Том Сојер - Марк Твен

[kojica]

Роман почиње дозивањем Тома. Тетка Поли дозива Том Сојера на ручак. Међутим, Том се као и
увек мота по околним улицама и стално је напољу. Након ручка, Том изађе напоље. Ускоро поче
изазивати једног ђечака његових година. На послетку, њих двојица се потукоше. Дечак је
отишао плачући. Сутрадан, тетка Поли даде Тому задатак да офарба ограду. Том Сојер је изашао
напоље те окупио много ђечака с којима је то урадио. Тетка једноставно није могла да вјерује
како је он то брзо учинио. Освану понеђељак. То је Тому тешко падало јер је почињала школа.

Том се досети да би било добро да га боли зуб па не би ишао у школу. Тетка рече да треба да
извади зуб а у том тренутку Том скочи и пође у школу. Није вриједно тога један дан да не иде у
школу а да усто иде вадити зуб. Било је вече. Сид, Томов млађи брат је већ одавно заспао.

[kojica]

Изашао је кроз прозор а напољу га је чекао Хаклбери Финн, његов вјерни друг.
Отишли су на гробље. Питали су се да ли мртвима смета што су они ту. Након
извјесног времена чули су ударање лопатом. Приближавали су се мјесту гђе се
стварао звук. Стајали су иза једног надгробног споменика. Виђели су 3 човјека
који су закопавали једног на носилима. Поблиједили су као крпа. Разговарали су
да ли да пријаве случај а један од њих је био и Индијанац Џо.

Ипак одлучили су да ће да се закуну да неће проговорити ни ријечи. Узели су
иглицу од месинга и исциједише кап крви из кажипрста. Написали су крвљу ову
заклетву : „ Хак Фин и Том Сојер се куну да неће писнути. Нека смјеста паднемо
мртви ако шта казали, иструхнули дабогда. Том се врати кући у глухо доба ноћи.
Ујутро, кад се пробудио Сид је већ био обучен. Отишао је у школу. Ускоро се
градићем пронесе злочин Мафа Потера. Нико није ни слутио да су Том и Хак
сведоци тога.

[kojica]

У судници, био је Индијанац Џо. Индијанац се клео да није крив. Мирно је давао
свој исказ. Седмицу дана касније кренули су бродићем на један оток. Правио се је
да је гусар и а на броду са Хаком је био и Индијанац Џо, њихов стари пријатељ. Ту
су и јели… Послије ручка кренули са у лов на корњачина јаја. Јаја су била
округла, несто мања од ораха и бијела као млијеко. Око поноћи Џо пробуди
ђечаке. Прибили су се један уз другог и гледали у логорску ватру. Поче олуја.
Дечаци се веома уплашише. Били су изгубљени на пустом отоку.

У градићу није било нити мало смијеха. Тетка Поли зацвили јер дечака није било
нигде и сматрали су их да су отишли у дивљаке. Сви ђечаци из града причали су о
томе ко је задњи видио Тома Сојера. Том Сојер је имао једну тајну. Хтио је да на
њихов погребни дан дође и свима открије истину да су они живи и здрави. Разлог
што су их грађани сматрали мртвима је то да је њихова одећа остала у кориту
реке.

[kojica]

Напокон, Том се вратио кући. Тетка је била у исто вријеме и љута али и сретна
због тога што је Том жив. Том је рекао тетки да је једне ноћи док је она спавала он
дошао и пољубио је. Тетка се зачудила. Приближавао се распуст. Учитељ, иначе
строг постао је још строжији. Деца су рецитирала задњи дан школе. Том се
упустио у нову дружину која се звала Трезвена младеж. Међутим, све више поче
да се сећа оне ноћи на гробљу. Хтио је да каже да је он свједок и да је видио шта
се десило. Поново је поведен случај убиства.

Као сведок појавио се и сам Том Сојер. Све је испричао како се десило. Међутим,
док је Том причао Маф Потер побјеже из суднице. Том ускоро доби жељу да иду
тражити изгубљено благо. Одлучили су да копају било где. Међутим, то им досади
те убрзо се разиграше Робина Худа. Неколико дана касније, Том и Беки су
одлучили да иду на излет. Ускоро су их људи почели тражити.

[kojica]

Ушли су у неку пећину, док је за њима и даље трајала потрага. Међутим, ускоро
се градићем пронесе вијест :“Нађени су!“ Становници града су одлучили да
затворе пећину гвозденим решеткама како се нико више не би могао изгубити. Кад
је Том чуо ту вијест поблиједио је. Па унутра је још увије био Индијанац Џо! Брзо
су ушли у пећину.

Нашли су Индијанца мртвог у лежећем положају. Индијанца Џоа сахранише уз сами
улаз у пећину. Том одлучи да прођу пећином јер је мислио да је унутра новац.
Тако су се Том и Хак данима припремали да пођу у пећину да траже изгубљено
благо. Наиме он је пратио Индијанца Џоа и видио је да он чува нешто у једној рупи.
Убрзо су ушли. И заиста су нашли један ковчег злата.

Кући су се вратили прљави и у потпуности од иловаче. Сви у градићу су превалили
своје куће не би ли нашли штогод. На крају романа, имамо заклетву ове дружине.
Крвљу су се заклели да ће један другом помагати кад год су у могућности. Њихово
пријатељство требало је бити вечно.

[tamaram]

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Mesto i vreme radnje:Radnja se odvija krajem 19-og veka na obali reke Misisipi u Americi.

Tema romana: Vragolije Toma Sojera

Ideja (poruka) romana:Dečiju sklonost ka nestašlucima treba razumeti kao prirodan bunt mladosti protiv "okova" društvene zajednice. Nepokornost prema pravilima starijih, koji su prihvatili lance, jača duh i karakter ličnosti što se u Toma ispoljava kad štiti slabije, ili kad svedoči u korist nedužnog Mafa, izlažući opasnosti vlastiti život. I obrnuto, prema onoj narodnoj"Spolja gladac - unutra jadac"(vidi uglađenog Sida).

[tamaram]

Fabula

Roman počinje dozivanjem Toma. Tetka Pola doziva Tom Sojera na ručak. Međutim, Tom se kao i uvek mota po okolnim ulicama i stalno je napolju. Nakon ručka, Tom izađe napolje. Uskoro poče izazivati jednog dečaka. Na posletku, njih dvojica se potukoše. Dečak je otišao plačući.

Sutradan, tetka Pola dade Tomu zadatak da ofarba ogradu, da mu "subotnji odmor pretvori u robiju", jer se prethodnog dana tukao i valjao po prašini, a kući se vratio kasno. Tom Sojer je izašao napolje, te okupio mnogo dečaka s kojima je to uradio. Tetka jednostavno nije mogla da veruje kako je on to brzo učinio.(Kako? Tako što je posao pretvorio u zabavu. Pravio se da obavlja veoma stručan posao, pa su mu drugari čak davali poklone samo da bi i oni farbali. Mudro zar ne?)

[tamaram]

Škola i crkva za Toma su bile dva najdosadnija mesta na svetu. Ali i ovde je on umeo muku da preobrazi u zabavu i razonodu. Setite se kako je "zaradio" sedam žutih, sedam crvenih i desetak plavih cedulja, koje su donosile Bibliju na dar. Ili, kako je u sred crkvene besede dok su se svi pomalo dosađivali, izvadio veliku bubu jelenka, koju je on zvao buba štipavica. Buba ga štipnu za prst i Tom je baci na sred crkve. Buba je ležala na leđima, koprcajući se. Svet se ćutke zabavljao gledanjem ovog prizora. Ali vrhunac zabave dogodio se kad je jedna radoznala pudlica htela da ulovi jelenka koji je šćapi. Kako je pas reagovao ne treba ni govoriti, a tek svet!

[tamaram]

Osvanu ponedjeljak. To je Tomu teško padalo jer je počinjala škola. Tom se doseti da bi bilo dobro da ga boli zub, pa ne bi išao u školu. Tetka reče da treba da izvadi zub, a u tom trenutku Tom skoči, i pođe u školu. Nije vredno toga jedan dan da ne ide u školu, a da uz to ide vaditi zub. Tom je po običaju zakasnio na časove i znao je da tu nikakva laž neće ga spasiti batina. Dok je smišljao odgovor, spazi prazno mesto kod Rebeke u redu za devojčice. Za to je na učiteljevo pitanje dao zastrašujući odgovor: -Zadržao sam se u razgovoru sa Haklberijevim Finom. Tako je zaradio, ne samo silne batine, nego i kaznu da sedi sa devojčicom. Međutim, to za Toma beše velika nagrada, jer iskoristi priliku da se udvara Tačerovoj. "Dečko stade kradimice da baca pogled na devojčicu. Ona to zapazi, pa se napući i okrete mu leđa, čitav jedan minut". I znate već da se ponovo ne vraćamo na ovu temu tu je pala ljubav, a ubrzo potom i "veridba" i naravno, ono volim te krupnim slovima.

[tamaram]

Kako se Tom udvara Tačerovoj?

"Ali kad je spazio onu malu pridošlicu, samo što se nije istopio od miline. I odmah se dao na "izvođenje" - da se pokaže, i to iz petinih žila: e ćuškao je drugare, e čupkao ih za kose, e kreveljio se - ti, bože, znaj; jednom rečju: upotrebio je svaku veštinu koja bi mogla da zanese jednu devojčicu i stekne njeno odobravanje".

[tamaram]

Čime je Tom skrenuo pažnju na sebe u crkvi?

"I sad ... ispade Tom Sojer, u ruci drži sedam žutih, sedam crvenih i deset plavih - i traži Bibliju! To je bio grom iz vedra neba. Voters nije očekivao da mu sa te strane izađe zatočenik bar za narednih desetak godina! Ali nema vrdanja - čekovi punovažni i isplatiti se moraju. Te tako Toma uznesoše na visoko postolje..."

[tamaram]

Šta je ovde zanimljivo?

Dok su ostala deca učila napamet izreke iz Biblije, (za jednu plavu cedulju trebalo je dve izreke itd.), Tom je do ovih važnih papirića došao tako što je za njih trampio klikere, udice i druge kerefeke. Na času čitanja Tom je nadrljao kao nesrećnik. Na času zemljopisa pretvorio je jezera u planine, planine u reke, a reke u kontinente. Na času pravopisa uroljao se na bebinskim rečima dok dibidus nije uprskao kao ćuran motku, te je morao drugom da ustupi kolajnu medalju koju je sa toliko ponosa već mesecima nosio na grudima kao znak odlikovanja za dobar uspeh. Bilo je veče. Sid, Tomov mlađi brat, već je odavno zaspao.

[tamaram]

Tom izađe kroz prozor, a napolju ga je čekao Haklberi Fin, njegov verni drug. Otišli su na groblje. Pitali su se da li mrtvima smeta što su oni tu. Nakon izvesnog vremena čuli su udaranje lopatom. Približavali su se mestu gde se stvarao zvuk. Stajali su iza jednog nadgrobnog spomenika. Videli su tri čoveka koji su zakopavali jednog na nosilima. Pobledeli su kao krpa. Razgovarali su da li da prijave slučaj. Jedan od kriminalaca bio je i Indijanac Džo. Ipak, odlučili su da će da se zakunu da neće progovoriti ni reči. Uzeše iglicu od mesinga i iscediše kap krvi iz kažiprsta. Napisali su krvlju ovu zakletvu :

[tamaram]

„ Hak Fin i Tom Sojer se kunu da neće pisnuti. Neka smesta padnemo mrtvi ako šta kazali, istrunuli dabogda. Tom se vrati kući u gluvo doba noći. Ujutro, kad se probudio, Sid je već bio obučen. Otišao je u školu. Uskoro se gradićem pronese vest o zločinu Mafa Potera. Niko nije ni slutio da su Tom i Hak svedoci toga. U sudnici, bio je Indijanac Džo, koji se kleo da nije kriv. Mirno je davao svoj iskaz."

U međuvremenu Beki se razbolela. Tom se toliko zabrinuo da je tetka Pola pomislila da je bolestan. Zato mu daje čudotvorni lek

"ubi-bol". Međutim, Tom lek daje mačku i tetka Pola se uverila da leka zaista nestaje iz bočice.

[tamaram]

Kako reaguje mačak?

"Pera poskoči neka dva jarda uvis, stade ga bajno kliktanje, pa se raždžilitao po sobi, sve u kovitlac, spoticao se o nameštaj, obarao saksije s cvećem i načinio sve opšti krkljanac. Onda se ispravi na stražnje noge, pa od pomamne radosti, zaturivši glavu što je igda mogao, izvi se u paradni marš po čitavoj sobi, a svetu obznani što ga je grlo nosilo da je srećan kao niko njegov. Onda se stuštio kroz čitavu kuću, a svud za sobom ostavljao je vašar i pustoš. Tetka Pola je naišla baš kad treba da ga vidi kako se premeće preko glave... Stara se gospa skamenila od zaprepašćenja. (Ovo je meni najsmešniji prizor u romanu.)

[tamaram]

Sporedni likovi:

Meri, Tomova rođaka, ima mnogo razumijevanja za njegove nestašluke. Ona se kao i Sid dobro ponaša, ali za razliku od njega, ona je iskreno naklonjena Tomu, a ne čini to kao Sid iz podlosti.
Emi Lorens (Lawrence), bivša Tomova devojka, koju on ostavlja kad se zaljubi u Rebeku Tače.Malo mu je zbog toga neugodno pri njihovim susretima, ali nova ljubav polako nadjačava.

G. Dobins - pedagog, pomalo je tužan lik. Njegova ambicija da bude lekar je propala i on je postao teška pijanica. Veoma je strog prema učenicima: kažnjava ih batinama, ali su mu se oni na kraju osvetili. (Vidi scenu s mačkom i perikom).

[tamaram]

Maf Poter, nesrećni pijanac i prijatelj Indijanca Džoa. Veoma je zahvalan Tomu i Haku koji su svojim svedočenjem spasili ga od optužbi za ubistvo.
Indijanac Džo - nasilnik, lopov i na kraju ubica, a planira da unakazi udovicu Daglas. On je, inače pola belac, pa je i to jedan od razloga njegovog ponašanja, jer je zbog rase bio isključen iz društva.
Dagas udovica

- je vrlo pobožna i deca je doživljavaju kao velikog prijatelja. Ljubazna je prema Haku čak i pre nego što joj on sačuva život. U njen dom često dolaze deca, pa i Tom i Beki, a ona ih dariva slatkišima.

[tamaram]

Vili Maferson, "uzor-dečko", ponos i dika svih starijih gospi. Dečaci su ga mrzeli zbog njegove dobrote, ali i zato što im je uvek nabijan na nos da se na njega ugledaju". Po svemu sudeći, ni Mark Tven nije imao mnogo ljubavi za njega. Škole su danas pune "tomova sojera" više nego ikad, a nađe se i neki "Vili Maferson" koga vole nastavnici, a mrze i dečaci i devojčice iz istih razloga kao u ovoj priči. Ako mene pitate, ja glasam za Toma, a vi?
Sid- Tomov polu-brat, je još jedan "uzor-dečko". On je model dobrog ponašanja, ali je prilično hladan i površan. Sve suprotno od Toma koji uživa u nevoljama, loše se ponaša, ali je zato srdačan i omiljen u društvu vršnjaka.
Tetka Pola - Tomova tetka i čuvar, jednostavna je žena koja se bori da s ljubavlju disciplinuje sestrića. Ona obično ne uspeva. Brine za njegovu sigurnost i plaši se da ga previše sputava.

Međutim, tetka Pola iznad svega želi da Tom bude cenjen i voljen.

[tamaram]

Tom, Džo i Hak odlaze u gusare

Sedmicu dana kasnije krenuli su brodićem na jedno ostrvo. Pravio se da je gusar, a na brodu sa Hakom i Tomom bio je i Džo Harper, njihov stari prijatelj. Tu su i jeli… igrali se, oponašajući junake iz romana Robin Hud.
U gradiću nije bilo ni malo smeha. Tetka Pola zacvili jer dečaka nije bilo nigde i mislili su da su se udavili. Svi dečaci iz grada pričali su o tome ko je zadnji video Toma Sojera. Građani su ih smatrali mrtvima jer je njihova odeća ostala u koritu reke. Beki Tačer tuguje: "Kuku, da mi je bar ono njegovo mesingano dugme". Deca govore sve najlepše o Tomu i Džou. Sveštenik, takođe, nalazi reči pohvale za "pokojne" dečake. Sad je Tom nameravao da na svoju sahranu dođe i svima otkrije istinu da su oni živi i zdravi.
Tom se tajno vraća kući. Sakriven ispod kreveta sluša kako razgovaraju: tetka Pola, Sid, Meri i Džova majka.

[tamaram]

Tetka Pola: "Nije bio rđavo dete, nego da se tako izrazim, nestašno. Okačenjak, vetropir, eto, tako bih mogla reći, ždrebence jedno".

Gospođa Harper: "Pa isti je takav bio i moj Džo, đavo i po, ne zna šta će od nestašluka, spreman na svaki obešenjakluk, ali nesebičan do krajnosti, pa dobar, što samo može biti".