A što ja volim SLADOLED :)

[Bisernica]

Bilo da je krem ili mlečni, zamrznuti voćni ili vodeni desert, sladoled je poslastica kojoj je teško odoleti.

Deca ga obožavaju, odrasli rado odabiru za desert,sportistima ga predlažu oni koji vode brigu o njihovoj ishrani… hladi, prija, osvežava.

Neki zapisi potvrdjuju da su još stari Rimljani odredjene smese stavljali u amfore i izlagali ih niskoj temperaturi da bi potom uživali u njima....da li je to baš bio sladoled,nije sa sigurnošću utvrdjeno .

Veliki sladokusci zapravo su potaknuli tehnologe te su osmišljene stotine vrsta sladoleda raznih aroma.

Sladoled delimo na krem i mlečne,zamrznute mlečne i voćne,i vodene deserte ili sorbete,a u zavisnosti od vrste mogu imati i dodatke.Ukoliko se u mlečni sladoled doda voćni sirup u propisanoj količini,dobije se voćni sladoled zamamnog mirisa i arome.
Kada se pomeša šlag i krem sa bazom sladoleda,dobije se delicija koja osvaja i najcenjenija je od svih vrsta - krem-sladoled.Karamele,čokolada,liker i slični dodaci su veliko nadahnuće onima koji uživajući u ovoj poslastici hlade nepca i slade dušu.

Sladoled se vrlo često služi uz kafu,pa se spojem ova dva omiljena ukusa dobija napitak - Eiskaffe.
Sladoled se jako dobro nadopunjuje sa zelenim čajem,a u kombinaciji sa likerima i šampanjcem pravi veliku konkurenciju mnogim drugim poslasticama.
Sladoled je i dodatak mnogim poslasticama,kao što je recimo Saher torta,sa kojom se4 dopunjuje i zajedno prave rapsodiju ukusa i uživanja za nepca.
U punoj svojoj lepoti dolazi do izražaja u kupovima,koji pokazuju svu kreativnost onih koji ih kreiraju,kako estetski tako i ukusom.
Sladoled je inače poslastica velike nutritivne vrednosti,pa zbog toga ipak treba biti obazriv i ne preterivati .....ako se može naravno .

[Bisernica]

Još je rimski car Neron, izmedju ostalog poznat i kao veliki gurman, smislio način kako se u letnim vrelinama rashladiti nečim sočnim i voćnim. Naredio je da se s planina donese mnogo leda, a zatim ga je mešao s voćnim sokovima koje je obožavao. I tako je dobio ono što danas nosi fancy naziv sorbet. Rimljani su inače mešali sneg i s medom i usitnjenim voćem.

Kineski kralj Tang od Shanga razvio je svoju verziju sladoleda pripremajući mešavinu od leda i mleka.

Prvi Evropljanin koji je imao čast probati ledenu kremu bio je Marko Polo. U svom je putopisu "Milion" (Milione) opisao poslasticu nalik na današnji sladoled koja se posluživala na dvoru Kublaj-kana.

No, za pravi dolazak sladoleda u Evropu zaslužni su Arapi koji su za vreme svoje vladavine na Siciliji upoznali Italijane s veštinom zamrzavanja sladoledne kreme. Nakon toga, od 1500. godine otkako ga je italijanski kuvar servirao na svadbi Katarine de Medici i francuskog kralja Henryja II., italijanski se sladoled počeo širiti svetom i u njemu je počelo uživati sve više ljudi.

Na bogatom banketu engleskog kralja Charlesa I., u 17. veku, medju brojnim se probranim delicijama našla Englezima do tada nepoznata poslastica. Kraljev francuski kuvar pripremio je hladnu kremu koja je nalikovala na sneg, no bila je kremasta i slatka.
Nova je poslastica pobrala golem uspeh, a ljubomorni je Charles odlučio recept kuvara De Marca zadržati u tajnosti. Priča se čak da mu je platio pozamašnu svotu novca kako bi osigurao da se ekskluzivna delicija servira samo i jedino na njegovom stolu. Kasnije je egoistični kralj pao u nemilost podanika i završio tragično. Kuvarevo obećanje više nije imalo smisla, te se recept brzo proširio i medju običnim svetom.

U Ameriku je sladoled stigao dosta kasno, a na svojim su ga stolovima nudili poznati Amerikanci poput Georgea Washingtona, Thomasa Jeffersona i Dolly Madison, supruge predsjednika Madisona.
Godine 1774. londonski je ugostitelj Philip Lenzi u njujorškim novinama oglasio da prodaje različite poslastice, uključujući i ice cream.

Nancy Johnson izumela je 1846. godine aparat za pravljenje sladoleda - sličan onom koji i danas možemo videti u malim poslastičarnicama.

Masovna proizvodnja sladoleda počela je u Baltimoreu 1851., a Jacob Fussell smatra se "kraljem američkog sladoleda".

Zamrzivač za sladolede usavršen je 1926. godine.
Od tada pa do danas,sladoled je neprevazidjen i popularnost mu raste,posebno kod najmladjih - deca uživaju u sladoledu.

[Bisernica]

Jestiva čašica za sladoledne kuglice debitovala je 1904. na Svetskom sajmu u St. Louisu. Za neke je inovator prve mašine za izradu korneta sladoledar libanskog podrekla Abe Doumar.

Medjutim, kao čovek koji je patentirao mašinu za pravljenje korneta uglavnom se spominje Italo Marchiony. Sladoledar s Wall Streeta prvo je poslasticu prodavao u čašama za piće, no to se pokazalo prilično nepraktičnim - lomile su se, nakon svake ih je upotrebe trebalo prati, a neki bi s njom jednostavno odšetali dalje. I tako se lukavi Italijan domislio napraviti jestive čašice od vafla koji su se, još topli, savijali u oblik stošca. Kupci su, naravno, bili oduševljeni praktičnom i ukusnom ambalažom, pa je njihov izumitelj neverojatno brzo postao najpopularnijim uličnim prodavcem, a ubrzo je povećao prodaju na 45 štandova.

Naravno, trebalo se prilagoditi povećanim zahtevima tržišta te je Marchiony odlučio ubrzati proces izumom mašine s kalupima, koji je usavršio tako da je odjednom pekao po 10 čašica.

Italo Marchiony takodjer se pojavio na sajmu u St. Louisu tako da je, valjda u sveopštoj zbrci oko štanda sa sladoledom, i već spomenuti Libanac nekako uleteo u priču.

Prvi sladoled na štapiću zvao se Eskimo Bar, a smislio ga je vlasnik sladoledarnice iz Iowe Chris Nelson.

Nelsona je u proleće 1920. za novi izum inspirisao maleni neodlučni kupac koji nikako nije mogao doneti sudbonosnu odluku hoće li sladoled ili čokoladicu. Ujedinivši kasnije oboje, zasigurno je olakšao život mnogim budućim prevrtljivim kupcima.

Prvi sladoled na štapiću preliven čokoladom stvoren je 1934.godine.

[Bisernica]

Sladoled od vanile


6 jaja
175 g vanil šećera (ili običan uz dodatak arome vanile)
500 ml slatke pavlake


Priprema

Umutiti čvrst sneg od belanaca i u njega polagano dodati šećer.
Žumanca izmiksati u posebnoj posudi.
Umućenu slatku pavlaku i žumanca polako dodati u sneg od belanaca,
i sve polako izliti u veliku posudu za zamrzavanje,pokriti i ostaviti u zamrzivaču preko noći.

U ovu smesu možete dodati malo rendane čokolade.

Možete dodati i otopljene čokolade i eto čokoladnog sladoleda.

[Bisernica]

Sladoled od vanile - drugi način



- 200 ml mleka
- 200 ml slatke pavlake
- 50 g šećera
- 3 žumanca
- nekoliko štapića vanile

Priprema:

1. Penasto umutiti žumanca sa šećerom.

2. Zagrejati mleko sa slatkom pavlakom i prutićima vanile. Pre nego što prokuva izvadite vanilu, prespite u posudu s jajima, pritom mešajući.

3. Stavite smesu da se kuva na pari i mešajte dok se ne zgusne, pazeći da ne provri.

4. Ostavite da se ohladi, potom stavite u zamrzivač na jedan do dva sata. Kada se krema stvrdne izvadite je iz posude, izmiksajte na maloj brzini par minuta. Vratite u zamrzivač i ponovite postupak dva-tri puta u razmacima od jednog sata.

5. Poslužite ukrašeno čokoladom i šlagom,ili nekim drugim dodatkom po želji.

[kojote]

Zazijavalo je voleo Pričalicu. Pričalica je volela Lilu. Lilu je volela Kojota. Ukratko, Zazi je na početku trećeg semestra skupio hrabrost i pozvao Priču u šetnju. Sledećeg dana našli su se kod Konja, ona u skromnom žaketu od sintetike, on u svom najboljem, belom odelu. Rukovali su se i polako krenuli prema Tašmajdanu, pričajući usput o ispitima i poeziji.

Kad su prošli Narodnu skupštinu, Zazi je predložio Priči da svrate do Pelivana. Ne zato što je Pelivan bio u modi i zato što je Zazijavalo hteo da ostavi utisak, već zato što je voleo sladoled i hteo da podeli to zadovoljstvo sa Pričom. Uskoro su sedeli za malim pariskim stočićem i pričali o ispitima i poeziji. U jednom momentu slučajno su se dotakli rukavima. Priča je oborila pogled. Zazi je ćutao. Odnegde spolja, izdaleka, začulo se tramvajsko zvono i ubrzo zatim utihnulo. Zazi se nakašljao, podigao ruku u tišini i glasno izgovorio: "Još dve porcije sladoleda, molim!"

[причалица]

Zazijavalo je voleo Pričalicu. Pričalica je volela Lilu. Lilu je volela Kojota. Ukratko, Zazi je na početku trećeg semestra skupio hrabrost i pozvao Priču u šetnju. Sledećeg dana našli su se kod Konja, ona u skromnom žaketu od sintetike, on u svom najboljem, belom odelu. Rukovali su se i polako krenuli prema Tašmajdanu, pričajući usput o ispitima i poeziji.

Kad su prošli Narodnu skupštinu, Zazi je predložio Priči da svrate do Pelivana. Ne zato što je Pelivan bio u modi i zato što je Zazijavalo hteo da ostavi utisak, već zato što je voleo sladoled i hteo da podeli to zadovoljstvo sa Pričom. Uskoro su sedeli za malim pariskim stočićem i pričali o ispitima i poeziji. U jednom momentu slučajno su se dotakli rukavima. Priča je oborila pogled. Zazi je ćutao. Odnegde spolja, izdaleka, začulo se tramvajsko zvono i ubrzo zatim utihnulo. Zazi se nakašljao, podigao ruku u tišini i glasno izgovorio: "Još dve porcije sladoleda, molim!"

malaga sa šlagom .
kojote, sjajan si.

[Only Marko now]

Moras da zatvoris krug odozgo. Kojot je voleo Zazija? :raz_067:

[kojote]

Kojot još uvek voli Zazija. Krug zatvoren.

malaga sa šlagom .
kojote, sjajan si.

Hvala, šećeru. Ostaje još samo da likovi iz priče o(d)žive scenario...

[Lilu]

a mene voli pricalica

[kojote]

A mene voli Lilu!!!

[причалица]

men' se čini da me svi vole

[Lilu]

hihihi isuse kako se mi svi volimo

[причалица]

sa sve sladoledom

[kojote]

Predlažem da večeras bojkotujemo sladoled na pet minuta, i krenemo da se međusobno ližemo.

Lilu, aj ti prva!

[Ciciban]

ja ne volim sladoled neznma sto ( ubice nas Bisa )

[причалица]

meni je sve jedno za sladoled...ali, lizanje nij loša ideja...generalno.

[kojote]

meni je sve jedno za sladoled...ali, lizanje nij loša ideja...generalno.

Uh, da nisi zaljubljena u Zazija, sad bih te liznuo!
Je l' mogu samo malkice, nemoj mu reći?

[причалица]

Uh, da nisi zaljubljena u Zazija, sad bih te liznuo!
Je l' mogu samo malkice, nemoj mu reći?

ne može, ti voliš lilu a ne mene

[Lilu]

ne može, ti voliš lilu a ne mene

ma ne nego ja njega...


i ja volim malagu...