Meditacija

[Lupe]

Joj, zavidim vam. Nadam se i ja da ce se situacija popraviti, mozda da pokusamo prvo virtuelno da se okupimo. Ovako za sad imam samo jednu zainteresovanu osoba, koja mi nije virtuelna.

[mare]

čega bre nema u nišu

[kojica]

Pa eto.. udružite se..

[kojica]

ZABLUDA 7 – Meditacija je bežanje od stvarnosti

Netačno. Meditacija je bežanje ka stvarnosti. Ona vas ne izoluje
od bola života. Ona vam omogućuje da tako duboko uronite u život
i sve njegove vidove da probijate barijeru bola i odlazite izvan patnje.
Vipassana je specifična praksa sa ciljem da se suočimo sa stvarnošću,
da do kraja iskusimo život kakav on jeste i nosimo upravo sa
onim na šta na tom putu naiđemo. Ona vam ujedno omogućuje da
odgurnete u stranu sve iluzije i sebe oslobodite svih onih sitnih laži
koje sve vreme sebi govorite. Ono što je tu tu je. Vi ste ono što jeste i
samozavaravanje oko sopstvenih slabosti i motiva samo vas još čvršće
vezuje za taj točak iluzija. Vipassana meditacija nije pokušaj da
zaboravite na sebe ili da prikrijete svoje probleme. Ona jeste učenje
da sebe posmatrate i vidite upravo onakvima kakvi jeste. Vidite šta je
tu i potpuno ga prihvatite. Tek tada možete da ga menjate.

[kojica]

ZABLUDA 8 – Meditacija je odličan način da se otkačiš

Pa, i da i ne. Meditacija stvara ponekad divni osećaj blaženstva.
Ali to nije njena svrha i taj osećaj se ne javlja uvek. Sem toga, ako meditiraš
imajući to na umu, šanse za to se još više smanjuju nego kad
meditiraš radi stvarnog cilja meditacije, a to je povećana svesnost.
Blaženstvo dolazi od opuštanja, a opuštanje dolazi od popuštanja
tenzije. Traganje za blaženstvom u meditaciji zapravo ponovo uvodi
tenziju u čitav proces, a to onda poremeti čitav tok događaja. To je
kvaka 22. Možeš imati blaženstvo jedino ako ga ne loviš. Sem toga,
ako su euforičnost i dobri osećaji ono što tražiš, za to postoje i lakši
putevi. Možeš ih pronaći u kafićima. Euforija nije cilj meditacije. Ona će
se nekada javiti, ali je treba smatrati nuzproduktom. Ipak, to je vrlo
prijatan sporedni efekat i on postaje sve češći što duže meditiraš.

[kojica]

ZABLUDA 9 – Meditacija je sebična

Svakako da ona tako izgleda. Meditant sedi na svom jastučetu.
A jel dao krv? Nije. Je li zauzet pomažući žrtvama prirodne nesreće?
Nije. Ali razmotrimo njegovu motivaciju. Zašto on radi to što
radi? Namera mu je da sopstveni um pročisti od besa, predrasuda
i zle namere. Aktivno je uključen u proces oslobađanja od pohlepe,
napetosti, neosetljivosti. I upravo su to stvari koje ne daju njegovom
saosećanju da se ispolji. Sve dok one nestanu, svako dobro delo koje
učini će najčešće biti samo produžetak njegovog ega i na duže staza
neće doneti neki boljitak. Povređivanje u ime pomaganja je jedna od
najstarijih igara. Veliki inkvizitor španske inkvizicije bio je vođen
najuzvišenijim među motivima. Spaljivanje veštica rađeno je „za opšte
dobro“. Činjenica je da smo sebičniji nego što to sebi priznajemo.
Ego ima sposobnost da i najuzvišenija dela pretvori u đubre samo
ako mu pustimo na volju. Zato kroz meditaciju postajemo svesni
upravo onakvih kakvi jesmo, budeći se za sve one nebrojene suptilne
načine na koje ispoljavamo svoju sebičnost. Tek tada postajemo
istinski nesebični. Čistiti sebe od sebičnosti nije sebičnost.

[kojica]

ZABLUDA 10 – Kad meditiraš, ti zapravo sediš i u glavi su ti neke
uzvišene misli

Opet pogrešno. Postoje sistemi kontemplacije u kojima se radi
nešto slično tome. Ali to nije budistička meditacija, to nije vipassana.
Vipassana je praksa svesnosti. Svesnosti čega god da je tu, bilo da je
reč o vrhovnoj istini ili običnom trešu. To što je tu, tu je. Naravno,
uzvišene estetske misli se mogu javiti tokom ove prakse. Svakako da
ih ne treba izbegavati. Ali ne treba ni tragati za njima. One su samo
prijatan nuzefekat. Budistička meditacija je jednostavna praksa. Sastoji
se od doživljavanja događaja u sopstvenom životu direktno, bez
preferencija ili nekih mentalnih slika koje bismo u njih ubacivali.
Meditacija je posmatranja sopstvenog života kako se odvija iz trenutka
u trenutak, bez ikakvih predubeđenja. Šta naiđe, naiđe. Vrlo
jednostavno.

[kojica]

ZABLUDA 11 – Nekoliko nedelja meditacije i svi moji problemi će
nestati

Sorry, meditacija nije ekspres lek za sve boljke. Odmah ćete
početi da primećujete promene, ali zaista duboki efekti vas čekaju
tek za koju godinu. Tako je ovaj svet konstruisan. Ništa vredno ne
postiže se preko noći. Meditacija je u nekom pogledu teška. Zahteva
disciplinu i ponekad je to bolan proces vežbanja. Kod svakog sedenja
stičete neki dobitak, ali svi ti rezultati su vrlo suptilni. Oni se događaju
duboko u umu, da bi se tek kasnije manifestovali. I ako sedite
i neprekidno izvirujete kad će da grune neka velika, brza promena,
tada potpuno gubite iz vida sve one tanane promene. Onda se obeshrabrite,
dignete ruke od svega i spremni ste da se zakunete da se
nikakva promena nije ni dogodila. Ključna stvar u svemu ovome jeste
strpljenje. Strpljenje. Ako i ne naučite ništa drugo od meditacije,
naučićete se strpljenju. A to je jedna vrlo korisna lekcija.

[kojica]

ŠTA RADITI KADA UM LUTA?

Uprkos tvom postojanom naporu da um održiš na dahu, on često
odluta. Može se okrenuti prošlim iskustvima i iznenada uhvatiš sebe
kako se sećaš mesta na kojima si bio, ljudi koje si sreo, prijatelja sa
kojima se već dugo nisi video, knjige koju si davno pročitao, ukusa
jučerašnjeg obroka i tako dalje. Čim primetiš da um nije sa dahom,
lagano ga vrati na objekat meditacije i tu ga zadrži. Međutim, za nekoliko
trenutaka možda ćeš početi da razmišljaš o tome kako treba
da platiš račune, kako treba da telefoniraš, napišeš mejl nekome, pospremiš
stvari u sobi, odeš u kupovinu, na žurku ili da planiraš vikend.
I opet, čim primetiš da su te misli obuzele, vrati pažnju na prvobitni
objekat. A sada sledi nekoliko sugestija koje će ti pomoći da
stekneš koncentraciju neophodnu za praktikovanje pune svesnosti.

[kojica]

1. Brojanje

U situaciji kao što je gore opisana može pomoći brojanje. Svrha
brojanja je jednostavno da fokusira um na dah. Kad je on jednom
fokusiran, prestani da brojiš. Ono je samo sredstvo za postizanje
koncentracije. Naravno, brojiš u sebi, bez ikakvog zvuka. Evo na koji
način možeš da brojiš.

a) Dok udišeš broj „jedan, jedan, jedan, jedan...“ sve dok pluća
nisu sasvim napunjena vazduhom. Dok izdišeš broj „dva, dva, dva,
dva...“ sve dok se pluća sasvim ne isprazne. Onda kod narednog udaha
brojiš „tri, tri, tri, tri...“ dok s epluća ponovo ne napune i dok
izdišeš brojiš „četiri, četiri, četiri, četiri...“ dok se pluća ne isprazne.
Broj tako sve do deset i ponovi onoliko puta koliko je neophodno da
bi um održao fokusiranim na dah.

b) Drugi metod brojanja jeste brzo brojanje do deset. Dok brojiš
„jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset“ udahni, i
opet dok izbrojiš „jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet,
deset“ izdahni. To znači da sa jednim udahom izbrojiš do deset i isto
tako sa jednim izdahom. Ponovi ovakav način brojanja onoliko puta
koliko je neophodno da um ostane fokusiran na dah.

c) Treći metod brojanja jeste brojanje u intervalima, sve do deset.
U ovom slučaju brojiš „jedan, dva, tri, četiri, pet“ (samo do pet) pri
udahu i onda izbrojiš „jedan, dva, tri, četiri, pet, šest“ (samo do šest)
pri izdahu. Pri sledećem udahu brojiš „jedan, dva, tri, četiri, pet, šest,
sedam“ (samo do sedam), a pri izdahu „jedan, dva, tri, četiri, pet,
šest, sedam, osam“. Sledeći udah brojiš do devet, a izdah do deset. I
tako ponavljaš ovaj način brojanja onoliko puta koliko je nužno da
um fokusiraš na dah.

[kojica]

d) Četvrti metod je da udahneš duboko. Kad su pluća puna, odbroj
u sebi „jedan“ i zatim potpuno izdahni i u sebi odbroj „dva“.
Ponovo duboko udahni i odbroj „tri“, pa potpuno izdahni. Kad su
pluća potpuno ispražnjena, u sebi odbroj „četiri“. Broj dah na ovaj
način do deset. Onda broj unazad od deset do jedan. Zatim ponovo
od jedan do deset itd.

e) Peti metod jeste da spojiš udah i izdah. Izdahni i u sebi odbroj
„jedan“. Zatim ćeš i udah i izdah brojati kao jedan. Ponovo udahni i
izdahni, pa u sebi odbroj „dva“. Ovakav način brojanja ide samo do
pet i potom unazad od pet do jedan. Ponavlja ovaj metod brojanja
sve dok dah ne postane rafiniran i skoro neprimetan.

Ne zaboravi da nije obavezno da sve vreme brojiš. Čim ti se um
ustali na vrhovima nozdrva, gde ih strujanje vazduha dodiruje, i kad
počneš da osećaš da ti je disanje toliko rafinirano i stišano da ne
možeš da jasno razdvojiš udah i izdah, prestani da brojiš. Brojanje se
koristi samo kao vežba um da se skoncentriše na jedan objekat.

[kojica]

2. Fokusiraj svoj um poput stolara

Stolar povuče pravu liniju na dasci koju hoće da preseče. Tada
krene da seče tu dasku testerom duž te linije. On pti tome ne gleda
u zupce testere koji ulaze i izlaze iz daske. Umesto toga, on fokusira
svu svoju pažnju na onu liniju koju je povukao, kako bi testera išla
tačno po njoj. Slično ovome, ne pokreći centar pažnje zajedno sa
dahom, već ga drži upravo na onoj tački gde osećaš struju vazduha
da dodiruje ivice nozdrva.

[kojica]

Mentalni stav:

1. Ništa ne očekuj: Samo sedi i vidi šta se događa. Tretiraj čitavu
stvar kao eksperiment. Zainteresuj se za sam taj eksperiment. Ali nemoj
da ti misli odvuče mozganje o tome kakvi će biti rezultati. Zato,
nemoj da se brineš oko bilo kakvih rezultata. Neka se meditacija kreće
sopstvenom brzinom i sopstvenim smerom. Neka te meditacija
poduči onome što ona želi da naučiš. Meditativna svesnost nastoji da
vidi stvarnost tačno onakvom kakva jeste. Bilo da to odgovara našim
očekivanjima ili ne, meditacija zahteva privremenu suspenziju svih
naših unapred formiranih ubeđenja i ideja. Moramo skloniti sa svog
puta sva maštanja, procene i tumačenja, dotle dok traje jedna sesija.
Inače ćemo se stalno na njih saplitati.

[mare]

nikako da krenem da čitam ovo i da krenem s tim već jednom

[kojica]

2. Ne napreži se: Ništa ne siluj, niti se napreži više nego što ti
prija. Meditacija nije agresivna. Nema nasilnog metoda. Neka tvoj
napor bude prirodan i postojan.

3. Ne žuri: Nemaš gde da žuriš, zato se opusti. Sedi na jastuče i
ostani tu kao da imaš ceo dan na raspolaganju. Ako želiš da razviješ
bilo šta vredno, za to je potrebno vreme. Strpljenje, strpljenje, strpljenje.

[kojica]

4. Ni za šta se ne vezuj i ništa ne odbacuj: Neka dođe šta ima da
dođe, prilagodi se tome, šta god da je. Ako ti se javi lepa slika, to je
dobro. Ako ti se javi ružna slika, i to je dobro. Na sve to gledaj kao na
isto i ne potresaj se šta god da se pojavi. Ne bori se sa tim što doživljavaš,
samo ga pažljivo posmatraj.

5. Opusti se: Nauči da ploviš sa svakom promenom koja se javi.
Olabavi malo kajase i opusti se.

[kojica]

6. Prihvati sve što naiđe: Prihvati svoja osećanja, čak i ona za
koja bi voleo da ih nemaš. Prihvati svoja iskustva, čak i ona koja mrziš.
Ne osuđuj sebe što imaš ljudske mane i nedostatke. Nauči da sve
pojave u umu vidiš kao savršeno prirodne i razumljive. Pokušaj da
stvari prihvataš, ali bez ocenjivanja, u svakom trenutku i kakve god
da se prikažu.

7. Budi blag sa sobom: Ne ganjaj sam sebe. Možda nisi savršen,
ali ti si sve sa čime treba da radiš. Proces nastajanja onakvim kakav
ćeš biti započinje time što prvo sebe potpuno prihvatiš takvog kakav
si sada.

[kojica]

8. Istražuj sam za sebe: Postavljaj pitanja o svemu. Ništa ne uzimaj
zdravo za gotovo. Ne veruj ni u šta samo zato što zvuči mudro
i posvećeno ili zato što je to izjavio neki sveti čovek. Sam to za sebe
proveri. To ne znači da treba da budeš ciničan, drzak ili bez poštovanja.
To samo znači da treba da oslanjaš na svoje iskustvo. Svaku
tvrdnju podvrgni test svog iskustva i neka ti rezultati tog testa budu
putokaz ka istini. Meditacija uvida razvija se iz jedne unutrašnje težnje
za buđenjem za sve ono što jeste stvarno i za sticanjem oslobađajućeg
uvida u pravu strukturu egzistencije. Bez toga, čitava praksa
je površna.

9. Svaki problem posmatraj kao izazov: Negativne stvari koje se
pojave smatraj prilikama da učiš i rasteš. Ne beži od njih, ne optužuj
sebe, niti se pretvaraj da se ništa ne događa. Imaš problem? Super.
Novi materijal za obradu. Raduje se, baci s ena posao i istražuj.

[kojica]

10. Ne mozgaj suviše: Nije neophodno da sve unapred smisliš.
Mozganje te neće osloboditi iz klopke. U meditaciji, um se prirodno
pročišćuje svesnošću, golom pažnjom bez onog unutrašnjeg komentatora
koji nam neprekidno radi u glavi. Njegovo komentarisanje po
navici nije ti neophodno da bi eliminisao one stvari koje te drže u
ropstvu. Sve što jeste neophodno jeste jasna, nefiltrirana percepcija
tih stvari, koje su i kako funkcionišu. Samo to je dovoljno da one
budu razložene. Pojmovi i mozganje ti se samo ispreče na putu. Ne
misli puno, već vidi.

[kojica]

11. Neka te ne fasciniraju kontrasti: Razlike među ljudima postoje,
ali insistiranje na njima je opasna rabota. Ako nismo pri tome
obazrivi, to vodi direktno u egoizam. Uobičajeno čovekovo razmišljanje
je puno pohlepe, zavist i gordost. Čovek koji na ulici vidi
drugog čoveka možda istog trenutka pomisli: „On bolje izgleda od
mene.“ Momentalni rezultat ovoga je zavist i stid. Devojka koja vidi
drugu devojku možda pomisli: „Ja sam zgodnija od nje.“ Momentalni
rezultat ovoga je gordost. Ovakva vrsta upoređivanja je navika
i direktno vodi do lošeg osećaja bilo koje vrste: pohlepa, zavist, gordost,
ljubomora, mržnja. To je jedno loše mentalno stanje, ali mi to
radimo sve vreme. Poredimo svoj izgleda sa drugima, svoj uspeh,
svoja dostignuća, imetak, novac ili IQ i sve to vodi do istog stanja
– otuđenje, barijere između ljudi i mučni osećaji.