***
Kroz istoriju smo se upoznali sa time, da su u nauci žene manje zastupljene(mnogo nepravedno!) od muškaraca ??!!
Ma koliko talentovane, ženama je bilo vrlo teško da se istaknu u nekoj od naučnih oblasti.Ipak, brilijantni umovi, kao šro su Mileva Marić, Marija Kiri, Irena Žolio - Kiri, Rosalyn Yalow itd. - nisu mogli da ostanu , tek' tako anonimni.
Razlika je, naravno, u tome što su neke od njih za svoj talenat dobile priznanje- a druge - sa manje zvučnim imenom....ostale bez njega.
Na žalost, ukupno, mnogo je žena naučnika do sada ostalo bez ikakvog priznanja ....što ogromno govori u prilog tome, da u svetu još uvek vlada okoreli patrijahat.
Genijalni um Mileve Marić i njeno učešće u otkrivanju teorije relativiteta, nisu joj obezbedili ni priznanje niti bilo kakavu nagradu ??!! Ona se, tih svojih otkrića, iz svoje dobrote i lojalnosti odrekla u korist svog muža - Alberta Anštajna ( Albert Einstein) koji je zbog svojatanja njenog uma i rada u pomenutoj obkasti fizike... u naučnim krugovima slovio za plagijatora i prevaranta !!!!!!!!!! ...

DOBITNICE NOBELOVE NAGRADE ZA NAUKU .....................

Nobelova nagrada za nauku, postoji još od 1901 godine... i od tada je 476 naučnika primilo ovo priznanje u oblastima fizike, hemije i medicine/fiziologije.Od svih ovih naučnika.... 12 su bile žene??!! Znači, samo su 0,02 % dobitnika Nobelove-nagrade ... žene.Takođe, treba primetiti, da su među njima samo2 žene dobile nagradu za fiziku, 3 za hemiju a 7 za medicinu/fiziologiju !!...




Marija Gepert-Majer (Maria Goeppert-Myer)

Nobelova nagrada joj je dodeljena 1930 god. za otkrića vezana za nuklearnu strukturu .....!!!

Marija Gepert-Majer je rođena 1906.godine u Nemačkoj i sa očeve strane bila je sedma generacija univerzitetskih profesora. Kada je imala četiri godine, porodica se preselila u Getingen(Göttingen), gde je njen otac predavao pedijatriju. Tu je i odrasla. U to vreme je bilo teško za žene da se upišu na univerzitet, pošto se zatvorila jedina škola u to vreme gde su devojke mogle da polažu prijemni za fakultet. Međutim, njeni predavači su bili sa te škole i ona je uspela da se izbori za prijemni koji je polagala 1924. godine.
U početku je studirala matematiku, ali se zainteresovala za fiziku. Njena akademska karijera se "vrtela" oko Getingena, ali je kratko radila i na Kembridžu (Cambridge). Svoj doktorat o teorijskoj fizici je odbranila 1930, pred komisijom u kojoj su bila tri nobelovca. Provela je neko vreme u SAD sa svojim mužem, ali mnogo godina nije uspela da nadje adekvatnu poziciju za sebe - sve do 1946.godine, kada se preselila u Čikago (Chicago) i postala profesorka na Odseku za fiziku. Tu se kao naučnica razvila u oblasti fizičke hemije.Umrla je 1972. godine.




Marija Kiri (Marie Curie)

Nobelova nagrada za fiziku 1903 god. .....!!! (zajedno sa mužem Pierre Curie) i Nobelova nagrada za hemiju 1911 godine .............!!!

Marija Kiri je verovatno najpoznatija naučnica na svetu. Rođena je u Poljskoj, ali je otišla u Pariz da studira na Sorboni (Sorbonne), gde je upoznala svog muža Pjera, koji je bio profesor fizike. Posle njegove smrti, 1906. godine, ona je postala profesorka opšte fizike, a kasnije je postala i direktorka laboratorije Kiri na Radiološkom institutu Univerziteta u Parizu. Radila je u laboratoriji pod teškim uslovima, a istovremeno je mnogo vremena posvećivala predavanjima.
Henri Bekerel (Antoine Henri Becquerel ) je otkrio radioaktivnost 1896. i to je inspirisalo bračni par Kiri da sprovedu svoja veoma značajna istraživanja, koja su dovela do otkrića radijuma i polonijuma. Tokom Prvog svetskog rata, Marija Kiri je posvetila svoj rad korišćenju radijuma kako bi se umanjila patnja bolesnika. Ona je bila priznata i cenjena tokom čitavog svog života. Primila je brojne nagrade, i još uvek se smatra jednom od najbitnijih naučnika koji su ikada živeli. Međutim, ona je tokom svog rada morala da se bori kako bi pribavila finansijska sredstva i podršku za svoje projekte, posebno posle smrti svoga muža. 1934. godine je umrla od leukemije u 67. godini svog života. Njena životna priča ukazuje na životni put ogromne hrabrosti i odlučnosti.




Irena Žolio- Kiri (Irene Joliot Curie)


Nobelova nagrada za hemiju 1935 godine .....!!!

Irena Žolio- Kiri, ćerka Marije Kiri, rođena je u Parizu( Paris) 1897. godine i bila je udata za Žana Frederika Žolia (Jean Frédéric Joliot). Tokom Prvog svetskog rata, radila je kao sestra na radiologiji, što je prekinule njene studije nauke u Parizu.
Završila je naučni doktorat 1925. godine, na temi alfa zračenje polonijuma. Bračni par Žolio je dobio Nobelovu nagradu za sintezu rada vezanog za radioktivne elemente. 1932. godine Irena je imenovana za predavačicu na Fakultetu nauke, 1937. za profesorku, a 1946. je postala direktorka Radiološkog instituta. Bila je članica Nacionalnog komiteta za ujedinjenje francuskih žena i Saveta za mir u svetu. Postavljena je za državnu sekretarku za naučna istraživanja 1936. godine, a bila je i članica nekoliko stranih akademija i naučnih društava. Posedovala je veliki broj počasnih doktorata. Umrla je u Parizu 1956.godine. Imala je ćerku i sina.




Gerti Kori (Gerty Cori)


Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu 1947 godine ....!!!

Gerti Kori je rođena u Pragu 1896. godine.Studirala je na Nemačkom univerzitetu u Pragu, a doktorat iz medicine je stekla 1920. godine. 1922. godine emigrira u SAD zajedno sa svojim suprugom Karlom ( Carl Ferdinand Cori ) Imali su sina.
Postala je profesorka biohemije na Univerzitetu u Sent Luisu (St. Louis) 1947. godine. Korijevu su sarađivali na istraživanjima i napisali su veliki broj članaka zajedno. Njihova biohemijska istraživanja obuhvataju radove o efektima insulina i epinefrina, radove o metabolizmu ugljenih hidrata, hipofizi i enzimskoj sintezi glukoze i skroba. Dobitnica je brojnih počasnih doktorata, nagrada i medalja.
Umrla je 1957. godine.




Doroti Kroufut Hodžkin (Dorothy Crowfoot Hodgkin)

Nobelova nagrada za hemiju 1964 godine ...............!!!
1969 godine je otkrila strukturu Insulina !!!

Doroti Hodžkin je rođena u Kairu (Cairo) 1910. godine. Tamo je njen otac radio kao arheolog, a kasnije su se preselili u Sudan. Njena majka je takodje bila arheološkinja i botaničarka. Doroti je svoje detinjstvo uglavnom provela u Engleskoj, gde je sa svojim sestrama pohađala školu. Bilo joj je dozvoljeno da prisustvuje časovima hemije zajedno sa dečacima, i ona kasnije odlučuje da studira hemiju. Išla je na Oksford (Oxford) i Koledž Somervil (Sommerville)od 1928. do 1932.godine.
U početku je kombinovala studije hemije i arheologije, da bi kasnije odlučila da se bavi istraživanjima u oblasti kristalografije x-zraka. Posle Oksforda provela je dve godine na Kembridžu, ( Cambridge) i vratila se na Oksford i tu ostala do kraja svog radnog života. Prvo je dobila mesto predavačice hemije na ženskim koledžima. Potom postaje univerzitetska profesorka 1946. godine i istraživačica kristalografije x-zraka (1956. godine). Godine 1960. postaje istraživačica uključena u Kraljevsko društvo. Istraživala je penicilin i vitamin B12 koristeći difrakciju x-zraka i za taj rad je dobila velika priznanja. Nobelovu nagradu je dobila za istraživanje vitamina B12. 1969.
Bila je članica mnogobrojnih akademija nauka, uključujući holandsku, američku i rusku.
Umrla je 1994. godine.




Rozalin Jalou (Rosalyn Yalow)

Nobelova nagrada za fizilogiju/medicinu 1977 godine ...... !!!

Rozalind Jalou je rođena 1921. godine u Njujorku (New York) gde je i provela veći deo svog života. Njeni roditelji su bili emigranti iz Evrope i nisu bili visoko obrazovani. Ona se, međutim, obrazovala i išla je na koledž. Studirala je fiziku, iako su njeni roditelji želeli da bude učiteljica. Njeni profesori su je ohrabrivali da nastavi sa studijama fizike na Hanter Koledžu u Njujorku ( Hunter College of The City University of New York)
Dobila je mesto sekretarice vodećeg biohemičara na Kolambija univerzitetu (Collanbia University)
kao i mogućnost da upiše postdiplomske studije, ali je morala da prihvati da nauči kurs stenografije. Ubrzo postaje asistentkinja na Univerzitetu u Ilinoisu ( University of Illinois) kao jedina žena od 400 zaposlenih na Tehničkom koledžu. 1945. je odbranila doktorat iz oblasti nuklearne fizike. Svog muža Arona (Aaron Yalow) je upoznala na studijama. Posle rata, oboje su počeli da rade u oblasti medicinske fizike. 1950. godine upoznaje dr Solomona Bersona (Solomon "Sol" Aaron Berson) pionir nuklearne medicine, sa kojim je radila 22 godine i koji bi sa njom podelio Nobelovu nagradu, da je bio živ u vreme dodele. Rozalin je bila poznata po svom radu u oblasti endokrinologije, posebno sa insulinom. Koristila je tehniku RIA (Radioimmunoassay), koja omogućava da se proučavaju sitne čestice u krvi, tako što se obeleže radiokativnošću, a onda - prate. Bila je dobitnica mnogih nagrada, uključujući preko 50 počasnih doktorata.




Barbara Mek Klintok (Barbara McClintock)

Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1983 godine ................!!!

Barbara Mek Klintok je genetičarka, rođena u Konektikatu ( Connekticat) , SAD 1902. godine. Školu je pohađala u Njujorku (New York), a sve diplome je dobila na Univerzitetu Kornel (Cornell University ). Kada je prvi put pohađala kurs iz genetike 1921. godine, to još uvek nije bila prihvaćena naučna disciplina, i pojedini biolozi su odbijali da prihvate koncepte genetike.
Na poziv profesora Hačinsona (Hutgidson) Odsek za uzgoj biljaka na Kornelu, počela je da studira genetiku. Postala je fascinirana citogenetikom, studijama hromozoma i njihovim sadržajem. Odbranila je doktorat 1927. godina i nastavila da radi na Kornelu kako bi proučavala hromozome kukuruza. Postala je poznata po svojoj teoriji da su hromozomi međusobno u interakciji. Ovom oblašću se bavila do kraja svog života. Nikad se nije udavala i posvetila je život nauci. Primila je mnogo nagrada i počasnih doktorata.
Umrla je 1992. godine.




Rita Levi-Montalcini (Rita Levi-Montalcini)

Nobelova nagrada za fiziologiju/medicinu ...za otkriće NGF (faktor rasta nerava i EGF (faktor rasta epidermisa) 1986 godine ............... !!!

Rita Levi-Montalcini je rodjena u Torinu, u Italiji, i ima sestru bliznakinju. Njeni roditelji su bili visoko obrazovani. Iako je imala bogato detinjstvo, njen otac je smatrao da je karijera prepreka za ženu koja je onemogućava da ostvari ulogu majke i supruge, tako da Rita i njena sestra nije trebalo da se upišu na fakultet.
Međutim Rita je uspela da ubedi oca da joj dozvoli da studira medicinu. Završila je fakultet 1936. godine i upisala specijalistički program iz neurologije i psihijatrije. Tokom Drugog svetskog rata njena porodica je rešila da ostane u Italiji i pokrene sopstvenu malu laboratoriju. Tokom rata, Rita je morala mnogo puta da se seli, sve dok 1944. nije počela da radi kao lekarka u Firenci. Posle rata, ponovo je preuzela svoju akademsku poziciju na turinskom univerzitetu. Nobelovu nagradu dobila je (zajedno sa Stenli Koenom (Stanley Coen) za otkriće NGF (faktora za rast nerava) i EGF (faktora za rast epidermisa), koji su pomogli razumevanje mehanizama regulacije rasta ćelije i organa.




Profesorka.- Vangari Matai (Wangari Maathai)

Dobitnica Nobelove nagrade za mir i aktivistički rad u oblasti zaštite životne sredine ....2004 godine .............. !!!.

Rođena je 1940. godine. Ona je prva žena u istočnoj i centralnoj Africi koja je dobila zvanje doktorke nauke. Postala je profesorka veterinarske anatomije na Univerzitetu u Najrobiju (Kenija) 1976. Kroz svoje učešće u ženskom pokretu u Keniji, osnovala je pokret Zeleni pojas (Green Belt Movement), koji je odgovoran za sađenje 20 miliona stabala drveća. U ovom pokretu učestvuju ženske organizacije koje se bore za očuvanje životne sredine i poboljšanje kvaliteta života žena. Ovaj pokret je trenutno aktivan na celom afričkom kontinentu. Profesorka Mataj je dobitnica nagrada za svoje zasluge u oblasti očuvanja životne sredine, kao i mnogobrojnih počasnih doktorskih titula. Radila je i kao pomoćnica kenijskog ministra za životnu sredinu, prirodne resurse i divlji život.




Linda B. Bak (Linda B. Buck)


Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2004 godine ................ !!!

Linda B. Bak je najskorija dobitnica Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu. Rođena je 1947. godine u Sijetlu ( Seattle) USA. Studirala je na Univerzitetima Vašington (Washington) i Teksas(Texas), a radi na Kolumbiji (Columbia) i Harvardu (Howard Universyti). Primila je mnogobrojne nagrade i priznanja. Njena ekspertiza je u oblasti čula mirisa i feromona.

Rad Linde Bak i Ričarda Aksela (Richard Axel) je prvi koji je detaljno definisao jedan od naših čulnih sistema, tako što je definisao gene i proteine koji kontrolišu čulo mirisa. Trenutno radi u Fred Hačinson centru ( Fred Hutchinson Cancer Research Center in Seattle) za istraživanje raka.




Kristijana Nuslein-Volhard (Christiane Nusslein-Volhard)


Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1995 godine .................... !!

Kristijana Nuslein-Volhard je rođena 1942. godine u Nemačkoj. Njen otac je bio arhitekta, a deda profesor medicine. Živela je u Frankfurtu i njeni roditelji su je ohrabrivali da se bavi svojom akademskom karijerom. Vrlo rano je znala da želi da se bavi biologijom, pošto je bila zainteresovana za životinje i biljke. Kada je završila srednju školu, želela je da bude lekarka, ali posle kratkog rada u bolnici, promenila je svoje mišljenje. Počela je da studira biologiju na Univerzitetu u Frankfurtu, ali je privukla fizika, a zatim i biohemija. Zainteresovala se za mikrobiologiju i genetiku takođe. Kao studentkinja je radila u hemijskoj laboratoriji na sekvenciranju DNK i razvila je nove metode za pročišćavanje RNK poliameraze. Svoji doktorsku tezu je odbranila iz oblasti molekularne biologije. Nobelovu nagradu je dobila za istraživanje gena koji utiču na razvoj voćne mušice (zajedno sa Eduard B. Louisom i Erick V. Višausom) . Njena istraživanja su doprinela razumevanju kako se jedna oplođena jajna ćelija razvije u multićelijski organizam. Trenutno je direktorka Maks-Plank Instituta za razvoj biologije i aktivno učestvuje u programima koji podržavaju žene.




Gertruda B. Elion (Gertrude B. Elion)

Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1988 godine ........................!!

Gertruda Elion je rođena u Njujorku (Newe York) 1918. godine. Njen otac je bio emigrant iz Litvanije, a majka iz Rusije. Otac je bio zubar. Išla je u dobru javnu školu u Bronksu (Bronx). Njen deda je umro od raka kada joj je bilo 15 godina, i to ju je motivisalo da studira nešto što bi vodilo otkrivanju leka za tu bolest. Upisala se 1933 godine na Hanter koledž (Hunter College of The City University of New York) i odlučila da joj glavni predmet bude hemija. Zbog doba depresije i diskriminacije žena u nauci, nija bila u mogućnosti da nastavi sa obrazovanjem, već je dobila neplaćeni posao kao asistentkinja u laboratoriji. Pošto je dobila stipendiju, završila je školu na Univerzitetu u Nju Jorku 1939. Bila je jedina žena koja je završila hemiju u svojoj klasi. Magistraturu je završila 1941. godine. Pošto je dugo radila kao istraživačica u laboratorijama, dobila je asistentsko mesto na fakultetu i sa oblasti organiske hemije se prebacila na oblast mikrobiologije, biohemije, farmakologije, imunologije i virusologije. U jednom trenutku je odustala od odbrane svoje doktorske teze, jer nije imala dovoljno vremena da joj se posveti, ali je kasnije dobila veliki broj počasnih doktorata. Njena istraživanja su bila fokusirana na biosintezu nukleinskih kiselina i enzima. Vremenom je njen rad, kao i rad njenih kolega, doveo do otkrića lekova koji imaju veliku primenu. Postala je 1967 godine direktorka Odseka u Velikoj Riserč Laboratoriji (Research laboratory of new York) i bila je na toj funkciji do 1983. godine. Izmislila lek za borbu protiv leukemije, a doprinela je i razvoju leka Imuran koji se koristi kada telo treba da prihvati organe pri transplantaciji i Zovirax - lek protiv herpesa. Njeno ime se vezuje sa čak 45 patenata. Nikad se nije udavala.Članica je mnogobrojnih naučnih društava.

Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1988. - podelila je sa Ser Džejms V. Black i George H. Hitchings.

***