Joga

[Пркос]

preuzeto sa portala Prosvetljenje



108 PARABOLA
SVAMI ŠIVANANDA
preveo Aleksandar Đusić


(Web tim portala Prosvetljenje zahvaljuje Aleksandru Djusiću na ustupljenom prevodu, kao i na dozvoli da objavimo ovaj tekst na osnovu autorskih prava koje je on dobio od indijskog izdavača)

SADRŽAJ


Napomena izdavača
Nalozi Bakti
Slava Raminog imena

PRVI DEO: FILOZOFIJA I DOKTRINE

Filozofija
O maslacu skrivenom u mleku
O vrani na krovu
O kraljevom snu
O ženi koja je htela da ulepša svoj odraz
O tropskoj voćki u dvorištu
O čoveku i njegovom psu
O zamindaru i njegovom upravitelju
O izgubljenom ručnom satu
O otiraču pred vratima
O zadovoljenjima kamile
O putniku i njegovom prtljagu
O čoveku koji je izgubio pamćenje
O gramzivom hodočasniku

Najviša svrha ljudskog rođenja
O dečaku koji je zalivao koren
O panditu i šalu
O mački u visećoj ležaljci
O prostitutki i njenom ljubavniku
O sviraču na đalatarangi i njegovoj čaši
O košakara ptici
O čoveku koji se bojao komaraca
O dva biznismena
O dve ptice i Garudi

Slava Gurua
O slepcu koji vodi slepca
O prepredenjaku i četiri budale
O kuriru milionera
O pseudo-bakti
O Bramaništi i njegovom učeniku
O dobroćudnom mladiću i lepoj devojci
O dobro zgotovljenoj gozbi
O sumnjičavcu koji se udavio
O rasipniku
O tuberkuloznom bolesniku
O obmanutom hodočasniku
O ovcama i vuku

Oprema sadake
O naričućoj ptici
O profesionalnom trgovcu
O baštovanu i čobaninu
O darovima šećernom bogu
O strpljivom siromahu
O kralju i njegovom sokolu
O kralju i astrologu
O bradonji i kaši
O naslednici koja se udala za rugobu
O zmiji i pacovu
O ženi koja je oglašavala svoja bračna iskustva
O netrpeljivoj posvećenici

Staza služenja
O kupanju slona
O majčinom lukavstvu
O dečaku koji je za svaki patlidžan dao rupiju
O medu i puzavici
O čoveku sa lošom probavom
O čoveku koji je blatom prao blato
O dva putnika
O zamindarevoj palati

Staza božanske ljubavi
O krojačevoj igli
O mravu i gušteru
O okorelom starcu
O razbojniku
O blagoslovenom pacovu
O milioneru i tri prosjaka
O drvoseči i Gospodu Jami
O visprenom dečaku
O plemićevom milosrđu

Pokoravanje uma
O mravima i planini šećera
O devojci koja je zaustavila policajca i lopova
O siromahu i njegovom nalazištu blaga
O korovu u polju
O prevarantskom upravniku pošte
O čoveku koji je odsekao kravlje vime
O advokatovom turbanu
O stotinu dece

Staza mudraca
O žitu i plevi
O četvorici obrazovanih naučnika
O dečaku i sveći
O ljudima koji su umrli od straha

Priroda đivanmukte
O lovčevom snu
O svetiljci u mračnoj sobi
O detetu i senci
O zagađenju vatre
O kravama i stubu za češanje


DRUGI DEO: OSTALE PARABOLE

O Radži Đanaki i panditima
O staroj dami i igli
O svekrvi i prosjaku
O mladićevoj blagodati
O saduu i maču
O dečaku koji nije umeo da gleda na sat
O ptici i plodu pamuka
O čoveku u pitonovom ždrelu
O mladiću i anđelu
O vodi i vatri
O pušačima opijuma i mesečevom odrazu
O mužu i ženi
O razmaženom detetu
O čoveku i njegovom konju od blata
O filozofu i razbijenom ogledalu
O braminu koji je izbegao kišu
O kondukteru koji je ispao iz autobusa
O šefu koji je uklonio kazaljke na satu
O dečaku i njegovim cipelama
O kostimiranom dečaku i mišu
O dečjoj svađi zbog kuća od blata
O čoveku koji se pred blagajnom pretvarao da je žena
O goniču volovske zaprege
O maharadži Puranđani
O nesmotrenom jelenu
O lakonskom Spartancu
O Mahmudu i Ajazi
O 'dramskoj predstavi'

[Пркос]

Napomena izdavača
Istina je jednostavna. Jednostavne su reči sveca koji je spoznao Boga. Kako jednostavno naš Gurudev, Sri Svami Šivanandađi Maharadž, iznosi najistančanije duhovne istine, tako da ih i laik može razumeti! Mudračevo je milosrđe toliko veliko da želi da istine iz svetih spisa učini dostupnim svakome, bez obzira na čovekov intelektualni nivo. Stoga je on doslovno iscrpeo sve metode formulisanja istine. Napisao je komentare na drevne tekstove; izneo je učene teze o metafizičkim pitanjima; ispričao ih je u obliku zanimljivih priča; sažeto ih je izrazio u aforizmima; živopisno ih je dramatizovao u svojim komadima; opevao ih je u pesmama i utkao ih u uzvišene poeme; a sada nam stiže još jedan moćni metod poučavanja – parabola. Priča je zanimljiva, i um je lako shvata. Duhovna istina, koja je druga strana priče, automatski se neizbrisivo zadržava u umu. Istina postaje ne samo jasna, nego neopoziva.

Ove parabole su neizmerno korisne ne samo za sadaku (duhovnog tragaoca) da na njih meditira, već i za duhovnog propagatora, koji parabolama svoju propoved može da dovede kući, u srce publike.

UDRUŽENJE BOŽANSKOG ŽIVOTA

[Пркос]

Nalozi Bakti

1. Razvijaj devociju (predanost, pobožnost) putem đape (ponavljanja mantre), kirtana (duhovnih pesama), satvične (čiste) hrane, molitve (puđe), itd. Žudi za viđenjem Boga. Voli Ga od sveg srca. Stalno misli na Njega.

2. Budi u društvu svetaca, pravednih i mudrih. Izučavaj pobožne knjige kao što su Gita, Bagavata, Ramajana, žitija svetaca.

3. Ime Gospoda je božanski nektar. Ime je tvoje jedino utočište, potpora i blago. Ime (engl. 'name') i Nami (Bog) su jedno. Stalno sa pobožnošću pevaj Njegova Imena. Pevaj kirtane. Ovo je glavna sadana (duhovna praksa) u kali-jugi (gvozdenom, tj. mračnom dobu).

4. Moli se Gospodu iz srži svoga srca: »Ja sam Tvoj. Sve je Tvoje. Neka bude volja Tvoja. Ja sam oruđe u Tvojim rukama. Ti činiš sve. Ti si pravičan. Podari mi veru i predanost.«

5. Oseti Božje prisustvo uza se. Vidi Boga u svakom licu. Posmatraj ceo svet kao Gospoda.

6. Primenjuj sadaćaru (ispravno ponašanje). Neguj vrline i iskorenjuj poroke. Budi dobar i čedan. Budi ljubazan prema svima. Budi ponizan. Budi čist. Govori istinu. Obuzdaj bes. Imaj širinu srca. Razvij samilost.

7. Nauči svoje oko da posmatra obličje Gospoda. Nauči svoje uho da sluša o slavi i lilama (božanskim zabavama) Gospoda. Nauči svoje ruke da služe svecima i siromasima.

8. Nađi svoje utočište u Gospodu. Potpuno Mu se i dragovoljno predaj. Živi za Njega. Ponudi Mu svoja dela. Njegova će se milost spustiti na tebe.

9. Imaj savršeno poverenje u Boga. Vera je neophodna da dostigneš Boga. Vera može da te uvede u unutarnje odaje Gospoda.

10. Stalno ponavljaj neke nadahnjujuće stihove (veličanja Božije slave) ili neke mantre, ili Imena Boga. To će biti božanska podloga tvoje pažnje.

[Пркос]

Slava Raminog imena

1. Nebrojene su velelepnosti Raminog imena (Rama Nama).

2. Rama, koji je sveprožimajući, biva spoznat kada posvećenik Sri Rame poništi egoizam, i kada sve vezanosti nastale usled egoizma nestanu pomoću Rama-smarane (pamćenja, tj. razmišljanja o njemu u svakom času).

3. Sri Rama obitava u jezgru svih pojedinačnih duša.

4. Rama voli svoga posvećenika kada je ovaj predao svoje individualno biće Raminim stopalima.

5. Posvećenik je u božanskoj ljubavi blagosloven blaženstvom Jastva od sveprisutnog Gospoda Rame.

6. Posvećenik je uvek pred stopalima (u vlasti) Rame.

7. Rama voli svoga ljubitelja, i stoga posvećenik biva iniciran u Rama Nama od samoga Rame.

8. Posvećenik je ispunjen blaženstvom Jastva, i ne oseća potrebu ni za čim drugim osim onoga što je Raminom blagonaklonošću stekao putem ispravnog napora.

9. Sri Ramin posvećenik direktno je pod Raminom zaštitom, i oseća radost u molitvi: »O, moj Gospode Rama; neka uvek živiš u mome srcu i blagosiljaš svoga poniznog posvećenika jedino svojom ljubavlju.«

10. Posvećenik pronalazi Ramu u svim pojedinačnim dušama, i od Rame mu dolazi božanska ljubav, blagoslovena strpljenjem.

11. Ramin posvećenik je uvek pred stopalima Rame, i dela po nalogu Njegove volje. Posvećenik Rame dela u svom vlastitom Jastvu, pripadajući Rami. Posvećenik svoje biće predaje isključivo Raminim stopalima.

12. Neka sveprožimajući Rama blagosilja celo čovečanstvo božanskom ljubavlju!

[Пркос]

PRVI DEO
Filozofija i doktrine

Poglavlje prvo

Filozofija



Parabola o maslacu skrivenom u mleku
Mlada kći otišla je u svoje rodno selo po prvi put otkad se nastanila u gradu. Uveče, pred odlazak na spavanje, njena mati otklopila je lonac sa svežim kravljim mlekom i usula malo mlaćenice. Devojka upita majku: «Mati, to je bila mlaćenica; zašto si je pomešala sa mlekom? Mleko se može ukvariti!» «Dete moje», odgovori majka, «tako se mleko priprema da bi iz njega mogli da izvučemo maslac.» «Ali gde je maslac u njemu, majko?» «On je u svakoj kapi mleka, mila moja, samo ga sada ne možeš videti. Pokazaću ti ga ujutro.» Ujutro je kćer videla da je ono što je sinoć bilo tečnost preko noći postalo čvrsta tvar. Majka je stavila u nju štap za bućkanje i energično počela da bućka sladak kravlji sir. Maslac je počeo da pluta na površini mrvljenog sira. Zatim ga je sakupila i pokazala svojoj zaprepašćenoj kćeri. Mati objasni: «Dodavanjem mlaćenice mleko se usiri, pretvori se u sir. Tada ga moraš bućkati. Ovim se postupkom dobija maslac koji je bio skriven svuda u mleku. Isprva nisi mogla da ga vidiš, jer je bio skriven. Odakle je sada došao? Isključivo iz mleka. Dakle, sada shvataš da je sve vreme postojao. Čekao je na proces bućkanja da se, na tvoje veliko zadovoljstvo, pokaže.» I kći je sledila isti postupak i dobila maslac za sebe.
Slično tome, svetovni čovek prilazi Mahatmi i pita ga: «O, sadu, zašto si se odrekao sveta, i usuo ovaj novi element veragje (nepristrasnosti, neprianjanja) i tjage (napuštanja) u svoj život? Zašto nisi pustio da život teče svojim prirodnim tokom?» Sadu odgovara: «Brate, ja to činim da bih spoznao Boga.» «Gde je Bog?» «On je sveprisutan.» Ali, svetovni čovek ga ne vidi i nije ubeđen. Tada mu sadu objašnjava kako unutrašnje biće, koje je nestalno i razliveno, treba učiniti pouzdanim i čvrstim. Zatim treba uzeti štap za bućkanje u vidu jednousmerene koncentracije i meditacije, i tu očvrslu antakaranu (unutarnji psihički organ: um, intelekt, ego i podsvest) treba vrlo dobro izmućkati. Tada se spoznaje Bog. On je sveprožimajući, u svakom atomu tvorevine. Ali nije vidljiv golim okom i čovek ne može da ga spozna drugačije osim kroz ovaj proces zvani sadana.
Baš kao što je majka bila potrebna da njena kći nauči da maslac postoji u mleku i da će ga bućkanje izdvojiti, tako je i Guru neophodan da čovek spozna da Bog postoji, da je sveprisutan, i da je dostižan putem sadane. Ako aspirant sledi Guruova uputstva, i on može spoznati Boga.

[Пркос]

Parabola o vrani na krovu
Jedan je čovek stigao u selo i na raskršću upitao drugog čoveka: «Prijatelju, koja je kuća gosn. Ijera?» «Vidiš li onu kuću na čijem vrhu sedi vrana? To je kuća gosn. Ijera», odgovori mu ovaj. Onaj prvi se na to okrenu i ode. Vratio se posle nedelju dana i zbunilo ga je kada nije ugledao nikakvu vranu ni na jednom kućnom krovu. Ponovo je zapitao jednog prolaznika: «Koja je kuća gosn. Ijera?» Ovaj mu odgovori: «Ona kuća na tri sprata, sagrađena od kamena – to je kuća gosn. Ijera.» Od tada više nije dolazio u zabunu po pitanju pokazane kuće.
Šastre (sveti spisi) govore o Bogu ili Bramanu kao o Vrhovnom Izvoru univerzuma: «Jato va imani butani đajante», itd. Ali, to nije dovoljno. Jer, postoje periodi kada ne postoji nikakva tvorevina. Dakle, to nije trajna definicija Bramana. Stoga nam šastre pružaju večita uputstva poput «Satjam Đnanam Anantam Brama» (Brama je istina, znanje i beskonačnost), itd. Sledeći ova uputstva niko ne može omanuti da dostigne Cilj, tj., Bramana ili Boga.

[kojica]

Bakti joga?

A što to ovde? Imaš religije sveta.

[Пркос]

Bakti joga?

A što to ovde? Imaš religije sveta.

Prebaci ako nije problem,izvinjavam se...

[kojica]

Svami Šivananda (1887 - 1963), veoma značajan indijski duhovni učitelj. Bio je lekar po zanimanju i često je lečio ljude besplatno.
Objavio je blizu 300 knjiga.




1936. Godine predstavio je novi sistem joje - Šivananda jogu, koju je kasnije razvio Višnu Devanada.

[kojica]

''Joga (sanskrit: योग - jedinstvo) je drevna tehnika fizičkih vežbi - Asana i vežbi disanja Pranayama, koja je nastala u Indiji gde se smatra sredstvom ka prosvetljenju, tj. postizanjem jedinstva sa samim sobom i univerzumom Brahman. U sadašnje vreme, mnogi ljudi, naročito na zapadu vežbaju Jogu iz različitih pobuda; jedni vežbaju radi fizičkog zdravlja, drugi radi razvijanja koncentracije, neki iz određenih filozofskih ubeđenja, a drugi da bi postigli unutrašnji mir i ravnotežu. Joga vežbama se može postići mnogo ukoliko se vežba redovno i uporno. Rezultati joge se razvijaju prirodno i postepeno.
Joga kao sredstvo ka prosvetljenju je veoma bitna za hinduizam, budizam i đainizam, kao i mnoge druge religijske i duhovne prakse širom sveta.

Četiri osnovne vrste joge su:

* Bakti joga, najpopularniji oblik joge u Indiji, jeste način poštovanja božanstva. Ona se ispoljava u neprestanom ponavljanju okultnog imena, mantre.

* Karma joga je put službe, koja je privlačna ljudima koji su naklonjeni ka delatnoj aktivnosti.

* Džnana joga je put znanja, koja dovodi ljude do gurua, radi rukovođenja, ali i put izučavanja svetih spisa Hinduizma.

* Radža joga je put konteplacije, koja uključuje brojne načine meditiranja, u kojim čovek koji vežba, mora naučiti da disciplinuje telo i um, da bi tako zadobio samadhi (zajednicu sa Apsolutom).

Na zapadu se najviše upražnjava Hatha joga, koja se često smatra gimnastičkim vežbama, pa čak i načinom za zaradu.''

Каже Википедија...

[kojica]

''Бакти јога је стварна, исконска потрага за Богом, потрага која почиње, траје и завршава се Љубављу. Један једини тренутак луде љубави за Богом доноси нам потпуну слободу...
.....Једна од највећиг предности Бакти јесте што је она најлакши и најприроднији пут да се достигне узвишени божански циљ, њен велики недостатак јесте што су у својим нижим облицима често дегенерише у омражени фанатизам. Групе фанатика међу хиндусима, муслиманима и хришћанима, скоро увек су обнављале своје чланство у овим нижим плановима Бакти. Искључивост при везивању за вољени објекат, без које ниједна искрена љубав не може да расте, веома често представља узрок жигосања свега осталог. У свакој религији или земљи постоје слаби или неразвијени умови који познају само један начин вољења свог идеала, а то је мржња према свим осталим идеалима....''

Рекао Свами Вивекананда

[Пркос]

Parabola o kraljevom snu
Kralj je otišao na počinak u svojoj palati, koju su sa svih strana čuvali stražari. Ni muva nije mogla da uđe i uznemiri kralja. Spavaća soba bila je snabdevena svim mogućim komforom i vladaru ništa nije nedostajalo da može da uživa u blaženstvu dubokog sna.
Ubrzo pošto je legao usnio je san. Jedan šakal je nekako ušao u palatu, napao ga i ugrizao za prst leve noge. U međuvremenu, on čuje da su neprijatelji ušli u njegovo kraljevstvo i sve prisvojili. U strahu počinje da beži, ali nožni prst zadaje mu veliki bol. On trči do doktora radi medicinske pomoći, ali doktor odbija da ga leči jer, iako je bio kralj, nije uz sebe imao para da ga plati, budući da je izgubio kraljevstvo. Beži u šumu kao prosjak. Tamo pronalazi Mahatmu koji mu isceljuje rane. Zahvalnost Mahatmi ispunjava vladarevo srce, i on se tada budi.
San nestaje. Kralj još uvek leži na svome zlatnom krevetu u palati u koju ni muva ne može da uđe. Ustanovljava da nema ni šakala, ni rane, ni njegovog bežanja u šumu. Međutim, milost Mahatme opstaje u njegovom umu i on, mada je sve to bio san i on je to uvideo, zauvek neguje uspomenu na svečevu vidarsku uslugu i iz nje crpi nadahnuće.
Slično tome, điva (individualna duša) je uistinu Vrhovni Vladar univerzuma. U njoj ništa ne nedostaje i ona poseduje najviše blaženstvo – ona jeste blaženstvo. A ipak, kada je veo neznanja nabačen preko nje, ona sanja. U tom je snu ujeda šakal egoizma. Čulni je neprijatelji savlađuju. Nestaje tako dugo uživana sreća; ona doživljava bol i patnju. Trči tamo-amo u potrazi za olakšanjem i za srećom. Ali svi su u svetu sebični i, ukoliko nema trenutne koristi, niko nije spreman da pruži ni čašu vode. Zgađena takvim svetom, điva beži u šumu – ka lotos-stopalima Satgurua. Guru leči njene rane i budi njenu uzvišenu duševnu svest. Probuđena duša shvata sve što se dogodilo kao ništa drugo do dugačak san. Jedino što ostaje je zahvalnost Satguruu koji je iscelio đivu od kobne bolesti rađanja-i-smrti. Guruova upadeša (duhovni savet) i milost jedino su što istrajava kada sve drugo što je bilo deo sna iščezne. Probuđena duša ponovo shvata da je Vrhovni Vladar univerzuma, da se njenoj veličanstvenosti nikada ništa nije dogodilo, da nije bilo ni neznanja ni egoizma, i da ona iz večnosti u večnost nastavlja da bude to isto Jastvo – blaženo, spokojno i besmrtno.

[Пркос]

Parabola o ženi koja je htela da ulepša svoj odraz
Žena se pogledala u ogledalu. Njeno golo telo i glava bili su neprivlačni. Odraz je u njoj izazvao odvratnost. Brzo je donela mnoštvo ukrasa. Počela je da njima ulepšava svoj odraz. Ali, to joj nije polazilo za rukom. Kada je prinosila ukras blizu lika u ogledalu, izgledalo je kao da su (u ogledalu) ukrasi bili sklonjeni od odraza. Na kraju je počela da nosi ukrase na samoj sebi. Na njeno čuđenje, lik u ogledalu takođe je stavio ukrase, i izgledao je predivno.
Odraz predstavlja đivu, a žena Jastvo ili Boga. Neznalica zaključuje da mu nedostaju blagostanje, bogatstvo i sreća. On traži stvari ovoga sveta i neprestano oko sebe gomila bogatstvo i predmete raskoši. Međutim, to ga ne zadovoljava niti mu obogaćuje dušu! Što se više trudi da se ulepša bogatstvom sveta, to se više čini da ono zapravo uzmiče od njega. Tada shvata da je njegovo malo biće samo odraz sveprožimajućeg Atmana, Vrhovnog Jastva. On sve svoje bogatstvo nudi Jastvu davanjem milostinje siromasima, samoporicanjem i posvećenošću. Pomaže onima koji oskudevaju, bolesnima i onima koji pate, i donosi im sreću sa bavom (osećanjem) da služi sveprisutnom Jastvu u svima. Žrtvuje sebe Jastvu meditirajući na Njega. Više ne obraća pažnju na beznačajni odraz, đivu, već se posvećuje ulepšavanju Stvarnosti. Smesta otkriva da je on (điva) središte svakog uspeha i povoljnosti, sve lepote, sve sreće i blaženstva.
O, Čoveče! Napusti egocentričnost, i tragaj za Jastvom. Ti nisi ovo telo, um, intelekt, niti malo 'ja'; ti si besmrtni, sveprisutni Satćidananda (Istina-Svest-Blaženstvo) Atman. Spoznaj to i budi slobodan.

[Пркос]

Parabola o tropskoj voćki u dvorištu
Veliko džek-drvo u čovekovom dvorištu beše prepuno plodova. Čitavo je, od tla pa do najviše grane, bilo krcato plodovima. Poput nekog koga je opseo zli duh, čovek više puta žurno izleće iz kuće ka drvetu. Dodiruje stablo, ali površina je neprivlačna, te ga sa gađenjem napušta. Ranije je bio primetio jednu palmu daleko od kuće, pa sada kilometrima po vrućini pešači do nje, i najzad staje ispred drveta. Njegova je žudnja dostigla vrhunac. Mami ga nekoliko sićušnih plodova koji vise na vrhu drveta, i on hoće da ih se domogne. Brzo pokušava da se uspne, ali pada na žbunje bodljikavih krušaka i trnje mu se zabada svuda po telu. Ne obeshrabrivši se, i dalje pokušava da se popne na drvo. Njegova kora je gruba i oštra, i dodatno ga ozleđuje. Ali on ne mari. Dok se penje, mnoštvo otrovnih mrava koji ujedaju poput đavola grize ga po celom telu. Nekako uspeva da stigne do vrha, tolika je njegova mahnita strast za tim sitnim plodovima, koji su okruženi stotinama pčela. Kada položi ruke na plodove, one ga besno bodu. Uprkos tome, on pokušava da ih zgrabi, ispuštajući pri tom više od polovine plena. Kreće da se spušta sa ostatkom, i pri tom mu ispada još nekoliko plodova. Konačno seda na zemlju da uživa u onome što mu je ostalo. Na svoj užas otkriva da najveći deo ovih neuglednih plodova predstavlja tvrda ljuska, a zatim treba odbaciti čak i koru. U voću je vrlo malo mesa, i čovek ga sa gađenjem baca od sebe. U trenu dolazi sebi, i počinje da oseća jake bolove. Ubodi trnja, otrovnih mrava i pčela, i posekotine od oštre kore stabla – sve ga to istovremeno muči. Prošlo je već nekoliko dana od kada je napustio dom. Sa iscepanom odećom i telom koje krvari, on kreće kući... da bi ustanovio da ga je otac sve vreme čekao sa ukusnim džek-plodovima. Mladi čovek posrćući ulazi u kuću i pada pred očeve noge. Ništa ga ne pitajući, otac mu daje novo odelo, vadi mu trnje iz tela i melemom prekriva rane, sve vreme ga hraneći voćem slatkim kao med. Mladićeva sreća je potpuna. On spokojno spava u očevom krilu.
Slično tome, čovek se ne osvrće na fontanu večnog blaženstva koja je usred njegovog srca. Uplašen je očiglednim početnim teškoćama u sadani. Neće da raseče tu grubu spoljašnjost i uživa u najvišem blaženstvu, iako ga je gladan. Beži od kuće i od tog drveta koje donosi najbolje plodove. Po užarenom pesku samsare on trči tamo-amo. Na jednom mestu pada u bodljikavo grmlje sramote; na drugom udara o stenu neuspeha. Zaljubljuje se u ženu. Koliko mnogo žrtava – bezbrižnog života, slobode od brige i želje – mora da prinese pre no što joj priđe! Primamljen prividnim užitkom on podleže strasti.
Dok se penje uz to drvo bračnog života, hiljade briga o hranjenju dece i nalaženju novca za ženinu odeću i nakit ujedaju ga svuda po telu. Ali, on i dalje teži ka rđavom cilju. Ustremljen je ka beznačajnom plodu čulnog užitka. Kada ga se domogne, nekoliko užasnih bolesti ga spopada. Razboljeva se od svih njih i, grčeći se od patnje i bola, shvata da mu svet neće dopustiti da uživa ni u najmanjem užitku za koji je mislio da mu je u šaci. I tada počinje da traži izlaz.
Dok se spušta sa stabla porodičnog života, oštre ivice zahteva poverilaca i rođaka cepaju mu odeću i nanose modrice. Napušten je, sa dronjavom odećom i telom koje krvari na stotinu mesta, bez snage. Umoran, seda na čas i ispituje plodove koji su mu zadali toliko nevolje. Većim delom to je tvrda ljuska (neprobojno i nedokučivo srce žene, koje njenoj ljubavi pruža privid veličine, bez ikakve stvarne suštine u sebi!), a deo toga je samo koža. Kada se sve to odbaci, ne preostaje praktično ništa – izuzev posekotina i modrica, ujeda i uboda, poderanog odela i iznurenog tela. Sa krajnjom odvratnošću, čovek odbacuje to obmanjivo voće i trči svome domu.
Tamo ga čeka Guru, sa ukusnim voćem mudrosti, isečenim i spremnim da bude posluženo. On mu briše suze, leči rane i snabdeva ga novom odećom odricanja i pobožnosti. Mladi čovek pada pred Guruova stopala i bezbedno počiva u njegovom krilu. Sa najvišom ljubavlju i samilošću, koje mogu teći samo iz Guruovog srca, Guru hrani sledbenika slatkim medom mudrosti, Atma-đnanom. Probuđen u svome najdubljem Jastvu, čovek spava za poslove sveta i uživa u veličanstvenom besanom snu samadija.

[Пркос]

Parabola o čoveku i njegovom psu
Čovek je pošao u šetnju sa svojim voljenim psom. Bio je veoma ponosan na njega, i ovaj je uvek išao pred njim. Taj čovek je imao kišobran u ruci. Da pokaže ljudima oko sebe da bi njegov pas ljubimac učinio za njega sve, dao mu je da nosi kišobran u zubima, i ovaj je ponosno išao pred njim. Iznenada je počela da pada kiša, a pas se nalazio sto metara ispred njega. Čovek je potrčao prema njemu, ali pas se, ne znajući zašto gospodar protivno svom običaju trči ka njemu, uplašio i u punom trku pojurio ka kući. Ponosni čovek bio je mokar do gole kože pre nego što je uspeo da stigne do kuće i uzme kišobran.
Điva, zaslepljena ponosom i neznanjem, poverava svoju duhovnu svest umu. Neko vreme se čini da um ide ispred nje i vodi je, čvrsto držeći svest, i điva smatra da je svest na sigurnom. Ali, nailazi jak pljusak patnji svetovnog života i iskušenja čulnih objekata. Pas-um sa kišobranom duhovne svesti razdvojio se od đive i veoma je udaljen.
Da kišobran duhovne svesti nije bio poveren umu (koji nije mogao zaista da ga upotrebi), điva je mogla da se zaštiti od kiše patnji i iskušenja. Ovako, što brže trči ka oslobođenju od njih, čini se da joj ono sve više izmiče.
Stoga, Čoveče, ne učini glupost da poveriš svoje duhovno blago i sreću svome neispravnom umu. On je krajnje nepouzdan, i napustiće te kada budeš na iskušenjima. Nauči se da veruješ isključivo u Gospoda. Njega učini svojim jedinim uporištem.

[Пркос]

Parabola o zamindaru i njegovom upravitelju
Krupni zamindar (veleposednik) imenovao je upravitelja nad svojom imovinom. Upravitelj je dobio široka ovlašćenja. Ljudi su bili primorani da mu se povinuju i verovali su da je opunomoćen da ih nadzire, postavlja i otpušta. Iako je sa distance motrio na upravitelja i njegove aktivnosti, zamindar je uspeo da stvori utisak da je odsutan. Upravitelj je postepeno postajao sve oholiji i nadmeniji, i počeo je da preuzima ovlašćenja samog zamindara! Jednoga dana jedan sadu (pobožna osoba) je došao da poseti zamindara. Upravitelj je strogo ukorio sadua i rekao mu: «Gde je taj tvoj zamindar? Ovde nema takvoga. Ja sam sve i svja. Šta god da ti treba, traži to od mene.» Sadu, koji je raspolagao čudesnim moćima, odjednom je uzviknuo: «O, zamindare, molim te dođi i prosvetli ovog čoveka!» Zamindar je, kao da je samo čekao na poziv, banuo unutra. Upravitelj je pognuo glavu od stida i pao ničice pred noge zamindara i sadua. Zamindar je smesta uklonio upravitelja sa njegovog položaja i ponovo ga je na njega postavio tek kada je ovaj potpuno shvatio svoju grešku i iskreno se zakleo da više nikada neće osporiti vrhovnu vlast zamindara, već da će, naprotiv, opevati njegovu slavu pred svakim koga upozna.
Zamindar je Vrhovni Gospod. Upravitelj je um. Um potiče od Vrhovnog Gospoda; on sija isključivo Njegovom svetlošću, i zapravo nema nezavisno postojanje. Ali, on istupa kao da su mu ovlašćenja neograničena, pošto ga je Jastvo postavilo za svoga zastupnika da se bavi lilom sveta. Um zamišlja da ima kontrolu nad čulima, i da im može dati ili oduzeti snagu. Postepeno nemoralni i opasni um počinje da poriče postojanje bilo kakve sile iznad sebe. Tada dolazi Bogo-realizovani svetac koji ga podseća na Jastvo. Ali, rđavi um odriče postojanje Jastva. '»Gde je to Jastvo ili Bog? Ja sam sve što postoji.» Međutim, Gurua ili Bogo-realizovanog sveca nije tako lako pobediti. On izvikuje Božije ime u čovekove uši i daje inicijaciju, i čovek u trenutku spoznaje višu Silu.
On prepoznaje i priznaje sveprožimajuću, sveprisutnu prirodu Gospoda, i predaje Mu se. Gospod smesta otpušta um. Kada um iščezne, sadaka ulazi u samadi i postaje potpuno promenjena i pročišćena osoba. Zaklinje se da ga Ga više nikada neće poreći, i da će uvek opevati Njegovu slavu.

[Пркос]

Parabola o izgubljenom ručnom satu
Jedan je čovek izbezumljeno tražio nešto u mračnoj sobi. Plakao je i vikao. Napravio je džumbus od stvari u sobi; neke je polomio, a o neke se spotakao. I pored svega toga, nije uspevao da pronađe ono za čime je tragao.
Njegov prijatelj je došao na prag i upitao ga za razlog njegovog nezadovoljstva. On odgovori: «Prijatelju moj, izgubio sam svoj ručni sat. Nestao je.»
Prijatelj reče: «Kako je mogao da nestane odavde? A i ti si glupan kada ga tražiš u ovom mraku! Doneo sam svetiljku. Ali, pre svega se smiri. Dobro razmisli i pokušaj da se setiš gde bi mogao da bude. Uskoro ćeš ga sigurno pronaći.»
Čovek je postupio po tim uputstvima i dokopao se sata. Prijatelj mu je objasnio: «Sat nije bio izgubljen, niti si ga sada stekao. Sve vreme je bio tu. Međutim, zbog mraka koji je vladao u sobi, i zato što si ga tražio tamo gde se nije nalazio, nisi ga posedovao. Nisi bio upućen u njegov položaj. Sada kada je to neznanje uklonjeno, ti misliš da si ga stekao. Ali, on je oduvek bio tvoj i nikada nije bio izgubljen.»
Slično tome, u najdubljem kutku čovekovog srca je Jastvo, prepuno blaženstva i spokoja. Ali, oslepljen mrakom neznanja, čovek nije u stanju da ga vidi i da iskusi sreću i mir. Tragajući za njima, on luta naokolo među stvarima ovoga sveta, samome sebi stvara zbrku, uzrokuje i tuđu i svoju patnju, plače i viče, ali nikako ne nalazi objekt svoje potrage. Konačno se pojavljuje Guru sa svetiljkom mudrosti u ruci. On kaže čoveku: «Ovom svetiljkom ukloni tamu svog neznanja; smiri se; obuzdaj sve mentalne promene. Zatim analiziraj čitavo svoje iskustvo i meditiraj na ishod. Otkrićeš Jastvo; nisi ga bio izgubio, niti si ga sada stekao. Ono je oduvek bilo tu, samo što ti to nisi znao. Sada kada u tvome čistom srcu i stišanom umu Jastvo blista, samoosvetljeno, ti smatraš da si ga ponovo zadobio. Ali, zapravo ga nikada nisi ni izgubio.»

[Пркос]

Parabola o otiraču pred vratima
Jedan je čovek žurno ulazio u komšijinu kuću. Na pragu je zatekao raznobojni otirač za noge sa ispisanom rečju 'Dobrodošli' na njemu. Sa nepromišljenom bezbrižnošću stao je na njega gordo iskoračivši. Otirač je kliznuo sa svoga mesta i čovek je pao na leđa, istovremeno šutnuvši otirač uvis. Otirač je pao na naličje. Čovek je prokleo otirač i ono 'Dobrodošli' napisano na njemu, i ustao. Tog trenutka pogled mu je opet pao na otirač; ali sada je na njemu pisalo: 'Opasnost: čuvaj se'. Shvatio je da je to bilo namenjeno onima koji bi neoprezno stali na njega, primamljeni rečju 'Dobrodošli'.
Čovek nedovoljnog znanja pročita u svetim spisima «Maja tatam idam sarvam», «Isavsjam idam sarvam», «Sarvam kalvidam Brama» (čitav ovaj univerzum je prebivalište Gospoda) i smatra da nema potrebe za oprezom, za veragjom i za sadanom, pošto je sve prožeto Bogom! Stoga se oklizne i padne; njegov je pad užasan. Kako je Bog mogao tako da ga ostavi na cedilu? Zar su knjige u kojima stoji «Maja tatam idam sarvam» (Sve ovo Ja prožimam) lažne? Ne, nisu. On ih ponovo pogleda, i tada nađe drugu Božju izreku: «Anitjam asukam lokam imam prapja bađasva mam» (Stigavši u ovaj svet nestalnosti i patnje, obožavaj Me). Sada razume da će se čovek, ako je neoprezan i nema veragju, saplitati na svakom koraku; i da, mada je svet prožet Gospodom, mora pažljivo da se kreće i da bude opremljen budnošću i veragjom.

[Пркос]

Parabola o zadovoljenjima kamile
Jedan trgovac je morao da pređe pustinju. Iznajmio je kamilu da nosi njegov teški prtljag, čitavog ga je stavio na njena leđa, i jednu malu praznu limenku pride. Kamila je posrtala pod tolikim teretom i nije bila voljna da se pokrene. Tada je trgovac skinuo praznu limenku i bacio je na zemlju. Kamila je pomislila da joj je teret znatno umanjen i pokrenula se, gazeći užareni pustinjski pesak bez ikakvog daljeg nezadovoljstva.
Ovaj svet – ova pustinja samsare – je mesto gde maja obavlja svoj posao. Ona odvlači sirotu đivu u pustinju sa užarenim peskom beskrajnih muka i patnji. Điva je opterećena nebrojenim brigama, zebnjama i željama, mukama, bolestima i patnjama. Povremeno, maja ukloni sitnu muku sa leđa đive, i tako je ovoj pruženo malo zadovoljstva. Điva budalasto zamišlja da je sasvim oslobođena od svih patnji sveta i srlja u pustinju samsare. Jadna obmanuta duša! A breme je sve vreme i dalje na njoj. Obmanuta je podvalom maje.

[Пркос]

Parabola o putniku i njegovom prtljagu
Jedan seljak nikada ranije nije putovao vozom. Primio je telegram od svoje žene koja je boravila u jednom drugom, udaljenom selu, u kojem je pisalo da je jako bolesna i da želi da ga vidi i razgovara sa njim. Seljak je požurio ka železničkoj stanici i kupio kartu, ušao u voz i započeo putovanje. Nažalost, nešto dalje od stanice pruga je bila u popravci, pa se voz tuda veoma sporo kretao. Seljak je ranije video kako voz povećava brzinu, i nije mu bilo jasno zašto sada mili tako sporo. Bio je nestrpljiv da stigne do ženinog sela. Počeo je naporno da razmišlja i na kraju ustanovio: «Kakva sam ja budala! Ne samo da sam ja sam teret za voz, nego sam još zadržao i svoju prostirku i sanduk kao dodatni teret. Samo zbog toga voz ide ovako sporo.» Odmah je podigao svoj sanduk i prostirku i metnuo ih sebi na glavu – na uveseljenje ostalih putnika.
Slično tome, čovek se ukrcava na ovaj voz života na zemlji. On sam je nošen nekom nevidljivom silom. Ali, njegova supruga (sreća) je u ozbiljnoj opasnosti i on želi da brzo stigne do nje. Stvari se ovde ne odvijaju uvek onako kako bi čovek želeo. Nestrpljivi čovek misli da će, ako preuzme odgovornost za svoju porodicu i decu, za svoje poslove i domaće brige, i položi je sebi na glavu, pre stići do svoga odredišta – sreće. On zaboravlja ili nije upućen u činjenicu da je u svakom slučaju voz ono što nosi i njega i sav teret, koji može da stavi ili sebi na glavu ili na pod kupea. Bog je zaštitnik svih. Pa ipak, glupan misli da je on odgovoran za svoju ženu i decu, za svoju kuću, posao i imetak.