Плитки и дубоки разговори

[Ometač]

СРЕЋНИ НЕ ТРАЧАРЕ

Чини се да разговори о најбитнијим стварима доприноси осећању среће, док
трачарење испуњава срце празнином.

[Ometač]

Професор Алесандро Панконези с Информатичког факултета у Риму с два асистента
држи необичан течај. Реч је о механизму ширења трачева путем друштвених мрежа на
Интернету. Назив предмета који предаје професор Панконези гласи „Теорема ширења
трачева и њихова проводљивост”. Циљ предавања јесте да пружи одговор на
једноставно питање: ако ти нешто кажем, а ти то пренесеш пријатељима путем
друштвених мрежа, као што су Фејсбук, Твитер или Мај спејс, колико ће бити потребно
да та вест дође до трећег, четвртог, петог корисника мреже?

Одговор би могао да буде и забрињавајући, односно задовољавајући за оне који се
баве рекламом. Вест која се шири Интернетом, и то незванично, може да достигне
незамисливу брзину, те да обиђе планету за мање од минута. У том погледу Интернет
је моћно оруђе и по ко зна који пут показује своје вишеструко лице.

[Ometač]

Али, вратимо се трачевима.

Реци ми о чему говориш, па ћу ти рећи колико си срећна особа! То је кратак
закључак новог истраживања психолога с Универзитета у Сент Луису (САД). Циљ
истраживања био је да успостави везу између тема о којима људи разговарају и
расправљају – и осећања среће. Према мишљењу Симин Вазир, доктора психологије,
иначе вође овог истраживања, уколико нека особа разговоре с пријатељима и
сарадницима сведе само на трачарење, после извесног времена осетиће дубоко
незадовољство. Супротно ће се десити уколико та особа буде водила важне
разговоре о ономе што је кључно за живот, што обухвата највећа лична сазнања.

Истраживачи су током четири дана снимали чаврљања седамдесет деветоро
студената колеџа и онда упоређивали с њиховим тренутним осећањем среће. Дакле,
подвргавали су их некој врсти психолошког испитивања. Испоставило се да су
најзадовољнији они студенти који су водили дубоке и мисаоне разговоре о стварима
које их суштински занимају. Још нешто је изашло на видело: да је срећа међу
младима обрнуто сразмерна времену које проведу сами.

Професорка Вазир дошла је до два, такорећи опречна, закључка. С једне стране,
чини се да разговори о најбитнијим стварима доприносе осећању среће. С друге
стране, могуће је да и иначе срећни људи немају потребе да оговарају и воде плитке
разговоре, већ расправљају о суштинским стварима.

[kojica]

Mhm...

Alapače su dakle nesrećne. Samo ne znamo da li su nesrećne zato što ogovaraju ili
ogovaraju zato što su nesrećne.

[причалица]

Mhm...

Alapače su dakle nesrećne. Samo ne znamo da li su nesrećne zato što ogovaraju ili
ogovaraju zato što su nesrećne.

to je treći njutnov zakon - akcija je jednaka reakciji

[kojica]

Pa jeste. Al nije se teško izvući iz tog začaranog kruga. Dovoljno je samo malo zaćutati.

Čini mi se da ima istine u ovome.
Primetila sam da manje pričam onda kada sam srećna. Ako pod srećom ne podrazumevamo
neko ushićenje, nego onu pravu sreću koja dolazi iz mira.