JA

[kojica]

vidi nema tema ''ja''.. morala sam to da ispravim...

a ujedno me interesuje i šta je to JA
ime, prezime, jmbg i broj lične karte?

[sani]

JA...
Karakter-sangvinican
crte licnosti integrisane u sklop tako da to budem jedinstvena i jedina ovakva na svetu (JMBG, al malo poduzi, ako svaku crtu posmatramo kao brojku) .
i tako svako je nekakav, el..

[Man]

Prava tema za ovaj forum, ovoliko sujete odavno nisam video na jednom mestu
i mene sad zanima šta će napisati...

[kojica]

pa ono jeste.. nekakvi moramo da budemo...

ali.. u jednom periodu života smo vaki a već u sledećem naki...
nešto naučimo, promenimo se.. ali i dalje smo JA...

meneme to buni...

[sani]

Pa dobro bre..ja sam samo uopsteno rekla parafraziranu definiciju za licnost (JA).
Za sebe nista ni ne rekoh licno, izuzev da sam sangvinican karakter..plahovit, brz, sa slabim i kratkim reakcijama

[tol]

šta je to JA
ime, prezime, jmbg i broj lične karte?

otisak prsta..jezika...kod u zenici...IDETITET....dusha vec mora da se nakvasi emocijama..srce je samo organ...
a misao..TO je vec deo desne hemisvere mozga koja bi da nas iscrta razlicitim...posebnim....od "levaka"

[kojica]

jel može to malo jednostavnije.. moje ja vas ništa ne razume...

[tol]

to su parametri koji nas razlikuju medjusobno...tj time i jesmo unikati...sve ostalo je usud nas-zivot koji bi trebalo da zivimo....ako nam je srece...ili zivotarimo..kao vecina

[kojica]

Promenljivi parametri čine JA. Vrlo nestabilna konstrukcija, za nešto tako veliko und značajno.

Dok smo deca, ti parametri se menjaju brzinom svetlosti.
Kasnije naučimo da se ne menjamo.
Često čujem da neko kaže ''Da, mogu da postupim i tako, ali to onda ne bih bio/bila ja.''
O da.. tako govori jedna izgrađena ličnost... jedno veliko JA..
Nema veze što grešim.. to nije važno.. važno je da JA ostanem JA...
Promene teško pravdamo. One mogu biti posledica samo nečega jako velikog..
neke velike ljubavi ili velike nesreće...

Ja postojim - činjenica
Ja želim da budem srećan/srećna. - cilj
Činjenica i cilj koji su temelj svakoga JA.
Potpuno isti za sve.
A onda krećemo da pravimo konstrukciju, koja će nas u velikoj većini
slučajeva udaljiti od cilja... ma totalno ga zatrpati..
Zar to nije bezveze?

Kada je Isus rekao ''budite kao deca'', da li je mislio da budemo
nestašni, neinformisani, trapavi...
ili da odbacimo tu skalameriju zvanu JA koju smo sami izgradili
i koja nam smeta da budemo srećni?

[Bisernica]

Ja!- Teska reč, koja u očima onih pred kojima je kazana odredjuje naše mesto,
kobno i nepromenljivo, često daleko ispred ili iza onog što mi o sebi znamo, izvan
naše volje i iznad naših snaga. Strašna reč koja nas, jednom izgovorena, zauvek
vezuje i poistovećuje sa svim onim sto smo zamislili i rekli i sa čim nikad nismo ni
pomišljali da se poistovetimo, a u stvari smo, u sebi, već odavno jedno.


Ivo Andrić

[Kovač]

Promenljivi parametri čine JA. Vrlo nestabilna konstrukcija, za nešto tako veliko und značajno.

Dok smo deca, ti parametri se menjaju brzinom svetlosti.
Kasnije naučimo da se ne menjamo.
Često čujem da neko kaže ''Da, mogu da postupim i tako, ali to onda ne bih bio/bila ja.''
O da.. tako govori jedna izgrađena ličnost... jedno veliko JA..
Nema veze što grešim.. to nije važno.. važno je da JA ostanem JA...
Promene teško pravdamo. One mogu biti posledica samo nečega jako velikog..
neke velike ljubavi ili velike nesreće...

Ja postojim - činjenica
Ja želim da budem srećan/srećna. - cilj
Činjenica i cilj koji su temelj svakoga JA.
Potpuno isti za sve.
A onda krećemo da pravimo konstrukciju, koja će nas u velikoj većini
slučajeva udaljiti od cilja... ma totalno ga zatrpati..
Zar to nije bezveze?

Kada je Isus rekao ''budite kao deca'', da li je mislio da budemo
nestašni, neinformisani, trapavi...
ili da odbacimo tu skalameriju zvanu JA koju smo sami izgradili
i koja nam smeta da budemo srećni?

Ovo mi se svidja...Kad Kojica počne Isusa da citira...
Uticao sam na njeno ja

[dr.Kadžija]

vidi nema tema ''ja''.. morala sam to da ispravim...

a ujedno me interesuje i šta je to JA
ime, prezime, jmbg i broj lične karte?

Ja, tj celovito Ja, je jedna od osnovnih čovekovih zabluda ...al samo da prvo sredim nešto, pa zatim da popušim pljugicu i eto me da mudrujem radi zamaha popodnevnih misli

[QueenOfClubs]

Kada je Isus rekao ''budite kao deca'', da li je mislio da budemo
nestašni, neinformisani, trapavi...
ili da odbacimo tu skalameriju zvanu JA koju smo sami izgradili
i koja nam smeta da budemo srećni?

Мислим да је мислио на чисте душе.
На дечији невин осмех.
На радост непомућену питањима...

[dr.Kadžija]

Мислим да је мислио на чисте душе.
На дечији невин осмех.
На радост непомућену питањима...

Nije

[QueenOfClubs]

А на шта јесте?

[dr.Kadžija]

А на шта јесте?

Ne mogu sad da razmišljam o tome, malo me izbacilo iz takta ovo kačenje slike ...al biće reči o JA...a dok budete čitali napisano, samo se setite fotke moje

[dr.Kadžija]

Kad beba dođe na svet, ona u sebi sadrži čovekovu suštinu, o kojoj neće biti reči sada , a tek kasnije vremenom počinje da se formira ličnost tj Ja, isključivo pod spoljašnjim uticajima. Malo dete, tj njegovo Ja, je onakvo kakvo jeste, iskreno, neiskvareno, nezaraženo virusom realnosti u koju kasnije mora da se uklopi. Tokom odrastanja polako počinje deoba tog Ja, jer procesom učenja o svetu oko njih deca dobijaju komande, u početku od roditelja, kasnije i od okoline - da određena dešavanja i životne situacije zahtevaju drugačije ponašanje od onog na koje je dete inače naviklo...tu i tu, ili tad i tad se treba ili ne treba ponašati ovako ili onako...i tako se lagano ali sigurno stvaraju nova mala Ja, koja dete treba da izvlači na površinu u datoj situaciji ili okolnostima. Kada dete odraste, kao rezultat se dobija ličnost sastavljena od mnoštva malih Ja. Ta čovekova unutrašnja podeljenost je rezultat onoga što mu je spoljna realnost direktno uslovila. Zbog toga svako od nas ima određeni repertoar uloga koje igra pod uobičajenim životnim okolnostima. Za svaki tip situacija u kojima se tokom života nalazi, ili se može u njima naći, čovek ima po jednu ulogu. Ali ako ga stavite na trenutak u drugačije okolnosti, ćovek nije više u stanju da nađe odgovarajuću ulogu i na kratko čovek postaje on sam. Proučavanje uloga koje igramo tokom života predstavlja veoma koristan deo samospoznaje. Svako ima ograničen repertoar uloga tokom života, a to zavisi isključivo od spoljašnjih okolnosti. Čovek za sebe misli da je uvek jedno jedinstveno i celovito Ja, ali nikad nije jedno, već je mnoštvo manjih Ja ili manjih grupa Ja - jedno ili dva Ja za porodicu, jedno ili dva Ja na poslu, jedno Ja za prijatelje u kafani gde se slušaju narodnjaci, jedno Ja za fensi prijatelje koji posećuju fensi mesta, jedno Ja za poznanike, jedno Ja za komšije, jedno Ja za forum...a možda čak i neko Ja koje je zainteresovano za uzvišene ideje . Postoje i neka Ja koje na površinu izvlače toplota, Sunce, lepo vreme, potom neka Ja koje na površinu izvlače hladnoća, kiša, sneg, druge asocojacije, druga osećanja, druge aktivnosti. U čoveku ne postoji ništa što je sposobno da kontroliše ova Ja, uglavnomn zato što ih čovek i ne primećuje (jer mu je pažnja uvek usmerena ka spolja, tj od sebe), čovek stalno živi u poslednjem Ja koje je trenutno na površini. Koliko puta vam se desilo da jednog dana u određenoj situaciji ili okolnostima date nekome neko obećanje, a sutra ste već zaboravili na to obećanje, ili onom Ja koje je izvučeno na površinu sutrašnjim spoljnim okolnostima ne pada na pamet da ispuni dato obećanje? U različitim životnim trenucima, čovek se potpuno identifikuje sa nekim od tih Ja, i nije u stanju da razluči sebe od malog Ja. Problem za čoveka nastaje ako ga nešto izbaci iz koloseka, oseća se veoma nelagodno, i iz sve snage pokušava da se što pre vrati nekoj od svojih uobičajenih uloga (to je onaj već pominjani autotrankvilizaccioni sistem ). Čim se vrati u uhodani kolosek, odmah sve teče glatko, a osećanja napetosti i neprijatnosti nestaju. Kada čovek ne igra nijednu od svojih uobičajenih uloga, ili kada ne može da nađe odgovarajuću ulogu u svom repertoaru za datu situaciju, čovek se oseća go. Hladno mu je, stidi se i želi da pobegne od svih.
Upravo zbog ove čovekove necelovitosti tj. zahvaljujući podeli na puno malih Ja, od kojih svako deluje i priča u ime celine, čovek ne poseduje ono za šta inače misli da poseduje, a to je volja . Čovek nema volju u pravom smislu te reči, ono što čovek naziva voljom je u stvari samo skup želja (sastavljen od pojedinačnih želja svakog malog Ja), a kraća ili duža trajnost tih želja se naziva slabijom ili jačom voljom...pa vi sad vidite

[dr.Kadžija]

А на шта јесте?

Mislio je na suštinu čovekovu, i potrebu da se ona održi što duže živom, da je ličnost ne ruinira u potpunosti

[QueenOfClubs]

Ијао, па ти тек треба мени да одговориш.

Слажем се да човек не може да се понаша исто код куће и на послу, међу пријатељима и међу непознатима.
Међутим, не слажем се да су то само улоге.
Свуда се човек понаша у складу са својим основним ја.
Колико год нам неке прилике наметале начин понашања, на крају исплива наша права природа у већој или мањој мери.
Такође, човек се труди да прилике прилагоди себи.
За почетак, бира пријатеље, излази на места која воли и избегава људе који му не пријају и то управо због тога да не би био принуђен да игра улоге.
Први пример је школска клупа где сви треба да се понашамо по одређеним правилима.
Међутим, већ ту се назиру послушни и они други, силеџије, звркови, уредни, савесни или бахати и размажени.
Читајући твој пост, људи изгледају као некакве машине на дугме, али, није баш тако.
Ниједна улога се не може играти друго.
И никако се не слажем да човек нема вољу и да због снаге воље уради нешто што не жели.

[dr.Kadžija]

Ијао, па ти тек треба мени да одговориш.

Слажем се да човек не може да се понаша исто код куће и на послу, међу пријатељима и међу непознатима.
Међутим, не слажем се да су то само улоге.
Свуда се човек понаша у складу са својим основним ја.
Колико год нам неке прилике наметале начин понашања, на крају исплива наша права природа у већој или мањој мери.
Такође, човек се труди да прилике прилагоди себи.
За почетак, бира пријатеље, излази на места која воли и избегава људе који му не пријају и то управо због тога да не би био принуђен да игра улоге.
Први пример је школска клупа где сви треба да се понашамо по одређеним правилима.
Међутим, већ ту се назиру послушни и они други, силеџије, звркови, уредни, савесни или бахати и размажени.
Читајући твој пост, људи изгледају као некакве машине на дугме, али, није баш тако.
Ниједна улога се не може играти друго.
И никако се не слажем да човек нема вољу и да због снаге воље уради нешто што не жели.

...a lepo mi moje JA reče...piši sve dr.kadžijo, nemoj da kratiš...neće ljudi sve povezati kako treba...i vid istine
tačna je konstatacija da ijao ja tebi tek treba da odgovorim...i sam sam kriv za to
ovo nit sam napisao, nit pomislio, niti aludirao na to...
o da, i te kako je tako ...samo bih ispred onog mašine dodao i sofisticirane