Stranica 2 od 2 PrviPrvi 12
Pokazuje rezultate 21 do 38 od 38

Tema: Вампири су око нас

  1. #21
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Памти, међутим, причања свог деде Живе да је неки Миле Поповић много волео да се
    вози позади на (воловским и коњским) колима и да је увек, обично по ноћи кад су се
    враћали у Кисиљево, скакао тврдећи да види неку утвару, неког вампира, и да је то
    неко ко је тек умро. А није, тај Миле, био ни шаљивџија ни пијанац, већ озбиљан и
    човек од речи. Све до шездесетих година века за нама трајала је та његова
    „видовитост”.

    Разумљиво, дуже памти осамдесет шестогодишњи Бранислав Стојановић, по
    сопственим речима најстарији пчелар у Србији јер је с тим медоносним инсектима
    још од 1927. године. Зна он за Саву Савановића, по приповестима Милована Глишића
    првог српског вампира, али мање зна о свом мештанину Петру Благојевићу. Тек да се
    некад давно, препричава већ препричано, причало о неком вампиру за кога су се
    занимали и људи у униформама, ништа више. Да ли је овде касније било нових
    вампира? Како да не! Најпознатији вампир била је Баба Ружа или Ружа Влајна. То је
    било између две светске војне. Она се упокојила, али је после волела да с тавана
    плаши људе бацајући на њих многе (заборављене) ствари. И старији су је се
    прибојавали, али и њоме плашили децу због неваљалства.

  2. #22
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Чак је и месни попа Ђока у цркви упорно читао молитве не би ли је отерао с овога
    света. Он је имао и посебног разлога пошто су његове три кћери (Мира, Дара, трећег
    имена не може да се сети) просто лудовале јурећи Баба Ружу кроз село и завлачећи
    се, особито ноћу, по многим таванима где су очекивали да је нађу и ухвате. Шта се
    даље збило не зна, сећа се само да се одједном све умирило и да више, осим за
    доконих седељки у зимским ноћима, нико у Кисиљеву није помињао свог таванског
    јунака.

    За крај ове кратке приче није наодмет поменути ни размишљање реченог шефа Месне
    канцеларије. Вели Мирко Богичић, с ћувика на Сребрном језеру загледан у
    плавичасту измаглицу румунских планина, да би и овде у Кисиљеву могли да
    направе сличну туристичку атракцију. Зашто је, па, Дракула бољи, и успешнији,
    вампир од нашег Петра? Постојање нашег вампира потврдили су озбиљни и стручни
    људи, нема лажи нема преваре. И онда би овде - попут оних тамо „Дракулиних
    медаљона” или „вампирског вина” који се служе у националном ресторану у
    (измишљеном) дворцу Бран у Карпатима - могли да понуде, рецимо, „Петров рибљи
    паприкаш” уз „вампирску лозовачу” и „Благојевићев сир у уљу”. А коме устреба, ту су
    и венци белог лука, а ни глог није тешко набавити.

    Било како било, Петар Благојевић није искористио прилику да новинару сам, без
    посредника, исприча како је то онда стварно било. Можда се ипак уплашио оног чена
    белог лука и глоговог палидрвца који су вребали из џепова његовог имењака,
    потписника ових редака.

  3. #23
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Vampiri su bolesnici!

    Legende o vampirima, tako popularne među ljubiteljima horora, zapravo su zasnovane na
    čistoj istini. Ljudi koji se užasavaju dnevne svetlosti, imaju žute zube nalik očnjacima,
    nokte slične životinjskim i alergiju na beli luk stvarno postoje, da ne pominjemo one koji
    nose pretežno crnu odeću, imaju implantirane očnjake i noću ujedaju starije dame
    (ponekad pređu na mlađe). Uzgred, činjenica da napadaju starije dame nije nikakav mit; u
    regionu Kalinjingrada je jedan tinejdžer ubio dvoje penzionera tokom specijalne vampirske
    ceremonije. Najokrutniji događaj zbio se u Velikoj Britaniji pre 4 godine. Tada je
    sedamnaestogodišnji tinejdžer zaklao svoju komšinicu, iščupao joj srce i ispio krv da bi
    stekao besmrtnost.

    Gotovo svaka nacija ima legende o vampirima koji noću progone ljude i piju im krv. U tim
    legendama vampiri su okrutna, bezdušna, poluraspadnuta stvorenja. Na primer, u
    slovenskoj mitologiji postoji verovanje da vampir neće pobeći iz groba ako se u njega baci
    kukuruz. Vampir će, veruje se, čitavu noć biti zauzet brojanjem kukuruznih zrna.

    A onda se imidž vampira promenio. Danas je to enigmatski seksi superstar koji poseduje
    neobične osobine: voli krv, mrzi beli luk i boji se sunca. U srednjem veku je legenda o
    vampirima dopunjena informacijom da se oni boje svete vode. Ta je priča ostala mit sve
    dok 1963. godine britanski lekar Li Ajlis nije došao do zapanjujućeg otkrića: vampir-
    vukodlak nije ništa drugo do žrtva genetske patologije po imenu porfirija.

  4. #24
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    To je veoma retka bolest – ima je jedna od 20 000 osoba. Telo ne proizvodi crvena krvna
    zrnca i u krvi osobe nema dovoljno kiseonika i gvožđa što na sunčevoj svetlosti izaziva
    raspad hemoglobina. Kada se osoba obolela od porfirije izloži suncu, na koži će joj se
    uskoro pojaviti čirevi i rane i može vema brzo umreti. Bolest takođe može izazvati
    deformacije nosa, ušiju i hrskavica; prsti počinju da se savijaju; koža oko usta postaje
    suva i otkriva desni koje poprimaju žućkastu boju jer se porfirin taloži na zubima. Beli luk
    koji stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca u telu zdrave osobe, izaziva pojačavanje
    simptoma kod obolele osobe. To je sve praćeno oštrim i jakim bolovima, pa tako porfiričari
    često pate i od mentalnog invaliditeta.

    Kada se sumiraju svi simptomi ove bolesti, dobija se verna slika TV vampira. U Francuskoj
    je, na osnovu simptoma koje je opisao doktor Ajlis, u 17. veku više od 30 000 ljudi
    proglašeno vukodlacima. Svi su obešeni. Češki arheolozi su otkrili groblje iz 11. veka (o
    čemu je i Treće oko pisalo). U grobovima je pronađeno 13 osoba sa vezanim rukama,
    odsečenim glavama i grudima probijenim drvenim kocem.

    Porfirija nije zarazna bolest ali je nasledna: ako jedan od roditelja boluje od porfirije,
    postoji 25 odsto verovatnoće da će je imati i dete. Danas oboleli od ove bolesti dobijaju
    specifičnu terapiju – injekcije na bazi krvne plazme. Nažalost, porfirija nije istražena niti se
    može izlečiti. Velikim farmaceutskim kompanijama se ne isplati da finansiraju dugogodišnja
    medicinska istraživanja koja bi dovela do pronalaska adekvatne terapije, jer je bolest retka
    i teško da će zaraditi koliko zarađuju, na primer, na lekovima za pojačavanje seksualne
    potencije koje će sigurno kupiti ogroman broj ljudi.

  5. #25
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Oči u oči sa živim vampirom
    Piše Zlatimir Pantić


    Dimitrije Strajinović (četvrti sleva)


    Do sada smo bezbroj puta, iz priča naših sagovornika, čuli da se ponegde i ponekad
    pojavljuju vampiri i to u različitim oblicima, ali da postoje živi vampiri, to smo prvi put čuli
    od čoveka sa Bukove Glave nadomak Donjeg Milanovca. Čiča Dimitrije se, svojevremeno,
    ne samo družio već i srodio sa tim vampirom, pa je preko dana sa njim - kao čovekom
    išao na posao, a uveče odlazio u kafanu, kao sa nestvarnim bićem, odnosno vampirom.

    Zaista je čudan ovaj naš svet, pogotovo ljudi koji veruju u sve i svašta. Njihove priče
    mogu da budu istinite, ali i pomalo iskrivljene ili nadograđene nekim ubeđenjem ili
    viđenjem. Ponekad se ti ljudi sažive sa svojom pričom, pa događaj svuda i na svakom
    mestu prepričavaju, kao da to ponovo doživljavaju.

  6. #26
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Zaštita od demona

    U svakom selu u Timočkoj krajini, uvek će se naći na desetine starijih ljudi koji će ubedljivo
    ispričati kako su videli ili, bar, čuli zvuke vampirskih nestašluka u vidu lupnjave, urlikanja i
    dozivanja. Sve te priče su veoma slične, jer se uvek svode na isto - da se slušalac oduševi
    vampirskom hrabrošću, ali u isto vreme i zaplaši. Te priče se gotovo uvek ispredaju u
    večernjim ili ponoćnim satima, kad se i veruje da vampiri polaze u svoje pohode i kod
    svojih žrtava. Ako niko drugi, a ono deca u sve to poveruju, pa posle i ona prepričavaju
    na svoj način i veoma dugo pamte.

    Važno je znati kako da se od vampira zaštitite i odbranite. Vračara Jovanka Dodonja iz
    Jabukovca kaže da vampir najčešće svraća tamo gde je kao čovek živeo, ali može da se
    “javi” rodbini, prijateljima i komšijama. Zato, prema Jovankinim rečima, ovi mogu da se
    zaštite na sledeći način: kad primetite vampira, treba da uzmete kadionicu i u nju stavite
    stare krpe i zapalite. Posle okadite kuću i sve pomoćne zgrade u dvorištu i to učinite tri ili
    devet puta. Ako vampir dođe i naredne večeri, treba da pokupite njegovu zaostalu odeću i
    obuću pa da je spalite negde na raskršću, zakopate blizu groblja ili bacite u nabujalu reku.

    Ako bude toliko bezobrazan pa nastavi da dolazi, onda treba otići kod neke vračare ili
    bajalice, kako bi ga one mađijanjem proterale ili ulovile.

    Vračare ponekad i same učestvuju u ritualnom poduhvatu trajnog eliminisanja ovog
    demona. Kad i to ne pomogne, one donose odluku da se pokojnik otkopa, pa da mu se u
    grudi zabode glogov kolac uz nalivanje crnog vina u kojem su prenoćili tamjan i vosak.
    Posle toga će vampirski duh zauvek nestati.

  7. #27
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Čudo nad čudima

    Čiča-Dimitrija Strajinovića, sedamdesetšestogodišnjeg starca, sreli smo u kolibi
    baba-Darinke, poznate vračare iz ovih krajeva. Kad smo ušli u sobu, on joj je prepričavao
    jedinstveni događaj iz svog nesvakidašnjeg druženja sa živim vampirom. Iskoristili smo
    priliku da bismo ovu priču doslovce zabeležili.

    -Pre četrdesetak godina, radio sam kao šumski radnik na Ravnoj gori u blizini Majdanpeka.
    Bilo je više ljudi iz ovog kraja, a među njima i neki Mihajlo-Mika. Bio je čudan čovek.
    Ponekad je mogao satima, pa i danima da ćuti, a ponekad je govorio više od svih nas
    zajedno. Činilo nam se da je došao sa onog sveta, jer se čudno oblačio i neobično
    izgledao. Saznao sam da je, još kao mladić, ubio nekog svog prijatelja. Da je bio u
    zatvoru, to nam je često govorio, ali nam nikad nije rekao zbog čega je robijao. Od drugih
    ljudi sam saznao da je motiv za ubistvo bila švaleracija. Tačnije, on je odlazio kod neke
    raspuštenice kod koje su odlazili i drugi muškarci. Jedne noći, Mika je kod svoje prijateljice
    sreo tog poznanika i opomenuo ga više ne dolazi. Ali, iduće noći, njih dvojica su se ponovo
    sreli kod iste frajle. Kad ga je primetio, Mika se sklonio iza obližnje štale, a u rukama je
    imao poveći kolac. Kad je onaj pokucao na prozor, Mika je munjevito izleteo iz svog
    zaklona i sa nekoliko udaraca usmrtio prijatelja-rivala. Posle toga, odmah se predao miliciji i
    sve priznao. Zbog zločina je bio osuđen na petnaest godina robije, ali je odležao dvanaest.

  8. #28
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Posle robije se nismo dugo sretali sve do početka sedamdesetih, kad je na Ravnoj gori
    otvoreno veliko radilište za seču i prevoz ogrevnog drveta i balvana. Ozbiljno sam se plašio
    Mike, jer nisam mogao da zamislim da radim, jedem i spavam sa čovekom - ubicom. Svi
    smo spavali u jednoj baraci, na slamaricama koje su bile na zemljanom podu. Mika je uvek
    spavao sa moje desne strane, pa je utoliko moj strah bio opravdaniji.

    Jedne noći, nekolicina nas je rešila da ode u Rudnu Glavu. Tamo su proslavljali neku
    svadbu, pa smo hteli da se uz muziku proveselimo i vidimo se sa poznanicima, ali i da malo
    popijemo. Samo je Mika ostao da spava u baraci, pa sam zbog toga bio slobodniji i veseliji.
    Na svadbi smo se lepo proveli, a ja sam dobio i dva piva koja sam polako ispijao.

    Negde iza ponoći, spustio sam se dole prema reci, zbog ličnih potreba, kad sam druge
    strane reke ugledao Miku. Zvao me je da pređem kod njega. Udrvenio sam se od straha,
    te više nisam mogao da zakoračim, ni da progovorim. Ne mogu da poverujem da je onaj
    zlikovac i ubica došao ovde, pa još čekao da se pojavim i krenem ka njemu.

    Razmišljao sam da li da se vratim nazad, ili nekog pozovem u pomoć, ali je Mika zagazio u
    reku i prešao na drugu stranu, gde sam stajao kao ukopan. Kad se zaustavio na oko pola
    metra od mene, ispružio je desnu ruku u znak pozdrava. I dalje sam nepomično stajao
    kad mi je Mika prišao, obuhvatio me oko pasa i poveo nazad preko reke. Na drugoj obali,
    lagano me je spustio da bih mogao da sednem, pa je i sam seo pored mene. Ćutali smo i
    gledali se. Izvadio je paklicu cigareta i pružio mi. Do tada nisam pušio, ali sam morao da
    uzmem kako ga ne bih naljutio. Izvadio je i upaljač, pa ga je prvo prineo meni. Dugo smo
    pušili i ćutali, a onda je Mika počeo da priča o svojoj surovoj sudbini.

  9. #29
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Vampir, ali živi

    Dok mi je govorio o sebi, na mahove sam pomišljao da je to pravi Mika i da je ovamo
    došao odmah posle nas, pa pošto ga je bilo stid da zbog svoje prošlosti ide među ljude,
    rešio je da nas sačeka na zaravni pored obližnje reke. Ali, nije bilo tako, ja sam se tu
    grdno prevario. Njegovo lice, koje sam mogao da vidim samo delimično i to uz pomoć neke
    ulične svetiljke, neprestano je menjalo boju i izgled. Čas je bilo belo kao kreč, čas modro,
    a čas crno. Oči su mu igrale i takođe menjale boju, a nos se povećavao i smanjivao. Kad
    sam se pribrao i pomirio sa sudbinom, bolje sam ga osmotrio. U jednom momentu sam
    pomislio da je pored mene sedeo čovek sličan Miki, ili neki njegov rođak koji je umro i sad
    se povampirio.

    Te noći je Dimitrije morao da sedi sa Mikom ili Mikom-vampirom puna dva sata, sve dok
    nije prošlo vampirsko vreme - od ponoći do dva sata. Posle toga se Mika nečujno i bez
    pozdrava povukao. Povukao se i Dimitrije, ali njegov izgled nije odavao normalnog čoveka.
    Kolege drvoseče su se krstile dugo i iščuđavale zbog njegove prestrašenosti i čudnog
    ponašanja. Usput im je Dimitrije sve po redu ispričao, ali mu nisu poverovali.

    -Ismevali su me čitavim putem - jadao se čiča Dimitrije - i neprekidno pričali kako sam se
    napio i prespavao dobar deo noći. Nikako nisam uspevao da ih ubedim u ono što sam
    svojim očima video, pogotovo kad smo ušli u baraku i videli Miku kako spava tvrdim snom,
    u istom položaju u kojem je bio i kad smo otišli na slavlje. Svi su mi se smejali i na moj
    račun smišljali svakojake zavrzlame i smicalice. Čak ni ja sebi nisam mogao da objasnim
    šta se zapravo događalo sa mnom u Rudnoj Glavi i da li sam bio pri čistoj sveti i zdravom
    razumu.

    Sutradan smo zajednički radili na utovaru ogrevnog drveta u prispele kamione. Mika je
    radio bez zastoja, a ja sam neprekidno motrio na njega, ne bih li primetio nešto sumnjivo.
    Ovi su i dalje zbijali šale na moj račun, ali su vodili računa da to Mika ne primeti, jer su ga
    se svi plašili, ne zbog toga što sam pokušavao da im dokažem da je vampir, nego zbog
    toga što je bio ubica.

  10. #30
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Neobično druženje

    Naredne večeri, izabrali su me da čuvam kamione i posečena drva. Postao sam čuvar na
    radilištu. Zapalio sam cigaretu i ušuškao se u jedan žbun, planirajući da malo odremam.
    Negde oko ponoći, ugledao sam čoveka sa zapaljenom cigaretom kako mi se približava.
    Najpre sam pomislio da je to neko od vozača došao da obiđe kamione, ali čim mi je prišao
    na nekoliko koraka, prepoznao sam Miku. Opet mi je pružio desnu ruku u znak pozdrava,
    ali mu ja nisam pružio svoju. Savio je jedno mlado stablo da bi mogao da sedne i počeo
    da priča: 'Vidiš, moj Dimitrije, šta ti je život?! Zar moja duša ne bi mogla da se odmara
    kao i svačija, nego mora svake noći da tumara i traži utehu i smiraj? Ti to ne možeš da
    razumeš. Ne možeš, jer nisi podigao ruku na čoveka kao ja. Svestan sam da moja duša
    noću nije u telu, jer je đavo odvodi tamo gde je i mene odveo onog dana kad sam u
    rukama držao kolac i njime ubijao mog prijatelja. Moja duša više nikada ne može da bude
    deo mog tela, a pogotovo noću, kad se duša i telo potpuno razdvajaju i udaljavaju. Kad
    grane sunce i đavo ode na počinak, onda i mene ostavi na miru, pa se malo primirim i
    samo naizgled budem normalan čovek. Znam da me svi prezirete, ali ja svoju grešku ne
    mogu da ispravim. Sad se kajem, mada mi to nište ne vredi.'

    - Gledao sam ga i prosto mi je bilo žao, ali i dalje nisam verovao u ono što sam gledao i
    slušao. Kad je prošlo dva sata, došunjao sam se do barake i provirio unutra. Mika je
    spavao kao zaklan, tamo gde sam ga sinoć video. Vratio sam se nazad u svoje gnezdo,
    razmišljajući o njegovoj ali i mojoj sudbini. Niko ga nijedne noći nije video osim mene.
    Zato su mi se svi rugali i ismevali me, govoreći kako sam ja vampir, a ne Mika koji spava
    nepomično i ne uznemirava nikog.

    Kad je baba Darinka saslušala čiča-Dimitrija, rekla mu je da je to zaista bio pravi živi
    vampir, koji nastaje od duša velikih grešnika. Takve duše nemaju mesta u ljudskom telu,
    već su doživotno osuđene da noću lutaju, prestravljuju ljude i navode na čuđenje. Preko
    dana su normalni ljudi, ali ih zato noć pretvara u nečastive - nestvarna i demonska bića.

  11. #31
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Najpoznatija srpska reč – vampir!
    Piše:Z. N.

    Kad pritisnemo dugme TV aparata, gotovo svakodnevno slušamo žalopojke kako mi, jadni
    Srbi, skoro da nemamo brendove kojima bismo se predstavili belosvetskom tržištu. A ako
    je nešto dotuklo nevinog TV konzumenta, onda je to, svakako, vapaj za ajvarom i duvan-
    čvarcima. Ajvar nam maznuli Slovenci, a ove druge nikako da sačinimo kako red nalaže, pa
    da se i mi, više, probijemo na tu opčinjavajuću belosvetsku pijacu...

    Pomislio bi čovek da smo načisto naopaki. Nesposobni. Eto, (ako izuzmemo Teslu,
    Milankovića i još nekoliko sportista), teško možemo da budemo konkurentni u bilo čemu.
    Pa nije uzalud upravo ovde nastala izreka: „Kad se Srbin utopi u reci, pronađu ga
    uzvodno...“

    A da li je baš tako? Opsednuti gorepomenutim đakonijama, zaboravili smo još jednu
    „naopaku“ stvar, kojom smo uspeli da zavadimo ondašnji „kulturan svet“, pa je na velika
    vrata jedna naša reč ušla u engleski jezik. Jezovita reč, pred njom se tresla Evropa -
    vampir!

    Ovo je jedina reč koju je iznedrio naš jezik, a da se odomaćila u svetu kao pojam bez
    sinonima. Vampir je uvek – vampir.

  12. #32
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    CARSKA KOMISIJA

    Tragajući kroz istoriju „vampirizma“, dolazimo to doga da je, od četiri najpoznatija
    dokumentovana slučaja koja su se dogodila u svetu, makar dva iznedrila Srbija.

    Da bi se ovi slučajevi „naučno“ dokumenovali i obradili, čak dva puta je carska austrijska
    komisija izlazila na teren, koji je tada pripadao ovoj državi, da bi utvrdila kako su se
    neumireni pokojnici obračunavali sa onima koji su ostali da žive iza njih.

    Interesantno je i to da su se oba slučaja dogodila u približno isto vreme, u 18. veku. I oba
    u Srbiji. Slučajeve vampira Petra Blagojevića i Arnolda Paola uzeli smo kao parametre, jer
    su ih potvrdile ovlašćene carske vlasti. A oni su imali autoritet, s njima se nije šaliti... Da
    ne bi ispalo kako se radi o nekakvoj srpskoj ujdurmi.

    Dakle, u selu Kisiljevu, nadomak Srebrnog jezera kod Velikog Gradišta, 1725. godine u
    anale je ušao tek upokojeni Petar Blagojević. I danas postoje meštani ovog sela koji se
    naježe pri pomenu njegovog imena. Deset nedelja posle njegove smrti, u roku od samo
    sedam dana, u selu je naprasno umrlo devetoro ljudi. Na samrtničkom odru svih devetoro
    je reklo kako im Petar dolazi u snove i davi ih. Svi su umrli po istom scenariju.

  13. #33
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Predanje kaže da se, posle njegovog upokojenja, i njegova udovica žalila seoskim vlastima
    kako joj ovaj stalno dolazi u snove, pa je nesrećnica na kraju pobegla u drugo selo u
    strahu od povampirenog Petra.

    Nemajući kud, meštani su se obratili nigde drugde nego u Beč, odakle je stigla carska
    komisija da bi utvrdila šta se u Kisiljevu događa. Pred zvanicama najviše vlasti, uz
    prisustvo lokalnog sveštenika i meštana, otkopali su Blagojevićev grob i imali šta da vide...

    I pored toga što je proteklo 10 nedelja, komisija je u grobu pronašla neraspadnuto telo,
    kao da je sahranjeno pre nekoliko sati. Kad su mu zaboli glogov kolac u grudi, iz usta,
    nosa i ušiju potekla je krv. U međuvremenu su mu izrazito porasli brada i nokti.

    Kako je red nalagao u takvim situacijama, posle probadanja glogovim kocem telo je
    spaljeno, a pepeo bačen u reku.

    Predanje kaže da su od tada u ovom mestu prestale da se događaju misteriozne smrti.
    Epilog ove nesvakidašnje priče je izveštaj austrijske komisije od 23. avgusta 1725.
    godine. Tada je u Berlinu objavljen rad o ovom čudnovatom događaju, a u njemu se prvi
    put zvanično pominje reč „vampir“.

  14. #34
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    VISIUM ET REPERTUM

    Drugi srpski vampir se proslavio toliko da je o njemu raspravljala i prosvetiteljska Evropa,
    mada nama danas to gotovo nije poznato. Njegovo ime je Arnold Paole. Bio je austrijski
    vojnik koji je u Medveđi kraj Trstenika upoznao lepu Srpkinju u koju se zaljubio i sa kojom
    je posle imao i porod. U to vreme, početkom 18. veka, Austrija je vodila ogorčene borbe
    sa Turskom oko prevlasti na Balkanu, a Arnold je, zajedno sa mnogim Srbima koji su bili u
    austrijskoj vojsci, ratovao protiv Osmanlija, da bi ga jedno od vojevanja dovelo do
    Kosova. Tamo ga je, kaže predanje, spopao vampir kojeg je Paole oterao, ali ne zadugo.
    Ovaj ga je stalno progonio.

    Arnold Paole poginuo je 1727. godine, sahranjen je u Medveđi, ali pet godina posle toga
    ovo mesto u trsteničkoj opštini postaje centar veoma čudnih i misterioznih događanja.
    Kažu da se povampirio i udavio čak 16 žrtava, ne birajući da li su žene, deca ili odrasli
    muškarci. Sve te sablasne smrti pripisane su njemu.

    Opet se dešavala srpska misterija, i opet je, ovog puta 12. decembra 1731. godine, u
    Srbiju došla carska komisija, ovog puta u Medveđu. Na njenom čelu bio je dr Johan
    Flakinger.

    Predanje kaže da je obavljena ekshumacija, kako je Arnold na usnama imao krv, i da se
    posle probadanja glogovim kocem čuo strahovit krik. Odmah po iskopavanju, leš je odnet
    prema Moravi gde je spaljen, a pepeo je rasut u reku.

  15. #35
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Predsednik komisije dr Flakinger, po povratku u Beč 1732. godine napisao je izveštaj
    Visium et repertum u kojem detaljno opisuje ovaj događaj, a iste godine ga je preneo list
    London journal. Tada se srpska reč „vampir“ pojavila i zvanično i konačno u engleskom
    jeziku.

    U prosvetiteljskoj Evropi onog doba ova vest odjeknula je uz veliku pompu. Ostalo je
    zabeleženo da su čak i Volter i Žan Žak Ruso bili na čelu onih koji su ovu vest smatrali
    neverovatnom, dok se drugi deo javnog mnjenja odredio prema svemu kao prema
    „naučnom dokazu o postojanju vampira“.

    U spletu brojnih verovanja i mitova o vampirima, važan je onaj koji govori da bi naši stari
    često pokojnika makar bocnuli iglom ili trnom kako bi bili sigurni da se neće povampiriti. U
    moderno vreme aktivirano je još jedno verovanje da su danas svi već primili makar po
    jednu vakcinu ili injekciju u životu, a da je na taj način i opasnost od vampirizma u znatnoj
    meri iščezla.

    Ipak...

    Ostavljamo vam na sud ovu priču i odluku da li ćete verovati u vampire ili ne. Ako posle nje
    ipak nešto bude ostalo, to će biti sigurna istorijska činjenica da je „vampir“ originalni srpski
    brend, a da su Rumuni zbog Drakule od takvog brenda napravili biznis.

    Ako ipak budete pronašli dovoljno razloga da verujete u istoriju, možda ovu priču nije
    trebalo da čitate pred spavanje.

    A ako već jeste, želimo vam mirne snove...

  16. #36
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Ništa bez Save

    Bez premca najpoznatiji srpski vampir bio je Sava Savanović iz mesta Zarožje, po kojem
    je Milovan Glišić napisao pripovetku Leptirica, a Đorđe Kadijević snimio istoimeni film.
    Savanović je u svom selu imao vodenicu u koju se često vraćao i posle smrti, praveći
    kojekakve vampirske pakosti. Meštani su na kraju rešili da spale vodenicu i podignu je na
    drugom mestu, a predanje kaže da se posle toga i Savanović povukao.

    RTS u potrazi

    Koliko je zaista jako predanje o Arnoldu Paolu, čiji je vampirizam uznemirio ondašnju
    Evropu, najbolje govori činjenica da je grupa studenata iz Beča pre tri godine dolazila u
    Medveđu da bi obavila istraživanje o njegovom životu i misterijama u vezi sa njim.

    To je posvedočila i ekipa televizijskog serijala „Misterije Srbije“, autora Marijane Terzin i
    Radeta Popovića. Ovaj serijal je emitovan u 13 emisija na RTS, a već je nagrađivan zbog
    originalnog pristupa čuvanju etnološkog blaga i narodnog nasleđa Srbije.

  17. #37
    Registrovani Član
    Ometač avatar
    Status : Ometač je odsutan
    Registrovan : May 2010
    Pol:
    Poruke : 4,517

    Početno Re: Вампири су око нас

    Čaušesku ga nije voleo

    Drakulino ime prepoznatljivo je svuda u svetu i od njega su Rumuni napravili pravi brend.
    Istorijski, ovaj lik izgrađen je po vladaru koji se zvao Vlad Treći, vladar kneževine Vlaške
    od 1466. do 1476. godine. U isotriografiji zabeležen je kao Vlad Drakula ili Vlad Cepeš.

    On je bio primljen u tajni viteški Red Zmajeva za odbranu hrišćanstva od Otomanske
    imperije, koji je osnovao mađarski kralj Sigismund, potonji car Svetog Rimskog Carstva. U
    Rumunskom jeziku reč za zmaja, ali i za đavola je – drakul.

    Ovaj vladar je u narodu zapamćen po još jednom nadimku – Cepeš, što je rumuska reč za
    kolac. Prema turskim izvorima, nadimak je dobio, jer se vrlo surovo obračunavao sa
    zarobljenim turskim vojnicima posle jedne od bitaka koje je vodio sa Osmanlijama koji su
    nadirali u Vlašku. Naredio je da nekoliko hiljada zarobljenika jednostavno nabiju na kolac –
    što je bila “omiljena” kazna Osmanlija za hrišćane...

    Drakula, ili Cepeš umro je u Bukureštu 1476. koji je u međuvremeno postao njegova nova
    prestonica. Sahranjen je u manastiru Snagov na ostrvcetu na istoimenom jezeru,
    udaljenom oko 20 kilometara od današnje rumuske prestonice.

    U vreme komunističkog vladara Nikolae Čaušeskua, mit o Drakuli nije spominjan, jer je to
    bilo najstrože zabranjeno.

  18. #38
    незаборавни члан форума
    PRCKO avatar
    Status : PRCKO je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : Mad Hatter's Tea Party
    Poruke : 2,566

    Početno Re: Вампири су око нас

    When you have to shoot,shoot,don't talk...

Stranica 2 od 2 PrviPrvi 12

Slične teme

  1. Топло око срца
    Od Sarmica u forumu Dom & Porodica
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 06-04-2012, 20:28

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •