Pejzažna arhitektura

[kojica]

KONCEPT – DEMATERIJALIZACIJA

“... kamuflaža nije više bukvalno uklapanje u prirodu i pejzaž..., već utvrđivanje dijaloga
između fenomena naturalizacije” - Duncan L.

Promenom karaktera atmosfere, u fizičkom i simboličkom smislu, menja se mesto,
njegovo prvo značenje, genius loci. Mesto postaje nestvarno, dematerijalizovano,
pretvara se u “crtež mesta, konstrukciju, artificijelni prostor”. Arhitektonska “kontrola”
prirodnih supstanci stvara novu, tehnološku prirodu, u sadejstvu sa drugačijom,
naturalizovanom arhitekturom. Prirodni i veštački mehanizmi, međutim, nisu u
antagonizmu. Oni zajednički “rade” u procesu nestajanja i nastajanja različitih vidova
materijalnosti. Tamo gde nestaje prva, pojavljuje se druga materija, nova, artificijelna
Priroda.

Dematerijalnosti se u najširem smislu tumači kao pojava oslobađanja arhitekture
tradicionalnih stega čvrstoće, stabilnosti i trajnosti u fizičkom, socijalnom i psihološkom
kontekstu. Paradoks materijala u ovom procesu olakšavanja odigrava se na
semanatičkom nivou, bilo da se radi o simboličkom sponiranju ili odstupanju od
materijala. "Slabu arhitekturu" nedvosmisleno treba prihvatiti kao metonimsku jezičku
figuru, čije se svrednosno značenje meri snagom arhitekture da ostvari fluidnost,
fleksibilnost i otvorenost za konflikte i percepcije u mišljenju.

[kojica]

[kojica]

O PROJEKTU

Prvi "trag" je trag reke, koji je uzet kao materijalno okruženje, podloga u, na, kroz, nad
koji objekat vizitorskog centra zauzima svoje mesto. Dugi "trag" je trag mosta. On je
označen kao nematerijalni kontekst, čija se "pojavnost" prvo naglašava, zatim
deintezivira, i na kraju u potpunosti gubi. Dematerijalnost doživljaja postignuta je
naglašavanjem pravca prostiranja nekadašnjeg mosta putem vertikala, koje predstavljaju
artificijalne vlati trske.

Vizitorski centar teži pomerenju percepcije materijalnosti Mosta. Krećući se kamenom
stazom prema ostacima posetilac doživljava postepeni prekid percepcije Opažanje više
nije pouzdano u značenjskom i vizuelnom smislu. Stanje dezorijentacije i potpune
nematerijalne realnosti duž poteza prostiranja ublažava se akcentovanjem suprotnosti
reke i "mosta".

Prema navedenoj dvostrukoj podeli, viziterski centar ima dve jasno razdvojene celine.
Prvu celinu čini korisnički deo koji svojom formom prati prati konfiguraciju i topografiju
terena formirajući na taj način novi, artificijalni predeo. U njemu su smeštene galerije,
kancelarije, restoran, apartmani... Drugi deo predstavlja istorijsku komponentu projekta,
oličenog u "tragu" mosta. Trag mosta jeste pravac kojim se nekad, povezujući dve
naspramne strane Dunava, most pružao. On je materijalizovan putem kamene staze u
karakterističkom slogu i dematerijalizovan putem vertikala čiji intenzitet koncetracije
opada od kopna ka vodi. Ovim opadanjem inteziteta htelo se prikazati da most više ne
egzistira u realnosti, već jedino samo u našoj imaginaciji. Svaki posetilac u svojoj mašti
konstruiše "stvarni" izgled mosta, dok su vertikale postavljene jedino da ukažu na visinu
do koju je most nekada imao. Svojom mentalnom konstrukcijom posetilac povezuje dve
strane reke u jednu kontinualnu, neprekinutu celinu.

[kojica]

Banovo brdo i Rakovica
Napisao Milos Milovanovic

Projekat 1

Trg na Banovom Brdu ispred robne kuće Beteks/ Ideja projekta je da se vrati prirodni
izgled Banovog Brda pre masovne urbanizacije, ali i da se ti elementi uklope u savremeno
urbano okruženje. Dominiraju prirodni elementi:
drveće, trava, voda i ptice - rode koje su ujedno i zaštitni znak opštine. Radi što veće
površine pod prirodnim materijalom podzemni prolaz je pokriven travnim tepihom, a
postavljeni su i drveni panjevi za sedenje.

[kojica]

Projekat 1

[kojica]

Projekat 2

Okućnica u Rakovici

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

Park u Barajevu
Napisao Nenad Bojic

Ideja je da se konbinacijom oblika i razlicitih materijala - beton, behaton i kulijea stvori
zanimljivo i koloritno resenje. Park se sastoji iz dva platoa, manji polato je namenjen
deci, dok je drugi veci plato namenjen odraslima i reprezentativnog je karaktera. Kao
dekorativne vrste planira se sadnja raznobojnih cetinara i liscara koji po obliku, velicini,
boji daju koloritnu vrednost.

Tema: Idejno resenje platoa ispred poslovnih objekata.

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

Atom
Napisao Quantum Landscapes

Rad za konkurs čija je tema bila ENERGIJA

CILJ

Ako bismo želeli da definišemo energiju, recimo kinetičku energiju- morali bismo imati
supstance u pokretu, zato što (po definiciji) samo stvari koje se kreću imaju kinetičku
energiju. Sa druge strane, stvari imaju potencijalnu energiju uslovljenu njihovim
položajem. Dakle, ako hoćemo da definišemo energiju, svaku energiju, moramo imati
supstancu.

U osnovi, sve supstance su sastavljene od manjih delova- atoma.

Svi atomi su sastavljeni od manjih komponenti: protona, neutrona i elektrona. Kad se
ovako postavi izglada veoma jednostavno, kao što i jeste; i uostalom sve je napravljeno
od tih jednostavnih stvari. Zbog toga je naša ideja bila da predstavimo energiju kroz
njene sastavne delove.

Ova naša ideja ima za cilj da pokaže kako je jednostavna energija; kako elektroni imaju
spin i rotiraju oko jezgra čineći tako sve što postoji; takođe da prikažemo kako se
energija ''proizvodi''.

[kojica]

[kojica]

SIMBOLIKA

Iz plana se vidi kako je jezgro centar celog vrta. Kada posetioci uđu u vrt prvo što
ugledaju je jezgro, jer je uzdignuto iznad ostatka vrta i automatski osećaju kako ih
jezgro privlači. Jezgro je u centru i do njega se dolazi hodajući po elektronima. Elektroni
se nalaze na svojim orbitalama. Ostatak orbitala je nevidljiv da bi se prikazalo kako je
naš atom obrastao biljkama- prirodom. Dakle, energija koju osećamo dolazi pravo iz
prirodepriroda je energija. Biljke koje su korišćene su uglavnom tropske koje imaju
sposobnost da brzo rastu, da se brzo razmnožavaju, da obrastu i osvoje sve na svom
putu. To su veoma energične biljke i odgovaraju zahtevima naše ideje u potpunosti.

Drugo značenje jezgra može biti Sunce, glavni izvor energije na Zemlji. Može se videti
sličnost između olika našeg projekta i Sunčevog sistema.

(ovaj rad je nagrađen plaketom drugog Salona pejzažne arhitekture 2007.godine)

[kojica]