Видовдан

[kojica]

О пореклу назива

О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али
ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак
слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и
рата и који је можда био српски врховни бог. По другој интерпретацији су
поштовање светог Вида (лат. Sanctus Vitus) донели са собом немачки католички
рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење
се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара
иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не
треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он
ранохришћански светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на
православце и католике. Међутим треба имати у виду да су у Полабљу где је
такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена црквама
посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања
старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј.
код западних Словена култом св. Вита, а код јужних Словена култом св. Вида). Код
Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се
поштује више као народни празник Видовдан. Видовдан је фиксни празник који
Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду (лат. Sanctus
Vitus, у преводу са латинског свети Витус, т. ј. свети Вид), а сам култ св. Вида је
био врло јак на Јадранском приморју. И данас на Јадранском приморју постоје
топоними и храмови који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке
(итал. Fiume, у преводу са италијанског река(на ијекавском говору ријека)) која
Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да
званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због
разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година
чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава
јулијанског, а не грегоријанског календара).

[kojica]

Световид

[DaDole]

Bravo za temu

[kojica]

Bravo za temu

Хвала...

[kojica]

Световид

Нађен на локацији данашње Украјине, а чува се у музеју у Пољској

[DaDole]

cijelo jutro pjevušim..sa zvonika crkve najljepša zvona koja se miješaju sa mirisima lipe ispod prozora i svaki je ovaj dan pomen stradalim i ponos onaj koji ničim ne mogu da nas slome..1389.pa naovamo

[kojica]

Vojevao beli Vide, koledo!
Tri godine s kleti Turci,
A četiri s crni Ugri.
Kada Vide s vojske dođe,
Sede Vide da večera,
Stade gromot, stade tropot
Oko dvora Vidojeva.
Al’ govori beli Vide:
„Iziđ’, ljubo, te pogledaj
Šta je gromot šta je tropot
Oko dvora Vidojeva.“
Kad iziđe verna ljuba,
Konji mu se kopitaju,
Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske došô;
I golubi s kril’ma biju
Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske došô.

Koledarska pesma

[kojica]

cijelo jutro pjevušim..sa zvonika crkve najljepša zvona koja se miješaju sa mirisima lipe ispod prozora i svaki je ovaj dan pomen stradalim i ponos onaj koji ničim ne mogu da nas slome..1389.pa naovamo

Nije mi logično da svoju istoriju pamtimo od dana propasti. Nije mi logično da slavimo dan
kada smo izgubili carstvo. Kako da slavim dan, na koji su crkvena zvona odvela srpske
junake u pogibiju? Zvona sa crkvi sagrađenih na pepelu hramova posvećenih našim
bogovima. Lazareva glava je zasijala a naši se bogovi ugasili.

Ovaj me dan seti da ne znamo ni šta Srbin i Srbija znači. Ko smo bili pre? Kojim smo
jezikom govorili i koje smo bogove slavili?

Ja se izvinjavam ako moja osećanja nekoga vređaju, na ovako veliki praznik, ali ovo je i
moja zemlja.

[DaDole]

POminjem dan bitke u drugom kontekstu kojice..jer smo generalno narod koji nažalost kratko pamti..
ja ću danas kao i svakog Vidovdana da odem na naša groblja..dan naše Vojske ovdje niko ne zaboravlja..