Stranica 1 od 2 12 ZadnjaZadnja
Pokazuje rezultate 1 do 20 od 37

Tema: Anegdote o naučnicima

  1. #1
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Anegdote o naučnicima




    Grčki filozof Tales (625 - 547. p. n. e) između ostalog, je predvideo pomračenje Sunca
    koje se dogodilo 584. godine pre nove ere, izmerio je visinu piramida pomoću dužine
    njihove senke, a dokazao je i nekoliko geometrijskih teorema, a jedna se i danas naziva
    po njemu. Jednom prilikom je gledajući više u zvezdano nebo nego kuda je hodao, priča
    se, upao u jamu. Na njegove pozive za pomoć odgovorila je jedna starica koja se tu
    zatekla i tada ga posavetovala: „Ti ne vidiš ni kuda hodaš, a hoćeš da saznaš šta se na
    nebu dešava!"
    Večnost je čista sadašnjost.

  2. #2
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Anegdote o naučnicima



    Isak Njutn (1643-1727) poznati engleski fizičar, matematičar i astronom, poznat
    je po anegdoti da mu je pad jabuke na glavu dao ideju za teoriju gravitacije, ali ne samo
    po njoj. Kao odgovor na pitanje kako je, iako na početku loš đak, uspeo da se popravi u
    školi, Njut je odgovorio: „U početku sam bio jedan od najgorih u razredu. Ali kada me je
    jedan od učenika izdevetao, misleći da kao najbolji đak na to ima pravo, odlučio sam da
    mu se osvetim i - prionuo sam na knjigu i ubrzo postao prvi đak u odeljenju". Njutn je
    zbog svog doprinosa nauci i postavljanja zakona opšte gravitacije i osnovnih zakona
    mehanike, dobio jedinicu za jačinu sile (1 N). Tvorac je i diferencijalnog i integralnog
    računa.
    Večnost je čista sadašnjost.

  3. #3
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Anegdote o naučnicima



    Poznati američki fizičar, pronalazač i državnik, Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)
    je pored nauke ostao upamćen i po stavovima o društvu i ekonomiji. Jedna od njegovih
    čuvenih izreka je i ona da je vreme novac.

    Frenklin se zalagao za to da svi imaju pravo glasa, a ne samo oni koji plaćaju porez,
    obrazlažući to na vrlo duhovit način. „Ja imam lepo magare za koje plaćam porez. Dakle,
    imam pravo glasa. Kada mi životinja ugine neću ga više plaćati, pa prema tome neću
    više biti glasač. A sada bih voleo da znam ko je u stvari glasač - ja ili moje magare?"
    Večnost je čista sadašnjost.

  4. #4
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Anegdote o naučnicima



    Srpski naučnik Pavle Savić (1909 - 1994) proučavao je oblast nuklearne fizike,
    fizike visokih pritisaka i niskih temperatura. Dobio je Zlatnu medalju Lomonosova,
    najveće rusko naučno priznanje. Dok je bio đak, dobio je primedbu od profesora srpskog
    jezika da na pismenom zadatku nije koristio citate, uz komentar da se bez citata ne vidi
    da išta čita. Na sledećem pismenom zadatku Pavle je citirao slavnog kineskog filozofa
    Van Fu Džija. Dobio je odličnu ocenu i pohvalu što je tako brzo prihvatio savet. Samo
    najbliži njegovi drugovi znali su da pomenuti slavni filozof ne postoji.

    Večnost je čista sadašnjost.

  5. #5
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Anegdote o naučnicima



    Srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin (1854 - 1935) bio je profesor teorijske
    fizike na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Izumeo je induktivni navoj (Pupinov kalem)
    koji je uspeo da reši problem žičanog prenosa telefonskih razgovora na velike daljine.
    Dobio je Pulicerovu nagradu 1924. godine za autobiografsku knjigu „Sa pašnjaka do
    naučenjaka", a za naučni rad iz oblasti elektrotehnike dobio je Edisonovu medalju.

    Jednom prilikom Pupin je na poklon dobio dva ždrepca od prijatelja koji je imao ergelu.
    Obučavao ih je sa velikim umećem i zadovoljstvom, tako da su osvajali mnogo nagrada.
    Pupinov drug iz studentskih dana, iznenađen što jedan profesor nastupa na izložbi konja,
    mu je prokomentarisao: „Ako vi ovako obučavate i studente, kao što ste obučili konje,
    onda ste najveći profesor u Americi." Pupin mu je na to odgovorio da bi to bilo tačno
    samo da ne mora da radi istovremeno sa dvesta, već samo sa dva studenta.
    Večnost je čista sadašnjost.

  6. #6
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Anegdote o naučnicima



    Nemački prirodnjak, geograf i astronom Aleksandar Humbolt (1769 - 1859)
    istraživao je Zemljin magnetizam i rasprostranjenost biljaka u zavisnosti od klime. Od
    ovog, osnivača moderne geografije, jedan poznanik je jednom prilikom pozajmio drugi
    deo retke knjige „Pernati svet Južne Amerike". Ta mu se knjiga toliko dopala da, uprkos
    mnogim opomenama naučnika, nije hteo da je vrati. Na kraju mu je Humbolt poslao i prvi
    deo knjige sa posvetom: „Neka bar jedan od nas poseduje oba dela knjige!"

    Dok je tragao za izvorom reke Orinoko, Humbolt je bio gost jednog amazonskog plemena.
    U znak prijateljstva, od poglavice je dobio papagaja koji govori. Međutim, Humbolt je
    primetio da papagaj ne izgovara reči plemena domaćina. Saznao je da je papagaj ratni
    plen i poslednje živo biće koje „govori" jezikom plemena koje je uništeno u ratu.
    Zapisujući reči koje je čuo od papagaja, Humbolt je spasao od zaborava deo kulture
    plemena Majpure.
    Večnost je čista sadašnjost.

  7. #7
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Anegdote o naučnicima



    Francuski astronom, fizičar i matematičar Pjer-Simon Laplas (1749 - 1827) je često u
    svojim radovima koristio frazu „kao što je očigledno". Jednom prilikom prevodilac njegovih
    dela je konstatovao kako su mu kad god je naišao na Laplasovo „kao što je očigledno",
    bili potrebni sati mukotrpnog rada da bi shvatio o čemu se tu radi. Upotrebu ove fraze
    razjasnio je jednom prilikom, Laplasov pomoćnik. Dok je veliki naučnik pripremao za
    štampu svoje čuveno delo „Nebeska mehanika", Laplas ni sam često nije moga da shvati
    na koji način je nekada dolazio do dobijenog rešenja. A kada bi dolazio do
    zadovoljavajućeg zaključka, radosno bi umetao svoju frazu.

    Laplas se prilikom izbora u Francuskoj akademiji nauka, pokazao kao veliki diplomata. Svi
    su bili zainteresovani da saznaju za koga će se od dva kandidata na tajnom glasanju
    odlučiti. On je uzeo dva glasačka listića ispunio ih, stavio u svoj šešir, i pred svima
    izvukao jedan i stavio u glasačku kutiju. Jedan od njegovih suseda je kasnije
    prokomentarisao kako je video da je na oba listića napisao isto ime - ime osobe koju je
    podržavao.
    Večnost je čista sadašnjost.

  8. #8
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Anegdote o naučnicima



    Francuski matematičar, fizičar i filozof Blez Paskal (1623 - 1662) imao je oca sa
    čudnim pogledom na obrazovanje. Odlučio je da sam podučava sina, a nije mu dao da
    uči matematiku sve do 15. godine. Sva literatura iz matematike bila je sklonjena iz
    njihove kuće. Tek kada je bio siguran u ogroman sinovljev talenat, dozvolio mu je da
    stiče matematičko obrazovanje. Kasnije je Paskal konstruisao mašinu koja je vršila četiri
    osnovne matematičke operacije, izumeo je hidrauličnu presu, a u njegovu čast je
    jedinica za pritisak nazvana paskal (1 Pa).

    Paskal je dobro poznavao osobine tečnosti i gasova i voleo je da eksperimentiše pred
    publikom. Jednom je napunio vodom bure od 300 litara. Zatvorio ga je i na poklopcu
    napravio otvor veličine 1 cm2. Kroz taj otvor provukao je cev dugačku više od 10
    metara. Kada je cev napunio vodom, bure se raspalo usled velikog pritiska.

    Večnost je čista sadašnjost.

  9. #9
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Anegdote o naučnicima



    Aristotel (384 - 322. pne), grčki filozof koji je podržavao Empedokleovo učenje da
    je svet sastavljen od četiri elementa: vatre, vode, zemlje i vazduha, proslavio se
    zaključkom da je Zemlja okrugla. On je takođe bio i učitelj Aleksandra Velikog. Kako je
    često na pitanja odgovarao da ne zna odgovor, ljudi su se pitali za šta ga onda kralj
    plaća. Aristotel bi odgovarao: „Kralj me plaća samo za ono što znam. Kada bi me plaćao
    i za ono što ne znam, čitava njegova riznica ne bi bila dovoljna za to."

    Jednom prilikom Aristotelu je sugerisano da ima ljudi koji ga iza leđa ogovaraju. Na to je
    odgovorio kako mu ne smeta da ga ogovaraju dok nije prisutan, i da ga tada ništa od
    toga ne boli, pa da čak i mogu da ga izudaraju kada nije tu.
    Večnost je čista sadašnjost.

  10. #10
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Anegdote o naučnicima



    Гаус је рано показао своју математичку даровитост. Позната је анегдота
    која каже да је једном приликом Гаусов учитељ задао да се саберу сви бројеви од 1
    до 100, вероватно да би “запослио ученике”. На његово велико изненађење, Гаус
    (који је тада имао 7 година) одмах је донео свој резултат: 5050. Ево како је млади
    математичар то решио: Посматрајући низ 1,2,3,4,…,97,98,99,100, чије је чланове
    требало сабрати, уочио је извесну законитост: када спари 1 и 100, 2 и 99, 3 и 98,
    и тако даље, увек добије збир 101. Таквих парова има тачно 50. Отуда је тражени
    збир једнак 50*101 = 5050. Овај поступак назван је „ Гаусов поступак“.
    Večnost je čista sadašnjost.

  11. #11
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,237
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Anegdote o naučnicima

    Neki novinar zapitao je jednom Ajnštajna koje bi zanimanje izabrao kada bi opet bio mlad.
    - Izabrao bih najnezanimljiviju profesiju. Bio bih vodoinstalater ili seoski dućandžija – odgovorio mu je Ajnštajn.
    Ajnštajnova šala nije ostala bez odjeka. Već posle nekoliko dana predsednik sindikata vodoinstalatera poslao je velikom fizičaru svedočanstvo o njegovom izboru za počasnog člana saveza vodoinstalatera.

    Na pitanje kako se postiže uspeh, Ajnštajn je odgovorio jednačinom:
    A (uspeh) = X (rad) + Y (igra) + Z (veština držati jezik za zubima)

    Ajnštajn je za brijanje upotrebljavao isti sapun kojim se i umivao: "Dve vrste sapuna... to je za mene isuviše komplikovano", govorio je.
    где си пошла с крмељиве очи

  12. #12
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,237
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Anegdote o naučnicima

    Veliki danski atomski fizičar Nils Bor bio je, kažu, strpljiv, logičan i svemu je prilazio sistematično, svojom metodom. Njegovi naučni radovi bili su čuveni po svojoj jasnoći i – epskoj opširnosti.
    Rad u institutu za teorijsku fiziku bio je veoma zamoran i Bor je, da bi se od njega odmorio, najradije odlazio u bioskop. Najviše je voleo kaubojske filmove. Ali, veliki naučnik koji je lako savlađivao najteže probleme fizike, teško je pratio radnju filma.
    - U našu dužnost je spadalo – pričao je jedan asistent – da mu objašnjavamo sadržinu filma. Bor je sporo mislio i često je postavljao, na primer, ovakva pitanja: "Je li ovo sestra kauboja koji je pokušao da ukrade stado goveda koje je pripadalo njenom deveru?"
    где си пошла с крмељиве очи

  13. #13
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,237
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Anegdote o naučnicima

    Albert Ajnštajn je bio svedok na venčanju jednog svog prijatelja i nekoliko godina kasnije mladi par je došao da mu "predstavi" svog osamnaestomesečnog sina. Ugledavši Ajnštajna, dete se, verovatno uplašeno njegovom belom razbarušenom kosom, dade u plakanje. Roditelji su bili zbunjeni. Međutim, veliki naučnik se veselo nasmeja i pogladivši dete po glavi reče:
    - Ti si prvi koji mi je za poslednjih dvadeset godina iskreno kazao šta misli o meni.
    где си пошла с крмељиве очи

  14. #14
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,237
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Anegdote o naučnicima

    Hans Bete, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1967. često čitave sate provodi nad svojom kolekcijom maraka. On kaže: "Skupljanje maraka je plemenit hobi. Moj album je zasad jedino meni poznato mesto gde se sve nacije miroljubivo okupljaju".
    где си пошла с крмељиве очи

  15. #15
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,237
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Anegdote o naučnicima

    Helen Bakli, sekretarica Aleksandra Fleminga, pronalazača penicilina, piše u svojim uspomenama da joj je jednog letnjeg dana 1944. godine Fleming nešto diktirao kada su iznenada prve sirene objavile da se Londonu približavaju nemačke leteće bombe.
    "Digla sam glavu malo nervozno, nadajući se da do daljeg znaka za uzbunu neće doći. Ali, sirene su zaurlale i po drugi put. Iz daljine se već čuo zvuk leteće bombe. Zasvirale su i treće sirene: to je značilo da bomba leti pravo na grad. Već sam je videla kroz prozor i znoj je počeo da mi se sliva niz lice. Jedva sam držala olovku. Pogledala sam Fleminga ispod oka – nijedna crta na licu nije mu se pokrenula. Najzad je bomba proletela iznad naših glava: cela zgrada se zatresla, a predmeti na stolu za kojim smo radili su zazveckali. I tek kada se zvuk leteće bombe više nije čuo i kada su sirene objavile prestanak uzbune, Fleming se prenuo, pogledao me i viknuo: "Lezite!!!"
    где си пошла с крмељиве очи

  16. #16
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,237
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Anegdote o naučnicima

    Kad je zašao u godine, veliki pronalazač Edison postao je vegetarijanac. Jednom mu je u poseti bio Rudolf Dizel, Edison je naveo razgovor na tu temu i oduševljeno stao da dokazuje kako su naši najstariji preci vodili prirodan način života i da nisu znali za uništavajuće dejstvo alkohola.
    - Niste u pravu – usprotivio se Dizel. – Istorija i antropologija nam dokazuju da je čovek počeo da upotrebljava alkohol gotovo u isto vreme kad i hleb.
    Ne želeći da se tako olako preda, Edison je zapitao:
    - A zašto kažete "gotovo u isto vreme"?
    - Samo zbog toga što je za previranje zrnevlja potrebno izvesno vreme – odgovorio mu je Dizel.
    где си пошла с крмељиве очи

  17. #17
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,237
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Anegdote o naučnicima

    Na večeri priređenoj u čast otvaranja Automobilskog kluba Francuske, 15. IV 1896. godine Francuski fizičar Marsel Depre (1843-1918) ovako je završio svoju zdravicu:
    - Pijem za budućnost kad će automobili juriti brzinom od 50, pa možda i 60 kilometara na čas, umesto današnja 24 kilometra.
    Konstruktor Levastr, zavrte glavom i obrati se svom susedu za stolom:
    - Zašto mora na kraju ovako dobrog ručka da priča gluposti?
    где си пошла с крмељиве очи

  18. #18
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,237
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Anegdote o naučnicima

    Nikola Tesla je bio ne samo sjajan već i strastven matematičar koji je stalno tražio probleme – da bi imao šta da rešava. U restoranu, na primer, ne bi ni dodirnuo supu pre nego što bi izračunao koliko zapreminu ona zauzima u tanjiru.
    Jedne večeri kelener mu je na kraju obeda doneo posudu sa voćnom salatom. Svaki komadić voća imao je drugačiji oblik i zapreminu. Tesline oči su zablistale. Problema je bilo čitavo brdo – uživanje za strastvenog matematičara. Uzeo je olovku i uskoro je njegova beležnica bila ispunjena nizovima brojki. Posle izvesnog vremena kelner mu je prišao i zapitao ga:
    - Nešto nije u redu sa voćnom salatom? Vidim da je niste ni dodirnuli.
    - Zašto ne bi bilo u redu? – odgovori Tesla i ne dižući glavu. – Odlična je... bolje ne bi mogla biti.
    где си пошла с крмељиве очи

  19. #19
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,237
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Anegdote o naučnicima

    Kad bi bila zauzeta naučnim radom Marija Kiri kao da je prestajala da postoji za svet oko sebe. Jednom, kada je bila usred nekog eksperimenta, u njen kabinet uletela je njena astistentkinja i uplašeno povikala:
    - Madam! Maločas sam progutala jednu čiodu! Šta da radim?
    - De, de. Nemojte se uzbuđivati. – odgovorila je Marija Kiri. – Daću vam drugu.
    где си пошла с крмељиве очи

  20. #20
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,237
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Anegdote o naučnicima

    Poznati naučnik Albert Ajnštajn bio je gost u kući nekih poznanika. Jednog trenutka domaćica ga upita:
    - Šta biste više voleli: Frenka Sinatru ili Binga Krozbija?
    Ajnštajn razrogači oči i upita:
    - O čemu se radi?
    - Vidite – poče domaćica da objašnjava – to su dva najslavnija pevača zabavne muzike u Americi.
    - Gospođo - reče Ajnštajn smejući se – naučnik je osoba koja zna sve što drugi ne znaju, ali na žalost često ne zna ono što drugi znaju.
    где си пошла с крмељиве очи

Stranica 1 od 2 12 ZadnjaZadnja

Slične teme

  1. Šta smo do sada naučili u životu?
    Od ribizla u forumu Psihologija i Neurologija
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 21-08-2018, 21:56
  2. Nauči da kažeš : Ne!
    Od DaDole u forumu Psihologija i Neurologija
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 31-10-2016, 09:25
  3. Naučite papagaja da govori
    Od kojica u forumu Kućni ljubimci
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 23-08-2012, 06:53
  4. Šta nas je Titanik naučio o ljubavi?
    Od Cruz u forumu Ljubav & Seks
    Odgovora: 43
    Poslednja poruka: 17-04-2012, 04:51
  5. Šta smo naučili u pornićima?
    Od Man u forumu Ljubav & Seks
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 11-11-2011, 04:01

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •