Epitafi

[Пркос]

-"Sa monaškog groblja

Dođoh pred dveri

Gde kaplje mir

Da blagi krin

U dušu spustim

Da zaboravim

Vrtlog i vir

Da ovde Gospode

U Tebi usnim"


Veroljub Vukasinović

[Пркос]

"Onaj koji sada ovde spava izazivao je više sažaljenje nego zavist, i izdržao je hiljadu puta paklene muke pre nego što je umro. Prolazniče, ne narušavaj ovde mir, pazi dobro da ga ne probudiš, jer je ovo prva noć kako jadni Skaron spava."

Pol Skaron

[Пркос]

Jesam mrtav, al ko kaze da ja dole mirno spavam!?

Miroslav Antic

[Пркос]

"Ovde je istrunilo moje telo,

ovde mi je duh odneo vetar,

ali ovaj kamen koji gledas

jos uvek nosi moje ime."


Rimski epitaf,Sirmium,II-III vek,

[Пркос]

Leti ko lishce shto vir ga vije,
Za let si, dusho, stvorena;
Za zemlju nije, za pokoj nije
Cvijet shto nema kor'jena.


Tin Ujevic 1891-1955

[Пркос]

"Kad proleće dođe po ko zna koji put
i moje bi pomahnitale kosti negdi išle
za mirisom nekih starih, tajnih i tuđih ljubavi.
A i život mi takav bješe.
U snovima bjeh ko planina,
u mislima vitez,
a u zivotu paž."
1165.

".... ne plašim se ja vukova već ljudi.
Da je po vukovma
ovaj biljeg bi vječnost nadživio."
1377.

"..... i samo oni koji mogu izdržati samoću
otkriju da reke teku uzvodno, a vode nizvodno i ...."
1336.

[Пркос]

stihovi Vladimira Vidrica...

a divna se zzena budi
i grud joj otajno dishe
i svilene vedje obara
i noc je
i biva sve tishe


Ena Begovic 1960-2000

[Пркос]

Sve je nestvarno
dok traje i diše
Stvarni su cvetovi
čije odsustvo miriše
A sa odlaskom vašim
ni cvetova nema više
(Miljković)

[Пркос]

Kletva ugravirana na grobu Vilijama Šekspira možda je sprečila ekshumaciju njegovih zemnih ostataka, kaže jedan britanski naučnik.
Iskopavanje kostiju preminulih bila je uobičajena praksa u Šekspirovo vreme, iz verskih ili istraživačkih razloga. Posmrtni ostaci su često uklanjani i da bi se napravilo mesta za nove grobove i bacani na otpad ili čak korišćeni kao djubrivo.
Engleski dramski pisac toliko je strepeo da bi se to moglo dogoditi i njegovim posmrtnim ostacima, da je naložio da se, posle njegove smrti 1616, na njegovom nadgrobnom spomeniku u crkvi Svete trojice u Stratfordu na Ejvonu, ugravira kletva protiv onih koji bi pomerili njegove kosti iz poslednjeg počivališta, prenosi agencija Beta.

"Dobri prijatelji, za ime Isusa klonite se kopanja prašine pohranjene ovde. Blagosloven da je onaj koji poštedi ovo kamenje, i proklet onaj koji pomeri moje kosti" piše na grobu jednog od najvećih pisaca svih vremena.

Profesor Ekseter univerziteta Filip Švajzer navodi da je "Šekspir bio neuobičajeno opsednut sahranom i strahom od ekshumacije".
"Strog natpis na (nadgrobnoj) ploči možda je bar delom zaslužan za činjenicu da nije bilo uspešnih projekata o otvaranju groba", kaže naučnik.
Švajzer, koji se tom temom bavi u novoj knjizi pod nazivom "Arćaeologies of English Renaišance Literature", dodaje: "Njegov epitaf je njegova poslednja, beskompormisna izjava o temi koja ga je preokupirala tokom cele karijere pozorišnog pisca".
Strah od ekshumacije leševa ili njihovog skrnavljenja, prisutan je u najmanje 16 od 37 njegovih komada, s tim što je strepnja od toga izraženija od straha od same smrti, precizira Švajzer.

Beta

[Пркос]

[Пркос]

[Пркос]

Nakuc’o se čaša, napev’o pesama,
napio se raja sa mednih usana.
Gde je naš‘o slasti, tu joj nije prašt’o,
sad gori al, mu duša barem znade - zašto!"

Epitaf na grobu Hafizovom

Jova Jovanović Zmaj

[Пркос]

"Svako od nas neku svoju priču ima,
što u tami tišti a puteve bira.
Samo kad je hladno,
kad umori zima,
slutimo je tužni,
na krilu leptira.
Svako od nas plaća dah svoje tišine
što kroz kožu diše u vatri nemira.
Samo kad je mokro,
i kad duga sine,
svako na svom dlanu budi svog leptira."

Neša Leptir (13.09.1958-12.02.1990. godine)