Stranica 3 od 4 PrviPrvi 1234 ZadnjaZadnja
Pokazuje rezultate 41 do 60 od 73

Tema: Иконе

  1. #41
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    nastavak:

    Od tada je prošlo mnogo vremena, gotovo sedam vekova, i bratija pamtijaše zapovest svoga duhovnog oca, prenoseći s kolena na koleno zaveštanje velikog Svetitelja. I zaista, početkom 13. veka, na svom hodočašću u Svetu Zemlju, dođe iz Srbije Sveti Sava, prvi Srpski Arhiepiskop i Čudotvorac, da poseti manastir Svetog Save Osvećenog kod Jerusalima.
    Kada je Arhiepiskop Sava prilazio kivotu u kome su počivale mošti sv. Save Osvećenog, igumanski žezal pade sa zida pred noge svetog Save Srpskog i pokoloni mu se, a ikona Bogorodice Mlekopitateljnice pokrenu se na svom postolju. Manastirska bratija najpre ćutaše, a potom kazaše proročanstvo Save Osvećenog, u neverici da se ono sada ostvaruje pred njima. Kad god je tih dana boravka u Lavri sveti Sava Srpski ulazio u manastirski hram, ova se scena ponavljala. Tek posle njegovog trećeg ulaska u hram, bratija mu saopšti zaveštanje duhovnog Praoca. Proročanstvo se, dakle, ostvarilo! Tada su, iz ljubavi i milošte prema Svetom Savi Srpskom, a po zaveštanju Prepodobnog Save Osvećenog, ikona Mlekopitateljnica i igumanski žezal poklonjeni Arhiepiskopu Srpskom, a uz njih još i poznata čudotvorna ikona Bogorodica zvana Trojeručica.
    Na svom povratnom putu iz Palestine u Srbiju, Sveti Arhiepiskop Sava otide prvo u Svetu Goru u svoj manastir Hilandar gde ostavi u neotuđivo nasleđe kao najlepši ukras čudotvornu ikonu Trojeručicu, a igumanski žezal ostavi u keliji zvanoj Molivdoklisja u Kareji (sada se čuva u Isposnici-Tipikarnici Sv. Save u Kareji). Čudotvornu ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice sveti Arhiepiskop Sava je postavio na ikonostas kelije Isposnice-Tipikarnice u Kareji, koju je posvetio Svetom Savi Osvećenom. Jedinstvena u pravoslavnom svetu Ikona Bogorodice Mlekopitateljnice predstavlja Mladenca Hrista kako, držan na rukama Bogorodice, sisa dojku na grudima Svete Bogomajke. Druga znamenitost, vezana za ovu čudotvornu Ikonu, jeste njeno mesto na ikonostasu, kraj Carskih Dveri. Mimo običaja naše Crkve, iz velike ljubavi prema Majci Božjoj, Sveti Sava je na ikonostasu postavio Mlekopitateljnicu kao prestolnu ikonu na desnu stranu, gde se prema kanonu Pravoslavne Crkve postavlja ikona Spasitelja Hrista, koju je zato postavio na levu stranu od Carskih Dveri. Ovakvih slučajeva ima još u Pravoslavlju.
    Ovoj Svetoj Ikoni Bogorodice Mlekopitateljnice mnogi blagočestivi pravoslavni hrišćani obraćaju se s verom i molitvom, i preko nje od Bogomajke i Gospoda dobijaju blagodatnu pomoć za spasenje. Naročito to čine pobožni poklonici kada dođu u Tipikarnicu-Isposnicu Svetog Save u Kareji.
    Neka je Presveta Bogomajka Mlekopitateljnica na pomoći svima, naročito srpskoj deci i majkama.

    Otac Nikodim Hilandarac
    где си пошла с крмељиве очи

  2. #42
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Ako se za sliku može reću da je prozor u okolni svet, onda se za ikonu može reći da je ona prozor u svet nevidljivog. Ona ne prikazuje ono što je uobičajeno za čoveka u svakidašnjici već nam javlja Carstvo budućeg veka. Ikona je u početku slikana sa tačke gledišta večnosti, prikazujući drugi svet, novo nebo i novu zemlju, gde je već završena pobeda Hrista - pobeda dobra nad zlom, života nad smrću. Zato ikonama ne odgovra realisički ili, tačnije, naturalistički način prenošenja. Jezik ikone jesu simvoli i znaci u kojima se nazire način Carstva koje dolazi. Slikanje je ispočetka zamišljeno simvolično: po predanju, prvi ikonopisac je bio Sveti Jevanđelist i Apostol Luka i, shodno tom predanju, on je prikazivao ne ono što je video (Bogorodicu i Hrista sa 30 godina), nego pojavu Presvete Djeve Marije sa Bogomladencem.



    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  3. #43
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Utvrđeni simvolični likovi, počevši od najstarijih, postavljani su u bliže određeni prostor (nikako u drugi ili daljni plan). Crkva uči - Nebo je blizu nas. Osim toga što je Uzvišeni svet blizu, on nam je otvoren: obično se likovi na ikoni slikaju frontalno i, čak i ako su okrenuti jedan prema drugom, mi ne vidimo svece iz profila nego okrenute prema nama za tri četvrtine kruga. U profilu se pokazuju ili negativni likovi (na primer Juda u sceni ''Zarobljavanje Hrista od strane stražara''), ili sporedni koji nisu sveti (na primer, žene koje kupaju Mladenca na ikoni Hristovog Rođenja).

    Ikona ne prikazuje fragment uzvišenog sveta nego saopštava ispunjenost života, tj. javlja punoću pogleda na svet. Prikazi retko i neznatno izlaze na polja: prikazivanje je završeno i njega jednostavno ne treba proširivati kao impresionističku sliku - skoro da je slučajan komadić ovdašnjeg sveta. Ikona je večnost i zato je u njoj sve drugačije, drugi prostor i vreme. Logika zemaljskog sveta se ne rasprostire na ikonu, prostorni alogizmi i obrnuta perspektiva to naglašavaju. Istraživači ikone su mnogo pisali o obrnutoj perspektivi, o tom svejevrsnom građenju prostranstva na ikonama u kome ne postoji jedna tačka horizonta gde se spajaju sve tačke, a predmeti se ne smanjuju nego se uvećavaju sa udaljavanjem od našeg oka. Naziv tog načina uslovno je i nastao po analogiji sa pravom perspektivom na osnovu koje se stvara realna slika. Jedina tačka presecanja linije ikone - geomterijskih i smisaonih - može biti ona u kojoj se nalazi onaj koji se moli: prostranstvo ikone kao da se širi i otvara oko njega, uvlačeći ga u unutrašnjost sveta ikona, i zato svi predmeti izgledaju rašireni; oni se vide sa tri, pa čak i sa četiri strane.

    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  4. #44
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    U ikoni se nalaze događaji koji su se desili u različito vreme i na različitim mestima. Ako pogledamo ikonu Rođenja Hristovog videćemo da je prikazana pećina sa Mladencem Hristom u jaslama i Bogorodicom koja leži pored; sa anđelima koji nose radosnu vest i pastirima koji od njih to slušaju; sa mudracima koji idu preko planina za vitlejemskom zvezdom; pravedni Josif i kupanje Mladenca.



    Svi događaji vezani za rođenje skupljeni su u jedan prostor, koji liči na smotuljak koji otvara naše oči. Taj smotuljak se odmotava i u vremenu, u jednom događaju otvarajući lik drugog. Ikona Rođenja Hristovog prikazuje početak zemljaskog puta Spasitelja, ali se u njoj nazire i njegov kraj. Ako se zagledamo u lik Bogomladenca Hrista onda ćemo na tamnoj pozadini pećine videti da jasle podsećaju na grob, a mladenčeve pelene na pogrebni pokrov. Ikonopisac kao da nam govori: sada se Spasitelj rodio i leži u jasalama, ali On će biti položen u grob u drugoj pećini, prihvativši smrt radi iskupljenja naših grehova.

    Anđeo, koji je stajao pored pećine, u tom smislu se smatra za vesnika ne samo Rođenja nego i vesnikom Vaskrsenja. Tako ikonopisac spaja početak i kraj Hristovog zemaljskog života. Ikona prikazuje svetlost i ne prikazuje tamu, tela ne bacaju senke, u njoj nema noći, a dan večno traje. U tradicionalnoj (predanjskoj) ikoni nije moguć efekat svetlosti, pri kome je samo jedna strana osveteljena, a suprotna ostaje u senci, jer božanska (nematerijalna) svetlost osvetljava sve.

    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  5. #45
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Svetitelji se na ikoni prikazuju sa tačke gledišta večnosti.



    Oni koji žive na nebu nemaju nikakvih nedostataka, duhovnih i telesnih, jer su oduhotvoreni. Ali, to kretanje od materije prema duhu - nikada nije dovodilo do iščezavanja telesnog principa u ikoni, prema apstrakciji, u kojoj simboli i znaci postoje bez antropomorfnih oblika. To bi označilo izlaženje izvan granica hristologije. Pravoslavna ikona stoji na temelju vere u ovaploćenje Sina Božijeg, koji ne samo da ne negira telo, nego ga osvetljava i pridaje mu nov, još veći značaj. Hrišćanstvo je usitinu našlo srednji put između dve krajnosti - među kultom tela i njegovim odbacivanjem - u posvećivanju i preobraženju tela. Apostol Pavle piše: ''Ili ne znate da je tijelo vaše hram Svetog Duha koji je u vama, kojega imate od Boga i niste svoji?'' (1. Kor. 6, 19). Istina, na drugom mestu apostol podseća: ''A ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da preizoblje sile bude od Boga, a ne od nas'' (2. Kor. 4, 7). Ikona daje vidljivo prikazivanje i jedne i druge teze, prikazujući svetitelje u novom preobraženom telu, koje liči na hram ili posudu, i nosi dragoceni sadržaj. Tela svetitelja nemaju težinu; ona jedva dotiču zemlju; ona su krhka i nematerijalna. Crkva, slaveći svetitelja, u njima vidi ljude, koji su udostojeni da se nađu tamo ''gde nema bolesti, tuge i uzdisanja''. Prikazivanje patnji i bolesti može da se nađe samo na pečatima koji govore o žitijama ovoga ili onoga svetitelja, i to prema strogo utvrđenom pravilu bez bilo čega naturalističkog.

    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  6. #46
    Registrovani Član
    Zazijavalo avatar
    Status : Zazijavalo je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Poruke : 1,951

    Početno Re: Иконе

    strašno kako numu da crtadu

  7. #47
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Ikona ne predstavlja lik zemaljskog čoveka nego nebeski lik. Ikonografija ne zanemaruje individualne karakteristike i spoljne karakteristične odlike svetiteljevog lika (pol, starost, frizuru, oblik brade, kapu, itd.). Ali, svetitelj se pojavljuje kao preobražen, tj. oslobođen zemaljskih strasti. On već pripada drugom svetu i otuda gleda na nas. Zato je u ikoni isključeno prikazivanje duhovnih emocija, afekata. Ali ''ličnom'' pripada ne samo lik nego i ruke. Otuda veći značaj u ikoni ima gest: blagosiljajući ili molitveni, uzdizanje prema nebu ili stiskanje ruku na grudima, prinesena je uhu ruka koja sluša Boga itd.

    Poseban značaj imaju oči. Na drevnim ikonama su ih slikali kao široko otvorene. Poznata je izreka :''oči su ogledalo duše.'' A u Svetom Pismu je rečeno: ''Svjetiljake tijelu je oko. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, i sve tijelo tvoje biće svijetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i tijelo će tvoje biti tamno'' (Lk. 11, 34). Ikona upravo kroz oči i ispoljava najvažnije tumačenje lika, pokazuje svetost prikazanog, a njega kao nosioca svetosti. Akcenata je na očima i stvara se utisak kao da vi ne gledte na ikonu nego ona na vas.



    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  8. #48
    Registrovani Član
    Zazijavalo avatar
    Status : Zazijavalo je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Poruke : 1,951

    Početno Re: Иконе

    A što stlno reklamiraju vegetu?


  9. #49
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Drugi oblik postojanja ikone najočiglednije javlja svetlost. Naročit značaj svetlosti je moguće posmatrati u umetnosti 14.-15. veka, u epohi paleologovske renesanse, u epohi procvata isihazma (mističkog pokreta pravoslavnog monaštva - učenje o jedinstvu čoveka sa Bogom kroz ''očišćenje srca''). Polemika Svetog Grigorija Palame i monaha Varlaama o božanskim nematerijalnim energijama i prirodi tavorske svetlosti izvela je iskustvo isihazma iz zidova manastira. Bogoslovskom idejom božanske svetlosti je bila nadahnuta cela epoha (sve do XVI veka). Ove ideje su u ikonopisanju našle svoje ovaploćenje u likovima vatrenih pobornika Teofana Grka i blistavih anđela Andreja Rubljova, koji zrače blagodatnom svetlošću i svedoče o sili Svetoga Duha koji ima moć da preobražava.

    Pojavljivanje svetlosti u ikonama tog vremena se naglašava se smanjivanjem dubine kovčega, čija granica - ljuska - više ne izgleda kao nesavladiva prepreka Svetlosti i praktično je svuda na ikoni samo boja pozadine i polja. Svetlost formira kompoziciju lika i uzajamni odnos figura sa pozadinom; lakonski, kao da je rastopljen u svetlosti silueta figura, crtež, ton, boja, obrada lika, mala slova, čak i dlačice doprinose ispunjavanje ikone svetlošću.

    Pozadina ikone u prvom redu najavljuje nematerijalnu Svetlost i nju su u drevna vremena nazivali ''svetilo''. Pozadina se nikad ne sliva sa likom, koji je uvek izdvojen, čak ako on i nije zlatan ili srebrn nego u boji. Ali, istovremeno i pozadina i lik čine organsku celinu: Gospod je beskrajno iznad materije i želi da se sjedini sa nama. Himnografija naziva Hrista ''Suncem pravde''. To Sunce osvetljava ceo svet, ali svetitelji, preobraženi tom svetlošću, sami postaju svetlonosc i svetle kao svetila na nebu. Boravak svetitelja u božanskom svetu u ikonografiji se izražava oreolom, koji okružuje likove.



    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  10. #50
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Boja, takođe, ima bogatu simvoliku u ikoni. Crveno - to je boja zemlje, boja krvi i žrtve, ali u isto vreme i carska boja. Plava boja - to je boja nebeska, božanska, i ona označava čistotu, neporočnost i odabranost. Zelena - boja Svetog Duha, večnog života, večnog buđenja (nije slučajno da crkve i kuće u Rusiji i Srpskim zemljama na praznik Svete Trojice ukarašavaju zelenilom)....Bela - to je svetlost preobraženja i boja belih odeždi pravednika. Crna je boja tame, ponora, pakla, ali taman ili crn simbolizuje i božanski mrak - božansku Svetlost najsjajniju, zaslepljujuću. Zlatna - to je boja Novog Jerusalima, koji je opisan u Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova kao blistav grad: njegovi zidovi su obloženi dragim kamenjem, a ulice ''zlato čisto, slično staklu čistom'' (Otk. 21, 18-21). Šarenilo zvukova, dragocenost, uzvišenost boje, raznovrsnost svojvrsne tehnike ikone - to je odsjaj lepote Carsta Nebeskog.

    Ikonografija osnovnih likova se učvrstila pred kraj ikonoboračkog perioda. Ikone Spasitelja, Bogorodice, anđela i svetitelja, kao i ikone praznika, principijelno se od tog doba nisu menjale.
    Svaka ikona je opravdana samo ovaploćenjem Hrista. Tajna bogoovaploćenja nam se otkriva u prvom redu na ikonama Spasitelja. Prva od njih je ikona Nerukotvorenog obraza Isusa Hrista.



    Istorija tog lika je povezana, shodno crkevnom predanju, sa carem Avgarem, koji je vladao u I veku u gradu Edesu. Razbolevši se od neizlečive bolesti, on je saznao da njegov iscelitelj može biti samo Isus Hristos. Avgar je u Jerusalim posalo svog slugu Ananija da bi ovaj pozvao Hrista u Edes. Spasitelj nije mogao odgovoriti na poziv, ali nesrećnika nije ostavio bez pomoći i utehe. On je zamolio Ananija da donese vodu i čisto platno, a zatim se umio i obrisao lice. Istog momenta na tkanini - nerukotvorno - se odslikao lik Hristov. Ananije je taj lik odneo caru i Avgar je bio izlečen čim se dotakao tkanine. Nerukotvoreni lik se od tada poštuje na celom Pravoslavnom Istoku. Njega prikazuju na ikonama i freskama, u hramovima i na fasadama zdanja, na svetim sasudama i znamenjima i svuda lik svedoči o jednom - Hristos se uistinu, a ne prividno ovaplotio. Bog i čovek sreću se oči u oči. Ovaj lik se može nazvati očiglednim izrazom hristološkog dogmata.

    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  11. #51
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    ''Istorijski tip '' Spasitelja, koji je usvojen u vizantisjkoj umetnosti, a zatim i u čitavom hrišćanskom svetu, uzima se kao kanonski. Hrista prikazuju kao čoveka srednjih godina, sa dugom tamnoplavom kosom do ramena (nekad razdvojenom bradom), sa pravilnim crtama lika, takozvanog grčkog-semitskog tipa, sa krupnim kestenjastim (ili plavim) očima. Ovaj tip je poznat i postojan u svim školama uz to što je u svakoj epohi, u svakom regionu, on dobijao svoju interpretaciju.

    Karakteristična crta prikaza Hrista postao je krstasti oreol. To je oreol sa ucrtanim krstom u sebi kao znakom Spasiteljeve žrtve na krstu i slova ИС ХС - skraćeno napisano ime Isus Hristos. Zahvaljujući imenu, slika se povezuje sa Onim Koji je prikazan. Vremenom, unutra oreola su se takođe pojavila slova O-ω-N, što na grčkom znači ''Postojeći''. To ime je Bog otkrio Mojsiju na Sinaju.

    Uporedo sa Nerukotvorenim likom, najveću rasprostranjenost u pravoslavnom ikonopisanju dostigao je lika Hrista Pantokratora.



    U Rusiji su ga nazvali Spas-Svedržitelj, a često i jednostavno Spas (skraćeno od Spasitelj). Ikona ''Spasitelj u sanzi'' je, u stvari, modifikacija lika Pantokratora i predstavlja sliku Drugog dolaska Hristovog u slavi (nju simvolizuje plavi krug) kao i dolazak Carstva Božijeg, o kome se propoveda na celoj zemlji, što pokazuju simvoli jevanđelista, koji se nalaze u uglovima crvenog kvadrata (simvol zemlje).



    Po tradiciji, simvoli jevanđelista se raspoređuju na sledeći način: anđeo simvolizuje Mateja, lav - Marka, tele - Luku, orao - Jovana Bogoslova. Lik mladenca ili dečaka Isusa Hrista dobio je ima Spas Emanuil. Bilo koja ikona Spasitelja - to nije lik čovečanske prirode Isusa iz Nazareta nego ikona Bogočoveka Isusa Hrista, u Kome ''prebiva sva punoća božanstva telesno''.

    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  12. #52
    Registrovani Član
    mica avatar
    Status : mica je odsutan
    Registrovan : Nov 2009
    Pol:
    Poruke : 2,268
    Tekstova u blogu : 8

    Početno Re: Иконе



    Uploaded with ImageShack.us


    Za mene ova ikona ima poseban simbol i drzim je iznad trpezarijskog stola.
    Ikona je nastala u prvoj polovini 15-pg veka,ovekovecio je Leonardo da Vinci na zidu refektorija jednog dominikanskog samostana. Samostan se nalazi uz crkvu Santa Maria delle Grazie.
    Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....

  13. #53
    Registrovani Član
    mica avatar
    Status : mica je odsutan
    Registrovan : Nov 2009
    Pol:
    Poruke : 2,268
    Tekstova u blogu : 8

    Početno Re: Иконе

    Čudotvorne ikone Bogorodice
    ć
    Kada je Sv. Luka, ikonopisac, jevanđelist, Hristov učenik, lekar i apostol, naslikao prvu ikonu – Bogorodicu sa Hristom, i pokazao je Bogomajci, Ona je na nju spustila ruku, izgovorivši: „Blagoslov moj i preko mene Onoga Koji je od mene rođen, svima koji budu sa verom, ljubavlju i molitvom pristupali ikonama mojim.“ To je prva ikona u istoriji, kojom je blagodat Bogorodice i Spasitelja potekla kroz sve buduće ikone. Ova čudotvorna ikona, stara preko 2000 godina, čuva se danas u manastiru Mega Spileon, 1000m iznad mora. Do danas su sačuvane tri Bogorodičine ikone koje su nastale za Njenog života. Druga se čuva u manastiru Nea Panagia Sumela, kojoj smo se, takođe, poklonili na ovom hodočasničkom putovanju, a treća se nalazi na Kipru. Sve tri je slikao Sv. Luka. Pripisuje mu se još 70 ikona.

    MEGA SPILEON
    Crkva manastira Mega Spileon posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice. Gradnjom veoma podseća na Ostrog, budući da je, uz konake, uzidana u visokim stenama. Ispod nje je pećina, tzv. Velika špilja (Mega Spileon), po kojoj je ceo manastirski kompleks dobio ime. U ovoj pećini Sv. apostol Luka je pisao Jevanđelje i Dela apostolska. Ikona je vekovima ležala u pećini, skrivena od mnogobožaca. Po predanju, monasima Teofanu i Simeonu, podvižnicima na Olimpu, Sv. Gori i Sv. Zemlji, javila se Bogorodica, u pratnji Sv. Luke, Sv. Andreja i Sv. Pavla, rekavši im da odu u Ahaju, gde će naći ovu ikonu, do koje će ih dovesti čobanica Efrosinija. Isto viđenje imala je i čobanica, koja ih je tako povela do naznačenog mesta. Naime, Efrosinija je, čuvajući koze, primetila kako se jedna od njih izdvaja iz stada i vraća se mokre brade. Prateći je, otkrila je pećinu sa skrovitim čudotvornim izvorom vode, a u šipražju pronašla i samu ikonu. Monasi Teofan i Simeon su položili temelje crkve 362.godine.

    Čudotvornu ikonu Bogorodice je Sv. Luka radio na drvetu, preko njega je prevukao platno, po kome je u debljim slojevima slikao voskom, tzv. tehnikom enkaustike. Ikona je rađena reljefno i bogato bojena. Ipak, od čađi sveća i vekovnih tragova je potamnela. Zovu je i Zlatorukom jer su po njoj blagodarni vernici kojima je pomogla u bolestima i nevoljama stavljali zlatne zavetne darove. Pred njom su se dešavala nebrojena čuda. U skrovitom delu crkve, gde je velom tajinstva obavijena ikona i čitav prostor koji ona ispunjava pod kupolama crkve i ljudskih duša, oseća se njena božanska blagodat. Celivati ovu ikonu znači pokloniti se ovaploćenoj Reči Božijoj, odjeku Svete Zemlje, najstarijem svedočanstvu blagoslova Blagoslovene među ženama i vasceloj Istini Spasenja, koje je došlo kroz Njeno: „Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po Reči Božijoj.“
    U okviru manastira je i bogata riznica, sa moštima Sv. Teodora Tirona, Sv. Georgija, Sv. Pantelejmona, Sv. Trifuna, Sv. Serafima, Sv. Mine, Sv. Stefana, Sv. Marine, Sv. Nektarija. Među njima je i ruka Sv. Haralampija, koja je ostala u blagosiljajućem položaju.



    Uploaded with ImageShack.us

    Preneto sa http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1003...dice/print/lat
    Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....

  14. #54
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Posebno mesto u pravoslavnoj ikonografiji zauzima ikona Bogorodice, koju crkva slavi kao ''časniju od heruvima i neuporedivo slavniju od serafima''. To je ona koja prevazilazi anđelske činove - heruvima i serfima. Djeva Marija, koja je rodila Boga, na većini ikona se prikazuje sa mladencem Hristom. Ali, čak kada je Bogorodica prikazana sama, Hristos je nevidljivo prisutan zato što je Bogomater povezana s Njim najtešnjim duhovnim i telesnim vezama. Ta povezanost je izražena, na primer, u boji. Spasitelj se prikazuje u tamno-crvenoj košulji i plavom ogrtaču što simvolizuje spajanje dve prirode u Njemu: božanske (plava boja) i čovečije (crvena). Odeća Bogomatere je u istim takvim bojama, raspoređenim u drugačijem poretku: tunika i kapa su plave (simvolizuje čistotu i neporočnost Djeve); ogrtač (marama duga do peta) tamno-crven (koji simvolizuje materinstvo). U tom rasporedu boja kao u ogledalu otkriva se duboki bogoslovski smisao: ako je Hristos Bog, Koji je postao čovek, onda je Bogomater - zemaljski čovek kroz koga se Bog ovaplotio. Ikone Hrista i Bogomatere sadrže u sebi svedočanstvo o susretu božanskog i ljudskog, nebeskog i zemaljskog.

    где си пошла с крмељиве очи

  15. #55
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Bogorodičina ikonografija je, čak, opširnija i raznovrsnija nego ikonografija Spasitelja; istraživači nabrajaju nekoliko stotina (više od 400) naziva ikona Bogomatere. Bogorodičine ikone dobijaju široku rasprostranjenost posle Efeskog sabora (431. godine), na kome je Crkva, u cilju opovrgavanja jeresi nestorijanaca, ustanovila pravi naziv za Djevu Mariju - Bogorodica. Slike Majke Božije se javljaju u katakombama II i III veka mada one još nisu u potpunosti tradicionalne. Ali, već u VI i VII veku, na sinajskim ikonama, u mozaicima Rima i Ravene, Kipra i Grčke, vidimo lik Majke Božije, koji je uzet kao kanonski u pravoslavnom slikarstvu. Bogorodica se najčešće prikazuje do pojasa, ali ima i mnogo ikona cele figure. Sreću se i ikone Djeve Marije poprsja i ramenog pojasa. Bogomajku su u Vizantiji često slikali na prestolu kao Caricu Nebesku. Ovaj lik je stvoren po analogiji sa likom Hrista Pantokratora.

    U drevna vremena skoro da nisu slikali Bogomajku bez Mladenca, budući da je Njeno poštovanje vezano, pre svega, za tajnu Hristovog ovaploćenja. Raznovrsnost ikona Bogomajke sa Mladencem se može svesti na tri-četiri ikongrafska tipa.

    ''Znamenje'' je neposredno vezano sa dogmatom o ovaploćenju Boga Logosa. MAjka Božija je na ikonama ''Znamenja'' sa rukama podignutim na molitvu i na njenim grudima u krugu, koji simvoliše istovremeno naručje i nebo, prikazuje se Spas Emanuil:



    Blizak ''Znamenju'' je tip ''Oranti'' (Moliteljice), koji prikazuje Bogomajku sa podignutim rukama bez Mladenca. Ovaj drevni tip se sreće već u Rimskim katakombama. Svi su izgledi da se iz ovog tipa i razvila kasnija ikonografija ''Znamenja''. Sreću se i ikone u kojima je Bogomajka prikazana sa uzdignutim rukama na molitvu i okrenuta u Nebesa, gde je prikazan Hristos.

    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  16. #56
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Drugi ikonografski tip dobio je naziva ''Odigitrija'', što u prevodu sa grčkog znači - Putevoditeljica.



    Hristos u Jevađelju govori o Sebi: ''Ja sam put i istina i život'' (Jn. 14,6), a Bogorodica nam pokazuje ovaj put i pomaže nam da njime idemo. Bogomajka jednom rukom podržava Sina, drugom pokazuje na Njega, upućujuću k Njemu našu molitvu. Bogomajka i Mladenac su predstavljeni frontalno (ponekad sa lakim naklonom glave). U levoj ruci Hristos drži svitak, simvol blagovesti, a desnom blagosilja one koji se mole. Tipu ''Odigitrije'' pripadaju takve ikone kao Smolenska, Iverska, Tihvinska, Jerusalimska, Gruzijaksa, Trojeručica, Čentohovska, Skoroposlušnica. Ove ikone se razlikuju po nekim detaljima: u Tihvinskoj je desna noga Mladenca koji gleda u Bogorodicu okrenuta petom; u Iverskoj na liku Bogomajke se vidi mala rana - trag, koji su ostavili ikonoborci; na ikoni Trojeručice prikazana je treća ruka, priložena u znak zahvalnosti za isceljenje Prepodobnog Jovana Damaskina. Jedna od varijanti tog tipa je i Kazanska ikona na kojoj je Bogorodica naslikana samo do ramena, a Mladenac je prikazan do pojasa.
    где си пошла с крмељиве очи

  17. #57
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Sledeći tip je u Rusiji poznat kao ''Razneženost''.



    Njegov naziv ne predstavlja potpuno precizan prevod grčke reči Eleusa, Milostiva, kako Grci nazivaju mnoge ikone Bogomajke. Ovaj tip su u Vizantiji nazivali Glikofilusa - slatki poljubac, zato što se u njemu Bogorodica prikazuje dok umiljato privija k Sebi Mladenca, a On, pripijen uz obraz Majke, Nju nežno grli po vratu ili se rukom dotiče Njenog obraza. To je najlirskiji tip. Ovde je ispoljen način ljubavi Bogomajke prema svome Sinu. Naročito je poštovana Vladimirska ikona Bogomajke, koja se proslavila u Rusiji mnogim čudesima - najblistaviji izraz ovog tipa.
    U isto vreme, tipa ''Razneženost'' u sebi nosi strasnu simvoliku - Bogorodica grli Sina, Koji mora umreti radi isklupljenja ljudskih grehova. Nije slučajno da se u ikonografiji ''Oplakivanje'' ponavlja isti detalj - Bogomajka, koja je priljubljena uz obraz Hrista.



    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  18. #58
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Većina ikonografije se ne uklapa u šemu osnovnih tipova kasnije i najčešće zapadnog porekla. Poznate su Bogorodičine ikone u kojima Hristos nije direktno prikazan, ali se očigledno podrazumeva. Na primer, Vilenska - Ostrobramska i njena varijanta Serafimsko - Divjejevska (''Radost svih radosti'' ili ''Razneženost''). Bogordica je na ovim ikonama prikazana sa rukama prekrštenim na grudima, duboko pogružena u molitvu, pogleda Joj je oboren, a unutrašnji pogled upravljen je ka Hristu, jer se od Svetog Duha u tom momentu u utrobi Presvete Djeve začinje božasnki život. Mnoge slične ikone su stvarane na principu direktne ilustracije teksta. Na primer, u ikoni ''Neočekivana radost'' prikazana je priča grešnika koji se pokajao i koji stoji pred ikonom Bogomajke na kolenima, a u ''Sedmostrelnoj'' Majka Božija je prikazana sa sedam mačeva u grudima radi očigledne ilustracije proročkih reči starca Simeona: ''A i Tebi samoj probošće mač dušu'' (Lk. 2, 35).

    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  19. #59
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Ikonografija svetitelja nije ništa manje opširna. Pribrajajući nekoga likovima svetih, Crkva pre svega slavi onoga u kome je zasjala svetlost Hristova. Svetitelj - to je svedok Hristov koji se uključio u Njegovu žrtvu iskupljenja, koji je s Njim razapet i koji je ušao u slavu Njegovu. Nije slučajno da poštovanje svetitelja počinje od mučenika ( to je grčka reč i označava i mučenika i svedoka). Svetitelj - to je živa ikona Hristova. Apostol Pavle je tajnu svetosti shvatao kao svojevrsno ''duhovno ikonopisanje''; on se obraća Galatima: ''Dječice moja, koju opet s mukom rađam, dokle se Hristos ne uobliči u vama'' (Gal. 4, 19). Svetitelj se prikazuje na ikoni u činu u kom je on služio i u kome ga Crkva proslavlja. Gest i obeležja, predmeti koje svetitelj drži u rukama, takođe naglašavaju njegov podvig.

    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

  20. #60
    тица тркачица
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : ма, ту сам!
    Poruke : 48,570
    Tekstova u blogu : 37

    Početno Re: Иконе

    Anđeli se na ikoni proslavljaju kao vojnici ( u oklopima) ili kao dvorjani Nebeskog Cara, ponekad u odeždama kao đakoni koji služe Nebeskoj Liturgiji.



    Sveti apostoli se prikazuju u antičkim togama sa svicima ili Jevanđeljem u rukama kao propovednici Blage Vesti. Svetitelji, stariji sveštenici i đakoni su proslavljani od strane drevnih ikonopisaca najčešće za njihovo služenje pored Božijeg prestola i zato se svetitelj i predstavlja u punoj bogoslužbenoj odeždi, tj. onako kako se obale za služenje najveće tajne - Svete Evharistije.



    Glava svetitelja na drevnim ikonama je obično obnažena. Najstarija ikonografija zna za pojedine primere izuzetaka: sa kapama su svetitelji Kirilo Aleksandrijski, Spiridon Trimituntski. Sveti Spiridon se prikazuje u bogoslužbenoj odeždi i u pastirskoj kapi, što se inače ne dešava u životu, na taj način prikazujući skromnost i poniznost svetitelja, koji se ne gnuša, iako je svetitelj, da napasa krotke ovce. Od XV veka kape na ikonama se susreću češće. Ruski svetitelji s prikazuju u belim kamilavkama i u mitrama. Od XVI veka na grčkim ikonama svetitelji se, po pravilu, predstavljaju u mitrama i u crnim kamilavkama. Kao atribut kod svetitelja i prezvitera se prikazuje Jevađelje koje svetitelj drži u levoj ruci, a ponekad preko maramice ili epitrahilja. Time Crkva ističe propovedničko služenje pastira. Ponekad se svetitelji prikazuju sa svitkom na kome su obično ispisani liturgijski tekstovi. Dati tip je iskonski povezan sa oltarskom kompozicijom ''služba otaca'' i njemu se odražava tema služenja Tajnama Hristovim. Od XVII veka počinje da se ispoljava pomeranje akcenta na administrativne funkcije hijerarhije i umesto Jevađelja u levoj ruci svtitelja pojavljuje se žezlo. Sreću se i priazi gde svetitelj u desnoj ruci drži krst, a to znači da je sveštenomučenik ili jednak sa apostolima.

    izvor: ''Istorija ikonopisa od 6. do 20. veka''
    где си пошла с крмељиве очи

Stranica 3 od 4 PrviPrvi 1234 ZadnjaZadnja

Članovi koji su pročitali ovu temu: 3

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •