Potrošačko ćoše
pa eto, zamislila sam da ovde pričamo ili postavljamo tekstove vezane za potrošnju u svakodnevnom životu u ovoj našoj srbijici....da se žalimo na nešto što nam smeta u prodavnicama ili da saopštimo nešto što je povoljno i dobro.
na primer, donji tekst je za mene informativan, a nadam se i za vas.
где си пошла с крмељиве очи
Re: potrošačko ćoše
Од првог јануара гаранција минимум две године
У првих шест месеци потрошач ништа неће морати да доказује, јер уколико се уређај поквари у том року сматраће се да је имао скривену ману, односно да је недостатак постојао и када је производ купљен, објашњавају у организацијама за заштиту потрошача
„Ако не морате, не журите са куповином. Одложите је за наредну годину јер ћете од првог јануара имати бољу заштиту и много већа права него сада”, савет је грађанима из водећих организација за заштиту потрошача.
Разлог таквој препоруци је што тада на снагу ступа нови закон о заштити потрошача, а једна од главних новина које овај пропис доноси су другачија правила за гаранције.
– Шта год купили гаранција ће од првог јануара износити две године. Битно је потрошачима објаснити да ће постојати два рока. У првих шест месеци терет доказивања је на трговцу и потрошач ништа не мора да доказује. Јер уколико се уређај поквари у тих шест месеци сматра се да је имао скривену ману, односно сматра се да је тај недостатак постојао и када је производ купљен – објашњава Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.
Новина је и што када се деси да, на пример, технички уређај престане да ради купац више неће морати сам да тражи сервис и да носи апарат на поправку.
– Потрошач нема више никакве везе са сервисером. Када се уређај поквари у гарантном року, приговара се код трговца, односно тамо где је роба и купљена – истиче Вера Вида, председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС).
Када истекне првих шест месеци, гаранција траје до истека друге године од куповине, али тада ће потрошач ипак морати да докаже да је правилно руковао производом. Процедура остаје иста. Када потрошач рекламира квар или недостатак има право да захтева поправку, а уколико то није могуће може да захтева нов производ. Новина је, ипак, у томе, што више неће постојати рок од 45 дана за поправку поквареног уређаја, какав је сада случај.
Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС), објашњава да нови закон предвиђа да недостатак мора да буде уклоњен у такозваном разумном, односно примереном року и не барата конкретним бројем дана.
– У закону се не наводи прецизан рок за поправку јер услови поправке нису увек исти. Уколико се, на пример, клима-уређај поквари усред лета, разуман рок за поправку је два или три дана, а не месец дана. Али уколико поправка потраје потрошач ће свакако имати права да тражи нов производ – објаснио је Николић.
У организацијама за заштиту потрошача, ипак истичу, да ће бити проблематично спровести у стварност део прописа о разумном року. Продавцу разуман рок за поправку мобилног телефона може да буде 15 дана, а купцу који остаје без мобилног телефона то је предуго. У таквој ситуацији, кажу наши саговорници, потрошачи би требало да играју на карту тржишног инспектора и да пријаве неспоразум.
Битно је нагласити да је реч о минималном гарантном року од две године, док гаранције од три или пет година на поједине производе остају као и до сада. Осим тога када нови пропис буде почео да се примењује више неће бити могућа ниједна од ситуација на коју су указивали читаоци „Потрошача”.
– Купила сам лаптоп у једној познатој продавници рачунарске опреме и добила гаранцију од годину дана. Али када је после осам месеци „цркла” батерија и компјутер више није могао да ради уколико није без престанка прикључен на струју, у продавници су ми рекли да гаранција од годину дана важи само за рачунар, али да за батерију износи шест месеци. Због тога сам нову морала да платим више од 70 евра – пожалила се редакцији „Потрошача” читатељка из Београда.
Таква ситуација, истичу у НОПС-у, више неће бити могућа.
– Не може један производ да има одвојене гаранције. Гаранција на цео производ ће, према новом Закону о заштити потрошача, морати да буде две године. Чак и да купите само батерију трговац ће њену исправност морати да гарантује две године. Наравно, то важи само уколико купац правилно рукује са њом и придржава се упутства – објашњава Николић.
Корист од нових, строжих прописа биће двојака. Не само да ће потрошачи добити дужи минимални рок за рекламирање недостатака на роби већ би више обавеза за трговце требало, претпостављају у НОПС-у, да уведу ред на тржиште, односно да због дужих гаранција побољшају квалитет производа који се продају.
– Више ником неће користити да купцима нуди лош производ. То је добробит за потрошаче јер ће довести до вишег квалитета производа. Поједини трговци већ сада питају како ће да гарантују да ће производ да ради. Одговор је да ће их нови прописи приморати да буду одговорнији, да воде рачуна од кога набављају робу и да она буде квалитетна. Биће им веома битно и да њихови добављачи буду поуздани, да провере да ли имају имају сертификате и системе квалитета и тиме ће наш потрошач бити заштићен попут оних у Европи – закључују у НОПС-у.
где си пошла с крмељиве очи
Re: potrošačko ćoše
Jedemo najlošiji hleb u Evropi
S. Tuvić - V. Spasić | 12. 12. 2010.
Svaki stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 105,9 kilograma hleba, što je tri puta više od evropskog proseka. Da je proizvodnja hleba unosan biznis potvrđuje i podatak da u Srbiji ima više od 7.000 zanatskih pekara. Međutim, retko ko zna da se u većini tih pekara proizvodi najnekvalitetniji hleb u Evropi. Pekari podvaljuju na više načina, a najgore je što u testo ubacuju nedozvoljene boje da bi hleb izgledao kao crni, iako je beli.
Male pekare su glavni krivci za nekvalitetne pekarske proizvode. One zakidaju kupce na više načina zbog čega imaju i prilično dobru zaradu.
- Gramaža je najlakši način da se nešto naplati više nego što treba, da se smanji težina, a da cena ostane ista ili čak veća. U tome im pomažu razni aditivi, koji najčešće nisu štetni, ali povećavaju volumen proizvoda i poboljšavaju njegov izgled. Imate utisak kao da ste kupili nešto veliko, a u stvari u ustima vam je nešto kao pena. Zatim, umesto brašna tip 500 stavljaju tip 600, koji je jeftiniji i nekvalitetniji. Tu su i nedozvoljene boje da bi hleb izgledao kao crni, a u stvari je beli - kaže naš sagovornik iz pekarske industrije.
Više prevara, definitivno, može da se izvede kod peciva jer tu ima mnogo različitih proizvoda kod kojih se može varati i sa težinom i sa izgledom. o tome da je glavna zarada pekara na pecivu govori i podatak da većina proizvodi vrlo malo hleba. Ali i kod hleba se smanjuje težina, pa, na primer, vekna od 500 grama obično ima 480 ili 490 grama. Pekari se brane da vekna, prema propisima, može da kalira do pet odsto. Prevare sa crnim hlebom prilično su česte, pa nije čudo što u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede kažu: Crni hleb se u Srbiji ne proizvodi. Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda definisano je da se pravi samo od brašna tipa 1100, koje se više ne melje u mlinovima. To brašno dobija se mlevenjem celog zrna pšenice, u njegov sastav ulazi i omotač i klice zrna pšenice. Kod belog brašna klice i omotač se odvajaju, a zatim se pšenica melje.
Šta mi to onda svako jutro kupujemo u prodavnicama misleći da uzimamo zdrav crni hleb bogat balastnim materijama, mineralnim materijama, proteinima? Odgovor je - vekne napravljene od belog brašna u koji se dodaje ražano, heljdino brašno, prepržen slad, kakao... Tako se postiže samo izmena boje, a vekna ima sve karakteristike belog hleba.
- To je klasična obmana potrošača. Pekari se vode ekonomskom računicom, jer da bi se proizveo crni hleb od integralnog brašna potrebno je više truda, teže ga mešaju mašine, potrebno je više radne snage i proizvod nikada ne može biti mekan, elastičan kao beli. Zato pekari boje belo brašno i tako obmanjuju ljude - objašnjava Jasna Mastilović, direktorka novosadskog Instituta za prehrambenu tehnologiju.
Ona kaže da je baš zbog nezainteresovanosti proizvođača integralno brašno T1100 prestalo da se proizvodi u velikim mlinovima. Brašno dobijeno mlevenjem celog zrna pšenice još se ponegde melje u mlinovima na kamen. No i to je problematično, jer mali mlinovi nemaju čistionice, tako da u brašno ulaze i razne nečistoće. Ovogodišnje ispitivanje kvaliteta hleba, koje je radio Pokret za zaštitu potrošača Beograda u saradnji sa Privrednom komorom Beograda, pokazalo je da je kvalitet hleba opao u zoni odličnog i vrlo dobrog kvaliteta za šest, odnosno pet odsto u odnosu na prošlu godinu.
Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede stalno se javljaju nezadovoljni potrošači sa pritužbama da su u hlebu našli šrafove, ostatke platnenih vreća i razne druge nečistoće. Smetaju im i spljoštene, nedopečene vekne, koje se mogu videtu u rafovima prodavnica.
e, zato mesim hleb.....kad vidim one crne hlebove, koji nemaju blagi vezu sa integralnim ili raženim brašnom, smuči mi se.
где си пошла с крмељиве очи
Re: potrošačko ćoše
Један ценовник за Београд, други за унутрашњост
Корпа са десетак намирница мање кошта Крушевљанина или становника неког другог града у унутрашњости него Београђанина иако пазаре у истом трговинском ланцу. Готово сви водећи трговци у Србији кроје различите ценовне нивое за сваки део земље у којем послују, па су литар млека или килограм шећера на рафовима истог супермаркета али у различитим градовима јефтинији неколико динара.
Узрок томе је, објашњавају трговци, прилагођавање стандарду локалног становништва, јер просечна плата у Београду и Лесковцу није иста. Осим тога, на локалу трговци често сарађују са тамошњим добављачима који нуде јефтиније производе, али на ниже цене него у престоници утиче и то што је цена земљишта, закупа или комуналија у унутрашњости вишеструко нижа него у главном граду.
Цене намирница у већини великих трговинских ланаца варира, у просеку, око седам одсто од града до града, што значи да има производа који свуда исто коштају, али и оних чије се цене код истог трговца разликују и више од десет процената.
– Политика формирања цена и ценовна стратегија трговаца условљене су многобројним факторима од којих су најдоминантнији трошкови пословања који су различити за сваки продајни објекат. Сваки има посебну структуру трошкова, ценовну стратегију, циљни сегмент потрошача и то су главни разлози зашто цене не могу бити идентичне у хипермаркету, супермаркету или малој радњи у комшилуку – објаснили су у „Делтиним” „Макси” супермаркетима и „Темпо” хипермаркетима.
– Ту су и куповна моћ становништва, трошкови изградње, закупа и одржавања објекта. Чест је случај да се у појединим градовима због ниске куповне моћи становништва, трговци одлучују на смањење трошкова, што резултира нешто нижим нивоом услуге, али за последицу има нижи ниво цена на полицама. У овим случајевима се мање улаже у маркетинг и уређење продајних објеката, што утиче и на снижавање цена – кажу у „Делти”.
Исто је и код других водећих трговаца. Није реткост да многи цене у супермаркетима у Крагујевцу или Кикинди спусте на ранг ценовника у београдским хипермаркетима.
Милан Зубер, директор ЦБА, националног ланца удружене трговине Србије, који послује у двадесетак градова широм земље, каже да се сваки трговац прилагођава куповној моћи потрошача.
– Али, много више на ниво цена утиче величина објекта, односно да ли је реч о хипермаркету, супермаркету или минимаркету. На цену утиче и понуда која је другачија од града до града. Постоји много брендова који се нуде само на локалном нивоу, које производе мање познате фирме и чије су цене повољније од националних брендова – истакао је Зубер.
Они који немају продавнице у централним београдским општинама већ углавном послују у централној Србији, попут ланца „Дис”, немају различите ценовне нивое.
– „Дис” у свим малопродајним објектима има исту ценовну политику и она се не разликује од места до места. Фактори који утичу на формирање цена су најпре сам добављач, потом брзина и количина обрта, како и трошкови унутар малопродајног система – рекао је Иван Шулеић из маркетинга „Диса”, додајући да понуда није иста у свим градовима.
– Један део асортимана увек прилагођавамо тржиштима на којима се налазе наши маркети. Различита је навика потрошача, на пример, у Панчеву и Крушевцу или у Крагујевцу и Лазаревцу. Тако, на пример, у хипермаркету у Крушевцу у понуди имамо кафу локалног произвођача „Амигос” која се по продаји налази одмах иза тржишних лидера. Слично је и са неким другим робним групама. И што је продајни објекат ближе Београду то се боље продају скупљи и квалитетнији производи него у градовима који су даље и јужније од главног града – објаснио је Шулеић.
Економисти кажу да су различити ценовни нивои потпуно логични и да сваки трговац слободно формира цене.
– Као што у кафани у Лесковцу пиће не кошта колико у Скадарлији у центру Београда исто тако и малопродајне цене не могу бити исте. Сваки продавац предвиђа са којом комбинацијом цена ће имати највећу зараду. То је потпуно легитимно. Тамо где су мање плате, мање су и марже, што за резултат има ниже цене за потрошаче – закључује Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште.
извор: ''Политика''' 12.12.2010.
где си пошла с крмељиве очи
Re: potrošačko ćoše
Ukratko, ma gde bio, plate te kolko da ne crkneš.Тамо где су мање плате, мање су и марже, што за резултат има ниже цене за потрошаче
Re: potrošačko ćoše
eh...kako si to lepo sročio....Prvobitno napisano od Zazijavalo
Ukratko, ma gde bio, plate te kolko da ne crkneš.
где си пошла с крмељиве очи
Re: potrošačko ćoše
Junetina skuplja osam, a kafa 14 odsto
Marija Škrbić | 24. 01. 2011. - 20:00h 00:24h |
BEOGRAD - U vodećim trgovinskim lancima, kako saznaje „Blic”, danas ili najkasnije do kraja ove nedelje juneće meso poskupeće osam odsto. Tako će cena junećeg buta sa 595,9 skočiti na čak 643,14 dinara po kilogramu. Kafa „grand” će 1. februara, kako kažu trgovci, poskupeti 14 odsto, a slatkiši kompanije „Štark” pet odsto. Kao razlog za poskupljenje junećeg mesa klaničari su trgovcima naveli nestašicu junadi. U decembru su junad koštala 1,7 evra po kilogramu, a sada se za kilogram plaća 1,9 evra.
- Stoke jednostavno nema, pa mnogi sada kolju i telad tešku svega 150 do 200 kilograma, i to ne samo muška, nego i ženska grla. Ako se ovako nastavi, uskoro ćemo postati zavisni od uvoza, a cene mesa otići će nebu pod oblake - priča jedan od klaničara.
On dodaje da će, iako ni domaćih svinja nema mnogo u ponudi, cene svinjetine mirovati bar do polovine februara.
- Svi smo svesni da narod nema novca i da ako sada dignemo cene svinjsko meso nećemo imati kome da prodamo. A realno bi bilo da cena ovog mesa skoči za 10 odsto - kaže naš sagovornik.
Mlekara „Lazar” iz Blaca snizila je cene svog mleka za osam, a jogurta i sitnog sira za po 15 odsto. Litar mleka od 2,8 odsto mlečne masti umesto 43 sada košta 39,9, litar jogurta umesto 70 sada staje 59,9, dok kilogram sitnog sira umesto 210 sada košta 179,9 dinara. Milan Vidojević, vlasnik ove mlekare, objašnjava da u proizvodnji ova tri proizvoda mlekara koristi mleko sa svoje farme, što kompaniji daje mogućnost da proizvode prodaje jeftinije. Ova mlekara u Nišu ima 19, a u Prokuplju i Aleksincu još sedam prodavnica.
Ne miruju ni cene ostalih osnovnih životnih namirnica. Pod izgovorom rasta cena sirovina, u radnjama je ovih dana došlo do novih korekcija cena šećera i brašna. Tako je na zahtev proizvođača, šećer kompanije „Te-to” juče poskupeo za dodatnih 2,6 odsto (poslednja korekcija izvršena 6. januara za 6%) i sada košta 86,9 dinara. Cene ove namirnice korigovali su i drugi proizvođači, pa „Sunokov” šećer u „Intereksu” umesto 78 sada košta 89, dok u „Sos marketima” za šećer ovog proizvođača umesto 86 sada treba izdvojiti 95,5 dinara po kilogramu. U ovom trgovinskom lancu, sredinom prošle nedelje za 15 odsto korigovana je i cena brašna proizvođača „Mlin test”. Kilogram T-500 umesto 37 sada košta 48,5 dinara.
Više cene šećera i brašna sa sobom vuku i poskupljenje slatkiša. Kompanija „Štark” je trgovcima poslala nove cenovnike po kojima će proizvodi ove kompanije od 1. februara biti skuplji u proseku za pet odsto. To znači da će tabla mlečne čokolade „najlepše želje” u pakovanju od 90 grama u radnjama ubuduće koštati 102 dinara.
Veliki udarac na džep potrošača biće i najavljeno poskupljenje kafe. Zbog rasta cena sirove kafe na svetskoj berzi, kompanija „Grand” će od 1. februara u maloprodaji korigovati cene svojih proizvoda za 13-14 odsto. Tako će cena 100 grama kafe „grand gold” sa sadašnjih 86,9 skočiti na 99,06 dinara, dok će pola kilograma „gold” kafe umesto 389,90 koštati čak 444,48 dinara.
sunce im poljubim
где си пошла с крмељиве очи
Re: potrošačko ćoše
Domaće povrće biće skuplje 10 do 12 odsto
M. Škrbić | 28. 01. 2011. - 00:02h |
BEOGRAD - Domaće povrće koje se prodaje na pijacama početkom sledećeg meseca poskupeće za 10 do 12 odsto, a znatno više cene imaće i povrće iz uvoza, upozoravaju stručnjaci.
Razloge za ovakve najave, kažu, treba tražiti u smanjenoj proizvodnji i lošem rodu do koga je lane došlo usled loših vremenskih prilika, zatim u značajnim količinama povrća koje su otišle u izvoz (kako u svežem stanju, tako i kroz prerađevine), u nedostatku skladišnih kapaciteta, rastu cena energenata, semena, đubriva i hemijskih sredstava i slabljenu domaće valute.
- Veliki deo prošlogodišnje proizvodnje završio je u izvozu. Dobar deo koji je preostao u nedostatku modernih hladnjača nije imao gde da se čuva, tako da su zalihe domaćeg povrća sada pri kraju. To znači da će do pristizanja novog roda iz staklenika cene povrća već početkom februara ići nagore - kaže Vojislav Stanković, saradnik Privredne komore Srbije.
Pored poskupljenja domaćeg, kaže Stanković, znatno više cene treba očekivati i kod uvoznog povrća. To potvrđuje i Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, “s obzirom na to da je gorivo već poskupelo, kao i da je najavljeno poskupljenje struje“.
dokle više...bez mesa mogu, ali ne i bez povrća
где си пошла с крмељиве очи
Re: potrošačko ćoše
sve sto je dobro ima i da kosta
kad odem u ideu , sve sto je K plus je jeftinije od nasih domacih proizvoda koji su mnogo kvalitetniji, i ukusniji i bolji naravno
Re: potrošačko ćoše
Колике су провизије банака?
Пословне банке значајан део прихода од накнада остварују у пословима са страним валутама. Ради доношења правилних одлука, грађани би требало да буду упознати са најчешћим накнадама и провизијама које пословне банке наплаћују у трансакцијама везаним за стране валуте.
Најчешћи послови везани за стране валуте које грађани обављају у пословним банкама су конверзија валута, приливи из иностранства, уплате ка иностранству и уплате или исплате са девизних рачуна. У сваком од ових послова грађани пословним банкама плаћају одређене накнаде и провизије:
Купујете страну валуту
Иако приказују куповне и продајне курсеве за конвертибилне валуте на дневним курсним листама, пословне банке не примењују у потпуности односе које су на таблама наведени. Наиме, док за продају стране конвертибилне валуте пословна банка не наплаћује додатне провизије, код куповине стране валуте од стране клијента обрачунава се провизија, која се креће од 0,4 до 1 одсто на однос наведен на дневној курсној листи. То значи да када купујете страна средства плаћања није довољно да погледате курсеве које објављују банке у својим просторијама као елемент за поређење, већ је неопходно да знате и колика је провизија банке за продају валуте. Ово најчешће није случај са мењачницама, међутим, препоручљиво је проверити да ли постоји провизија и код њих. Истовремено, пословне банке уобичајено нуде већи избор када је у питању куповина стране валуте, док се код великог броја мењачница избор своди на 2-3 најчешће коришћене стране валуте.
Веома је важно да при конверзији валута, било да је реч о куповини или продаји стране валуте, сачувате извештај о обављеној трансакцији, како бисте у случају оштећења, фалсификата или сличних проблема имали доказ о начину стицања стране валуте.
Конверзија из једне стране валуте у другу
Поред наплате допунске провизије за куповину стране валуте од банке, код мењачких послова банака постоји још једна провизија, која се наплаћује при конверзији једне стране валуте у другу. Занимљиво је да само мањи број банака у Србији врши директну конверзију из једне стране валуте у другу.
Код ове врсте услуге углавном се узима однос вредности две валуте које су присутне у конверзији и на тај однос се обрачунава 2-5 одсто провизије банке.
Имајте у виду да ову врсту трансакције можете обавити и у банкама које не раде директну конверзију из једне стране валуте у другу, али на начин да банци продате девизна средства по куповном курсу банке, а потом купите другу страну валуту по продајном курсу банке. Међутим, уколико на овај начин обављате трансакцију, обично ће Вам курсне разлике куповних и продајних курсева направити значајно скупљу врсту услуге банке.
Плаћања ка иностранству и приливи из иностранства
Већини је познато да банке наплаћују накнаде за слање новца у иностранство. Накнаде за ову услугу се углавном састоје од накнаде пословне банке и трошкове међународног трансфера – SWIFT-a.
Међутим, мање је познато да пословне банке у одређеним случајевима наплаћују и пријем новца из иностранства. Наиме, у случајевима пријема хонорара, страних пензија и месечних зарада из иностранства не наплаћују се провизије, међутим, код већине осталих пријема страних средстава плаћања из иностранства и пријемна банка (банка код које је отворен рачун на који су средства уплаћена) наплаћује провизију од примаоца. Ове провизије се крећу углавном од 0,5 до 2 одсто на примљен износ средстава. Пракса је да се наплата провизије врши из средстава која су примљена, али могуће је и да прималац сам уплати провизију у динарима независно од примљених девизних средстава.
Треба напоменути да се ова накнада не наплаћује код посебних аранжмана банака (Комерцијална и Агробанка имају посебне аранжмане код пријема новца из иностранства, који су значајно јефтинији и код којих се не наплаћује провизија од примаоца) и код Western Uniona ili MoneyGram-а, који су најбржи начин преноса средстава, али и најскупљи, с тим да провизију плаћа само пошиљалац средстава.
Курс код уплата и исплата са девизне штедње
Пословне банке уобичајено на рачуне девизне штедње не наплаћују трошкове отварања или одржавања. При уплати и исплати страног ефективног новца, такође нема провизија нити накнада. Међутим, када желите да расположиве динаре претворите у страни ефективни новац и положите га на девизну штењу, пословна банка ће применити продајни курс за вас и наплатити вам провизију за куповину стране валуте пре полагања на девизну штедњу.
У случају да желите да подигнете средства са девизне штедње, врло често ће питање службеника у пословној банци бити: „Да ли желите исплату у динарима или у валути?“. Уколико се одлучите за динаре, пословна банка ће за вас применити куповни курс и тако по нижем односу него у случају уплате девизних средстава исплатити динаре.
У наведеним ситуацијама, пословна банка при овим пословима поред уплате и исплате средстава, обавља и мењачке послове чије трошкове пребацује на клијента.
Izvor ''Politika'' 27.01.2011. godine
где си пошла с крмељиве очи
Re: potrošačko ćoše
nedavno smo dizali ušteđevinu koju smo čuvali u banci da bi kupili auto...lepa suma koju su mi darovali moji roditelji....
stajala je u banci 4 godine,oročavali smo sredstva,dizali neku smešnu kamatu na 6 meseci,tek toliko da pokrijemo grejanje za kuću za dva meseca....
otišli smo da podignemo svoj novac i pazi iznenađenja...kod podizanja novca banka je po khm khm zakonu uzela sebi 1,3 % ukupne sume novca koji su obrtali 4 godine....
jel se to zove pljačka il nekako drugačije????
Re: potrošačko ćoše
Pa nije, po zakonu je.
Večnost je čista sadašnjost.
Re: potrošačko ćoše
Pa nije, po zakonu je.
sad znam i čijem zakonu....
Re: potrošačko ćoše
nije pljačka, zago....porez na dodatu vrednost
oš kamatu? e - ima da platiš tu svoju želju.
где си пошла с крмељиве очи
Re: potrošačko ćoše
ma sve ja to razumem..na kraju krajeva čuvali su mi novac...ali tražilli muž i ja sitna slova u ugovoru,nigde ne piše...nije pljačka, zago....porez na dodatu vrednost
oš kamatu? e - ima da platiš tu svoju želju.
kažu,nakanadno doneta odluka....samo sam želela da budem obaveštena,ništa više....
Re: potrošačko ćoše
Pa kako može da bude doneta naknadno odluka? Morao bi to da bude neki aneks ugovora koji bi oper morali vi da potpišete.
Večnost je čista sadašnjost.
Re: potrošačko ćoše
ništa...zato sam više iznervirana nego zbog novca koji uzeše....
novac dođe i ode,ali princip je princip...i pošteno poslovanje...
Re: potrošačko ćoše
možda su poslali obaveštenje na adresu na kojoj ne živiš, a piše u l.k.?
где си пошла с крмељиве очи
Re: potrošačko ćoše
pošto otplaćujemo stambeni kredit,u lk nam piše adresa gde živimo....
znači,nije to...ma rekoše oni,jaooooo možda je bio naš propust ako niste dobili obaveštenje,znate bili smo u haosu,pre par meseci ih je kupila neka grupacija,pa preseljenje,pa papirologija...šta ću,bila sam malo nadrndana,al nisu ni one krive u tolikoj meri...
na kraju krajeva,bilo mi ih je žao..to su mame mojih učenika....i stvarno mi bilo žao...
samo smo rekli da ne dozvole da nam se to na bilo koji način drugi put desi....
Re: potrošačko ćoše
дозволе има седам произвођача
када у септембру буду почели да се примењују нови правилници сматраће се да возе технички неисправан аутомобил сви они који не буду имали прву помоћ неког од овлашћених произвођача и дистрибутера
„паковања комплета за прву помоћ произвођача са дозволом агенције за лекове и медицинска средства обележена су ознаком стандарда srpsz.b2.001”, напомињу у министарству здравља
од свих комплета прве помоћи који се налазе на тржишту, дозволу агенције за лекове и медицинска средства има њих седам. податак да су протекле године инспекције са тржишта повукле серије комплета неколико произвођача који нису имали дозволе нити испуњавали безбедносне стандарде, говори потрошачима да би требало да буду обазриви. јер, када у септембру буду почели да се примењују нови правилници они који не буду имали прву помоћ неког од овлашћених произвођача сматраће се да возе технички неисправан аутомобил.
александар туцовић из агенције за лекове и медицинска средства каже да се комплети за прву помоћ у моторним возилима сматрају медицинским средствима, па да би се нашли у промету потребно је да буду уписани у регистар медицинских средстава.
– одобрење за стављање у промет агенције за лекове и медицинска средства србије имају комплети за прву помоћ произвођача каран ко., београд, галеника а. д., београд, мбс техно д. о. о., београд, медитекс ад, степановићево, представништво тосама д. д., београд, алтиос д. о. о., београд и европа лек д. о. о., београд – објаснио је туцовић, додавши да су паковања комплета за прву помоћ ових произвођача обележена ознаком стандарда srps z.b2.001.
– како агенција није надлежна за утврђивање усаглашености медицинских средстава са тим стандардом, затражили смо и мишљење института за стандардизацију србије пре него што смо издали дозволе. надзор над прометом на велико и мало медицинских средстава, па према томе и комплета за прву помоћ у моторним возилима, обавља министарство надлежно за послове здравља – рекао је туцовић.
јелица радуловић, начелницаинспекције за лекове имедицинска средства министарства здравља, потврђује да надзор над производњом комплета за прву помоћ за моторна возила обављају инспектори за лекове и медицинска средства министарства здравља.
– инспекцијски надзор над прометом на велико медицинских средстава, као и прометом на мало у апотекама и специјализованим продавницама такође обављају инспектори за лекове и медицинска средства. а како се комплети за прву помоћ могу продавати и на другим затвореним продајним местима у којима се обавља промет на мало у складу са прописима којима се уређује трговина, у том случају инспекцијски надзор је у надлежности тржишне инспекције – истакла је радуловићева.
инспектор контролише да ли се у продаји налази комплет прве помоћи који је уписан у регистар медицинских средстава агенције за лекове и медицинска средства србије, да ли га је произвело лице које има дозволу за производњу и да ли је обележено према одредбама закона о лековима и медицинским средствима.
– инспектор има овлашћење и да узоркује медицинско средство и да га преда на контролу квалитета агенцији за лекове и медицинска средства србије и националној контролној лабораторији – казала је она.
у току прошле године било је више инспекцијских контрола продаје комплета за прву помоћ и уочене су неправилности и у производњи и у промету на велико комплета за прву помоћ.
– због тога смо донели неколико решења о забрани производње и промета, као и о повлачењу са тржишта неколико серија овог медицинског средства за које је агенција за лекове и медицинска средства издала негативни сертификат анализе – појаснила је радуловићева, напоменувши да свако медицинско средство, па и комплети за прву помоћ морају да буду уписани у регистар медицинских средстава који води агенција за лекове и медицинска средства србије.
шта ће се десити уколико неко у колима буде имао комплет прве помоћи без ознаке српског стандарда, односно производ који није међу ових седам који имају дозволу?
– ако бисте се после септембра са таквим комплетом појавили на техничком прегледу тамо би вам констатовали техничку неисправност возила. то би исто рекао и саобраћајни полицајац приликом контроле. мислим да тих комплета још има на појединим тезгама или у такозваној уличној продаји и свакако их треба избегавати – истиче дамир окановић, председник комитета за безбедност саобраћаја, додајући да је комплет прве помоћи типа а за мотоцикле, а типа б за моторна возила.
комплет који нема ознаку српског стандарда, напомиње он, није безбедан. у овом случају и цена може да буде знак упозорења.
– такви комплети коштају и по 800 динара, док регуларни стају више од 2.000 динара. не би требало да гледају на то као на неку формалност и на део опреме који би требало да покажу приликом контроле, већ као на нешто што би, не дај боже, могло да им затреба – рекао је окановић.
извор : ''политика'' 31.01.2011. године
где си пошла с крмељиве очи
Članovi koji su pročitali ovu temu: 0
Dozvole
Odgovori sa citatom
