Šta je to pravilna ishrana?

[причалица]

4 razloga da jedete jabuke
Žena, 21. 09. 2011. 00:06

Jabuka na dan je osnovna životna navika koju treba da imate. Uz veoma malo kalorija učinićete dosta za svoje zdravlje. Izdvojili smo 4 ključna razloga zašto bi trebalo da jedete jabuke što pre.

MALO KALORIJA, PUNO VITAMINA
Jedna srednja jabuka sadrži četiri grama topivog vlakna, što su velike količine za skromnu količinu kalorija. Jabuka je najslađi međuobrok koji lako može da zasiti. Voćka srednje veličine računa se kao jedna šaka voća. Jabuke su dobar izbor vitamina C, a zasitiće vas brzo sa malo kalorija, pa može pomoći u održavanju vitke linije

JAČA SRCE
Žene koje su jele jabuku dnevno uspele su, prema jednom istraživanju, da smršaju, održe vitkost, smanje holesterol. Jabuka sadrži antioksidanse i pektin za koje se smatra da imaju koristan uticaj na zdravlje srca. Brojna istraživanja pokazuju da jabuka dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih i srčanih bolesti, a antioksidansi u jabuci sprečavaju oksidaciju LDL holesterola.

BORAC PROTIV DIJABETESA
Ljudi koji jedu jabuke manje će patiti od metaboličkog sindroma, koktela simptoma povezanih s povećanim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa.

ČINI NAS IZDRŽLJIVIJIMA
Ako pojedete jabuku pre vežbanja, povećaćete izdržljivost. Jabuka "pumpa" u krv antioksidans kvercetin koji podstiče izdržljivost tako što plućima daje više kiseonika.

[причалица]

9 namirnica protiv raka

''Blic'' 04. 12. 2011. 00:02

DODAJTE BELI LUK U SVE ŠTO JEDETE
Beli luk ima komponente koje stimulišu imuni sistem da se na priropdan način bori protiv raka i ima potencijal da spreči širenje tumorske mase. Studije pokazuju da ova namirnica može das smanji šansu da obolite od raka želuca.

BARENI BROKOLI OBAVEZAN NA TRPEZIVeć je poznato da je brokoli super preventivna biljka. Zapamtite da su španski naučnici otkrili da obrada brokolija u mikrotalasnoj ubija 97 odsto flavonoida. Zato ga barite na pari. To je najbolji način pripremanja ili ga dodajte u supu ili salatu.

BRAZILSKI ORAH MAKAR U SALATIOvaj plod je bogat selenom mineralom koji pomaže obnavljaju ćelija. Studija sa Harvarda među muškarcima je pokazala da oni sa dosta selena u organizmu imaju 48 odsto manje šanse da obole. Dokazano je i da 200 mikrograma selena dnevno za 63 odsto smanjuje razvoj tumora prostate, za 58 odsto smanjuje rak creva, a za 46 procenata plućne malignitete.

PIJTE SVEŽU LIMUNADU
Dnevna doza citrusnog voća može umanjiti upola rizik od raka usta, grla i stomaka. Odličan izbor je limunada od pola limuna dnevno.

POLA ŠOLJE BOROVNICA ZA DORUČAKBorovnica je broj jedan namirnica sa svojim antiokidantnim dejstvom. Antioksidanti neutralizuju slobodne radikale koji mogu da oštete strukturu ćelije i da odvedu do različitih bolesti uključujući i kancer.

ZAVOLITE ARTIČOKE
Artičoke su odlična prevencija raka kože. Ovo povrće nije toliko zastupljeno na srpskoj trpezi, ali je svuda u svetu priznato njegovo izuzetno zdravo dejstvo.

LOSOS NA ŽARU
Australijski istraživači su otkrili da oni koji jedu jednom nedeljno lososa imaju za trećinu manje šanse da obole od leukemij, melanoma i Non Hočkinsove bolesti. I to sve zahvaljujući omega 3 masnim kiselinama.

SREDINA KIVIJA LEKOVITAKivi je prebogat antioksidansima, vitaminom C i E. Najbolje je da ga jedete svežeg, a možete da pripremate i ukusne salate od ovog voća.

KISELI KUPUS JE SPASFinski naučnici tvrde da fermentacijom kupusa stvara se hranljiva kombinacija koja je od neproceljivog značaja za ljudsko zdravlje. Ako vam je kiseo kupus mnogo kiseo, ocedite ga i isperite dobro, ali pravite tokom zime redovno salate.

[Sarmica]

​REDOVITOST U JELU
Redovitost u jelu je od životnog značaja. Svaki obrok treba uzimati u određeno vreme. Pri tom svako neka jede prema potrebama svog organizma, a zatim neka ništa ne uzme do sledećeg obroka. Štetna navika mnogih ljudi jeste uzimanje hrane pred spavanje. Udovoljavanje ovom rđavom prohtevu pređe i u običaj koji se često toliko ukoreni, da čovek uobrazi kako se ne može spavati sa praznim želucom. Ako kasno večeramo probava se nastavlja i za vreme samog spavanja, a kad želudac neprestano radi to je veoma štetno. Zato, kad odlazimo na spavanje želudac već treba da bude prazan, kako bi i on sa ostalim organima mogao da odmara. Za osobe koje rade u sedećem stavu osobito je važno da ne večeraju kasno. Prema tome, razmak između jednog obroka i drugog treba da bude najmanje pet ili šest časova.

[Sarmica]

PRIPREMANJE HRANE
Pogrešno je jesti samo da bi se udovoljilo apetitu, a isto tako ne bismo trebali biti ravnodušni kada je u pitanju kvalitet i spremanje hrane. Ako hranu koju jedemo nije ukusna, telo se neće u potpunosti okrepiti. Hranu valja izabrati i spremiti spretno i razumno. Za hleb nije dobro uzeti najfinije belo brašno, jer ono nije ni zdravo, ni ekonomično. u belom hlebu nemaa dovoljno hranljivih sastojaka koji se mogu naći u crnom hlebu. beli hleb obično uzrokuje zatvor i druga ne zdrava stanja. U upotrebi sode i praška za pecivo pri spremanju hleba štetna je i nepotrebna jer soda prouzokuje zapaljenje želuca i često truje ceo organizam. Hlebčići od pšeničnog brašna koji su umešeni bez kvasca i ispečeni u dobro zagrejanoj rerni, zdravi su i ukusni. Često se takođe u ishrani koristi i previše šećera. Kolači, slatki pudinzi, torte, slatko i đžemovi u mnogome otežavaju varenje. Naročito su štetni kolači i pudinzi čiji su glavni sastojci mleko, jaja i šećer. Suvišnu upotrebu mleka pomešanog sa šećerom treba posebno izb gavati. Takođe puter, koji je manje štetan kad se jede sa hlebom nego kad se kuva na njemu, ali sve više domaćica ga koristi kao zamena za ulje za kuvanje. Čak šta više ispravnije je uopšte ga ne upotrebljavati. Prema tome u svakodnevnoj ishrani treba upotrebljavati što više povrća, meso i to pileće i juneće, svinjsko samo ako je odstranjena sva masnoća, piti dosta vode, poželjno je popiti na dan do 8 čaša vode kako bi organizam pravilno funkcionisao.

[Sarmica]

JESTI RIBU JEDNOM DNEVNO
Jedite ribu što češće, a najbolje pet puta nedeljno zato što polinezasićene masne kiseline iz ribe, naročito omega – 3 masne kiseline, štite krvne sudove od propadanja. Omega – 3 kiseline nastaju u organizmu riba od jedne kiseline iz algi i planktona, kojima se one hrane, a najviše ih ima u ribama iz dalekih hladnih mora. U časopisu američkog lekarskog društva objavljena je studija kojom je obuhvaćeno 80.000 žena i koja pokazuje da žene koje najmanje pet puta nedeljno jedu ribu imaju za 50 odsto manje izgleda da dožive infarkt. Osim toga, riba je dragoceni rezervoar kalcijuma, cinka i magnezijuma. Prcija od 150 gr ribe sadrži količinu joda i selena koja zadovoljava dnevne potrebe odrasle osobe. Neke vrste riba, kao bakalar, sadrže manje od jedan odsto masti i zato su najbolji izbor za osobe koje žele da oslabe. Osim toga, mišićna vlakna iz ribe su kraća nego kod kopnenih životinja i sadrže manje vezivnog tkiva i kolagena. Zato je njiohovo meso i mekše i lakše za varenje, pa je samim tim i pogodno za ishranu dece i starijih osoba.

[Sarmica]

JEDITE VOĆE I POVRĆE
Jedite što više voća i povrća crvene i naranđžaste boje, poput paradajza, paprike, kajsija, dinja, breskvi. Voće i povrće u ovoj boji sadrži karotinoide, vitamin C i kalijum, koji odlažu pojavu bora.
Karotinoidi – pošto se pretvaraju u vitamin A, podstiču proizvodnju kolagena, koji koži obezbeđuje elastičnost.
Vitamin C – od ključnog je značaja za proizvodnju kolagena, podstiče mikrocirkulaciju u koži.
Kalijum – reguliše količinu vode u ćelijama

[Sarmica]

JEDITE ŽITARICE
Bilo bi dobro da svaki vaš obrok sadrži žitarice, poput integralnog pirinča, brašna, testenine jer sadrže vitamin B, magnezijum, cink, silicijum.
Vitamin B – vitamin B5 pomaže koži da sačuva vlagu i elastičnost, vitamin B2 je štiti od oštećenja, a vitamin B12 regeneriše ćelije.
Magnezijum – regeneriše ćelije kože i fibroblasta zaduženih za proizvodnju kolagena.
Cink – podstiče stvaranje kolagena i elaastina, i ubrzava zarastanje rana.
Silicijum – učestvuje u sintezi kolagena

[Sarmica]

KOŠTUNJAVO VOĆE JE OD BITNOG ZNAČAJA ZA ISHRANU
Jedite orahe, bademe, i lešnike i koristite ulja dobijena iz ovih plodova jer ona sadrže “dobre masti”.
Omega 3 i 6 – Ove “dobre masti” ulaze u sastav ćelijske membrane i podmazuju kožu.
Vitamin E – usporava starenje tako što neutrališe slobodne radikale, koji su odgovorni za bore.

[Sarmica]

MESO JESTI BAR JEDNOM DNEVNO
Jedite crveno i živinsko meso i iznutrice jer su bogati gvožđem, belančevinama i selenom.
Gvožđe – snabdeva ćelije kože bitnim faktorom tj. kiseonikom
Belančevine – meso sadrži i belančevinu tirozin, ali i amino kiselinu neophodnu za sintezu melanina, pigmenta koji štiti kožu od UV zraka.
Selen – važana antioksidans koji omogućava izbacivanje toksina kroz mokraću.

[Moonster]

MESO JESTI BAR JEDNOM DNEVNO
Jedite crveno i živinsko meso i iznutrice jer su bogati gvožđem, belančevinama i selenom.
Gvožđe – snabdeva ćelije kože bitnim faktorom tj. kiseonikom
Belančevine – meso sadrži i belančevinu tirozin, ali i amino kiselinu neophodnu za sintezu melanina, pigmenta koji štiti kožu od UV zraka.
Selen – važana antioksidans koji omogućava izbacivanje toksina kroz mokraću.

neće biti nikako, tirozin nije belančevina odnosno protein, već jedna od aminokiselina

P.S.
Nepouzdan izvor čim takve greške pravi

[Sarmica]

Sad je bolje biti debeo nego mršav?

Nedavno istraživanje u okviru kojeg su naučnici uporedili zdravstveno stanje gojaznih i neuhranjenih, pokazalo je da su debeli ljudi zdraviji od mršavih.

Studija sprovedena na medicinskoj školi Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, otkrila je da je daleko bolje biti svrstan među "preterano gojazne" nego među "neuhranjene".

"Postoji opšte mišljenje da bilo koji stepen prekomerne težine i gojaznosti povećava rizik od smrti. Naše istraživanje je, međutim, pokazalo da to ne mora da bude slučaj", kazao je prof Entoni Džerant koji je zajedno sa svojim timom tokom šest godina pratio zdravstveno stanje više od 50.000 Amerikanaca svih uzrasta na osnovu kategorija i indeksa telesne težine.

Upoređujući gojazne sa neuhranjenim osobama, istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Journal of the American Board of Family Medicine, pokazalo je da je debljina manje štetna po organizam.

Kod osoba koje su bile svrstane u grupu neuhranjenih, naučnici su zabeležili dvostruko veći rizik od smrti nego kod osoba s normalnom telesnom težinom. Gojazni ili debeli su, pak, imali 1,26 puta veći rizik da će umreti pre vremena nego ljudi normalne telesne težine.

Takođe, debele osobe nisu oboljevale ni od bolesti - poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, ništa češće nego što bi se to, s obzirom na "rizično" zdravstveno stanje, očekivalo.

(Tanjug)

[причалица]

više stvarno nemam pojma....koliko nešto gledam...sve ove dugoživuće babe su otprilike debele - nigde nema onih mršavih.

[dreamer]

KAKO SE ZDRAVO HRANITI?

„Dr Johana Budvig, doktor medicinskih nauka iz Nemačke, rođena je 1908. godine i živela je 95 godina, sve do 2003. godine. Godine 1951. pronašla je novu metodu za analiziranje masnoća u krvi i među prvima je shvatila važnost pojedinih esencijalnih masnih kiselina u ljudskom telu.Ona je u svojim istraživanjima otkrila da u maslačkoj masnoj kiselini nedostaju živi elektroni, koji u svakom molekulu stvaraju elektronski oblak, poznat još pod nazivom Pi-elektronski omotač. Te žive elektrone je otkrila u višestruko nezasićenim kiselinama - linolnoj i linoleinskoj- kojih u najboljem odnosu ima u lanenom ulju. U njemu ima dovoljno dragocenih elektrona da se može doneti kiseonik do svake ćelije. Problem je, međutim, kako preneti te dragocene elektrone iz masnih kiselina i navesti ih da prođu kroz ćelijsku membranu. Oko ćelije je voda, a ona se ne sjedinjuje sa masnoćama. Dr. Budvig je rešila taj problem. Pronašla je nosača za elektrone iz ulja u aminokiselinama iz običnog seljačkog sira. Kada se dobro promešaju i sjedine nastaje lipopropein, koji lako može da prođe kroz ćelijsku membranu i tako prenese dragocene elektrone sićušnim mitohondrijama. To su male kotlarnice u ćeliji gde sagoreva hrana i nastaje energija koja nas održava u životu. Dr. Budvig tvrdi da ako redovno jedemo mešavinu lanenog ulja i sira delujemo na naš organizam preventivno i lekovito.Treba koristiti samo sveže ceđeno ulje od lana, koje je čuvano u frižideru. Nikada ne uzimati ulje u kapsulama. Pomešajte jednu supenu kašiku lanenog ulja sa dve kašike mladog seljačkog sira iz koga je prethodno izvađena masnoća (skinut kajmak). Pripremite, najbolje za doručak, količinu koju će te odmah pojesti. Mogu se, naprimer, pomešati dve kašike lanenog ulja i četiri kašike sira i to dobro sjediniti na laganoj brzini u blenderu. Ovoj smeši može se dodati još i dve kašike samlevenog zrna lana i dve kašike sira sa malo posnog jogurta i mešati zajedno oko jedan minut, dok se ne dobije fina kremasta masa. Nemojte nikada kupovati samleveno seme lana, jer se brzo užegne. Laneno seme možete samleti u malom električnom mlinu za kafu. Uvek jedite sveže samleveni lan i tek pripremljenu smešu. Ne ostavljajte smešu za sledeći dan. Ako se ne samelje zrno lana prolazi kroz želudac i creva i izlazi živo, jer naši enzimi ne mogu da rastvore debelu i jaku opnu od lana. Ukus lanenog ulja i sira može se menjati dodavanjem u smešu aleve paprike, kurkume ili cimeta. Kurkuma je dragocena u borbi protiv zapalenja, a sveže parče ananasa pomaže da vam varenje bude bolje. Preporuka je da, ako bolujete od neke hronične bolesti, dnevno unosite 4 do 8 kašika lanenog ulja. Postoji mogućnost da vam dojadi da svako jutro jedete isto jelo. Zato uvek treba dodavati različite dodatke: badem, lešnik, bananu, ananas, jagodu, višnju, malinu, kupinu,šargarepu, krastavac,paradajz, svež kupus, mlad luk, zelenu salatu, suvo grožđe. Najbolje je da se smeši ulja i sira doda sveže voće i povrće. Ako ga nema trenutno svežeg može se koristiti i ono iz zamrzivača. Sledeće namirnice treba izbegavati: sve šećere i slatkiše, sva mesa i životinjske masnoće, margarin i buter, sva ulja koja su hemijski i termički obrađena, svu hranu u kojoj se nalaze razni aditivi i dodaci.“

Izvodi iz knjige autora E.M.

[Sagacity]

Alge - budućnost hrane

"Superhrana" koja uspeva i u sušnim oblastima Afrike.
Pitanje je da li su svi ljubitelji lepljive sočnosti prasećeg pečenja, ušećerene hladnoće sladoleda, raznobojnog ukusa sezonske salate, crvenog soka
lubenice svesni šta naučnici nazivaju "super hranom"? Naravno, pročitali ste naslov. Alge, pogotovo spirulina, proglašene su hranom budućnosti. Mnogi su
uzroci svetske krize hrane, a jedan od ključnih je voda. Nama, modernim ljudima koji troše više nego što imaju, potrebno je 200 litara vode dnevno, a od toga je samo 4 litra za piće.


Međutim, našim izvorima hrane - životinjama, biljkama - potrebno je mnogo više. Alge ne troše pijaću vodu. Možete ih gajiti i u slanoj vodi bez ikakvih problema. A nje ima čak i u sušom pogođenim oblastima Afrike.

Izvor:lovesensa.rs

[причалица]

Ukoliko ste jedna od onih osoba koje izbegavaju sir zbog održavanja linije, razmislite ponovo. Najnovije studije pokazale su da sir umanjuje rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2, koji se najčešće povezuje sa prekomernom telesnom težinom.

Istraživanje se baziralo na uticaju hranjivih sastojaka iz sira na dijabetes. Rezultati su pokazali da oni koji jedu sir imaju 12% manju šansu da obole od dijabetesa.
Naučnici nisu potpuno sigurni zašto su dobili takve rezultate. Ostali mlečni proizvodi nisu pokazali nikakav koristan efekt i zbog toga veruju da je to povezano sa procesom fermentacije, koji se dešava za vreme pravljenja sira, prenosi Gizmodo.

Naravno, treba napomenuti da prekomerna telesna težina nosi ogroman rizik od dobijanja dijabetesa pa stoga konzumiranje velikih količina sira u pokušaju da se dijabetes izbegne i nije najpametniji potez.

Izvor: B92

[причалица]

Aromatični začin kurkuma, redovan sastojak jela širom Azije, sprečava odvijanja reakcija u organizmu koje dovode do razvoja raka, tvrde stručnjaci i kao najzaslužnijeg izdvajaju supstancu kurkumin, to jest žuti pigment biljke.



Rezultati naučne studije otkrili su da začin kurkuma ima sposobnost sprečavanja odvijanja reakcija u organizmu koje dovode do razvoja karcinoma, a potencijalnu zaštitu može imati i kod razvoja karcinoma prostate koji se pojavljuje kod svakog šestog muškarca.

Kako je objavljeno u časopisu Cancer Research, najvažnije je da aromatični začin može da deluje u dozi čiji je unos moguće ostvariti, a smatra se da je za blagotvorna svojstva kurkume zaslužan kurkumin - žuti pigment.

Jedinjenje kurkumin poseduje snažno antioksidativno, protivupalno, antivirusno, antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno delovanje i zato se razmatra kao delotvorna terapija i prevencija malignih obolenja, dijabetesa, alergija, artritisa, Alchajmerove i drugih hroničnih bolesti.

Biljni pigment kurkumin, koji daje boju kurkumi, prvi put je izolovan pre dva veka, a struktura mu je određena 1910. godine.

Još od vremena početaka azijske tradicionalne medicine, oko 1900. godine pre Hrista, kurkumi su pripisivana brojna terapijska delovanja na niz bolesti i stanja poput bolesti kože, pluća i sistema organa za varenje, a koristila se za različite bolove, rane i poremećaj rada jetre.

Tokom poslednjih pet godina objavljeno je više od 1. 500 naučnih radova o kurkuminu.

Takođe, Američki nacionalni institut za zdravlje sprovodi četiri klinička eksperimenta s kurkuminom i razmatra se kao terapija za karcinom gušterače, multiplog mijeloma, Alchajmerovu bolest i rak debelog creva.

izvor: B92

[причалица]

Za normalnu težinu i dobro zdravlje nije važna samo pravilna ishrana, već su bitna i zdrava pića. Međutim, iako tečnost unosimo u raznim oblicima, priličan broj ljudi ne zna koja pića da izabere. Stručnjaci navode deset najboljih za održavanje težine i zdravlja.

Voda je neophodna za varenje, izbacivanje toksina, regulaciju telesne temperature znojenjem. Osam čaša vode dnevno čisti kožu i umanjuje želju za hranom, ukoliko se polako pijucka tokom celog dana.

Gazirana voda zadovoljava potrebu za slatkim. S obzirom da u njoj nema veštačkih zaslađivača, bolja je od dijetalnih gaziranih pića.

Voćni sok je važan, naročito ako je sveže ceđen od pomorandže i grejpfruta. Sokovi obogaćeni kalcijumom, obezbeđuju dodatnu zaštitu kostiju. Ako pazite na kalorije kojih u soku može biti više od 100 po jednoj čaši, sok treba razrediti vodom.

Sok od nara preporučuje se jer ima mnogo vitamina A, C, E i folne kiseline. Ima i tri puta veću antioksidansnu moć od crvenog vina ili zelenog čaja.

Sok od paradajza, ili bilo koji drugi od sveže ceđenog povrća, ima manje kalorija od voćnog soka. Sok od paradajza odličan je izvor likopena, snažnog antioksidansa, koji štiti od kancera.

Mleko, a posebno obrano ili poluobrano, pomaže u održavanju težine i predstavlja idealan izvor kalcijuma i proteina. Za one koji su alergični na laktozu ili ne vole mleko, preporučuje se sojino ili mleko od pirinča.

Čaj, bilo topao ili hladan, crni ili zeleni, sadrži flavonoide koji smanjuju mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka. Sa ovim čajevima ipak treba biti oprezan jer sadrže i kofein. U 200 mililitara crnog čaja nalazi se 70 miligrama kofeina, dok 200 ml zelenog čaja ima 35 ml ovog neželjenog sastojka.

Biljni čajevi od cvetova, trava, voćki i začina, nemaju kofeina, pa se mogu piti po želji. Posebno su delotvorni čajevi kamilice, šipurka ili cveta pomorandže.

Kafa je takođe dobar izvor antioksidanasa, ukoliko se ne preteruje sa ispijanjem. Osetljive osobe i one koje su sklone kofeinskoj zavisnosti, trebalo bi da popiju jednu jutarnju kafu, a po podne da piju kafu bez kofeina.

Alkohol pijte umereno, a to podrazumeva isključivo jedno piće za ženu, i najviše dva za muškarca. Jedno piće znači - čaša piva, mala čaša vina ili čašica žestokog alkohola.

izvor: www.novosti.rs

[причалица]

Koja vrsta ribe je najbolja i koliko često treba da je jedemo




ORADA
Treba je jesti da bi vam pamćenje bilo bolje. Ima 74 kcal u sto grama, 16 g belančevina i jedan gram lipida u 100 g. Spada u izuzetno posne ribe s visokim sadržajem fosfora (285 mg u 100 g) i zato se preporučuje u vreme ispita.
Nutricionista kaže: može da se jede svakodnevno zato što je bogata belančevinama, a siromašna mastima.



TUNJ
Jača mišiće i čini vas čvršćim. Ima 140-206 kcal, 25 do 30 g belančevina i šest grama lipida u 100 g ribe. Bogata je belančevinama, koje su neophodne našim mišićima i po sadržaju gvožđa nimalo ne zaostaje za mesom.
Nutricionista kaže: idealan je za dijetu; treba ga jesti jednom do dva puta nedeljno.



SARDELE
Sardele bi trebalo da jedete da bi vam koža bila lepša. Imaju 130 kcal, 20 g belančevina i pet grama lipida u 100 g ribe. Bogate su gvožđem (3,3 mg/100g), ali i vitaminom A, koji je neophodan za lepu kožu. Nutricionista kaže: bogate su polinezasićenim masnim kiselinama. Treba ih jesti jednom do dva puta nedeljno.



OSLIĆ
Jača i učvršćuje kosti. Ima 65 kcal, 15 g belančevina i 0,5 g lipida u 100 g ribe. Fileti oslića su posni, a sadrže dosta kalcijuma (120 mg/100g) i mogu da se jedu u neograničenim količinama.
Nutricionista kaže: preporučuje se deci i ženama u menopauzi.



BAKALAR
Jedite ga da biste sačuvali vitku liniju. Ima samo 70 kcal, 18 g belančevina i 0,7 g lipida u 100 g ribe. S obzirom da 100 g svežeg bakalara sadrži manje od jednog grama lipida, ovo je, uz list, jedna od najposnijih riba.
Nutricionista kaže: bogat je belančevinama i možete da ga jedete u neograničenim količinama, bez straha da ćete se ugojiti.



SKUŠA
Jedite skuše na žaru da bi vam srce bilo zdravo, Imaju 200 kcal, 19 g belančevina i 12 g lipida u 100 g. Sadrže famozne omega-3 masne kiseline, koje smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Nutricionista kaže: jedite je dva puta nedeljno, naizmenično sa nekim manje masnim vrstama ribe.

izvor: blicžena

[Rosa]

KOKOSOVO ULJE


Kokosovo ulje ima nevjerojatnu hranjivu vrijednost i farmakolosko djelovanje. Nazalost je ovo ulje dugo bilo obezvrijedjeno i zaboravljeno u modernoj medicini. Ali u novije vrijeme se ova nepravda polako ispravlja i kokosovo ulje se vraca u upotrebu. Ne samo da je najzdravije ulje, vec je i fantasticna prehrambena namirnica



Kljucni sastojak kokosovog ulja je laurinska kiselina, koja ima snazno antivirusno i antibakterijsko djelovanje te nas na taj nacin stiti od mnogih infekcijskih bolesti. Laurinska kiselina se jedino jos nalazi u majcinom mlijeku gdje sacinjava zivotno vazni sastojak jer stiti dijete od raznih infekcija dok mu vlastiti imunoloski sistem jos nije potpuno razvijen. Jos jedan sastojak kokosovog ulja je kaprilicna kiselina koja potice rast ”dobrih” bakterija narocito bakterije mlijecne kiseline. Znanstvena istrazivanja pokazala su da kaprilicna kiselina djeluje protiv candide i unistava parazite u probavnom traktu.

Tzv srednje lancane masne kiseline (MCFA) u kokosovom ulju se vrlo lako probavljaju i absorbiraju u tijelu. Za razliku od drugih ulja uopce ne opterecuju probavni sistem i unutrasnje organe. Daju brzo energiju i poticu samoizljecujucu sposobnost organizma jacajuci imunoloski sistem. Ovo je vrlo vazno npr za bolesnike kojima je potrebna sva snaga organizma za izljecenje od ozbiljnih bolesti. Laka probavljivost ovog ulja je vrlo vazna za osobe sa probavnim tegobama koje tesko probavljaju masnocu pa tako kokosovo ulje pomaze iskoristavaju vitamina topivih u masnoci (A, D, K, E).

MCFA masne kiseline iz kokosovog ulja se ne mogu spremati u tijelu kao masne zalihe zato sto ne cirkuliraju kroz krvotok nego se direktno kroz port venu transportiraju u jetru gdje se odmah pretvaraju u energiju. MCFA masne kiseline ubrzavaju metabolizam i sagorijevanje kalorija pa tako pridonose mrsavljenju.

S godinama nasa tijela vise na funkcioniraju kao prije, gusteraca proizvodi manje enzima potrebnih za probavu, mi absorbiramo manje vitamina i minerala iz hrane i cijeli probavni sistem se otezava. Svakodnevna upotreba kokosovog ulja pomaze bolje iskoristavanje vaznih vitamina i minerala i olaksava probavni sistem.


Kokosovo ulje je odlicno i kao ulje za masazu i njegu koze. Stvara barijeru protiv infekcija, cini kozu meksom, sprecava stvaranje bora i starackih fleka. Fine molekule kokosovog ulja lako prodiru u kozu te jacaju vezivno tkivo sto pridonosi cvrstoci i elasticnosti koze.


Kokosovo ulje je vrlo otporno na visoke temperature pa se moze koristiti u pripremanju hrane, za przenje i pecenje, kao dresing za salatu, kao dodatak u kuhanoj rizi ili u pripremi smoothies. Svakodnevnim unosom kokosovog ulja, moze se osjetiti lagano povisenje tjelesne temperature zbog pojacanog metabolizma kad se sagorijevaju srednje lancane masne kiseline. Kokosovo ulje daje vise energije i osjecaj sitosti pa tijelo manje trazi hranu bogatu secerom i skrobom, sto postepeno olaksava prelaz na zdraviji nacin prehrane.


Umjerena terapeutska doza je 3-4 zlice ulja dnevno da se dobije dovoljno laurinske kiseline koja jaca imunitet. Vodite racuna da kupite hladno presano kokosovo ulje (virgin) u prodavaonicama zdrave hrane ili biljnim apotekama, a ne rafinirano kakvo se mozda moze naci u obicnim prodavaonicama koje je dosta jeftino. Ovo rafinirano i stvrdnuto kokosovo ulje se izlucuje iz suhe tvari koja je ostala nakon hladnog presanja.
Ekstrahira se uz pomoc visokih temperatura te se zatim hidrogenizira (ocvrcuje) kao margarin. Ova masnoca nema iste karakteristike kao hladno presano ulje

[Rosa]