Stranica 1 od 3 123 ZadnjaZadnja
Pokazuje rezultate 1 do 20 od 45

Tema: Епске песме ускочког циклуса

  1. #1
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Епске песме ускочког циклуса

    Naziv uskoci dobili su oni ljudi koji posle pada Bosne (1463) i Hercegovine (1482) nisu
    hteli da ostanu pod turskom vlašću, nego su prebegli u Hrvatsku i Slavoniju. U početku
    oni su se zvali prebezi i činili su posadu pograničnih tvrđava. Naročito su se istakli oni
    koji su pod kapetanom Petrom Kružićem branili Klis od Turaka. Kad je Klis pao (1537), oni
    su se preselili u Senj i „poneli tamo i ime uskoka". U Senju njihov broj su uvećali venturini
    (begunci iz mletačke Dalmacije). Od oružja su imali pušku, sekiru, handžar. Borili su se
    hrabro na moru i na suvu. {„Živeći u Senju", – kaže P. Popović – „imajući platu od koje
    se nije moglo živeti (neki od njih, tzv. „venturini", nisu imali nikakve plate), a štićeni od
    svoga ćesarskog komesara senjskog kapetana, uskoci su često činili upade u obližnje
    turske krajeve, pljačkali što stignu i vraćali se s plenom u svoj grad. Oni su činili i veće
    ekspedicije. Predvođeni svojim vojvodama, po pet-šest stotina strašnih i veštih uskoka,
    sa svojim kapama s perima, a sa puškama a i tamburama u rukama, pustili bi se u širokim
    barkama na more, izašli iz Senja kroz morlački kanal na debelo more; sišli bi do Zadra,
    Šibenika, Skradina, Drača, Hvara, dubrovačkog zemljišta, Hercegovine i Trebinja, plenili
    bi hiljadama komada stoke, robili stotinama ljudi i žena, činili bi otmice devojaka koje bi
    za se venčavali, katkada bi prosto kao pravi gusari pljačkali trgovačke i druge brodove;
    tukli bi se, toga radi, s Turcima, s mletačkim vlastima koje su ih naročito gonile, i često
    u vrlo rđavim položajima i skoro sasvim uhvaćeni, izvukli bi se opet lukavstvom ili
    drskošću, i bez velikih šteta vraćali se doma."}
    Večnost je čista sadašnjost.

  2. #2
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Do polovine XVI veka u svojim pohodima na Turke bili su pomagani od Mlečića. Od toga
    vremena, posle tursko-mletačkog izmirenja, nastala su dugotrajna neprijateljstva između
    uskoka i Mlečića. Ona su dostigla vrhunac krajem XVI i početkom XVII veka. Tada je
    nastala i izreka: „Bog vas čuvao senjske ruke!"

    Sami Mlečići nisu bili u stanju da iziđu na kraj s uskocima, te su zatražili od austrijskog
    dvora da se uskoci „uklone iz Primorja, a barke njihove da se spale". Uskoci su više
    godina hrabro odolevali zajedničkom mletačko-austrijskom pritisku: bili nasilno iseljavani
    iz Senja i opet se vraćali u njega. Najposle su se neprijateljstva pretvorila u uskočki rat (
    1615 –1617). „U tom ratu" – kaže Prelog – „doprli su uskoci do samih Mletaka, a glavno
    bojište bilo je oko Gorice i Gradiške na Soči. Mirom u Madridu (septembra 1617) obvezao
    se nadvojvoda Ferdinand da će uskoke ukloniti iz Senja u unutrašnjost, lađe im spaliti, a
    u Senj smestiti nemačku posadu. I doista su uskoci bili razmešteni u krajeve oko Otočca
    i po Žumberku. Tu ih je skoro nestalo među ostalim stanovništvom."
    Večnost je čista sadašnjost.

  3. #3
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Delo senjskih uskoka nastavili su u sredini i na kraju XVII veka kotarski i primorski uskoci.
    To su ljudi koji su iz Bosne i Hercegovine – zbog teškog života pod Turcima – uskočili na
    mletačko zemljište i uzeli vidno učešće u dva mletačko-turska rata: u kandijskom (1645 –
    1669) i morejskom (1684 –1699). Mletačka Republika „što nije dozvoljavala Austriji –
    činila je sama". Na njen poziv, već 1646. godine prešla je na njeno zemljište prva grupa
    Vlaha. Iduće, 1647. godine prešle su nove grupe i ubrzo učestvovale u odbrani Šibenika
    od turskog napada. Godine 1648. kotarski uskoci imali su čitav niz okršaja sa Turcima:
    kod Udbine, kod Ribnika (gde su poginuli pop Šorić i Petar Smiljanić), na Zečevu (gde je
    poginuo Vuk Mandušić). Nekolike naredne godine bile su ispunjene sitnijim čarkama.
    Večnost je čista sadašnjost.

  4. #4
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Od 1653. do kraja kandijskog rata odigrale su se mnoge žestoke borbe: kod Knina,
    Glamoča, Udbine (gde je, 1654, poginuo Ilija Smiljanić, sin Petra Smiljanića), kod
    Bribirskog Potoka. Period mira od 1671. do 1683. godine uskocima je vrlo teško pao jer
    su bili željni sukoba s Turcima. I pre nego što je izbio novi mletačko-turski rat, neki od
    ovih neukrotivih buntovnika (među kojima se najviše istakao Ilija Mitrović, brat Stojana
    Jankovića) obnovili su neprekidne borbe s Turcima (1683). Od 1684, kad je počeo
    morejski rat, u tim borbama učestvovali su svi kotarski uskoci. Do kraja ovog rata oni su
    imali niz sukoba sa Turcima: kod Knina, Glamoča, Sinja, Livna, Duvna (gde je, 1687,
    poginuo Stojan Janković) i na drugim mestima. – U XVIII veku „jenjava i prestaje rad
    kotarskih uskoka".
    Večnost je čista sadašnjost.

  5. #5
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    U mletačkoj službi uskocima je bilo bolje nego u austrijskoj: dobijali su razna odlikovanja i
    visoke mesečne plate. „Zato će kotarski serdari, oslobođavajući Dalmaciju, pripojiti je ne
    Austriji, kako su hteli Senjani, nego Veneciji, i tako produžiti već polumrtvoj mletačkoj
    državi gospodstvo na Jadranu više od jednog veka." Ali, uprkos ovakvim uskočkim
    zaslugama, mletačka država – kad god joj je to bilo potrebno – sputavala je uskočke
    akcije. Kad je njoj išao u račun mir s Turcima, tražila je i od uskoka da budu mirni,
    zabranjivala im je čak i pojedinačne megdane s Turcima (1651. i 1660. godine). U
    hrabrosti uskoci nisu zaostajali za hajducima. Oni su i sami bili – kako je u jednoj prilici
    tačno rečeno – „hajduci naročite vrste". Od pravih hajduka razlikovali su se poglavito po
    tome što nisu živeli u šumi ili kod jataka, nego kod svojih kuća, u krugu svojih porodica
    (u Senju, Zadru i drugde), odakle su preduzimali dalje ili bliže pohode na Turke.
    Večnost je čista sadašnjost.

  6. #6
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Sem toga, njihovi odredi najčešće su bili brojniji nego hajdučki i češće nego ovi borili su
    se na konjima i van busije – kao prava vojska. A kao i hajduci mnogo su pazili na ruho i
    na oružje. Kotarski serdari – kaže Hrabak – nosili su na glavi „visoku šubaru u obliku
    čalme ili, možda, i pravu čalmu. Iznad bele lanene košulje oblačio se prsnik od dve
    raznobojne tkanine. U sredini prsnika, sa prednje strane, nalazila su se dva reda toka,
    srebrnih i obično elipsastog oblika. Između toka bio je izvezen krst. Na prsnik se oblačilo
    suro japundže ili kabanica sa širokim okovratnikom i širokim rukavima opšivenim kožom.
    Niže prsnika široki kožni pojas, ćemeri, handžari, kubure i noževi. A zatim benevreke od
    domaćeg sukna ili štofa. Na nogama opanci. – Oružje su odlagali samo kad su ulazili u
    crkvu, spavali na domu ili se brijali. Iza pojasa su uvek pretile kubure, nadžak i noževi.
    Večnost je čista sadašnjost.

  7. #7
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Kubure su izgledale kao veliki pištolji ili male puške s lepo zaobljenim drškama. Noževi su
    bili dugački i pravi, sa vrhom koji je ukoso usečen na jednu stranu i sa drškom kao kuka.
    Puške su imale dugu cev i tanak kundak, gotovo kao i kubure, no samo duži. Oroz na
    pušci se visoko kočoperio gledajući drugaricu na drugom kraju cevi. Sablje i mačevi bili
    su široki, sablje krive, a mačevi pravi. Šaku je čuvala nakrsnica, koja je nekad mogla,
    isprepletena, izgledati kao prava korpa. Balčak i korice pri balčaku bili su često od
    srebra. I puške i sablje su ukrašavane. Mnoge kubure i puške imale su okove i vezove od
    zlata i srebra, u koje je umetano drago kamenje, sedef i merdžani. S oružja, kao i s kapa
    i čibuka, žene su prenosile vez na odela, pokrivače i jastuke, ili, obrnuto, valjda zato da
    bi ih se muževi stalno sećali. Sablje su imale „muhur", žig s inicijalima majstora-kovača ili
    onog kome sablja pripada, kao i s likom sveca-zaštitnika. Nekad bi na balčak đorde
    izrezali oko kao amajliju protiv uroka od zlih očiju; zenice tih očiju ponekad su bile dragi
    kamenovi".
    Večnost je čista sadašnjost.

  8. #8
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Pesme o uskocima, kao i pesme o hajducima, u stvari su „hronika u stihu". Narodni
    pesnik opevao je uskoke i njihove protivnike „kakvi su bili, ne dodajući, u osnovi, više
    nego što bi trebalo da se dobije epski kolorit". „Odelo njihovo i njihovih žena bilo je
    bogato i kićeno, kako se u pesmi opisuje, megdane su delili, zubima se klali, u četu
    hodili, bratimili se, jedan drugom sestre i kćeri otimali pa turčili ili pokrštavali, i uzimali za
    žene, kako je to u pesmi opevano." Ali shvatajući borbu protiv Turaka „kao jednu
    celinu", narodni pesnik – kako je to već istakao V. Čubrilović – „rad kotarskih i primorskih
    serdara u XVII veku uzima kao nastavak akcije senjskih uskoka" i, najčešće, stavlja u
    jedno isto vreme i Senjane i Kotarane.

    Među najviše opevane uskočke junake spadaju: Ivo Senković, Senjanin Tadija, Stojan
    Janković – ličnosti koje su poznate i istoriji.
    Večnost je čista sadašnjost.

  9. #9
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Sem njih, istoriji su poznati i Janko od Kotara, Vuk Mandušić, Ilija Smiljanić, Šarić
    Cvijan. – Janko od Kotara je istorijski Janko Mitrović. Rođen je oko 1614, u Kotarima (u
    selu Žegaru). Hrabro je vojevao protiv Turaka kao harambaša Morlaka (dalmatinskih
    seljaka). Godine 1647. odbranio je Šibenik od turske opsade. Za zasluge u ratu dobio je
    od mletačkih vlasti čin kapetana i zatim serdara (1656). Umro je 1659. godine od rana
    zadobivenih u borbi s Turcima. – Vuk Mandušić je bio jedan od najistaknutijih harambaša
    kotarskih uskoka. Vešt i hrabar ratnik, odlikovao se u više sukoba s Turcima. Poginuo je
    1648. kod tvrđave Zečeva (između Knina i Skradina). – Ilija Smiljanić je – posle smrti
    svoga oca Petra Smiljanića (1648) – kao starešina Bukovčana hrabro vojevao protiv
    Turaka i dobio od mletačkih vlasti čin serdara. Ubijen je iz zasede u planini Vučjaku 1654
    kad se vraćao (zajedno sa Jankom Mitrovićem) iz jednog pohoda na Liku i Krbavu. –
    Šarić Cvijan je bio harambaša šibenskih uskoka. Učestvovao je u više bojeva protiv
    Turaka, a 1666. organizovao je napad na Turke kod Obrovca na Cetini.
    Večnost je čista sadašnjost.

  10. #10
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Ivo Senković (ili Ivo Senjanin) je istorijski Ivan Vlatković, poglavica
    senjskih uskoka. „U vreme austro-turskog rata 1593-1606. on se" – kaže V. Čubrilović –
    „nadaleko pročuo sa svojim drugom Jurišom. Poslednjih godina XVI veka Ivan je jedan
    od najvećih senjskih vojvoda. Odlikovao se prilikom osvajanja Klisa 1596. i Petrinje 1597
    ." Godine 1602. bio je jedan od vođa pobune protiv Josifa Rabate, austrijskog
    izvanrednog komesara, koji se – potplaćen od Mlečića – „trudio ne da ukroti, nego da
    rastera uskoke". Posle Rabatine smrti Ivan i Juriša su još žešće četovali na suvu i gusarili
    na moru. Između ostalog, opljačkali su i popalili turski Skradin. Ali kad su se izmirile
    Austrija i Turska, 1606, austrijske vlasti su – naročito podsticane turskim i mletačkim
    tužbama – počele sve više da stežu uskoke. Ivan je ubrzo pao u zatvor (zajedno sa
    Jurišom), ali je uspeo da pobegne. Zatim se, 1610, izmirio s austrijskim vlastima
    obavezavši se da neće četovati i gusariti. Ali je već iduće godine „odveden u Karlovac,
    okovan u gvožđe i stavljen pred vojni sud. Bio je optužen za više dela: da je opljačkao
    gabelske Turke, zaplenio neku vunu i kordovan; njegovi „junaci" da su počinili nasilja u
    Hrvatskom primorju i, za najteže delo, da je sudelovao u napadu na državne lađe i
    stovarišta sa hranom". Od svih ovih optužaba Ivan je uspeo da se odbrani, „samo od
    jedne nije mogao: da je samovlasno uzimao hranu iz carskih lađa i stovarišta.
    Večnost je čista sadašnjost.

  11. #11
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Pođi, sine, pošo u dobri čas!
    Tamo, sine, dobre sreće bio!
    Bog te zdravo i mirno nosio,
    od dušmanske ruke zaklonio,
    grdne rane i ruke dušmanske!
    I krepka ti desna ruka bila!
    I oštra ti britka sablja bila!
    Slobodne ti oči na Turčina!
    Kad ti dođeš pod Ribnika bela,
    ti se nemoj poplašiti, sine!
    Oštro gledaj, a oštro besedi,
    oštro agu na mejdan zazivaj!

    To je ono Njegoševo mlado žito kome je vekovima dolazila žetva pre roka. Ivo Senković
    predstavlja našu mladost kroz vekove, koja je dorastala do konja i do bojna koplja – za
    neprestanu borbu. U šesnaestoj godini on nije zadrhtao od straha, i uspeo je da
    nadvlada agu od Ribnika i da nadmudri dva pašina sina. Osvetio je na taj način ne samo
    svoga oca nego i sve druge ljude koji su trpeli uvrede od Turaka. Njegovo mladalačko
    junaštvo je kroz vekove pozivalo ljude na herojske poduhvate, na borbu za odbranu
    ljudskog dostojanstva.
    Večnost je čista sadašnjost.

  12. #12
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    O Senjaninu Tadiji istorija ne zna mnogo. Svakako je to bio Tadija Petrović,
    savremenik Senjanina Iva, a postoji i pretpostavka da je to mogao biti i neki kotarski
    junak – Mandušićev sestrić Tadija ili koji drugi – s obzirom na to da su Turci nazivali
    Senjanima ne samo ljude iz Senja nego „sve hajduke i zločince bez razlike". Ali, kao u
    naknadu za to što ga istorija nedovoljno poznaje, pesme ga predstavljaju kao jednog od
    najvećih naših junaka. On je neustrašiv i strašan Turcima, staložen, povučen, mudar. On
    zna kakve su „muke u Turaka" i rešen je da ih svakoga časa podnese. Ko to ne može, s
    tim neće da druguje. Više voli nekoliko dobrih drugova nego nepouzdanu četu. Sposoban
    je da sam udari na čitavu vojsku, čak i onda kad mu se društvo uplaši i odustane od
    boja. On je svoje srce slobodio rečima:
    Večnost je čista sadašnjost.

  13. #13
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Što si mi se, srce, uplašilo?
    Jednom si se od majke rodilo,
    a drugom ćeš, srce, umrijeti.
    On je rekao svome ujaku:
    No ja s tobom drugovati neću
    kad si tako strašljiv među društvom.

    On je naredio da se živi oderu ovan i jarac – da bi pokazao razliku između junačkog i
    kukavičkog držanja na mukama. I nije se razmetao svojim podvizima. Kad su se začudile
    Senjanke devojke kako je sa dva druga pohvatao mnoge Turke, rekao je prosto i
    skromno: „To se srela sreća i nesreća". Suvišno je isticati kako je ovakav junak delovao
    na borbeno raspoloženje naroda.
    Večnost je čista sadašnjost.

  14. #14
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Stojan Janković je – kako se vidi iz istorijskih dokumenata – jedan od dvojice ili
    trojice najznamenitijih vođa kotarskih uskoka. Odlikovao se u mnogim borbama protiv
    Turaka za vreme dugotrajnog kandijskog rata. U jednoj od tih borbi (kod Obrovca, 1666)
    pao je u tursko ropstvo i proveo u Carigradu četrnaest meseci. Za ratne zasluge
    mletačke vlasti dale su mu visoko odlikovanje i imanje u Kotarima. U periodu mira između
    kandijskog i morejskog rata imao je zadatak da kao najistaknutiji uskočki starešina
    sprečava napade uskoka na Turke. Zato je jedno vreme – kad se njegov brat Ilija
    Mitrović odmetnuo od mletačkih vlasti i počeo na svoju ruku da ratuje protiv Turaka –
    bio interniran u Mlecima. Po izbijanju morejskog rata, s uspehom je predvodio kotarske
    uskoke i odlikovao se u nizu sukoba s Turcima. Poginuo je u napadu na Duvno 1687. – I
    u pesmama Stojan je veoma veliki junak, – kako ga sami Turci nazivaju – ljuta pod
    kamenom guja, stari megdandžija, koji je „dodijao caru i ćesaru, u Latinskoj kralju
    latinskome". Pod raskošnim ruhom i oružjem, smeđih do ramena brka, „neobičan junak
    pogledati", sin proslavljenog Janka od Kotara, on niče svuda kao iz zemlje i širi strah i
    trepet. Vezanih ruku, on je kadar da sedmoricu neprijatelja rastavi s dušom. Od
    njegovog daha „uz jelu se uzvijaju grane". Od njegove ruke gine znameniti turski junak
    Tale od Orašca.
    Večnost je čista sadašnjost.

  15. #15
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Kao i glavne uskočke junake, istorija poznaje i njihove glavne protivnike. Mustaj-beg
    Lički (Hurakalović) upravljao je Likom i imao sedište u Udbini u drugoj polovini XVII veka.
    Negde u to isto vreme Bojičić Alija bio je zapovednik tvrđave Zadvarja (u klisuri kod
    donje Cetine). Kuna Hasan-aga je bio zapovednik u Kninu, gde je i poginuo 1653. Hrnja
    Mustaf-aga (Mujo od Kladuše, Mustafa Hrnjica) i njegova braća takođe su istorijske
    ličnosti. „Otac Muja Hrnjice" – kaže Vodnik – „došao je s Fadil-pašom u Bosnu, pa se
    onda naselio u Kninu, gdje se oženio sestrom Hurem-age Kozlića. Poginuo je četujući po
    Kotarima i ostavio tri nejačka sina: Muja, Halila i Omera, te kćer Ajkunu. Hurem-aga kao
    daidža (ujak) uze siročad u zaštitu, a kad su odrasli, preseli ih u Veliku Kladušu, u
    bihaćku Krajinu.
    Večnost je čista sadašnjost.

  16. #16
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Prvi se pročuo kao junak Mujo Hrnjica. Bosanski beg-lerbeg Sarhoš Ibrahim-paša
    Memibegović sagradio mu, zavolevši ga, kamenu kulu u Velikoj Kladuši, i priveza uza to
    agaluk da straži na Krajini i da suzbija provale hrvatskih krajišnika. Mujo je bio buljubaša,
    tj. glavar straža u Kladuši. On je sa svojom braćom i Kladušanima četovao, činio zatrke,
    otimao djevojke, hvatao roblje, dijelio mejdane, te mu se ime pročulo po svoj hrvatskoj i
    turskoj Krajini. Muja Hrnjicu ubio je iz zasjede u Petrovoj gori pobratim mu poturica Meho
    Katarica; Omer je izgubio glavu panuvši kraj vrela Korenice u busiju Stojan-harambaše, a
    Halil pao je pod Banjalukom u četi krajišnika što su se, ocrnjeni pred sultanom, digli
    protiv Vuča-paše, pa bili od njega potučeni. Uz Halila pao je i Tale Ličanin, o kome inače
    pouzdano malo što znamo, iako je on jedan od najzanimljivijih junaka muslimanske
    narodne epike."
    Večnost je čista sadašnjost.

  17. #17
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Sa druge strane, neki istorijski neodređeni uskočki Junaci dobili su značajno mesto u
    pesmama. Takvi su, između ostalih, Komnen barjaktar i Vuk Anđelić. Komnen je junak
    neobičnih razmera, neustrašiv, nepobediv. Vuk Anđelić je – kako ga pesma prikazuje –
    „mrka brka, a krvava oka; kud pogleda okom rasiječe – kao munja iz mutna oblaka". On
    ide „od grada do grada", privlači se „od trna do trna" i „od grma do grma" – nečujan i
    nezadrživ kao vazduh. U tucačkim haljinama, sa drenovom batinom na ramenu i
    iskrpljenom torbom o batini, svestan da će se rđavo provesti svaki onaj koji se „sretne il'
    sustigne s njime", on oličava onu neobuzdanu narodnu snagu koja, slična nadošloj reci,
    uvek i u svakoj prilici – između straža, zaseda, tamnica – ume sebi da nađe puta.
    Večnost je čista sadašnjost.

  18. #18
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Možda su i ovi ljudi stvarno postojali – pod ovim ili pod nekim drugim imenom. A možda ih
    je narod i izmislio – u želji da proslavi što veći broj boraca za slobodu. U toku nekoliko
    stoleća neravne borbe sa Turcima, koji su bili i brojniji i bolje naoružani, narod je mogao
    da se pouzda samo u sopstvenu hrabrost. Njegovi povremeni saveznici (Austrija i
    Mletačka Republika) bili su mu to samo radi svojih interesa, kao što su mu često zbog
    svojih sebičnih ciljeva umeli biti i ljuti neprijatelji. U takvom položaju naši su preci morali
    postati svesni toga da samo svojim heroizmom i samopregorom mogu odbraniti svoje
    pravo na život. U stvaranju takve svesti uskočke pesme – kao i hajdučke, kao i pesme o
    starijim junacima, stvarnim i izmišljenim odigrale su neobično važnu ulogu. Nije slučajno
    to što je na našem jeziku ispevana krilatica: „Pesma nas je održala, njojzi hvala".
    Večnost je čista sadašnjost.

  19. #19
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    U vekovima ropstva slobodan život bio je moguć samo u uskočkim i hajdučkim družinama
    i u pesmi. Otuda je – kao zraci mađijskog sunca – prodirao u zemunice, u udžerice, u
    bedna staništa gladnih i neodevenih, u srca utučenih, u krv obespravljenih, i
    preobražavao robove u heroje. U tami robovanja raja je zamišljala i izmišljala svoje
    junake u sjajnom ruhu, pod blistavim oružjem, na besnim konjima, kao slobodne i pune
    ljude, i išla za tim svetlim uzorima – iz okršaja u okršaj, kroz oganj svakojakih muka,
    preko svojih i neprijateljskih leševa, padajući i opet se dižući ka jednom jedinom i
    neizrecivo dragom i ogromnom cilju: životu slobodnih ljudi. I zato su ove pesme
    slobodnim ljudima drage isto toliko koliko i njihova sloboda, i u svakoj svojoj reči sadrže
    opomenu da nema napora koji ne bi trebalo uložiti i trpljenja koja ne bi trebalo podneti
    radi očuvanja stečene slobode.
    Večnost je čista sadašnjost.

  20. #20
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Епске песме ускочког циклуса

    Иво Сењанин избавио побратима

    Вино пије Сењанине Иво
    Насред Сења града бијелога
    Су добрије шездесет Сењана
    На јадиње гувно Десанчића,
    Служи мајка Вида Десанчића
    Гологлава као мушка глава,
    Пошто су се понапили вина,
    Тада стара Иву бесједила:
    ''О Иване, сењски капетане,
    ''Ал' не знадеш, ал' за то не хајеш
    ''Ево има три године дана
    ''Од кад су је јади задесили,
    ''И сина јој Турци уфатили
    ''Из Малоша града бијелога,
    ''Метнули га на дно од тамнице,
    ''Да му не знам смрти ни живота.
    ''Него да ме разумијеш, Иво,
    ''Да си, Иво, ти ту запануо,
    ''Давно би те Виде избавио,
    Večnost je čista sadašnjost.

Stranica 1 od 3 123 ZadnjaZadnja

Slične teme

  1. Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 13-10-2012, 10:07
  2. Odgovora: 175
    Poslednja poruka: 02-07-2011, 12:07
  3. Народне лирске љубавне песме
    Od kojica u forumu Školska lektira
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 07-06-2011, 12:04
  4. Епске песме хајдучког циклуса
    Od kojica u forumu Školska lektira
    Odgovora: 66
    Poslednja poruka: 29-05-2011, 22:06
  5. Odgovora: 39
    Poslednja poruka: 29-05-2011, 20:23

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •