biologija - vesti

[Cruz]

Pronađeni organizmi stari 34000 godina, živi zakopani!

Priča je to koja ima zaplet nalik onima iz kultnih naučno-fantastičnih filmova iz 60. godina XX vijeka; naučnici su na svjetlo dana ponovo iznijeli prastare kristale soli, iskopane u svrhu istraživanja klimatskih promjena, duboko ispod Doline Smrti. Blistavi kristali pažljivo su spakirani i spremljeni dok, godinama kasnije, mladi, nepoznati istraživač nije ponovo pregledao 34000 godina stare kristale, i otkrio, zarobljeno u njima, nešto čudno. Nešto…živo.

Srećom, ova priča ne završava uništenjem ljudske rase već zadovoljnim znanstvenikom koji završava svoj doktorat.

“Bilo mi je to zapravo veliko iznenađenje ,“ kaže Brian Schubert, koji je otkrio drevnu bakteriju koja živi u sićušnim, tekućinom ispunjenim komorama unutar kristala soli.

Kristali soli rastu vrlo brzo i zarobljavaju unutar malih mjehurića, promjera samo nekoliko mikrona, sve što u blizini pluta ili-živi, stvarajući nešto poput prirodne „snježne kugle“ s umjetnim snijegom koje držimo za ukras i povremeno protresemo.

„To je trajno zatvoreno unutar soli, poput male vremenske kapsule“, kaže Tim Lowenstein, profesor na odjelu geologije Binghamton univerziteta i Schubertov savjetnik u vrijeme otkrića. Lowenstein kaže da novija istraživanja ukazuju na to da se ovaj proces odvija i u modernim slanim jezerima, što daje dodatnu potvrdu Schubertovom zapanjujućem otkriću koje je prvi put objavljeno prije godinu dana. Nova otkrića zajedno sa detaljima Schubertova rada, publicirana su u siječnju 2011. u izdanju GSA Toda, glasilu Geološkog američkog udruženja.

Schubert, sad znanstveni istraživač na Havajskom univerzitetu, kaže da ta bakterija koja inače voli slano okruženje i može se i danas naći na Zemlji, u vrijeme pronalaska bila skvrčena, mala i obamrla u nekoj vrsti hibernacijskog stanja. “Živi su, al ne koriste nikakvu energiju za plivanje okolo, niti za reprodukciju.“, rekao je Schubert za OurAmazingPlanet.“Ne rade ništa drugo osim samoodržavanja. „

Ključ za milenij dug opstanak ovih mikroba, mogao bi se tražiti u prisustvu njihovih kolega u zatočeništvu-algi iz porodice Dunaliella.

„Najuzbudljiviji dio za mene je bila mogućnost identificiranja stanica Dunalielle na istom mjestu,” kaže Schubert, “ jer to je bila naznaka da su im one možda mogle prestavljati izvor hrane. “Otkrićem potencijalnog izvora energije zarobljenog zajedno sa bakterijama, počela se rađati ideja da bi, poput fantastičnih izuma dr. Seussa, ove male komore mogle udomljavati kompletan, mikroskopski velik ekosistem.”

Postoji li još prastarih bakterija?
Schubert i Lowenstein nisu prvi koji su otkrili organizme koji žive zaprepaščujuće dugo. Prije desetak godina bilo je nekih tvrdnji o otkrićima bakterija starih 250 milijuna godina. Ponavljanje rezultata nije uspjelo pa te tvrdnje do danas ostaju kontroverzne. Schubert je pak uspio reproducirati svoje rezultate. Ne samo da je uspio uzgojiti iste organizme u vlastitom laboratoriju, već je kristale slao u drugi laboratorij koji je dobio iste rezultate.

Strategija preživljavanja
Sljedeći korak u istraživanjima jest ustanoviti kako su mikrobi, obamrli, izgladnjeli , jedva se održavajući u životu, ipak uspjeli preživjeti.
„Nismo sigurni što se dešava.Oni trebaju imati moć popravljanja DNK, jer ona je ta koja vremenom propada,“ kaže Lowenstein. Schubert kaže da je bilo potrebno dva i po mjeseca da bi se mikrob probudio iz stanja obamrlosti ,prije nego što je počeo s reprodukcijom ,što je ponašanje koje je prethodno dokumentirano kod bakterija i što predstavlja strategiju koja svakako ima smisla.

„34000 godina je staro , a dobilo je bebu ,“ kaže Schubert. Ironično, jednom kad se to dogodi, nova bakterija je naravno, u potpunosti moderna. Od 900 kristalnih uzoraka koje je Schubert testirao, samo pet ih je proizvelo živu bakteriju. U svakom slučaju bakterije su vrlo zahtjevne i izbirljive.Većina organizama ne može biti kultivirana u laboratoriju, tako da postoji veoma velik broj živih mikroba kojima se nova okolina jednostavno nije svidjela dovoljno da bi se u njoj reproducirali.

Ipak nije li uzbudljivo otkriti nešto što bi moglo biti najstariji živi organizam na planeti?

Matrix World
Izvor: www.znanost.com

[Cruz]

Kako ih skuhati? Nova vrsta škampa živi na 450 stupnjeva

Znanstvenici su na dnu Karipskog mora otkrili novu vrstu škampa koja živi u kipućim podmorskim izvorima. Za orijentaciju koriste svjetleći organ na leđima.

Britanski znanstvenici otkrili su novu vrstu škampa koji žive na dnu Karipskog mora, u kipućim podmorskim izvorima gdje temperatura prelazi i 450 stupnjeva Celzijevih.

Na dubini od 5000 metara postoje vulkanski izvori poznati kao “crni pušači” koji izbacuju mlazove vode bogate mineralima više od 1000 metara u zrak.

Unatoč ekstremnim uvjetima otvori vrve tisućama škampa koji na leđima imaju svjetleći organ. Po metru kvadratnom žive skupine od 2000 blijedih škampa, koji zbog nedostatka normalnih očiju koriste organ na leđima koji im pomaže u navigaciji u dubokom moru.

Znanstvenici su novu vrstu nazvali Rimicaris hybisae, a povezuju je s vrstom Rimicaris exoculata koja je pronađena u drugom dubokom moru udaljenom 4000 kilometara.

Doktor Jon Copley, pomorski biolog koji radi na istraživanju, rekao je da će ovo otkriće pomoći usporedbi ove vrste s vrstama koje su otkrivene na drugim otvorima diljem svijeta, te razumijevanju načina na koji se ove životinje šire i razvijaju na velikim dubinama, piše Daily Mail.

Istraživači su pronašli vulkanske otvore i na obroncima podmorske planine Mount Dent koja se uzdiže gotovo tri kilometra iznad morske površine u Kajmanskom koritu. Izvori na planini Mount Dent također su puni novih vrsta škampi, kao i bijelih zmija i prethodno neviđenih vrsta puževa i buha, te rakova koji se zovu Amphipod.

24sata
Izvor: www.znanost.com

[mrav]

Britanski znanstvenici otkrili su novu vrstu škampa koji žive na dnu Karipskog mora, u kipućim podmorskim izvorima gdje temperatura prelazi i 450 stupnjeva Celzijevih.

ovo ne mož da izedeš nikako

Na dubini od 5000 metara postoje vulkanski izvori poznati kao “crni pušači” koji izbacuju mlazove vode bogate mineralima više od 1000 metara u zrak.


da ne lažu malo?

[mrav]

To je ipak pitanje za naucnike koji su do tog podatka dosli i za one koji su prevodili. Ako su tako napisali, uz to se potpisali, nema razloga da sumnjam.

ispašće da se svadjam, ali ne kritikujem tebe, nego navodim nelogičnosti prevoda, a one škampe ne mož da skuvaš nikako

[причалица]

Mlečno zelene oblasti su mesta visoke emisije vodonik-sulfida

Okeanske struje nose vodu sa veoma malo kiseonika, a sedimenti na dnu mora bogati su organskim materijama koje kad se raspadaju bez kiseonika mogu da emituju vodonik-sulfid.


Pre ere satelita, stanovnici su mogli da osete emisije gasa po neprijatnom mirisu, ali NASIN satelit "Terra" može da uoči i mesta na kojima će se vodonik-sulfid tek pojaviti.

Ovaj snimak napravljen je 29. februara i pokazuje štetni gas koji se prostire 150 kilometara niz obalu.

Mlečno-zelena oblast pokazuje mesta na kojima je emisija otrovnog gasa najveća. Te oblasti su veoma štetne za životinjski i biljni svet. Veliki broj riba ugine, kao i ptica koje se hrane njihovim leševima.

Jedina dobra stvar je što jastozi beže sa plaže ka naseljenih delovima, i predstavljaju obroke za lokalce.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...rti-u-Namibiji

[Cruz]

Klonirali su kašmirsku kozu kako bi je spasili od izumiranja

Kašmirske koze žive u hladnim i vjetrovitim uvjetima, a od njihove mekane dlake se dobiva najkvalitetnija vuna. Znanstvenici se nadaju da će kloniranjem spasiti vrstu.

U Indiji je rođeno prvo klonirano janje kašmirske koze koja daje najkvalitetniju vunu. Cilj kloniranja je da se vrstu spasi od izumiranja. Klonirano janje ojanjila je surogat koza na Veterinarskom fakultetu u Kašmiru.

Mlado janje nazvali su Noori što znaš svjetlo, a znanstvenici se nadaju da će ovime moći poboljšati uzgoj ove vrste koze i proizvodnju cijenjene vune, koja je jedan od bitnih izvora prihoda u Kašmiru.

Kašmirske koze uključuju nekoliko vrsta koza od kojih se proizvodi kvalitetna vuna, a tradicionalno se uzgajaju u malim stadima na Himalaji i Tibetanskoj visoravni.

Zbog njihova sve manjeg broja, Kašmir je počeo uvoziti vunu iz Kine kako bi zadovoljili narudžbe za pašminama.

Riaz Ahmad Shah i još šest znanstvenika dvije godine su pokušavali klonirati Noori relativno novom metodom, a kažu da su postupak usavršili te će im sada trebati pola godine za novo janje. Koriste se jeftinom, lakšom i bržom metodom kloniranja, koju planiraju proširiti po regiji kako bi povećali broj koza, piše 24sata.

Izvor: znanost.com

[Cruz]

Koale u Australiji stavljene na listu ugroženih životinja

Australijske vlasti danas su u nekim delovima zemlje stavile koale na listu ugroženih životinja, prenosi AFP.

Ministar za prirodnu okolinu Toni Burk rekao je da se koale moraju naći na nacionalnoj listi ugroženih vrsta, a da populacija ovih krznenih životinja u Nju Saut Velsu, Kvinslendu i Australijskoj kapitalnoj teritoriji mora da bude na listi ranjivih.

- Koale su ikona Australije i imaju posebno mesto u zajednici- rekao je on.

Burk je rekao da su u nekim krajevima Australije koale ugrožene zbog gubitka staništa i širenja gradova, u drugim je njihova populacija toliko narasla da ju je potrebno kontrolisati.

- Zapravo, u nekim delovima Viktorije i Južne Australije, koale će pojesti sopstveno orkuženje ukoliko se njihov broj ne bude kontrolisao. Ali u Kvinslendu, Nju Saut Velsu i Kapitalnoj teritoriji populacija koala je ugrožena i moramo delat - upozorio je on.

Australija je prošle godine u izveštaju ocenila da je populacija ovih životinjica ugrožena i da ih treba smatrati ranjivom vrstom.

Broj koala sa nekoliko miliona pao na desetine hiljada

Pre dolaska britanskih naseljenika 1788. godine milioni koala živeli su u Australiji, ali su one zbog lova 1920-ih u nekim krajevima potpuno istrebljene.

Iako je lov prekinut, koale se nikada nisu oporavile i njihova populacija se procenjuje od nekoliko stotina hiljada do 43.500 primeraka.

Zaštitnici životinja zahtevali su veću zaštitu koala koje spavaju oko 20 sati dnevno i hrane se lišćem drveta eukaliptusa.

Izvor: Blic Online

[причалица]

Veliki dinosaurusi-biljoljedi već su nestajali u trenutku kada je asteroid udario u Zemlju pre 65 miliona godina i okončao dugu vladavinu ovih reptila, navodi se u nedavno objavljenoj studiji naučnika iz SAD i Nemačke.



Naučnici ne osporavaju masovno istrebljenje koje je tako dramatično okončalo eru kretaceusa ali navode da dinosaurusi, ili barem neke njihove vrste, nisu nestali na vrhuncu moći kao što se do sada verovalo.

"Dugo vremena ljudi su mislili da su dinosaurusi nestali kada je asteroid udario u Zemlju. Znate već: 'Dinosaurusima je baš lepo išlo i onda je asteroid došao i sve ih istrebio'", rekao je AFP-u paleontolog Američkog muzeja prirodne istorije Stiv Brusati.

"Mislim da sada možemo da kažemo da je stvar ipak bila komplikovanija. Nekim dinosaurusima je išlo lepo ali su drugi poput ovih velikih biljoljeda bili u problemu. Bio je to svet koji se menjao i pre dolaska asteroida", dodao je on.
Poslednjih 12 miliona godina kretaceusa dinosaurusi-biljoljedi bili su sve manje raznovrsni i sve sličniji jedni drugima. "Obično, kada vidite sličnosti u anatomiji to znači da je grupa u nevolji", kaže Brusati.
Raznolikost poboljšava šanse grupe da preživi jer može da se uklopi ili adaptira okruženju.

Međutim, dok su biljoljedi nestajali, mesožderi i biljoljedi srednje veličine lepo su napredovali pre dolaska asteroida.
"Ono što možemo sa sigurnošću da kažemo je da, kada je asteroid udario i kada su vulkani počeli sa erupcijama, neki od dinosaurusa su bili u velikim evolutivnim promenama", rekao je on.
Brusati kaže i da je razlog propasti dinosaurusa-biljoljeda za sada nejasan i da je verovatno reč o nečemu "ekološkom".

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...e-udara-komete

[причалица]

Neočekivano otkriće: Ekosistem ispod arktičkog leda

Naučnici su objavili da su otkrili ogromna polja fitoplanktona, sićušnih podmorskih organizama, skrivena ispod metra debelog arktičkog leda, što ukazuje da, dok se led smanjuje i topi, ovaj region postaje biološki sve produktivniji.

Satelitske slike govore nam da fitoplanktoni, koji proizvode pola kiseonika koji udišemo, vole ledene obale. Prolećna polja u Rosovom moru su među najvećima na svetu. Ali niko nikada ne bi pomislio da bi se ove mikroskopske biljke mogle pojaviti ispod leda.

Otkriveno polje je ogromni i do sada nepoznati rezervoar hrane za podmorski život u hladnim vodama na vrhu sveta, preneli su strani mediji.


Naučnici su izvestili da je količina fitoplanktona koji raste ispod leda četiri puta veći od količine pronađene u susednim vodama bez leda. Štaviše, polje se proširilo postrance više od 100 kilometara ispod ledenog omotača.

- Ovo nije bilo kakvo polje fitoplanktona. Ovo je bukvalno najintenzivniji rast fitoplaktona koji sam ikada video za 25 godina, koliko istražujem u okeanima širom sveta – istakao je Kevin Arigo, podmorski naučnik Univerziteta Stenford i vođa studije.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

nastavak:

Naučnici su još u julu 2011. godine uzeli kao uzorak relativno mali deo leda iznad kontinentalnih ploča arktičkog basena. Rezultati ukazuju da i druga područja oko basena mogu biti isto visoko produktivna, tamo gde je dobar odnos sunčeve svetlosti i hranjljivih materija.

Generalno, većina onog što se zna o aktivnostima na dnu podmorskog lanca ishrana na Arktiku spoznata je proučavanjem onog što se događa na otvorenom moru. To je delimično zato što istraživači idu na Arktik uglavnom leti, kada se povlači led. Tu su i sateliti, koji mogu da izmere nivoe fitoplaktona, kao i šta se događa ispod leda. Ali i sama nauka govori da je otvorena voda mesto u koje treba gledati.

Fitoplanktoni trebaju svetlost a, istorijski, letnji led je bio debeo i prekriven dobrim slojem snega, bar na početku sezone topljenja.
- Manje od jedan odsto sunčeve svetlosti dospe do površine okeana ispod ledenog omotača – kaže Don Perović, geofizičar.

[причалица]

nastavak:

Naučnici su, dakle, očekivali da će morski led blokirati sunčevu svetlost i ograničiti rast mikroskopskih podmorskih biljaka koje žive na dnu. Međutim, kada je brod ledolomac iz otvorenih voda Čukotskog mora, severno od Aljaske, prošlog leta krenuo ka ledu, istraživače je sačekalo iznenađenje - otkriveno je ogromno polje fitoplanktona.

Dogodilo se, naime, nešto što niko pre nije uzeo u razmatranje. To nešto su plavi baseni otopljene vode koja se akumulirala na vrhu leda, kako je napredovalo arktičko leto. Ovi letnji baseni su poslužili kao privremeni svetionici, koji su uvećali i upravili sunčevu svetlost kroz led, u vode iznad kontinentalne ploče, gde struje nose duboke vode bogate hranjljivim materijama ka površini.

Baš kao što olujna kiša u pustinji može da dovede do naglog procvata biljaka, ovo istraživanje pokazuje da kratki događaji mogu da imaju veliki efekat na ekostistem, čak i na Arktiku.

Rezultati dvogodišnjeg projekta nazvanog ICESCAPE objavljeni su u žurnalu “Nauka” (Science). Projekat je finansirala američka svemirska agencija NASA.

[причалица]

Istraživači sa Nacionalnog univerziteta Kolumbije tvrde da su otkrili zašto psi vole da jedu meso i glođu kosti.
Preci današnjih vukova i pasa počeli su da žive u čoporima pre oko osam miliona godina kako bi mogli da love veći plen, objasnili su kolumbijski naučnici koji su rezultate svoje studije predstavili na Kongresu evolutivne biologije koji se održava u kanadskoj prestonici.

“To je dovelo do evolucije njihove čeljusti, a samim tim i do njihovog postepenog pretvaranja u izrazite mesoždere (hiperkarnivora)”, kazao je vođa istraživanja dr Džo Munjoz-Doran koji je sa kolegama sastavio pseće “porodično stablo”, međusobno povezujući preko 300 postojećih vrsta pasa.


“Uporedili smo vrste pasa čija se ishrana veoma razlikuje i podelili ih na mesoždere (karnivore), izrazite mesoždere (hiperkarnivore) i svaštojede (omnivore)”, rekao je za BBC dr Munjoz-Doran.

Analize kolumbijskih naučnika otkrivaju da je oblik lobanje, karakterističan za današnje vukove - sa jakim mišićima čeljusti i širim prednjim zubima - počeo da se razvija kada su njihovi preci počeli da love u čoporima.

“Pre osam miliona godina širom Azije, Evrope i Severne Amerike prostirala su se manje pošumljena prostranstva. A tamo gde postoje otvorena prostranstva, veliki plen se grupiše, kako bi bilo više očiju da paze na predatore”, objasno je dr Munjoz-Doran.

Za pse koji su krstarili tim prostranstvima jedini način da uhvate veći plen bio je da se udruže, a nakon više generacija ovakvog grupnog ponašanja, oblik njihove lobanje je postepeno počeo da se menja. Životinje sa širim zubima i jačim čeljustima su imale više šansi da ulove plen i prežive i tako prenesu svoje gene novoj generaciji.

“One su razvile snažnije mišiće, posebno snažnije mišiće koje zatvaraju čeljust, kao i kosti otpornije na savijanje, sposobne da izdrže mehaničko naprezanje prilikom ugriza plena”, kazao je dr Munjoz-Doran.

“Vremenom su postale izraziti mesožderi”, dodao je on, ističući da domaći psi imaju “veoma dobar evolutivni razlog da uživaju u glođenju kostiju”.

“Imaju opremu za to i žele da je koriste”, zaključio je dr Munjoz-Doran.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Nova vrsta ribe sa penisom na glavi otkrivena je u delti Mekonga u Vijetnamu. Falostetus kulong je najnoviji član porodice falostetida, malih riba pronađenih u jugoistočnim azijskim vodama, koje su specifične po mestu gde im se nalazi muški polni organ.



Mužjaci falostetida poseduju organ za kopulaciju, nazvan prijapijum, koji se nalazi ispod grla, a čija je svrha oplodnja jajašaca ženki unutrašnjim putem.

- Otkrili smo novu ribu u Vijetnamu koja ima penis na glavi - izjavio je za Asošijeted Pres istraživač Tran Dak Din sa Univerziteta Kan To.



Riba je poznata stanovnicima delte Mekonga, ali nije bila naučno opisana pre nego što je tim naučnika identifikovao ovu vrstu prošle godine.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Tim naučnika identifikovao je novu vrstu majmuna, endemičnu za centralnu Afriku, poznatu među lokalnim stanovništvom pod imenom lesula.


Odrasli mužjaci vrste Cecopithecus hamlyni (L) i novootkriveni Cercopithecus lomamiensis, odnosno lesula

Majmun je srednje veličine, ima karakteristično narandžastosivo krzno i izduženo lice.

U izveštaju koji je ove nedelje izašao u naučnom časopisu "Plos one", istraživači su novu vrstu identifikovali kao Ceropitekus lomamiensis (Cercopithecus lomamiensis), endemičnu životinju koja naseljava prašume centralnog Konga.


To je tek druga nova vrsta majmuna otkrivena u poslednjih 28 godina.
Naučnici su počeli da istražuju kada su u kući jednog direktora škole videli mladu ženku majmuna nepoznate vrste.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...-vrsta-majmuna

[причалица]

Izuzetno redak beli grbavi kit viđen je u vodama Zlatne obale Australije.



Albino kit po imenu “Migalu”, što u prevodu s jezika Aboridžina znači “Beli drugar”, bio je na svom redovnom godišnjem putovanju od severnog Kvinslenda do Antarktika, kada ga je iz helikoptera snimila australijska filmska ekipa.

Migalu je prvi put viđen u vodama Australije 1991. godine, kada je bio mladunče. Pripada populaciji grbavih kitova u istočnoj Australiji, kojih, prema podacima Centra za istraživanje belih kitova ima oko 17.000.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...ama-Australije

[причалица]

Naučnici su nedavno pronašli jedinstvene fosile, potpuno nove za nauku, koji uključuju ostatke školjki, mesa, udova, očiju i probavnih sistema bića sličnog škampima, starosti, kako se pretpostavlja, 425 miliona godina.


Naučnici su kreirali 3D verziju bića starog 425 miliona godina



Dva “specijalna” fosila iskopana u Hirfordširu u odličnom su stanju zahvaljujući tome što su bili prekriveni vulkanskim pepelom u vreme kada je u Britaniji vladala suptropska klima.


- Dva uzorka ostrakoda koja smo otkrili predstavljaju rod i vrste nove nauci, a nazvali smo ih "Pauline avibella". Rod je dobio ime u čast drage osobe, a avibella znači lepa ptica, zbog toga što liči na krila ptice - rekao je profesor Dejvid Siveter, sa Univeziteta u Lesteru.

Ostrakode su najbrojniji fosili antropoda koji se javljaju na čitavoj planeti u stenama u poslednjih 490 miliona godina, a danas se nalaze u većini vodenih okruženja.

Naučnici objašnjavaju da je ovo otkriće značajno zbog toga što je jedno od malobrojnih u kojima su očuvana meka tkiva ovih bića. Fosil dužine jednog centimetra rekonstruisan je uz pomoć tehnike ljušćenja uzoraka sloj po sloj, i fotografisanja svake faze. Na osnovu tog postupka istraživači su kompletirali 3D verziju koristeći postojeći kompjuterski softver.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...miliona-godina

[причалица]

Šta je zapravo ubilo dinosauruse?

Možda smo nepravedno svu krivicu svalili na udar asteroid

Nova istraživanja o asteroidu za koji se veruje da je izazvao nestanak dinosaurusa sugerišu da je ovaj događaj možda samo zadao poslednji udarac, jer je izumiranje ovih reptila već bilo u toku zbog klimatskih promena, izazvanih brojnim vulkanskim erupcijama.

„Asteroid je bio samo poslednji udarac“, poručuje Pol Rene, geolog sa Berkli univerziteta u Kaliforniji, čije je skorašnje istraživanje podstaklo naučnu diskusiju o uzroku ekstinkcije dinosaurusa. Ova naučna debata, koja se nekada vrtela oko pitanja da li je uzrok izumiranja bio udarac asteroida ili klimatske promene usled čestih vulkanskih erupcija, evoluirala je ka opštem mišljenju da je do konačnog izumiranja došlo zbog više različitih faktora.

Koristeći veoma preciznu metodu određivanja starosti tektita – kamenčića formiranih tokom udarca meteorita – sa Haitija, gde su dospeli prilikom formiranja Čiksulub kratera na poluostrvu Jukatan u današnjem Meksiku, Reneov tim je zaključio da je do udara došlo nešto kasnije nego što se do sada mislilo: pre 66.038.000 godina.

Ipak, kada se uzme u obzir mogućnost greške, nema sumnje da su se udar asteroida i izumiranje dinosarusa zaista dogodili simultano, tvrdi Rene.

Smatra se da je asteroid prečnika oko 10km, čiji je udarac napravio Čiksulub krater, ovom prilikom na Zemlji izazvao razarajuće posledice, uključujući destruktivne talase pritiska, globalne požare, cunamije, i „kišu“ vrelog kamenja koja je probila atmosferu.

Posle faze prvog udarca, gasovi i čestice su ostali u atmosferi mesecima, ili možda čak godinama, blokirajući prolaz sunčevim zracima, izazivajući večitu zimu, i vodeći ka globalnom izumiranju biljnog sveta.

Iako nova saznanja ukazuju na to da je asteroid dinosaurusima zadao poslednji udarac, još uvek nije isključeno da su drugi faktori prethodili finalnom ishodu i unapred proredili njihovu populaciju.

Mnoštvo nalaza ukazuje na to da je period velikih vulkanskih erupcija u predelu današnje Indije izazvao klimatske promene koje su dovele do izumiranja određenog broja dinosaurusa. Kao posledica čestih vulkanskih erupcija ovih razmera u atmosferi se stvara debeli sloj vulkanskog pepela, blokirajući prolaz sunčevim zracima i rezultirajući večitom zimom i izumiranjem biljnih vrsta.

Kako se ovo događalo pre udarca asteroida, moguće je da je populacija dinosaurusa već bila značajno proređena pre nego što im je asteroid zadao poslednji udarac.

Štaviše, na mestu samog kratera asteroida i njegovoj okolini nikada nisu pronađeni ostaci dinosaurusa, što otvara mogućnost da su zaista izumrli pre velikog udarca.

Buduća istraživanja će se koncentrisati na datiranje tačnog perioda intenzivnih vulkanskih aktivnosti u Indiji, a naučnici podsećaju da pitanje ekstinkcije dinosaurusa nije samo od akademske važnosti već i od velikog značaja u podizanju svesti o tome kako klimatske promene mogu imati katastrofalne posledice po opstanak života na zemlji.

http://www.nationalgeographic.rs/ves...nosauruse.html

[причалица]

Drastične mere za očuvanje belih medveda

Da bi ova vrsta opstala biće potrebna relokacija u više delove Arktika, smeštanje u zoološke vrtove i hranjenje od strane ljudi

Svetski stručnjaci za polarne medvede upozoravaju da je opstanak polarnih medveda do te mere doveden u pitanje da je došlo vreme za razmatranje drastičnih mera za spasavanje ove vrste, poput hranjenja od strane ljudi, ili veštačke selidbe dela populacije sa juga na sever Arktika.

Uskoro bi moglo doći vreme kada će neki od 25.000 polarnih medveda nastanjenih u Kanadi, Aljasci, Grenlandu, Norveškoj i Rusiji morati da budu hranjeni od strane ljudi kako bi preživeli produžene periode bez leda i kako u potrazi za hranom ne bi počeli da uznemiravaju lokalne ljudske zajednice. Neki medvedi bi mogli da budu stavljeni u privremena veštačka boravišta dok se temperatura ne spusti dovoljno nisko da se na moru stvori sloj leda, a moguće je i da bi uskoro polarne medvede iz južnih regiona trebalo trajno preseliti na sever.

Dvanaest naučnika sa Arktika ističe da će, usled sve većeg topljenja leda, pet nacija koje u svojim zemljama imaju polarne medvede uskoro morati da razmotre drastične mere borbe za opstanak ove vrste. U najgorem slučaju, medvedi koji neće moći da se presele ili oporave, možda će morati da budu eutanizovani.

Trenutno zoološki vrtovi zbog strogih uslova koje trebaju da ispune za udomljavanje polarnih medveda imaju velike teškoće u pribavljanju ove vrste, ali ako se topljenje leda nastavi ovom brzinom, uskoro će im biti ponuđeno da uzmu koliko god polarnih medveda tehnički mogu da smeste.

http://www.nationalgeographic.rs/ves...h-medveda.html

[причалица]

Ogromna kolonija od oko 9.000 carskih pingvina otkrivena je na Antarktiku zahvaljujući tragovima izmeta koji su naučnici primetili na satelitskim slikama.



Ova kolonija se nikada nije srela sa ljudima, sve dok ih istraživači nisu pronašli na antarktičkoj obali Princeza Ranhild. Britanski naučnici su primetili trag izmeta 2009. godine, dok su proučavali satelitske fotografije Antarktika, ali su tek prošlog decembra trojica istraživača iz Međunarodne polarne fondacije uspela da pronađu koloniju.

Alan Iber, osnivač Međunarodne polarne fondacije, kaže da pingvini nisu bili uplašeni kad su videli ljude, već znatiželjni.
-Kada smo došli, oni su prosto prišli da nas vide, zagledali su i obilazili oko nas. Pingvini, posebno carski, su neverovatno nalik ljudima – rekao je on.


Hjubert i njegov tim istraživali su klimatske promene u stanici na Antarktiku, a kad su primetili nekoliko carskih pingvina u okolini, pomislili su da je negde u blizini kolonija.

-Tim je putovao preko zaleđenog mora oko 50 kilometara i satima tragao, dok nije naišao na toliko pingvina da su pomislili da su na drugoj planeti – rekao je Iber.
- Iako je količina otkrivenog izmeta bila pozamašna, mirisa nije bilo zbog hladnoće - dodao je on.

Carski pingvini su najviši od svih vrsta pingvina i jedina su vrsta koja se pari tokom antarktičke zime.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/36...rskih-pingvina

[причалица]

Tim francuskih istraživača primenio je po prvi put na čoveka indeks koji se koristi da bi se odredilo mesto neke vrste u lancu ishrane. Rezultati njihove analize pokazali su da je, suprotno očekivanjima, čovek daleko iza velikih mesoždera planete.


I dalje na vrhu lanca ishrane: Ajkule

Imajući u vidu njegov način ishrane, čovek se ne može smatrati "superiornim" predatorom. Štaviše, bliži je inćunu ili svinji, nego tigru ili ajkuli, ističu naučnici čija je studija objavljena u Analima Nacionalne akademije nauka (PNAS).

Da bi došli do ovog "poražavajućeg" zaključka, francuski istraživači su primenili indeks koji se često koristi u ekologiji i na većinu kopnenih i vodenih životinjskih vrsta, ali dosad nikad na ljudima.


Pomenuti indeks, tzv. "trofični nivo", dovodi u vezu podatke koji se tiču načina ishrane pojedinih vrsta kako bi se odredilo njihovo mestu u lancu ishrane.


Human trophic level

Da bi izračunali trofični nivo čoveka - Human trophic level (HTL), stručnjaci su analizirali podatke organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), prikupljene u periodu izmedju 1961. i 2009.

A rezultati pokazuju da čovek dostiže trofički nivo 2,2, tj. nivo biljojeda. Poređenja radi, krava, koja se isključivo hrani travom, nalazi se na nivou 2. Daleko iza orki (kitova ubica) koji sa trofičkim nivoom 5,5, dominiraju lancem ishrane.

"Značaj ovog indeksa je veoma važan, jer omogućava bolje razumevanje odnosa izmedju vrsta (kao što su odnosi predator-plen) i kretanja unutar ekosistema", navodi se u saopštenju Ifremera, jedne od naučnih institucija koja je učestvovala u ovom istraživanju.

izvor:www.blic.rs