Stranica 7 od 14 PrviPrvi ... 56789 ... ZadnjaZadnja
Pokazuje rezultate 121 do 140 od 262

Tema: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

  1. #121
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    LJUBAV JE OSNOVA ŽIVOTA I STVARALAC ENERGIJE

    Ljubav? Ljubav je jedina stvar u životu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.
    Ona se ne može opisati jednom rečenicom, stihom, pesmom, ona je uvek nešto više!
    Mlada sam, imam 18 godina, mladost raširenih ruku koja želi da zagrli svet, ljubav koja me
    čeka, koja mi daje energiju da istrajem i izdržim, ljubav za koju se treba boriti! Ponekad je
    ona veoma čudna. Uprkos tome iz mojih grudi otme se po koji uzdah, zbog prve
    neprospavane noći, uzdrhtalog srca, uhvaćenog pogleda... prve ljubavi. Nekada osetim
    gorčinu života, sav moj polet i sjaj gasi se i nestaje, ali ubrzo zatim ponesena krilima
    ljubavi, ustajem i idem dalje. Kažu da se dobro ne meri onim što se dobija, već onim što
    se daje... Svesna sam da me kroz život čeka mnogo toga. Oslanjajući se na ljubav
    koja me vodi, na pozitivnu energiju koju ona u meni stvara, znam da ću uspeti, da ću
    ostvariti svoje sne i dostići svoju zvezdu vodilju. Po prirodi sam takva da se veoma brzo
    vezujem za ljude. Kada nekog zavolim to u meni ostaje za ceo život... Možemo reći da je
    sve u životu prolazno, ali ljubav prema bratu, roditeljima, najboljoj drugarici, to su ljubavi
    za ceo život, i ljubavi koje čine osnovu životu. Mi, mladi ljudi, ne treba da dozvolimo da u
    našim srcima nestane ljubav i zavlada mržnja. Ne treba kap gorčine u nama za sve one
    teške trenutke koji nas tek čekaju u životu da nas navedu da posrnemo i padamo, već
    naprotiv, da ustanemo i istrajemo zbog te ljubavi koje nas čeka i koja je u nama.
    Skupimo snage, oterajmo umor i tugu i pružimo ruke životu punom ljubavi koja je
    stvaralac naše energije, naše sreće.

    Danka IV-4
    Večnost je čista sadašnjost.

  2. #122
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    KAKO TREBA ŽIVETI?
    ŽIVI ŠTO LEPŠE, ALI TAKO DA TE NE BUDE STID

    Život je buktinja i beskrajno prostranstvo, koja sa sobom nosi mnogo toga, uzima i daje.
    Ne može se živeti van stvarnosti, sadašnjosti, kako mnogi zamišljaju, skrenu sa životnog
    puta, padnu u provaliju i nikada se, na žalost, ne oporave. Svet je okrutan, surov,
    korumpiran, nezdrav. Zašto ući u svet narkomanije, alkoholizma, kriminala? Zašto?
    Jednostavno, život je lep sam po sebi, mi ga možemo učiniti lepšim, a ne mračnijim,
    surovijim. Danas su ljudski umovi potpuno uništeni. Možda je za to kriva današnjica,
    društvo a možda i mi sami. Razmislimo.
    Život treba živeti punim plućima, udisati samo zdrav vazduh, a ne supstance koje nas
    čak mogu odvesti u smrt. Zašto je svet tako nezdrav? Zato smo krivi mi, i samo mi.
    Život se rađa čist, a mi ga krojimo prema nama. Živimo lepše, igramo za život! Pitam se;
    Zašto u našoj zemlji nema više sportista, humanih, srećnih, ispunjenih, zadovoljnih ljudi?
    Upravo zbog nas. Zašto se ne baviti nekim sportom, putovati po svetu, istraživati nove
    životne mogućnosti, živeti kao da je svaki dan poslednji? Čovekova duša biće
    ispunjenija, prozročnija, bistrija, toplija, a život će buktati, biće lepši. Na uglu svake
    ulice leži neki maloletnik u alkoholisanom stanju. Zbog čega sve to? Pa taj isti maloletnik
    će sutra biti roditelj, davače nekome primer, učiti ga zdravom životu, davaće savete!
    Kako kada je njegova mladost uništena, utopljena alkoholom! Naravno, stideće se svojih
    postupaka, ali tada će biti kasno. Sve više učenika konzumira cigarete, tone u svet dima
    samo da bi ispao „faca“ u društvu. Pa zbog čega sve to, zašto uništavati čist,
    neiskvaren život koji nam je dat? Naravno, ima mnogih surovih, istinitih i intrigantnih
    priča koje ruše kulu karata života. Na žalost, sruši li se jedna životna karta, sa sobom će
    nositi i drugu u provaliju. Živimo pre svega zdravo, napunimo svoja pluća čistim
    planinskim vazduhom, a ne dimom cigareta.
    Živimo za nas, a ne za druge. Sklanjajmo se iz okrutnog društva zaobilazeći taman svet.
    Otisnimo se u svet okeana, mora, beskrajnog plavetnila, prepustimo se zdravom
    okruženju, prirode zvezdama. Malo nam treba da život učinimo lepšim. Svaka sitnica je
    dovoljna, jedna latica ruže, jedan sunčev zrak. Nije okrutan svet, već smo okrutni mi
    sami, sebi nepoznati. Otisnimo se u životne lepote, prepustimo se pesmi ptice, dečijoj
    igri i osmehu, talasima mora i okeana. Udahnimo vazduh punim plućima, živimo za
    sadašnjost i budućnost, za pesmu i igru, smeh, živimo za sebe, a ne za druge!


    Iva Drašković III/2
    Večnost je čista sadašnjost.

  3. #123
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    MOJA ZADUŽBINA

    Dugo nisam mogla da pronađem pravi smisao ove teme. Uporno sam se vodila činjenicom
    da je moja zadužbina ona koju mi je neko ostavio, a ljudi oko mene su govorili da je to
    ono što ću ja ostaviti nekome.
    Saznajem da je zadužbina dobrotvorna ustanova ili fond kojima se neka imovina
    namenjuje izvesnoj svrsi, obično humanitarnim, kulturnim i prosvetnim ciljevima, koja se
    može osnovati za života ili testamentom osnivača a onda pokušavam da se setim svih
    zadužbina meni znanim. Prva i ona koja mi je najbliža je Bogavčeva zadužbina u mom
    gradu - to je zgrada ostavljena omladini grada Kraljeva na korišćenje. Zatim tu su
    mnogobrojni manastiri (Žiča, Studenica, Ljubostinja, Gradac, Sopoćani, Đurđevi
    stupovi...). Ove a i mnoge druge zadužbine ostavljene su budućim naraštajima, a njih su
    ostavili ljudi koje su krasili osobine moći, bogatstva, koji su imali viziju, dobrotu, koji su
    bili velikodušni...
    Koliko su bili moćni ovi ljudi? Koliko je trebalo vremena izgraditi svaku od navedenih
    zadužbina? Da li i danas ima ljudi koji svoje vlasništvo ostavljaju kao zadužbinu? Čini mi
    se da ih je sve manje. Ono što me navodi na razmišljanje jeste to da su ljudi ranije živeli
    mnogo siromašnije nego danas, a ipak među njima je bilo više zadužbinara nego što ih je
    danas. Šta danas prosečan čovek može da ostavi kao zadužbinu: svoj nalog
    na „facebook-u“ ili pak svoju internet adresu??? Današnje zadužbine su izmenile formu.
    Čini mi se da su savremene zadužbine manje vredne u odnosu na one koje su nam
    ostavljene. Razmišljam: Smem li sebi da postavim cilj Imaj i ti svoju zadužbinu. Da li bi i
    ti mogla da ostaviš nešto što će biti vredno pomena, nešto što će prevazići krug moje
    porodice? Ne mora korist od zadužbine da bude ogromna, dovoljno je da „moja
    zadužbina“ bude među ljudima i da ona živi i posle mene.
    Smatram da ako uspeš da se u nekom domenu izdvojiš iz proseka i kad uspeš da se
    izvisiš iznad mnogih oko tebe, da tada, i baš tada, moraš nešto da stvoriš, ne za sebe,
    nego za druge. Verujem da takvo delo čini da budemo ponosni na sami sebe. Dok
    svakodnevno težimo nekom cilju, kao da osvajamo poen po poen u utakmici krećemo
    se ka osvajanju konačne pobede. Zadužbina je veliki cilj. Ima li moja generacija želju,
    snagu, volju da stvori nove zadužbine?

    Ivana Dukić III-5
    Večnost je čista sadašnjost.

  4. #124
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Господ је светлост живота мога

    Господе, свеобухватна хармонијо, вечна доброто и правдо, послушај моју молитву. Царе небески, који си
    људима дао сва добра света, који си људе створио за спасење, а не за погибију, знам да чујеш моју молитву.
    Ти, којем није до тога да људе упропастиш, него да их пробудиш, опоменеш, научиш и спасеш, обистини моју
    молитву.
    Обраћам Ти се, јер се знам да увек чиниш исправно, у корист људскога рода. Молим се Теби, који си први зрак
    сунца после кише у животу мом. Без Тебе као заштитника на овом свету, била бих као сламка испуштена у речни
    вртлог. Не само ја, него цео људски род. Кад помислим да не могу даље, охрабри ме разговор са Тобом. И када се све
    чини изгубљено, Ти ми докажеш супротно. Стога се молим Теби, који си нам показао шта је љубав створивши нас, који
    си послао сина свог на земљу зарад нашег спасења. Творцу свега уништивог и неуништивог. За мене си цвет који цвета
    усред зиме. Светињо, која си ми помогла да распознам добро од зла. Дај ми снаге да у невољи помогнем људима,
    који су према мени поступали лоше. Даваоче живота, обасјај својом светлошћу грешнике који зло чине. Помози
    им да препознају прави пут, на којем си Ти вођа и мени да на њему останем. Дај здравља свим људима, мајкама
    и очевима да трају својој деци, и деци, јер представљају радост родитељима. Срећу свима који ти служе и воле.
    Бура и невреме се стишају када помислим на тебе. Небо се разведри, хладноћа нестане. Сачувај моју душу и душе
    добрих људи од свега што их трује. Спаси свет од насиља, глади. Оче, Сине и Свети Душе, помози напаћенима. Тама
    се надвија над земаљским небеским сводом. Много је људи кренуло странпутицом. Својом руком склони таму,
    као што је склањаш из живота мога. У мојој души завлада мир при мислима на Тебе. Чуваш ме и ја то осетим. Молим
    те, сачувај људски род.
    Да на земљи не буде боли, мржње и зависти. Да људи помажу једни другима, да се воле и пазе. Молим се
    Теби, јер си помогао мени и помажеш ми и даље. Свет ће постојати док је доброте на њему. Свевишњи, услиши моју
    молитву. Ти си светлост живота мога.


    Јелена Мишура КТ II
    Večnost je čista sadašnjost.

  5. #125
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    ДРВЕЋЕ ЈЕ ВЕЧИТИ ПОКУШАЈ ЗЕМЉЕ ДА РАЗГОВАРА СА НЕБОМ

    Сами људи су као дрвеће. Са једне стране дубоко укорењени у земљу, немоћни да
    се помере, да учине корак који ће их издвојити од осталих, а са друге стране
    су вечне тежње човека да стреми ка висини, тежи ка идеалима, тражи границу,
    покушава да додирне небо.
    Када се човек нађе пред тајанством природе, почиње да схвата да је и сам мали
    делић ње. То сазнање буди немир, слутње и страхове, али уједно и тежње сваког
    од нас. За нас све што сија и додирује светлост чини се божанским. Један зрак
    светлости мера је и цена свих ствари. Све што је у тами и што макар једном не
    засија и не гледа у висине, обележено је проклетством. То само значи да остајемо
    празни изнутра, без снова, без идеала, без наде за боље сутра. У нашој природи
    је да се стално мучимо, али и да верујемо у снове, да одржавамо контакт са нама
    до сада непознатим делом света. Да покушавамо да завиримо у небеска
    пространства и додирнемо ту нашу звезду. Проблем је што често завршавамо у
    средини, ни на земљи, ни на небу. Превише поносни да се вратимо доле, а превише
    немоћни да дођемо до врха. Али и онда завршавамо са високо подигнутом главом,
    испруженим рукама и оном изреком: “Можда ипак једног дана“.
    Ми, као и дрвеће, стално смо на истом. Ноге нас вежу за тло, а мисли и жеље за
    небо. Жеља да изађемо из мрака и самоће оличенa је у сталном покушају да идемо
    у висине. То је, у ствари, симбол избављања, настављања трајања,
    бесконачности ...
    Можда сматрамо да ћемо тиме успети да пређемо границу смрти, да ћемо успети
    да победимо живот... Јер, то очекујемо. А ни сами не знамо шта се то налази горе.
    Нечега сигурно има, јер то нас нешто, у ствари, привлачи. Да ли је то место где се
    остварују сви снови, место надања, или место где нас чека ново разочарање? Не
    знамо, али је битно да верујемо. Док имамо веру, сваки сан је могућ. Због тога тај
    вечити покушај разговора са небом. Због тога тај вечити покушај остваривања
    снова!

    Јелена Мишура КТ II

    BIBLIOTEKA
    Večnost je čista sadašnjost.

  6. #126
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Љубавно писмо

    „Ништа се не чини за љубав, ако се за њу не учини све.“
    Да, решила сам да учиним све. Требало ми је много времена, али и храбрости да
    се одлучим на овакав корак. Борим се са буром осећања сваки пут када угледам
    твоје очи, када чујем тај, помало груб, али свакако мени драг глас. Јутром, док
    моје снено око буди зрачак сунца, док ми свежина сеоског ваздуха испуњава
    собу, обузета сам мислима о теби.
    Сећам се сваког оштрог, неодољивог погледа који си ми упутио док сам те
    посматрала не желећи да будеш тога свестан. Сва затреперим када осетим твој
    мирис, који ме опија. Сигурност и одмереност твога корака дуго ме остављају
    непомичном сваки пут када прођеш поред мене. Иако се свим својим бићем трудим
    да не поклекнем сваки пут када ми се осмехнеш, не успевам да одолим тим
    гестовима.
    Али не каже се узалуд да је љубав бол и да све друго није љубав. И сама помисао
    на то да не осећаш ништа према мени баца ме у очај. Мом бићу ти диктираш
    годишња доба. Када смо заједно, када се смејемо и радујемо, у мени је пролеће,
    док ме твоје игнорисање и равнодушност толико погађа, рањава, да у мени завлада
    зима, хладноћа ми обузима тело и душу. „А ноћ је увек била зло време мога
    живота“, каже Иво Андрић. Све непроспаване и немирне ноћи...Знај да си једини
    господар мојих снова, мојих мисли, а ја роб који се покорава свакој твојој
    заповести. Роб љубави...
    Пишем ти јер не желим да гушим осећања. Не желим да се изгубим тражећи те.
    Надам се да, кад осетиш да си вољен, нећеш постати суров. Немој ме сломити и
    направити окрутно чудовиште од мене! Не постоји реч, ствар, која би барем
    делимично описала јачину љубави коју осећам према теби. Да, рекох љубав!
    Храброст ће реализовати моју мисао, желим из свег гласа да ти кажем: „ВОЛИМ
    ТЕ“... Упркос свему, В О Л И М Т Е !

    Јелена Мишура КТ II о

    LEKTIRE
    Večnost je čista sadašnjost.

  7. #127
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Толеранција је када...

    Сви људи су различити, било по својим уверењима, религији, боји
    коже, косе, очију, боји заставе испод које стоје или чак боји јакне и
    мајице коју носе.
    Од памтивека су људи ратовали због различитих ствари. Некада је то
    било због територије, некада због уверења, али ја мислим да је то био
    само недостатак толеранције, неуважавање неког ко је другачији
    од тебе. Према свима трабе да будемо отвореног ума и срца, толерантни.
    То значи да морамо поштовати туђе одлуке, другачија мишљења и веру,
    исто као што би тај други требало да испоштује нас. Без толеранције
    настају само проблеми, насиље и хаос. Кад боље размислим, толеранција је
    када комуницирамо. То је само добра комуникација међу људима, ништа више,
    није то тако страшно и тешко.

    Филип Милер IV1

    MATEMATIKA
    Večnost je čista sadašnjost.

  8. #128
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Плес ситних демона

    Ово дело представља сам почетак Видојковићевог стваралаштва. Иако мање
    познато од каснијих бестселера „Канџе“ и „Све црвенкапе су исте“, овај роман је одредио
    правац његовог даљег стваралаштва.
    Радња романа се одвија по разним деловима Београда. Година дешавања је
    1991/92. што би јасно требало да одреди тематику, рат је само периферно праћен и
    нема утицај на радњу.
    Главни лик Бобан Шестић, петнаестогодишњи панкер, са свим могућим
    проблемима, које један тинејџер може да има. Но, вратимо се на почетак. Бобан је
    одличан ученик правнобиротехничке школе, алкохол никада није пробао, а девојку још
    нико у друштву није имао. Са почетком друге године све се променило, почео је да
    се дружи са озлоглашеним људима и трудио се да изгледа што одвратније. Носио је
    поцепане мајице, фризуру је правио пивом, пљувао девојке,... На сву његову несрећу,
    заљубљује су у Ану, пропушта прилику за романсу и постаје њен најбољи друг,
    са чим никада није могао да се помири.
    Почетком другог полугодишта редовно се опија и гута по кутију апаурина (таблете
    за смиривање) на дан. Био је први човек у Београду који је носио чироки фризуру, која
    је уз његово оболело лице чинила, да изгледа још одвратније. Сви су га избегавали, сем
    његове екипе. Ану никада није преболео, а крајем године, неочекивано, нашао се
    у вези са најбољом девојком у школи...
    Ако будете читали ово дело, сигуран сам да ћете се препознати у бројним ситуацијама.
    Само будите опрезни, јер књига има хипнотички ефекат, може вам се десити, да
    се изненадите колико почињете да личите на Бобана.
    Срећно ...

    Марко Видојковић
    Večnost je čista sadašnjost.

  9. #129
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Те очи...

    Седим у соби пуној тишине. Свуда око мене је мрак, само један део светлости који
    уморно трепери од нагореле свеће даје осећај живота. Уморни капци жуде да се споје, али,
    остало је много тога нерешено. Овај уморни пролећни дан, дуг као година,
    још се није завршио. На многа питања још требе да се одговори, само је потребно мало
    више воље. Хм...воља, да ли је уопште има и да ли је постојала свих ових година? Много
    тога се десило...Све је помало чудно, цео овај живот...Питам се од чега се он састоји,
    која је његова сврха?
    Чује се затупео ударц гране о прозор. Гледам у свећу. Остало јој је још мало живота.
    Пламен се лагано љуља и као дух уноси мир у мрачну собу испуњену мислима... Плима
    осећања навире...Опет тај тупи бол у души који ме немилосрдно раздире. У овој чудној
    тишини може се чути њено јецање за једним очима које су нестале једне суморне вечери.
    Питам се да ли те очи понекад помисле на мене и сете се прошлих дана? Чудно је како
    неки људи оду без поздрава...Бол у грудима се чује до васионе. Свећа и даље гори.
    Прилазим јој и једном дахом се опраштам од ње.
    Покривам се паучином јутра и полако тонем у дубоки сан...говорећи себи да морам
    остати јака, јер ко зна шта носи нови дан...

    Марко Видојковић
    Večnost je čista sadašnjost.

  10. #130
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Свашта умем, стварно умем, само себе не разумем

    Сви смо ми доспели у овоземаљску башту, која се зове живот. Стазе којима ходамо су
    различите, преплићу се и разилазе, ми течемо као време, радујемо се, смејемо, патимо,
    болујемо и најважније... Волимо.
    Тако сам ја заволела...брзо, непромишљено, тотално блесаво... Заволела сам тако лако,
    а тако сам тешко знала то да покажем... Можда је то моја највећа мана, а можда и
    највећа врлина...можда, управо због тога ћу успети да сачувам срце у једном комаду,
    што ретко коме полази за руком у овом свету пуном лажи, превара и неискрених љубави.
    Човек без љубави је само ствар. Данас је све лепршаво и лепо, и ми ушушкани у својој
    љубави сијамо од задовољства, а сутра... шок... Угледамо ону страну стварности, ону
    страну живота коју јуче нисмо познавали. Сви лепи тренутци испаре, а у нама остаје само
    осећај горчине, усамљености и необјашњиве туге. Да ли је онда наше срце вредно да га
    жртвујемо, због неких лепих смеђих очију? Очију, које су ту уз нас, бодре нас, прате кроз
    живот, и онда одједном нестану као да никада нису ни постојале, а наше срце остане само и
    напуштено. Очигледно да јесте. Данас се срца поклањају тако непромишљено
    и брзо, да је готово немогуће сачувати их. Да ли су људи полудели или не схватају да
    је срце највредније што поседују? Можда су људи ипак у праву... Можда срце ипак треба
    ставити на коцку и чекати да наиђе срце, које ће куцати у истом ритму. Можда је ипак та
    неизвесност оно што у ствари чини љубав. А када би све било очигледно и лако, љубав не
    би била то што је сада.
    Путеви љубави су веома чудни и саткани су од безброј тренутака. Сваки је посебан и
    непоновљив. Никада се један проживљени тренутак неће поновити и зато треба волети
    и бити вољен у сваком тренутку, током овог кратког и несавршеног живота. Прво бих
    требало да научим себе...

    Лејла Имамовић, 1/1
    Večnost je čista sadašnjost.

  11. #131
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Све било је музика

    Љубав ће се моја остварити, када се будеш препознао у мом стиху, у мом тону... када
    схватиш да си ме сломио, окидањем жица гитаре...попео ме високо на завидне висине.
    И ту застанем, удахнем дубоко, па пожелим да се нађем у твојим рукама. Сањам да...
    прелазиш прстима по мом врату, нежно додирујеш моје тело, певушиш песму, само
    за моје уши... Ја сам твој спас, твој најбољи пријатељ. А онда се пробудим и схватим
    да не могу себе заблудом лечити, али могу желети. А ја, ја бих желела да сам твоја
    гитара. Слушам у позадини твоју песму. Одакле та музика долази? То само ја чујем,
    то је само наше, ту музику производи оркестар наше љубави. То је снага коју ми
    шаљеш, да не бих умрла у тишини... А када избледим оставићу ти анђеле, мој
    глас, моју песму...да певамо заједно, да се чујемо преко свих мора и планина, преко
    свих брда и долина.... Тада ћеш схватити да си ме волео, загрљен мојом песмом
    полетећеш високо до мене, на други крај васионе.

    Маја Лукић, 2/2
    Večnost je čista sadašnjost.

  12. #132
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Размишљања... и хтења

    Ова тема није могла доћи у бољем тренутку. У последње време много размишљам
    о животу, шта је значај, због чега живимо?
    Као што почетак теме гласи: живот јесте несхватљиво чудо. Како и када ћемо да
    продремо до највећих тајни живота, нико не зна. Да ли је то уопште могуће? Која је сврха
    живљења када би све знали? По мом мишљењу ми смо створени и живимо
    са неким задатком, па добро, не задатком, него сном и тежимо да испунимо тај
    сан. Ттај сан називам Личном легендом ( П. Куељо „Алхемичар“). Верујем да многи
    људи губе своју Личну легенду веома брзо. Сви ми сматрамо да је живот хладан и
    бездушан, али верујем да нам Бог намерно поставља препреке и замке кроз
    живот из два разлога: први је Лична легенда, а други разлог је да би ценили добро
    живота. Да није добра, не би знали шта је зло. Да није зла, не би знали шта је
    добро. Постоји и постојаће увек равнотежа. Запитао би се неко: зашто морам бити
    добар и поштен током целог шивота када ћу на крају да умрем? Због чега? Тбог кога?
    а се исто тако питам! Али када сам видео део живота као што су љубав,
    родитељство, другарство, Лична легенда...?
    Мислим да људи некад превише озбиљно схвате живот, а некад превише олако.
    Када би сви мало сели, запитали се о животу, можда би тад било другачије...
    Добро ће увек владати, а зла ће увек бити. Ми смо само тачкица на радару, мрав
    у мравињаку, зрно песка у пустињи...али, да није тачкице, не би било радара, да
    није мрава не би постојао мравиљак, да није зрна песка, не би постојала пустиња.
    Сви смо заначајни овом свету, и када би схватили, ценили бисмо живот више.
    Људи су сви исти, али на другачији начин размишљају, другачије гледају на свет и
    наравно другачије изграђују своју индивидуалност.

    Младен Кесић, 405
    Večnost je čista sadašnjost.

  13. #133
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Размишљања... и хтења


    Живот је несхватљиво чудо, прожет борбом добра и зла, како је рекао Миодраг Павловић
    Живот је највећа мистерија космоса, прва авантура за свакога од нас, за неког казна, за
    неког највећи могућ благослов.
    Живети, значи радовати се, патити, желети, волети, мрзети и праштати. Живот је веома тежак,
    али и препун избора! Иако су нас учили у школи, аи наши родитељи, да треба бити поштен и частан,
    многи то нису, него гледају да на било који, и веома нечастан начин дођу до жељеног циља. Сад сам
    одрастао и полако схватам свет.током свог детињства доживео сам много неправди, али не губим наду у
    боље сутра. На вестима и преко штампе сазнајем о свакаквим трагедијама, о издаји, превари, људској
    пакости, али и о невероватној људској милости, великом хуманизму, разном несебичним делима и
    љубави и често се запитам шта значи живети? Живот је невероватно бојно поље између
    сила добра и зла, свакоме од нас се дешавају разне лоше и добре ствари. Признајем, асложићете се и ви,
    да зло тренутно влада светом, али тек понека честица добра, то неко добро дело, буди у нама заборављену
    истину, да је живот леп плод љубави, да је то пут који свако од нас прође, авантура коју ће памтити
    наши потомци.
    Да бисмо били успешни у животу, морамо бити упорни, али не смемо окаљати свој образ, а
    успели смо ако живимо кроз наша дела. Треба имати у виду да је свако од нас борац, ратник својих идеала
    и да је наша дужност да свет нашој деци оставимо бољи, да их изведемо на прави пут, јер је живот
    вечита борба између добра и зла.

    Мирослав Стрицки, 401
    Večnost je čista sadašnjost.

  14. #134
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Анђели и демони

    Ово дело представља светски бестселер америчког писца Дена Брауна који је због
    својих жустрих критика упућених католичкој цркви оштро осуђиван од исте.
    Покушавајући да кроз ово дело докаже да је настајање универзума могуће и без
    бога, Браун је имао помоћ великих светских институција као што је CERN, највећи
    светски истраживачки центар.
    Радња дела се одвија у 4 града кроз које Роберт Ленгдон познати симболог и
    главни лик овог дела, пролази током само једног дана. Њега једне ноћи буди
    звук телефона и он сазнаје да се догодило убиство за које је наводно одговорно
    древно братство научника прогнано од цркве почетком ХVII века под називом ‘’
    Илуминати, за које је Роберт веровао да више не постоје. Након што прекида везу
    стиже му факс на којем се види беживотно тело непознатог човека чије
    груди су биле жигосане перфектно симетричним натписо ‘’Илуминати’’. Тада већ
    потрешен он одлеће у Женеву савременом летелицом CERN-a коју му је послао сам
    директор Максимилиан Колер чији је глас чуо преко телефона. Упознавши се са
    њим Колер га је повео до стана Леонарда Ветре, брилијантног научника чије је
    тело видео факсу. Максимилиан му је објаснио да су он и његова ћерка Виторина
    радили на стварању антиматерије која има огромну енергетску вредност (један
    грам антиматерије има снагу много већу од атомске бомбе). Када је Виторина стигла
    откривају даје највећа честица анти материје украдена и да имају времена до
    поноћи да је пронађу. Колер добија информацију да се анти материја налази у
    Ватикану.
    Večnost je čista sadašnjost.

  15. #135
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Тада Ленгдон и Виторина одлазе у Ватикан а Колер због здравствених
    проблема остаје у Женеви. У Ватикану сазнају да су нестала 4 кардинала а да
    се на тај дан бира нови папа. Непознати саговорник им јавља да ће бити убијени на
    сваки сат времена у неким од цркава Рима. Коморник Вертруска им дозвољава да
    претраже архиву и налазе књигу у којој је скривена мапа илуминатског пута
    просветитеља. Успевају да пронађу те цркве, али им убица за мало измиче,
    заробљава Виторину и одводи је у древно састајалиште Илумината. Тамо их
    проналази Ленгдон и заједно убијају Хашишанина, који је убијао кардинале и
    жигосао их дневним симболима. Кроз тајни тунел ‘’Il pasato’’ долазе до Ватикана где
    сазнају да је Колер жигосао коморника. Колер на самрти даје касету Ленгдону, на
    којој се види да је Коморник сам себе жигосао и наредио убиство кардинала, а сам
    је убио Леонарда Ветру. Носећи коморника у болницу, препуним тргом св. Петра он
    устаје и одлази до гробнице св. Петра где налази антиматерију, улази у хеликоптер
    са Ленгдоном. Далеко изнад Ватикана коморник искаче падобраном, и оставља
    Ленгдона са антиматеријом и без падобрана. Роберт искаче и уз помоћ платна
    успева да ублажи пад у Тибар. Након што се освестио одлази у Ватикан и
    обелодањује снимак пред кардиналима. Сазнајући то коморник се жив спаљује
    пред свима. Изабрира се нови папа, а Ленгдон и Виторина почињу заједнички
    живот.
    Večnost je čista sadašnjost.

  16. #136
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Читајући ово дело покушавао сам да предвидим шта ће се даље одвијати, али
    писац ме је стално терао да одбацујем могућа решења једна за другим.
    Једноставно је немогуће предвидити шта ће се десити кад окренем страницу.
    Трансформација коју писац показује навело ме је да се запитам да ли је стварно
    све сам писао, и одакле му толико надахнуће. Једног тренутка сам сигуран да је
    писац атеиста, а већ у следећем ми се чини да читам папину аутобиографију.
    Можда му је било то разумевање ‘’противника помогло да добије теорије старе
    вековима. Равнодушност је нешто што нико неће осетити читајући ово дело, па чак
    и највећи варници ће се запитати шта је истина. Емоције које навиру су ме држале
    чврсто држале ‘’ закованог ‘’ за књигу, и кад сам помислио да престанем да читам
    пробудила се знатижеља и књига се опет налазила у мојим рукама. Нисам веровао
    да књига може да подигне адреналин, да ме у толикој мери обузме и удаљи од
    стварног света око мене. Као да време стоји.
    Ако вас занима вечити раздор добра и зла, религиозности и атеизма, пакла или
    раја. Прочитајте ‘’Анђеле и демоне’’ јер свакако нећете протраћити време.

    Немања Воркапић 3/6
    Večnost je čista sadašnjost.

  17. #137
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    Мотиви пролазности живота у поезији песника

    Мотиви типа усамљености, очаја, виђења нова, мотиви смрти и пролазности живота, главна су
    подршка песницима при писању поезије. На основу тих мотива, наши песници, Алекса Шантић, Јован
    Дучић, Милан Ракић покушали су што више да нам приближе различите теме из песама „Претпразничко
    вече” , „Јабланови”, „Искрена песма” и „Долап”. Усамљеност и очај песника у песми
    „Претпразничко вече” у мени буди велику жељу за даљим разоткривањем његових осећања. Ту
    усамљеност песник описује на јако леп начин, иако нико не би пожелео да се осећа као тај момак. Светла
    из кандила, звук старог сата, пуцкетање пећи, само су неки од детаља који на кратко одвлаче мисли али
    ипак, то му не представља велики проблем да се опет увуче у себе и размишља о прошлости. Како песник
    каже , њему време неосетно тече и тако представља још један вид затворености. Присећа се среће из
    прошлости и дружења са осталом децом, мисли на оца и мајку. Присећа се звука алке на вратима који све
    у кући подиже на ноге и, како он каже, у њима буди невероватну радост. И све те мисли, драга лица и мили
    догађаји, крију се далеко у прошлости и песниково срце чине празним. У тој заблуди често се запита да
    ли сања или је, ипак, све то јава.
    Ја знам да је то виђење снова јер замишљене птице које му педстављају породицу, кроз песму му
    говоре да оне здружују душе свих људи, па чак и оне мртве са живима. Звук сата враћа га у стварност, он
    “склапа очи и од среће плаче“.
    Исти вид усамљености осећа се и у песми „Јабланови”, али овог пута усамљена и очајна особа
    чуди се јаблановима који му изгледају суморно и како он каже,”чудно шуме“. Није ни чудо што се тако осећа
    кад говори да се боји сам своје сенке. „Искрена песма” представља негацију
    љубави човека према жени. Човек прижељкује да остане сам јер мисли да ће у тој самоћи пронаћи
    свој мир. Понижава жену речима „бедна жено” , ,,ја у теби волим себе сама”. Помињући „заспале њиве”
    покушава да јој објасни нестанак његових осећања и пролазност живота.
    „Долап” је типичан приказ тешког живота једног човека који је био пун снаге и воље. Тешила га
    је нада да ће бити боље ал’ ропство које га је задесило довело је до тога да га други жале. Он је био свестан
    својих последица али други то нису могли да прихвате јер мука која је њега снашла више је болела њих
    него њега. И баш због тога што он то не заслужује прижељкују и теше га речима да ће му за награду
    „небо дати мрачну, добру раку и вечити мир.”
    У суштини, мотив пролазности живота био је главни ослонац за стварање овако искрених, помало
    болних песама које су наши песници на различите начине приказали.

    Мирослав Миличевић 301
    Večnost je čista sadašnjost.

  18. #138
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    НЕПРЕБОЛНА ЉУБАВ ЛАЗЕ КОСТИЋА

    Лаза Костић је романтичар али по оном што је српској поезији донео, он је и зачетник српског
    модерног песништва. Рођен у Ковиљу 1842. године. ‘’Santa Maria della salute’’ написана је 1909. године. Да
    бисте ову песму доживели требало би да се подсетимо интимне драме кроз коју је Лаза Костић пролазио.
    Лаза Костић је ову песму чувао у себи док није добила потпуни сјај. Основни мотиви су лепота
    и љубав. На почетку песник тражи опроштај од мајке, тражи опрост од Госпе. Усхићен лепотом цркве он
    жали за све речи које је изговорио против цркве. После овог долази до заокрета и писац почиње да исповеда
    своју душу. Ленка је за њега као ‘‘златно воће’’, његова унутрашња милина. Изговара хвалоспеве за
    њену лепоту, диви се њеној личности. Она је његово просветљење, његова вила. Ту се стварају проблеми,
    јер су се његова старост и њена младост нашли у време кад једно искључује друго. Код песника се
    ствара сукоб између разума и срца. Разум побеђује љубав и страст. Када је песник опевао своју љубавну
    катаклизму, враћа се асоцијацијама на цркву и нешто свето. Он у том храму види свој храм успомена. Преко
    храма се успоставља веза са Ленком. Његов сан се све више приближава јави. Постоје само она, само сан и
    она у њему. Осећа да су све ближи и ближи. Његова љубав је космичка, небеска и пространа. Он се радује
    рају и узвишеној љубав са Ленком.
    Лаза Костић је песник слободног духа, широких схватања и мисаоности. Кроз своје песме
    прожима страст, љубав, надахнуће. Уводи нас у фантазију у осећања зрелих људи. Због тога је и данас
    актуелан и зато његове песме буде она најфинија осећања, зрелост, љубав која краси двоје заљубљених
    и њихову везу.

    Борис Пуђа, 2/4
    Večnost je čista sadašnjost.

  19. #139
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    „ЖУТИ ЛИСТ“ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
    (КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ)


    Бранко Радичевић потиче из чиновничке породице, коју је пратила
    тада, неизлечива болест, туберкулоза, и покосила Бранкову мајку, брата и
    сестру. Бранко умире у двадесет и деветој години живота. Сахрањен је у Бечу,
    а кости су му пренесене на Фрушку Гору и сахрањене на Стражилову изнад
    Сремских Карловаца, 1883. године. Ту је подигнут и скроман споменик са
    урезаним епитафом: „Млого хтео, млого започео, час умрли њега је понео“.
    Песма „Кад млидијах умрети“ настала је у исто време када и поема „Туга и
    опомена“ (1845), али није објављена у првој књизи песама (1847). Тема
    песме је мисао о смрти и мотив растанка са животом.
    Ова заокупљеност растанком живота није песничка проза, мотив је проистекао из
    породичне трагедије. Песма настаје након смрти мајке, сестре и брата Стевана
    1845. године. Све то је условило, да песника обузме предосећање смрти. У првој
    целини се налазе две песничке слике које се налазе у напоредном
    односу. Једно означава природу, оно што је изнад лирског субјекта. То је слика
    природе и умирања, лисје жути, губи животне сокове, постаје безживотно и пада
    – мртво је. Друга целина слика стање у коме се налази лирски субјекат. Сада је
    успостављен паралелизам стања природе и стања песника. У природи је умирање
    и нестајање живота, а лирски субјекат је сломљен болешћу. Ритам ових стихова
    одражава слабост тела, спори дах болесног човека, лагано нестајање снаге.
    Све то појачава предосећање смрти и води закључку: „Дође доба да идем у
    гроба“. Тај закључак подстиче песника да се врати у прошлост свога живота и
    поново сагледа све оно што је било лепо и вољено. Песник се опрашта од зоре,
    света, данка. Светлост и живот су права тема певања Бранка Радичевића. Он не
    пева о ноћи, тами мраку као темама. Он је окренут светлости и животу, јер живот
    изузетно воли. У његовој поезији има тужних тонова који су проистекли из животне
    трагедије, али нема песимизма. У трећој поетској целини он се опрашта од
    стваралаштва. Опрашта се од својих песама, које доживљава као своју децу.
    Хтео је да „дугу са неба свуче“, да их „дугом шареном обуче“, да их „накити“
    најсјајнијим звездама, да их „обасја“ сунчевим лучама. Али, “Све нестаде што вам
    дати справља у траљама отац вас оставља!.“

    Милосав Батало, 2/2
    Večnost je čista sadašnjost.

  20. #140
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

    МОТИВ СМРТИ И СТРАХ ОД СМРТИ У
    ‘‘ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ МРТВИХ’’


    Немојте веровати у њега, јер он не постоји! Његова чуда нису чуда, то су само
    илузије! Саопштава Симон чудотворац у овом делу. Објашњавају да ОН као такав
    не постоји, да су многе душе страдале од стране оних који, слепо верују. Пећина,
    вода која капље по стенама, стварајући туп заглушујући звук, тама и хладноћа,
    самоћа и крај. Страх који ови елементи стварају језивији је од било чега што
    људски ум може да замисли. Смртничка укоченост, тренуци када сте још увек
    свесни себе, а опет већ мртви и непостојећи као особа, отац, мајка сестра, брат...
    као неко ко је годинама живео и сваког јутра устајао сасвим свестан себе.
    Загробни живот, каквим га приказује црква, наишло је на осуду у делу
    ‘‘Енциклопедија мртвих’’. Објашњено је да за нама остају наша дела, деца, али опет
    то нисмо ми. На фотографијама, забележени смо у делићу тренутка, а већ следећег
    нисмо ту. Сећају нас се као нешто што је било, волело и живело, али не као,
    некога што јесте, тренутно или треба да буде. Симон Чудотворац, верујући у то да
    је ‘‘он’’, Бог, само измишљотина, умире у делу да би доказао то што говори. У њему
    не може да се наслути страх од смрти, али наравно, он мора постојати. Мотив
    смрти се провлачи кроз све приче у делу, поткрепљујући га бедом, тугом,
    опраштањем, болом и кајањем, јер се није све учинило. Тек када одемо, неко ће
    се сетити и рећи: ‘Ех, само да сам.... док је живео’’ или живела. Најлепше речи, оне
    из срца долазе : -Када највише боли и -Када је касно!
    Кроз дело се провлачи доза самосвести оних који више нису међу нама, нејасно, а
    ипак чврсто и лагано круже око нас. Бар , једном је свако од нас, на врату
    осетило онај топли удар ветра. Наравно! Говоримо о оном са чиме природа нема
    везе. Налет топлине и језе, када сте сигурни да сте сами у просторији, али
    се ипак осврнете око себе, јер просто знате, да је ту још неко. Као ‘‘неуморни
    спавачи’’ , бићемо укочени и мирни, када за то дође време. Осврнућемо се око
    себе, бити сигурни да долазе по нас и гледаћемо светлост, а онда следећег трена,
    око нас само тама и тишина испретлетане у утроби земље, далеко од погледа оних
    који тек долазе за нама...
    Веровати, значи живети. Док верујемо- живимо, а када престанемо да верујемо,
    остаје нам надање. Кажу да нада умире последња...

    Саша Тркуља, 4/4
    Večnost je čista sadašnjost.

Stranica 7 od 14 PrviPrvi ... 56789 ... ZadnjaZadnja

Slične teme

  1. Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola, od V do VIII
    Od kojica u forumu Kutak za studente i školarce
    Odgovora: 345
    Poslednja poruka: 12-03-2021, 22:47
  2. Sastavi iz srpskog jezika
    Od kojica u forumu Kutak za studente i školarce
    Odgovora: 86
    Poslednja poruka: 29-09-2020, 00:42
  3. Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola, od I do IV
    Od kojica u forumu Kutak za studente i školarce
    Odgovora: 83
    Poslednja poruka: 31-01-2019, 18:38
  4. Test iz srpskog jezika............
    Od mmmmm u forumu Književnost
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 08-04-2013, 19:31
  5. Teme iz srpskog jezika...:D
    Od kobran u forumu Srpski književni izraz
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 19-02-2011, 20:35

Članovi koji su pročitali ovu temu: 6

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •