. Kako je Hronos vladao zemljom, nebesima i morem, ona ga je zavezala tako da je visio sa drveta ne nalazeći se ni na nebu, ni na zemlji ni na moru, već između njih i tako Kron ne uspe da ga vidi.
    4. Odgojila ga je nimfa Kinosura. U znak zahvalnost, Zevs ju je postavio među zvezde nakon njene smrti.
    5. Odgajila ga je Melisa koja ga je hranila kozijem mlekom


    Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Kronov stomak. Nakon što je oslobodio braću i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i braću Kronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Kronove, a ovi mu dadoše munju. Nakon ovoga Zevsova braća i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bićima povedoše rat protiv Krona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Krona i ostale titane baciše u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takođe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu.

    Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa njegova dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more.


    Ruševine Zevsovog hrama u OlimpijiZevs je bio brat i muž Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Latona, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu.

    Zevs je bio veoma poštovan. Najpoznatiji hram u njegovu čast nalazio se u Olimpiji.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


  20. #20
    Registrovani Član
    Пркос avatar
    Status : Пркос je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Lokacija : Beograd moj rodni grad
    Poruke : 5,503
    Tekstova u blogu : 125

    Početno Re: Grcki bogovi

    Helena
    Njena majka Leda bila je žena spartanskog kralja Tindareja, s kojim je imala dvoje dece, kćer Klitemnestru i sina Kastora. Svojom lepotom Leda je očarala i samog Zevsa i imala s njim dvoje dece, kćer Helenu i sina Polideuka. Tindarej nije imao ništa protiv Zevsovog uplitanja u proširivanje porodice pa je sopstvenu decu i pastorke odgajao podjednako. Sa sinovima nije imao poteškoća. Obojica su postali slavni junaci i dospeli na nebo gde i danas sjaje kao Blizanci ili Dioskuri. Ni s Klitemnestrom nije bilo problema, bar dok se nije udala. Zatim ju je otac dao za mikenskog kralja Agamemnona. S Helenom je bilo gore.

    Bila je još mlada devojka, a o njenoj lepoti se već nadaleko pričalo, pa je za njom čeznuo atinski kralj Tezej i oteo je uz pomoć svog prijatelja Piritoja. Oslobodila su je braća Kastor i Polideuk i vratila kući. Uskoro su se u Sparti pojavili novi Helenini prosci. S vremenom su se tamo našli svi ahejski kraljevi i kraljevski sinovi koji su nameravali da se žene. Njihove svađe oko Helene dovele su Grčku gotovo na rub rata. Katastrofu je sprečila domišljatost itačkog kralja Odiseja. On je Tindareju dao sasvim originalan savet: neka ostavi sve dinastičke i političke obzire po strani i dozvoli Heleni da odabere muža po sopstvenom ukusu. Prosci su se s tim složili i zakletvom se obavezali da će njen izbor bez pogovora priznati, da pobednika neće ubiti niti ga na bilo koji način uvrediti, nego će mu u svemu biti od pomoći.

    Srećnim ili nesrećnim slučajem njen izabranik je bio Agamemnonov brat Menelaj. Nakon venčanja rodila im se kći Hermiona, a kad je Tindarej umro, Menelaj je postao njegov naslednik na spartanskom prestolu. Sve je bilo u najboljem redu, a ni Menelaj ni Helena nisu slutili šta im sudbina sprema.

    U to vreme se u pećini kentaura slavila svadba ftijskog kralja Peleja s morskom boginjom Tetidom, na kojoj su učestvovali svi bogovi. Jedino nije bila pozvana boginja svađe Erida da im ne bi pokvarila zabavu. Uvređena, Erida je iz osvete među boginje Afroditu, Heru i Atenu bacila zlatnu jabuku na kojoj je pisalo "najlepšoj". Boginje su odmah kao jedna posegnule za jabukom jer je svaka od njih, razumljivo, smatrala sebe najlepšom. Zbog toga je među njima izbila svađa, u koju nije želeo da se upliće ni sam Zevs. Želeo je da ima svoj mir, pa je naredio bogu Hermesu da uzme jabuku i odvede boginje na planinu Idu nedaleko od Troje, gde živi pastir po imenu Paris i da on reši taj spor.

    Paris je bio sin trojanskog kralja Prijama. Za to što je živeo u planini, a ne u kraljevskoj palati, postojao je dobar razlog. Pre Parisovog rođenja, njegova majka je sanjala da je rodila goruću baklju koja je zapalila Troju. Vrač je san protumačio tako da će dečak kojeg će kraljica roditi biti uzrok propasti Troje. Zbog toga je kralj Prijam naredio da se dete odmah posle rođenja odnese na Idu i tamo ostavi. Dečaka je prihvatila i dojila medvedica, a zatim ga je našao pastir Agelaj i odgajao ga kao svog sina. O tome da je Paris kraljev sin znao je samo Zevs.

    Kad je Paris ugledao Zevsovog glasnika Hermesa, hteo je da pobegne glavom bez obzira, ali mu je u istom trenutku palo na pamet da će ga Hermes svakako stići i tako je, savladavši strah, saslušao njegovu zapovest. Paris je uzeo jabuku iz Hermesovih ruku i počeo da posmatra boginje. Činilo mu se da su sve tri podjednako lepe. Dugo je razmišljao, a odlučio se onda kad su boginje uticale na njega na način koji ljudski zakoni i sudovi u osnovi ne dopuštaju. Zevsova žena Hera obećala mu je vlast nad celom Azijom, boginja rata Atena ratničku slavu, a boginja ljubavi i lepote Afrodita najlepšu ženu na svetu. Paris je jabuku dosudio Afroditi.

    Da postoji prelepa Helena, Paris u tom času nije znao, ali je Afrodita učinila da je što pre upozna. Putevima sudbine Paris je ubrzo dospeo u Troju, gde ga je prepoznala njegova sestra Kasandra, slavna čarobnica i proročica. Kralj Prijam, koji je dugo žalio što je odbacio sina, primio ga je s velikom radošću i uveo u kraljevsku palatu. Tu je Afrodita savetovala Parisu da sagradi lađu i otplovi u Spartu, poznatu po lepoti svojih žena. Paris ju je poslušao na veliki bes Here i Atene, koje su, zbog svoje povređene sujete, njemu, kao i čitavoj Troji, želele sve najgore.

    Kralj Menelaj primio je Parisa i njegovog prijatelja Eneju, koji ga je pratio, kako i dolikuje gostima iz slavne Troje. Priredio je u njihovu čast gozbu i predstavio ih svojoj ženi Heleni. Čim je Paris stao licem u lice s najlepšom od svih smrtnih žena, zaljubio se u nju na prvi pogled. I on se njoj dopao. Drugog dana se Menelaj izvinio svojim gostima jer je zbog neodloživog posla morao da ode na Krit. Poželeo im je prijatan boravak, a Heleni rekao da im u svemu ugodi. Za to što je Helena muževljeve reči shvatila poprilično široko, kriva je boginja Afrodita. Razbuktala je u Heleni takvu ljubav prema Parisu da je zaboravila na svog muža, kćer i otadžbinu i s Parisom krišom otplovila u Troju.

    Prema tome, Helena je s Parisom otišla dobrovoljno. Druga verzija tvrdi da ju je Paris na to prisilio, čak i nasilno odveo. Nije poznato jesu li otplovili pravo u Troju. Kako se čini, pošli su najpre na svadbeno putovanje u Egipat, zatim su neko vreme proveli u Sidonu, a u Troju došli posle nekoliko godina. Bilo kako bilo, Helena je nestala iz Sparte, a s njom i kraljeva riznica.

    Menelaj, svakako, preko svega toga nije mogao da pređe kao da se ništa nije dogodilo. Otišao je u Mikenu svom bratu Agamemnonu i zamolio ga za pomoć. Agamemnon ga je savetovao da s itačkim kraljem Odisejem pođe u Troju i zamoli trojanskog kralja Prijama da vrati Helenu. Ako Prijam ne bude voljan da ispravi Parisov čin, neka mu zapreti ratom. Prijam je odbio Menelajevu molbu i Agamemnon je sa pretnje prešao na delo. Zamolio je za pomoć sve ahejske kraljeve koji su nekada Menelaju obećali da će mu, kao Heleninom mužu, u svemu pomoći. Tu su pomoć obećali i ostali ahejski vladari. Svi su se odazvali lično ili su poslali svoje sinove, i doveli vojsku svako prema svojim mogućnostima. Pod Agamemnonovim vođstvom krenula je najzad protiv Troje vojska od sto hiljada Ahejaca.

    Tako je zbog Helene i Parisa planuo dugotrajan i krvav trojanski rat koji se završio uništenjem Troje i pogibijom najboljih ahejskih junaka. Helena je ubrzo zažalila zbog svog čina koji je i njenoj staroj i njenoj novoj otadžbini doneo tolike patnje. Kraj Prijam joj, doduše, nikada ništa nije prebacio, ali je ona znala da je cela Troja mrzi kao povod ratu i svaka žena koja je u ratu izgubila muža ili sina dala joj je to na znanje svojim pogledom. Uz sve to, od ljubavi prema Parisu brzo se otreznila. Bio je lep i pazio je na svoj izgled, ali ni po čemu drugom nije mogao da se uporedi sa njenim prvim mužem. Njena osećanja prema Parisu u toku rata su izbledela i na kraju se pretvorila u prezir. U borbi je često znao da se ponaša kao kukavica, a muškarac koji se ne ponaša onako kako mu dolikuje, u očima žena vrlo brzo gubi svako dostojanstvo.

    Paris je u ratu postigao i neke uspehe, ali nijedan svojom hrabrošću. Čak je ubio i najvećeh ahejskog junaka Ahila, ali ne u ravnopravnoj borbi, nego izdajničkom strelom, odapetom s trojanskih bedema, koju je usmerio bog Apolon. I sam je poginuo na sličan način. Kad je šetao bedemima, pogodila ga je otrovna strela ahejskog strelca Filokteta i zadala mu smrtnu ranu. Pateći od strahovitih bolova, Paris je napustio Troju i otišao na planinu Idu da umre napušten od svih. Njegovi drugovi pronašli su ga tamo sklupčanog u grmlju i priredili mu skroman pogreb. Helena nije prišla njegovoj lomači. U međuvremenu je našla utehu u društvu njegovog brata, mladog Dejfoba. S njim nije dugo uživala. Pri zauzimanju Troje ubio ga je u njegovim odajama kralj Menelaj.

    Ponovni susret Helene i Menelaja bio je za nju neočekivano povoljan. Menelaj, naime, nikada nije poverovao da bi ona dobrovoljno otišla s Parisom, i bio je uveren da je uništenjem Troje svoju ženu oslobodio dugotrajnih patnji. Razume se da ga je Helena podržala u tom uverenju i nije skrivala bezgraničnu radost što ju je napokon oslobodio. S velikim slavljem se ukrcala na Menelajevu lađu i otplovila s njim u Spartu.

    Svoj rodni kraj Helena je ugledala nakon punih sedam godina lutanja. Tik iza ostrva Lezbosa bura je raspršila Menelajeve brodove, kod rta Sunion izgubio je kormilara, pred rtom Malejom opet ga je zahvatila bura i odnela njegovu lađu čak do ušća Nila. Helena se tako opet našla u Egiptu koji je upoznala na bračnom putovanju sa Parisom. Godinama je lutala s Menelajem obalama Nila, Libijom, Fenikijom i drugim zemljama, a našla se i u Sidonu. Na kraju se opet vratila u Egipat, gde je Menelaj bogatom žrtvom bogovima otkupio sretnu plovidbu u otadžbinu. Pre njihovog odlaska egipatska kraljica Polidamna dala je Heleni čudotvorni lek napravljen od pepela čarobnih biljki. Ko bi ga popio u vinu, zaboravio bi sve brige i nevolje. Dovoljna je bila jedna čaša i Helena je zaboravila svoje bračne nevolje i nesreću u Troji, a Menelaj muke koje je zbog nje pretrpeo.

    U Sparti, nakon povratka, Helena je živela u sreći s Menelajem. Bili su opet vezani nepomućenom ljubavlju do kraja života, a zatim i posle smrti jer su ih bogovi oboje preneli u Elizijum, gde provode dane u večnom blaženstvu.
    Život nije samo topla plima.
    I kada te nema - treba da te ima...


Stranica 1 od 5 123 ... ZadnjaZadnja

Slične teme

  1. Rimska mitologija
    Od Sarmica u forumu Istorija
    Odgovora: 18
    Poslednja poruka: 03-03-2012, 08:34
  2. Bogovi iz raja
    Od Kovač u forumu Natprirodne pojave i misterije
    Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 06-09-2010, 16:12
  3. Keltska mitologija
    Od ЖениМиСе u forumu Religije Sveta
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 20-08-2010, 16:56
  4. Slovenska mitologija
    Od Пркос u forumu Istorija
    Odgovora: 30
    Poslednja poruka: 09-11-2009, 17:09
  5. Slovenska mitologija
    Od Пркос u forumu Religija
    Odgovora: 30
    Poslednja poruka: 09-11-2009, 17:09

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •