Minijatura

[Bisernica]

Ako pogledamo šta Vikipedija kaže o minijaturi,naći ćemo:

Minijatura u slikarstvu ima dvojako značenje.

Iluminacija minijatura je ukras rukopisa slikom ili crtežom,uglavnom nad početnim velikim slovom.
U početku se izvodila minijem - jarko crvena boja ,a kasnije su se koristile i druge ,jarke boje ,pa je po ovome i dobila naziv minijatura.
Poznate su još iz davnina - prisutna još na egipatskim papirusima kao što je Knjiga mrtvih,u grčkoj i rimskoj kulturi pa je preko njih došla i u ranohrišćanski period gde je nalazimo u liturgijskim rotulusima - svitcima,a kasnije se javlja i u knjigama (prepis Biblije).

Minijatura kao slika je figuralna scena ili portret malog formata,najčešće radjena na papiru,pergamentu,belokosti ili metalnoj pločici.
Početci minijaturne slike sežu u 14. vek (Jan de Hesdin),a najraskošnije priomerke nalazimo u 15. veku - Braća Limbourg, Jean Fouquet i 16. veku - Julije Klović.




Nicholas Hilliard, Minijaturni portret nepoznatog muškarca iz 1572.,
pergament, 6 × 4,8 cm, Viktorijin i Albertov muzej, London.

[Bisernica]

Julije Klović, Minijature iz Časoslova Farnese s prikazom
Poklonstva mudraca i Salomon s kraljicom od Sabe iz 1546

[Bisernica]

Juraj Julije Klović



Slikar minijaturist zvan i "Michelangelo minijature". S osamnaest godina odlazi u Veneciju gdje uči slikarstvo od Rafaelovog učenika. Odlazi poslom u Mađarsku, vraća se u Italiju, u Mantovi postaje svećenik i živi u samostanu kraj Padove. Napušta redovništvo i radi diljem Italije: Peruga, Rim, Firenza, Parma, Piacenza...

Bio je u dodiru s Michelangelom, Vasarijem, Bruegelom, Colonnom kao i s El Grecom koji je izradio i dva Klovićeva portreta (vidi na dnu). Minijature i iluminacije rukopisa čuvaju se diljem svijeta: Beatissimae Mariae Virginis Officium (London), Stanze di Eurialo d'Ascoli (Beč), Časoslov Farnese ili Officium Virginis (New York)... od kojih je ovaj posljednji remek djelo minijature svjetskih razmjera.Premda u svim enciklopedijama piše kako je Julije Klović rođen u Grižanama, narodna predaja govori kako je rođen u Driveniku (Vinodolska dolina). Ne postoji niti jedan pronađeni zapis koji bi dokazao da je Klović rođen u Driveniku. Klović je, istina, živio u Grižanama. Ispred nekadašnje osnovne škole u Driveniku i dan danas stoji Klovićev kip u prirodnoj veličini. Uvijek je postojala jagma za Klovićem između Driveničana i Grižanaca. Svatko je želio da u njegovom kraju bude njegovo rodno mjesto. Također postoji stanovita legenda koja govori o njegovu talentu. Prema predaji, toliko je bio dobar minijaturist da je na noktu palca mogao naslikati cijelu poslijednju večeru.

(izvor net)

[kojica]

Реч минијатура потиче од латинске речи minium, назива за црвену оловну боју,
којом су се у Средњем веку исписивали иницијали и натписи у рукописима. Ова
реч, тако ђе, у ширем контексту означава ликовну представу малог формата
рађену у различитим техникама и на различитим подлогама, слоновачи,
пергаменту, папиру или металној плочици. На италијанском miniare значи сликати у
малом формату.

[kojica]

Минијатура се као ликовни украс текста, односно илустрација, јавља у најранијим
временима писмености. У почетку је била искључиво везана за текст и
украшавала је грчке, римске и старохришћанске рукописе. Јавља се у
средњoвековним кодексима, ирским, каролиншким и отонским рукописним
књигама, као и у низу византијских, персијских и арапских илуминираних и,
богатом орнаментиком украшених, рукописа на Истоку. Минијатура је, дакле, у
почетку, била искључиво допуна и објашњење текста, да би се касније
појављивала и самостално, додуше још увек у склопу књиге, заузимајући целе
странице и живећи самостално свој засебан живот.

[kojica]

Минијатура се као посебна грана ликовне уметности развила код Грка, од којих је
преузимају Римљани. Рановизантијске минијатуре садрже одјеке хеленистичко-
римског стила, са упливима Блиског истока. Користе метод континуиране нарације,
приказивања низа догађаја једног за другим. У VII и VIII веку минијатуре попримају
неке оријенталне утицаје, да би се античка традиција поново испољила у
минијатури неокласичног стила X-XII века. Из тог доба су раскошни дворски
псалтири са минијатурама на целом листу (Париски псалтир), насупрот
манастирском типу с илустрацијама на маргини. У то време настаје и велики број
јеванђеља са минијатурама јеванђелиста, те историјска дела с призорима из
дворског живота и са ратничким сценама које се везују за традицију
хеленистичких Александрида.

[kojica]

Ирски и англосаксонски рукописи из VII и VIII века негују посебну врсту
илуминације, базирану на народној орна менталној традицији и утицају монашких
рукописа у Египту. Одлике ове врсте илуминације су плетени иницијали са
флоралним и зооморфним орнаментима. Ова врста уметности прелази на
континент, где се у каролиншкој минијатури везује с античком традицијом. Античке
реминисценције уз јак византијски утицај јављају се у раскошним немачким
минијатурама отонских скрипторија.

[kojica]

Романичка и готска минијатура XII и XIII века носи све одлике ове врсте уметности
и под утицајем је других дисциплина у оквиру уметности ових стилова. Постепе-
но се звање минијатуристе секуларизује, из манастирских скрипторија прелази у
радионице које су служиле универзитетима и библиофилском укусу аристоктарије
и богатог грађанства.

[kojica]

У XV веку у оквиру општег тока ренесансног сликарства појављује се и минијатура
са слободним избором тема и композицијом изван иконографских традиција.
Природа се реалистички представља, а цртеж је све савршенији. Браћа Лимбург из
Француске, дворски минијатуристи војводе од Берија, урадили су најлепше
примерке уметности минијатуре у XV веку, а вероватно и уопште, направивши
молитвеник за војводу од Берија (Les tres riches heures du Duc de Berry) који
садржи и календарски део са 12 годишњих доба. У Италији су се илустровањем
књига у XV веку бавили и велики сликари ренесансе, Фра Анђелико, Сандро
Ботичели.

[kojica]

Појавом штампарија, ова врста уметности везана за рукописе полако нестаје. Неко
време, и после, илуминиране су и поједине штампане књиге, али се минијатурно
сликарство, као начин илустрације књига, полако гаси.

[kojica]

У XVI веку развија се тип портретне минијатуре која се симултано јавља у
различитим уметничким центрима Европе и траје као посебна врста минијатуре до
средине XIX века. Представљани су владари, донатори, светитељи. Ова сликарска
врста постепено је тежила осамостаљивању. У почетку се слободна минијатура
ограничила на портрет, али убрзо прелази и на друге теме, посебно на пејзаж са
фигуралним приказом неке идиличне или галантне сцене. Минијатуре се носе као
украс у облику медаљона, или се њима украшавају мањи употребни предмети. У
погледу тематике, технике и примене, минијатуре се веома разликују.

[kojica]

Заједничка им је фина прецизна израда и мали формат. У XVI и XVII веку сликају
се густим воденим бојама (гваш), темпером и уљем уз употребу позлате, на папиру,
пергаменту, картону, танким плочицама бакра, сребра или злата. Ханс Холбајн
млађи, немачки сликар, развија у Енглеској, на двору Хенрија VIII, минијатурно
сликарство. Посебну групу радова чине минијатуре у техници емајла (радионице у
Лиможу, Блоу, Шатодину) које су се изводиле као украс на мањим употребним
предме тима. У XVIII и XIX веку примењује се и мини јатура, уз остале технике
сликања, акварелом на плочице и фолије од слоноваче. Деликатним, рафинираним
бојама, уз посебне одлике слоноваче, постиже се посебна свежина инкарната.

[kojica]

[kojica]

Српска минијатура обухвата период од седам векова, од XII до почетка XIX века,
када је потискивање рукописне књиге штампаном завршено, те минијатуре у овом
виду потпуно нестаје. Први познати српски минијатуриста био је Григорије, који је
учествовао у илуминирању Мирослављевог јеванђеља. Последњи је био Хаџи
Рувим, пред Први српски устанак 1804. године.

[kojica]

Иницијали и заставице су били основни елементи украшавања раних и скромних
српских рукописа. Богатији рукописи су били украшавани минијатурама:
фигуралним представама и илустрацијама. Заметак илустрације у српској
рукописној књизи налазимо у Мирослављевом јеванђељу, где се осећа јак утисак
романске уметности и наивне илустрације. У овој фази минијатурног сликарства
људске фигуре се појављују више као украс рукописа, него илустрација. Временом
се тај однос мења, тако да представа у тексту све више постаје ликовни израз
писане речи и илустрација неких догађаја из Светог писма и апокрифних текстова.
Главна карактеристика српске минијатуре XII и XIII века је мешавина утицаја
Истока и Запада. Орнамент је доминантан, а жива бића и предмети су
представљени искривљени и деформисани, без израза, испразни и
непродуховљени. Прихватањем византијске уметности и њеног утицаја, у уметност
минијатуре продире један нови дух, дух монументалности и продуховљености, а
ауторски портрети у књигама добијају античко обележје. У XIV и XV веку
појављују се минијатуре у рукописима које спадају у најлепша дела византијског
сликарства. Минијатуре из овог периода су праве илустрације чија веза са текстом
није само формална. Један од најпознатијих илуминираних рукописи из тог доба је
Минхенски псалтир који је био власништво деспота Ђурђа Бранковића.

[kojica]

На дворовима српске властеле негована је и лаичка књижевност и белетристика.
Утицаји са Запада су допирали преко Приморја, а са њима Роман о Александру
Великом (познат као Александрида), који је био богато илустрован, врло читан, и
прихваћен у српској средини. Позната су два илустрована примерка такозване
српске Александриде, с краја XIV века (Београдска, изгорела 1941. у Народној
библиотеци у Београду, и други примерак који се чува у Народној библиотеци у
Софији). Из тог периода потичу и рукописи законика, као што је и изванредни
примерак рударског законика деспота Стефана Лазаревића који је богато
илустрован наративним илустрацијама које заузимају целу страницу.

[kojica]

[kojica]

У новијем српском сликарству минијатура није негована. Изузетак чине два
уметника из средине XIX века: Анастас Јовановић и Петар Паликрушић. Код нас је
портретна минијатура била честа у бидермајеру и овај жанр сликарства се
наставио и у овим примерима у XIX веку. Анастас Јовановић је акварелом радио
портрете на подлози дагеротипија. Појавом и чешћом употребом фотографије
портретно сликарство уопште, а нарочито минијатурно се потискује.

[kojica]

Савремена ликовна уметност ретко се бави минијатуром. Овај облик уметничког
стваралаштва више се везује за различите гране и области примењене уметности.
Тако се минијатуре и данас појављују у књигама као колор или црно-беле
штампане илустрације. Такође су заступљене и у фотографији, али и у медаље-
рству, накиту, слоновачи и другим облицима који су задржали технички и тематски
континуитет с најстаријим временима.


Tijana Titin

[kojica]

Уметност минијатуре данас живи у оквиру домаћих и међународних изложби
минијатура које се организују у земљи. Једна од најпрестижнијих и
најрепрезентативнијих манифестација овог типа је Међународни бијенале
уметности минијатуре у организацији Културног центра из Горњег Милановца, који
се ове године одржава по седми пут.


Danijela Blatešić