Poezija raspoloženja

[Bisernica]

Želje

Hteo bih, da sam čisto jezero jutra,
A ti sunce, koje se u njemu ogleda.

Hteo bih, da sam izvor na kraju livade,
A ti cvet, koji se smeši njemu.

Hteo bih, da sam zelen trn u grmu,
A ti ruža, koja ga obasjava rumenilom.

Hteo bih, da sam maleno zrno peska,
A ti ptica, koja ga brzo pronalazi.

Hafiz

[Bisernica]

Na kutku belog oblaka

Na kutku belog oblaka
– spava nejasna tuga
u neprekidnoj melodiji,
tihoj i zasanjanoj
usred zvezdane jeze.
Samo tamni plač šume
trese svoju srebrnu kosu
izgubljenu u oku razdaljine.

Milena Pavlović Barili

[Bisernica]

Užasne su večeri hladne,


Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirujući šum
Nestvarnih koraka bez boja.

Ko osećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.


Aleksandar Blok

[paculjkica]

"Tvoja vizija će postati jasna tek kada pogledaš u svoje srce. Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se."

Carl Gustav Jung

[paculjkica]

"Ne bori se protiv svojih misli, jače su od tebe. Ako ih se želiš osloboditi, prihvati ih."

Paulo Cohelo

[Bisernica]

Na kutku belog oblaka


Na kutku belog oblaka
– spava nejasna tuga
u neprekidnoj melodiji,
tihoj i zasanjanoj
usred zvezdane jeze.
Samo tamni plač šume
trese svoju srebrnu kosu
izgubljenu u oku razdaljine.

Milena Pavlović-Barilli

[Bisernica]

Užasne su večeri hladne

Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirujući šum
Nestvarnih koraka bez boja.

Ko osećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.


Aleksandar Blok

[paculjkica]

[Bisernica]

Milo moje

Godinama te čekah da mi dođeš
Da zakucaš na prozor
Uđeš na vrata
Dušom da se osmjehneš
Srcem da me prigrliš
Uvučeš u sebe
Ti da budem
Ja da postaneš

Čekah, sanjah, maštah, vjerovah
Ne znajući da li su te stvorili…

I sada čekam ima godina već da mi dođeš
Da zakucaš na prozor
Uđeš na vrata
Dušom da se osmjehneš
Srcem da me prigrliš
Uvučeš u sebe
Ja da budeš
Ti da postanem

Čekam, sanjam, maštam, vjerujem
Znajući da ima te
Da su te stvorili
Da moj si
Da voliš me
Znajući da jesmo
I bićemo!

Branka Kukić

[paculjkica]

[Bisernica]

Dogorele cigarete
zgužvane misli na podu
i plastični osmeh
svijen od prečeste upotrebe.
Suza ispod jastuka
i osmeh ispred vrata.
Slomljene reči rasute naokolo
zgazili smo ih prije nego uspeli izgovoriti ih.
Nekoliko zamršenih uspomena
više kao paučine
u uglovima zidova između nas.
Jedan pogled iza sebe (ili - preko ramena)
pre nego pritisnem kvaku (ili- okrenem bravu)
Ne,nije ostalo ništa više.


Veronika Kostadinova

[Bisernica]

Svjetiljka sjećanja


Kad prošlost zazvoni kroz hodnik sjećanja

Obasjava te svjetiljka daljina

koje plove pod nebom beskraja.


Između mojih prstiju i tvoje kose

noć drijema pod zvijezdama ljubavi.

A u luci

na pučini vremena

sidro nade

ljubi jedra-broda svog!

n.a.

[paculjkica]

"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca.
Tuda ja putujem i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja...
I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha."K.K.

[paculjkica]

"Slobodna duša rijetka je, ali lako ćeš je prepoznati. Prepoznati ćeš je prvenstveno po tome što se s njom ili u njenoj blizini osjećaš dobro.Jako dobro." Č.B.

[paculjkica]

Dodjes do kraja, naidjes na zid i opet se pitas sta je sa druge strane...
Samo koje strane...Kada se pomesaju snovi i stvarnost uvek su iluzije glavne prepreke...A mozda je stvarnost samo jedana velika iluzija, a mozda je sve ovo san....

Snezana Kinces

[Bisernica]

Ko vetar kišni,ko vetar gnevni
Kapcima treseš,tražiš me ti!
I pevaš:ja sam haos,tvoj drevni
Prijatelj pravi-otvori mi!

Pritiskam kapke,tako se bojim
Da otvorim mu!Svoj zadnji plam
Koji me greje,svim srcem svojim
Ja čuvam...Ljubav neću da dam!

Doziva haos,smeje se meni:
S lancima živiš!Kidaj ih sve!
Znaš da za sreću,o usamljeni
Treba sloboda,a ljubav -ne!

Hladneći,ljubav na izdisaju
Preklinje,šapće molebnu reč...
Malakšu ruke,boj je pri kraju,
Malakšu ruke...Otvaram već!


Zinaida Hipijus

[Bisernica]

Anabel Li

U carstvu jednom pre mnogo leta
-Tamo gde more sne svoje sni-
Življase deva zanosom cveta,
Ime joj beše Anabel Li-
Jedna joj misao u misli bdi:
Ljubavlju nase svešću da zri.

Bila je dete, ja dete, davno,
Tamo gde more sne svoje sni
Al' voljasmo se mi nadljubavno,
Ja i premila Anabel Li.
Anđeli s neba žuđahu stravno
Da takva ljubav u njima vri.

I eto razlog, znate ga svi,
I kob ocajna, osveta glupa:
podunu vetar s oblaka zli,
Tamo gde more sne svoje sni,
Pokosi moju Anabel Li.
Viteza njenih povorka stupa;
U grob je dalek od mene skri
Gde more žalo romonom kupa.

Al' ljubav naša bi nadljubavna,
Ta ljubav naša - tajna je javna,
Nikad se slična ne desi, zbi-
O, ni anđeli sa neba slavna
Demoni mračni dubina zli
Ne rastaviše, gde more sni,
Mene od moje Anabel Li.

Mesec kad sine - dušu mi vine
Prebajnoj, vazda, Anabel Li.
Zvezde kad zrače - oči mi znače
Vazda, prebajne Anabel Li.
Noć plimom bije - duh kraj nje bdije
kraj groba njena, gde tiho spi-
Uz svirku vala, kraj romon-žala
Gde more sinje sne svoje sni.

E. A. Poe

[Bisernica]

Napredak

Opet moj dubok život glasno huči,
Kao da šire korito mu biva,
Svaka se slika sve više otkriva,
svaki mi predmet sve prisnije zvuči.
Moje se biće s bezimenim sliva;
pa svakim čulom proniknuv iz granja,
ko ptica nebom vetrovitim sanja,
s dušom što leluja ko da sva
na crnim stoji ribama, uranja
u prekinuti dan jezerskog dna.

R. M. Rilke

[Rosa]

Ne daj se, mala.
Neka ti kosu zamrsi muzika nepoznatog gitariste u magli.
Udahni.
Ovaj vazduh možda je Isus Hrist.
Jezero koje posmatraš sjeća te na rane poljupce među borovima.
Mnogo gubiš oklijevajući, mala.
Upali već jednom tu cigaretu i otisni se.
Jedan žbun u brdima volio bi te vidjeti....

..Sa pravim leopardom pustinja je podnošljivija.
Zašto misliš da je nemoguće doživjeti nedokučivo?
Od Kjerkegora sam naučio da ništa nije prolazno ako je divlje i neobuzdano.
Rastereti se, mala...

Ne vidim brži put do sreće od jutarnje kafe u nepoznatom gradu.
Tamo gdje ne znaš nikog prije ćeš upoznati sebe.
Ne daj se, mala.
Neka ti kosu zamrsi muzika nepoznatog gitariste u magli.
Udahni.

...Pokreni se.
To mjesto gdje si stala možda je epicentar vulkana...
Ne sprečavaj kamiondžije da misle kako si srećna.

...Sprti to.
Taj glupi teret u očima.
I kreći se.
Bog ne voli namrgođene djevojčice.
Nasmiješi se.

[Bisernica]

Kratkoća života

Ej, kako brzo izmiču nam leta,
Nevinost njihov ne zadrža tok,
glavu od belog ne sačuva cveta,
ni da se produži ljute smrti rok...
Ostavit moraš vinograd i njive,
ženu i lepo ustrojeni dom,
od sveg imanja jedna grana ive
biće na grobu presađena tvom.

Horacije