Biologija - Zanimljivosti

[причалица]

AMERIČKA ANTILOPA
Antilocapra americana

Američke antilope imaju razgranate rogove zakrivljene unatrag. Rogovi mužjaka su malo veći nego rogovi ženki. Mužjaci takođe imaju crnu masku na licu.

Uprkos izgledu, američke antilope nisu pravi jeleni. One su jedini pripadnik posebne grupe papakara koja se zove Antilocapridae. Za razliku od pravih jelena, američke antilope nemaju parožaka nego rogove, iako su razgranati kao kod jelena.

Američke antilope su najbrži kopneni sisari u Americi. Zabeleženo je da trče 72 km na čas.

U kasnu jesen američke antilope se okupljaju u velika krda sa 1000 ili više članova. Zimu provode u ovim krdima, a kada dođe proleće razdavajaju se u male jednopolne grupe. U oktobru se stariji mužjaci bore za male teritorije koje koriste za privlačenje grupa ženki. Kada ženke uđu u te teritorije, mužjaci više ne dozvoljavaju drugim mužjacima da se približe.

[причалица]

JUŽNI PUDU
Pudu pudu

Južni pudui imaju sivosmeđe krzno. Imaju kratke, debele noge, a mužjaci imaju male klinaste paroške.

Južni pudui žive u vlažnim šumama na padinama južnih Anda. Oni su najmanji jeleni, samo malo veći od mara - dugonogih glodara koji žive u istom području.

Uglavnom su noćne životinje, iako se ponekad hrane i danju. Kroz gustu šumu se kreću polako, jedući najzrelije plodove i najsočnije lišće i pupoljke. Mnogo se trude da ostanu neprimećeni, skrivajući se što je bolje moguće. Ako su napadnuti, beže trčeći u cik-cak i često traže utočište u granju drveća.

Pudui žive sami, patrolirajući malim teritorijama i samo povremeno se susrećući sa drugim pripadnicima svoje vrste. Budući da su tako mali, dostižu zrelost mnogo brže od drugih jelena. Za razmnožavanje su spremni posle šest meseci života. Mladunčad dolaze na svet u proleće, a sledeće jeseni su spremni za aktivnost razmnožavanja, koja se odvija u to vreme.

[причалица]

PATULJASTI MARMOZET
Cebuella pygmaea

Patuljasti marmozeti imaju sivosmeđe krzno i rep sa crvenkastosmeđim prstenovima. Njihov rep je veoma elastičan i može da se omotava oko grana. Pažljivo se kreču kroz krošnje drveća da bi izbegli napad velikih ptica grabljivica.

Patuljasti marmozeti su najmanji majmuni na svetu. Visoki su 11-15 cm a teški 100-140 g. Žive među niskim biljkama koje rastu ispod visokog drveća tropskih šuma. Po ceo dan pužu kroz gustu vegetaciju u potrazi za hranom, a najaktivniji su u svežijim časovima početkom i krajem dana.
Patuljasti marmozeti jedu plodove, pupoljke cveća i insekte, ali najviše vole slatki, lepljivi sok nekih vrsta drveća. Njihovi donji očnjaci naročito su oblikovani za dubljenje rupa u kori drveća, što dovodi do curenja soka iz drveta. Drvo koje koristi grupa marmozeta biće potpuno u ranama.

Kao svi majmuni, patuljasti marmozeti žive u složenim društvima. Žive u grupama sa dva roditelja i sa osam ili devet potomaka. Porodice spavaju skupa, šćućurene na granama. Parovi koji se razmnožavaju mogu da se pare u svako doba godine, ali većina rađa male okote - obično blizance - u decembru ili junu.

[причалица]

SMEĐI KAPUCIN
Cebus apella

Kao neke druge vrste kapucina, smeđi kapucini imaju pravu kapu tamne kose na glavi, sa gustim pramenovima ili "rogovima" iznad ušiju.

Kapucini se ponekad nazivaju prstenorepi. Razlog za to je što često savijaju vrh repa u prsten. Kapucini spadaju među najinteligentnije i najprilagodljivije majmune. Žive u raznim staništima, od gustih džungli do gradova. Neki čak žive na morskoj obali, gde se hrane krabama. Neki kapucini mogu da razbiju kamenom tvrde orahe - što je primer kako životinje koriste oruđe.
Ova vrsta živi u grupama od oko 12 majmuna. Večina grupa ima jednog odraslog mužjaka koji je otac svoj deci. Majmuni mnogo čavljaju i skiče, saopštavajući jedan drugome gde se nalaze i upozoravajući na opasnost. Bez vremenski određene sezone razmnožavanja, ženke kapucina mogu da rode bebu u svako doba godine. U početku se svaka beba drži majčinih grudi, zatim jaše na njenim leđima dok se ne osamostali.

[причалица]

VEVERAN
Saimiri boliviensis

Majmuni veverani imaju crnu njušku bez dlaka i šlem tamnog krzna oko bledog lica. Njihove uši su obrasle u bledo krzno. Ostatak tela je svetlije boje, u nijansama bledožute i crvene, a pokretljivi rep ima crni vrh. Telo je vitko.

Majmuni veverani žive u raznim šumama. Najveći deo vremena provode na drveću, retko silazeci na zemlju. Međutim neke grupacije majmuna veverana napravile su sebi dom u područjima iskrčenim od drveća zbog poljoprivrede. Ovi majmuni nastoje da žive blizu potoka iz bezbedonosnih razloga. Majmuni veverani formiraju složene društvene grupe koje su veče od grupa bilo koje druge vrste majmuna u Americi. U prastarim kišnim šumama ove grupe mogu da broje do 300 članova.

Mužjaci ne pomažu u podizanju mladih i u toku sezone parenja - sušni deo godine - oni uspostavljaju hijerarhiju tako što se međusobno tuku. Samo dominanatni mužjaci mogu da se pare sa ženkama, koje rađaju jedno mladunče. Uskoro po porođaju novopečene majke teraju od sebe rasplodne mužjake, koji ponovo formiraju muške podgrupe. Muški adolescenti, previše stari da bi ostali s majkama, na kraju se priključuju ovim podgrupama, pošto se izbore za prijem.

[причалица]

CRNORUKI PAUK
Ateles geoffroyi

Majmuni pauci imaju veoma duge elastične repove i slično duge noge, otkuda su i dobili ime. To im omogućuje da budu krajnje hitri u krošnjama drveća.

Majmuni pauci su najhitriji američki primati, naročito zbog toga što im elastični rep služi kao peti ud. Ove životinje uzimaju hranu ili se drže za grane repom. Nije neobično videti nekog od ovih majmuna kako visi samo na repu.
Grupe majmuna paukova žive visoko u šumskom baldahinu i gotovo nikada ne silaze na zemlju. Najaktivniji su ujutro, a ostatak dana se odmaraju i probavljaju tvrdu biljnu hranu.

Grupe se obično sastoje od 30 članova, pri čemu je jednak broj muških i ženskih. Međutim, zapažene su i veče grupe od preko 100 članova. Mužjaci u ovim grupama brane velike teritorije redovnim obilaskom rubova dok se ženke i mladi redovno drže sredine. Mužjaci obično ostaju u grupama u kojima su rođeni dok ženke odlaze u druge grupe u dotičnom području. Razmnožavanje se odvija tokom cele godine. Majmuni pauci navodno imaju jedinstvenu odbrambenu strategiju: kada se približe potencijalni predatori - uključujući ljude - ovi majmuni ruše teške grane na njih.

[причалица]

CRVENI DREKAVAC
Alouatta seniculus

Drekavci redovno imaju crvenkastosmeđe krzno, iako neki imaju više žućkaste ili zagasite boje. Njihov snažni elastični rep ima golih mesta sa donje strane da bi se lakše hvatali njime za grane. Mužjaci su veći od ženki i obično im je krzno tamnije. Drečanje ovih majmuna, naročito mužjaka, moguće je zbog specijalnog grkljana u grlu koji pojačava glas.

Drekavci su veliki majmuni koji žive na drveću u tropskim šumama. Poznati su po glasnom drečanju koje ispunjava južnoameričke šume. Ovi majmuni imaju široke čeljusti koje im omogućuju da otvore usta toliko da mogu jako da dreče.
Drekavci ujutro najpre počnu da dreče i potom kreću u traženje hrane. Iako jedu plodove, kao što su smokve, kada ih ima, drekavci se dugo oslanjaju samo na lišče. Malo je drugih majmuna koji imaju tako jednoličnu, teško probavljivu hranu. Posle odmora sredinom dana ovi majmuni još jednom jedu pre nego što se vrate u spavaonice na drveću, još jednom se dozivajući drekom.

Grupe drekavaca sastoje se od 8-9 članova. Veće grupe se formiraju kada ima više plodova na raspolaganju. Mužjaci se međusobno bore za priključenje grupi, a pobednik može da ubije mladunčad mužjaka koga je svrgao sa prestola. Smatra se da je drečanje mehanizam za određivanje mesta obližnjih grupa. Ovi majmuni se razmnožavaju tokom cele godine. Mladi jašu na majčinim leđima do godinu dana. I mužjaci i ženke napuštaju grupe svojih majki kada su polno zreli i pridružuju se drugim grupama.

[причалица]

BELOLIKI SAKI
Pithecia pithecia

Samo beloliki sakiji imaju belo lice, po čemu su dobili ime. Ženke imaju crno ili tamnosmeđe lice. Većina sakija ima široko, okruglo lice sa zasvodenim obrvama.

Beloliki sakiji žive visoko na drveću. Hrane se tokom dana i gotovo nikad ne silaze na zemlju. Iako ponekad skaču sa drveta na drvo, nisu najhitriji majmuni. Niz debla silaze natraške i obično trče po debelim granama četvoronoške. Ponekad, međutim, znaju da prošetaju na zadnjim nogama, pri čemu ruke drže zabačene iza glave.
Najveći deo ishrane ovih majmuna sastoji se od biljaka i plodova. Međutim, takođe hvataju male kičmenjake kao što su ptice i slepi miševi. Sakiji raspore žrtve rukama pre nego što oderu kožu i jedu komade mesa. Imaju oštre zube koji su korisni za zagrizanje u šumske plodove i za sečenje mesa na kriške.

Grupa sakija zasniva se na jednom paru odraslih koji se razmnožavaju. Ostatak grupe, koja može da ima do pet članova, biće potomci glavnog para različitog uzrasta. Rasplodni par dobija jednu bebu godišnje. Većina porođaja obavlja se u sušnom periodu krajem godine.

[причалица]

NOĆNI MAJMUN
Aotus lemurinus

Noćni majmuni imaju krupne oči koje im obezbeđuju da dobro vide i noću. Njihovo gusto, vunasto krzno daje im zaobljeni izgled, a rep, koji nije elastičan, zadebljan je i kosmat na vrhu.

Nočni majmuni, koji su poznati i kao durukuli, jedini su noćni majmuni na svetu. Ovi retki majmuni žive u većini vrsta šuma izuzev onih koje su blizu vode. Biolozi su nekad mislili da je reč o samo jednoj vrsti, ali se sada zna da ima nekoliko vrsta koje žive širom Južne Amerike.
Krupne oči ovih majmuna prikupljaju dovoljno svetlosti da mogu da vide po mraku. Noćni majmuni mogu samo da vide crnobelo, ali to im ipak omogućuje da trče i skaču kroz drveće čak i po najmračnijim noćima. Danju se odmaraju u gnezdima napravljenim od suvog lišca i grančica.

Nočni majmuni žive u porodičnim grupama, s jednim odraslim parom i dvoje-troje mladih. Članovi porodice upozoravaju jedan drugoga o opasnosti koja se približava, kao što su zmije i ptice grabljivice, dugim krikovima. Ovi majmuni imaju prazne kese kože ispod brade koje naduvaju da bi pojačali utisak krikova. Noču su ovi vidni signali beskorisni, pa se nočni majmuni oslanjaju na miris i na krikove da bi komunicirali sa drugim majmunima i obližnjim grupama. Ovaj miris potiče od mokraće i žlezda na grudima koje majmuni trljaju o grane.

[причалица]

ĆELAVI UAKARI
Cacajao calvus

Ćelavi uakariji imaju bezdlako lice obrubljeno čupavim krznom, otkud im potiče i ime. Dugo krzno na telu je bledo ali izgleda crvenkastosmeđe, a retki imaju potpuno belo krzno. Njihov debeli rep proporcionalno je krači nego kod drugih majmuna Novog sveta.

Uakariji žive jedino u tropskim kišnim šumama koje su poplavljene ili su pune sporih potoka, pa su zato veoma retki. Aktivni su tokom dana, trčeči četvoronoške kroz krošnje velikog drveča. Uglavnom se hrane plodovima, ali jedu i lišče, insekte i male kičmenjake. Iako su sasvim hitri, uakariji retko skaču sa grane na granu. Gotovo nikada ne silaze na zemlju.
Uakariji žive u velikim grupama sa 10 do 30 članova. U područjima gde čovek ne seče šume ima i grupa od preko 100 članova. Grupe uakarija često se mešaju sa grupama drugih majmuna, kao što su veverani, u dnevnim pohodima na hranu. Svaka grupa ima hijerarhijsku strukturu, koja se održava međusobnom borbom oba pola. Dominantni mužjaci kontrolišu pristup ženkama tokom sezone razmnožavanja. Ženke rađaju po jednu bebu svake druge godine.

[Zolton]

Padajuća koza



Padajuća koza je rasa domaće koze koja je karakteristična po tome da joj se mišići ukoče (zamrznu) na desetak sekundi, ukoliko se uplaše ili naglo razvesele hrani. Koze se jednostavno izvale na zemlju, a nakon "odmrzavanja" one dalje nastave svojim putem. Poznate su kao malaksave koze, koze u nesvesti i slično, a potiču iz Tenesija u SAD, prvi put su se pojavile početkom 19. veka. Dosta su popularne, pa imaju i svoj festival u regionu Maršal (Tenesi) koji se svake godine održava u oktobru. Ova pojava kočenja mišića je bezbolna i kao osobina je uzrokovana naslednim poremećajem zvanim myotonia congenita. Nije nađen još nijedan slučaj ove pojave kodangorskih koza. Životni vek ovih životinja je 12-15 godina. Ove koze su u proseku nešto manje od običnih koza. Visoke su od 43 do 64 cm, a teže od 27 do 75 kg. Imaju velike oči i pojavljuju se u standardnim bojama.

[Zolton]

ANTILOPA BONGO – Afrika

Bongo je jedna od najtajanstvenijih afričkih životinja. Ova vrsta antilope poznata je po svojim veličanstvenim, spiralnim rogovima koji krase i mužjake, ali i ženke. Živi u šumama i područjima bogatim bambusom u ekvatorijalnom delu Afrike. Plašljiva je, stidljiva, oprezna i uglavnom noćna životinja pa skoro nikad ne izlazi na otvorene prostore danju. Kreću se same ili u grupama od nekoliko antilopa.

[Zolton]

OKAPI – Afrika

Nije zebra, a nije ni žirafa – to je okapi! Ova neobična životinja koja potiče iz porodice žirafa ima crvenkastosmeđe krzno i bele pruge po nogama i stražnjici, nalik zebrinim. Okapi su uglavnom noćne životinje, a žive u mračnim šumama i jedu lišće. Bili su nam nepoznati sve do početka 20. veka.

[Zolton]

Nista neobicno ali zanimljivo, jaguar i leopard zajedno u akciji...

[Zolton]

Najstariji pas bio je jedan labrador po imenu «Ađutant». On se rodio 14. avgusta 1936, a uginuo 20. novembra 1963 - ziveo je 27 godina i 3 meseca.

Najteži rasan pas bio je bernardinac Djuk iz SAD. On je bio težak 133kg i 800 grama

Pasji rekord u «skoku u vis» drži engleski pas Mikene, koji je odbacivši se od odskočne daske , preskočio zid visok 289m.
Najviša rasa pasa je irski vučji hrt

[Zolton]

Žirafe rastu ogromnom brzinom u prvih nekoliko dana života. Mladunče baringo žirafe Rouzi bilo je na dan rođenja visoko 1,6 m, a samo dan kasnije već je imalo 1,9 m, što znači da je raslo brzinom od 1,5 cm na sat!

[Zolton]

Najduži period trudnoće kod sisara – je kod azijskog slona. Slonica nosi mladunče 608 dana ili više od 20 meseci, a najkraći period trudnoće kod sisara je kod američkog pacova (Didelphis marsupialis), njihove ženke nose 12 do 13 dana, a ponekad i 8 dana. Ova vrsta se rađa u veoma nezrelom stanjui mladi se ostaju u trbušnoj kesei oko 10 nedelja, dok se potpuno ne formiraju.

[Zolton]

Da li ste znali ?

-da mačke žive oko 15 godina
-da su trobojne mačke uvek ženke;
-da pacov može duže da izdrži bez vode nego kamila;
-da je sibirski tigar najveća mačka na svetu;
-da se slepi miševi uvek okreću na levo kada izlaze iz pećine;
-da mrav može podići teret 50 puta teži od sopstvene težine;
-da žabe žive na svim kontinentima osim na Antarktiku;
-da ne postoje dve zebre sa istim rasporedom pruga (kao što ne postoje
dva čoveka sa istim otiskom prsta). Čak se pruge na levoj strani tela razlikuju od pruga na desnoj strani tela zebre;
-da je jezik kameleona dva puta duži od njego-vog tela;
-da vaš krevet predstavlja dom za preko 6 mil-iona prašinskih grinja;
-da detlić može kucnuti u drvo 20 puta u jedno-j sekundi;
-da je najveći glodar na svetu kapibara (Hydro-choerus hydrochoeris)
-da se najveća riba na svetu – kit ajkula (Rhincodon typus), hrani planktonom
-da Grivasti vuk (Chrysocoyn brachyurus), ne spada u rod vukova kako se to obično smatra;
-da snežni leopard (Uncia uncia), kao i "oblačasti" leopard (Neofelis nebulosa) uopšte ne spadaju u leoparde kako se to obično misli, već u posebne vrste;
-da je najbrža rasa psa Veliki engleski hrt (Greyhound) koji dostiže brzinu od 57 km/h. Ova rasa je postojala još u antičkom Egiptu, pre 6 000 godina;
-da su se nekada davno održavale trke između geparda i velikih engleskih hrtova;
-da lavica obavlja više od 90% lova;
-da se meduze sastoje od 95% vode;
-da se Persijski hrt (Saluki) pojavljuje na sumerskim rezbarijama koje datiraju još 7000 godine pre Hrista. Kaže se da "Kada god neko vidi reč 'pas' u Bibliji, to se zapravo misli na salukija".
-da je jedan od prvobitnih razloga uzgajanja pasa rase čau-čau, bio radi ishrane ljudi;
-da je jedina afrička vrsta vuka Etiopski vuk (Canis simensis). Etiopski vuk takođe spada i u jednog od najugroženijih predstavnika porodice pasa.
-da je kao rezultat ljudke panike na otkriće jednog vuka zaraženog besnilom, 1952. godine u severnom delu područja Alberta u Americi, ubijeno je trovanjem 4 200 vukova, a zajedno sa njima stradalo je i 50 000 crvenih lisica, 35 000 kojota, 7 500 risova, 1 850 dabrova, 500 tvorova i 164 pume.

[Zolton]

Da li ste znali?

1. Slonovi su jedine životinje koje ne mogu skočiti.

2. Orgazam svinje traje 30 min!!

3. Polarni medvjedi su ljevoruki.

4. Krokodili ne mogu isplaziti svoj jezik.

5. Leptir kuša (osjeća) svojim nogama.

6. Žohar može živjeti 9 dana bez svoje glave, a na kraju umire od gladi.

7. Delfini se uz ljude jedini koji vode ljubav zbog užitka.

8. Kvakanje patke ne radi jeku.

9. Morske zvijezde nemaju mozak.

10. Komarci imaju zube, čak 47.


11. Jezik kameleona dvostruko je duži od njegovog tijela.

12. Noj ima veće oko od mozga.

13. Konji spavaju stojeći i mogu provesti po nekoliko mjeseci da ne legnu.

14. Medvjedi se boje muzike.

15. Orao opazi zeca u trku s čak tri kilometra visine.

16. Lemuri, polumajmuni s Madagaskara, padaju u ljetni, a ne u zimski san.

17. Štakor može izdržati bez vode duže od kamile.

18. Pčele moraju posjetiti 4 milijuna cvjetova, preći 4 puta duži put od opsega zemlje za jedan kilogram meda.

19. Devino mlijeko se ne zgrušava.

20. Morski psi se nikada ne razbolijevaju, jer su imuni na sve poznate vrste bolesti.

21. Svinje se ne mogu znojiti.

22. Šišmiši uvijek skreću na lijevo kada izlaze iz pećine.

23. Puževi mogu spavati čitave tri godine.

24. Jastogu treba oko 7 godina da naraste i dobije masu od 500 grama.

25. Ukupna masa svih mrava na svijetu veća od ukupne mase ljudske populacije.

26. Koze i hobotnice imaju pravokutne zjenice.

27. Žabe žive na svim kontinentima osim na Antarktiku.

28. Ne postoje dvije zebre sa istim rasporedom pruga.

29. Djetlić može kucnuti u drvo 20 puta u jednoj sekundi.

30. Meduze se sastoje od 95% vode.

31. Trobojne mačke su uvijek ženke.

32. Lavica obavlja više od 90% lova.

33. Psi imaju po 17 kostiju u svakom uhu.

34. Guska je prva ptica pripitomljena od strane čovjeka.

35. Delfini spavaju s jednim otvorenim okom.

36. Bikovi su daltonisti.

37. Zlatna ribica ima moć pamćenja u intervalu od 3 sekunde.

38. Kravu je moguće voditi uz ali ne i niz stepenice.

39. Ostriga može promijeniti spol nebrojeno puta tokom života.

40. Krtica može iskopati tunel od 70 metara za jednu noć.

41. Aligatori ne mogu hodati unatraške.

42. Iguana može izdržati pod vodom 28 minuta.

43. Crv ima pet srca.

44. Pingivni mogu roniti u dubine i preko 400 metara.

45. Oktopusu se testisi nalaze na glavi.

46. Jakovo mlijeko je ružičaste boje.

47. Golubovi imaju trodimenzionalni magnetski osjet.

48. Kod slonova vlada matrijarhat.

49. Hrtovi su najbrži psi na svijetu mogu trčati brzinom većom od 70 kilometara na sat.

50. Hobotnica će početi jesti svoje krakove ako je zaista gladna.

[Cruz]

10 najotrovnijih zivotinja na svetu!

Morska osa

Morska osa (Chironex fleckeri) je vrlo otrovna meduza iz reda Cubozoa i pojavljuje se u morskim podrucjima severne Australije.
Morska osa je najpoznatija po povredama koje nanosi pri napadu. Na lovkama se nalaze gusto poredjene zarne stanice sa izrazito jakim otrovom koji izaziva nepodnosljive bolove i moze ubiti u roku od 3 minuta. Kolicina otrova u jednoj zivotinji dovoljna je da ubije 60 odraslih ljudi. Smatra se da je morska osa najopasnija meduza i jedna od najopasnijih zivotinja na svetu.

---

Kraljevska kobra

U podrucju juzne i jugoistocne Azije zivi kraljevska kobra (Ophiophagus hannah) koja je najveca zmija otrovnica na svijetu. Nisu retki primerci duzine 4,5 m, a rekordna velicina je 5,7 m. Posto zivi iskljucivo u sumskim podrucjima, retko dolazi u kontakt sa covekom, tako da je broj ugriza ove zmije vrlo mali. Najcesce budu ugrizeni krotitelji zmija u Burmi i Tajlandu koji za svoje predstave koriste ove zmije. Iako joj otrov nije narocito toksican i po svojoj snazi znatno slabiji od brojnih drugih zmija, ugriz je vrlo opasan, jer zmija ugrizom izluci veliku kolicinu otrova. Zabelezen je slucaj kada je kraljevska kobra ugrizla slona u kozni nabor na vrhu surle, pa je slon za nekoliko sati uginuo. Ove se zmije hrane iskljucivo drugim zmijama, pa se i zbog toga na latinskom zovu zmijozderi.

---

Mramorni konusni puz

Conus marmoreus, poznat pod imenom "mramorni konusni puz", je vrsta predatorskog morskog puza iz porodice Conidae, konusnih puzeva ili skoljki. Ovo je ptrovan puz, kap njegovog otrova je toliko jak da moze ubiti vise od 20 ljudi. Simptomi uboda ovog puza mogu se javiti odmah ili kasnije u toku dana i to u vidu intenzivnog bola, otoka, peckanja i trnjenja. U tezim slucajevima dolazi do paralize misica, halucinacija i teskoca u disanju. Protivotrov ne postoji.

---

Plavoprstenasta hobotnica

Plavoprstenaste hobotnice (rod Hapalochlaena) obuhvataju tri (ili cetiri) vrste hobotnica, koje žive u Tihom okeanu, od Japana do Australije. Smatra se da su one medju najotrovnijim morskim zivotinjama.
Usprkos tome sto su malene, mogu biti opasnost za ljude. Lako ih se prepozna po plavim prstenovima na zutoj kozi. Otrov ove male hobotnice moze u roku od samo nekoliko minuta da ubije 26 odraslih ljudi. Simptomi koji se javljaju nakon ujeda su misicna slabost, utrnulost, tesko disanje i na kraju smrt. Ne postoji protivotrov.

---

Zuti skorpion

Ovaj skorpion je veoma opasan, jer poseduje koktel neurotoksina, koji izazivaju nesnosne bolove, kroznicu, komu, paralizu i na kraju smrt. Mogu se naci na Bliskom Istoku i Severnoj Africi.