Stranica 1 od 3 123 ZadnjaZadnja
Pokazuje rezultate 1 do 20 od 46

Tema: biologija - vesti

  1. #1
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno biologija - vesti

    Invazija crvenih rakova na Antarktiku
    08 septembar 2011

    Ogromni crveni rakovi, veći od metra, naselili su Antarktik, istrebili lokalne organizme i sada prete uništenjem ekosistema koji se razvijao više od 14 miliona godina, upozorili su naučnici.

    Pre tri godine stručnjaci su predvideli da bi sa otopljavanjem dubokih voda Južnog okeana kroz 100 godina kraljevski rakovi mogli osvojiti Antarktik. Međutim, video snimci podmornica s daljinskim upravljanjem pokazuju da je više od pola miliiona Neolithodes yaldwyni već naselilo podmorske delove Antarktičkog poluostrva. Zapisi otkrivaju kako ova stvorenja vrhovima svojih dugih nogu čeprkaju i prevrću po osetljivim sedimentima.

    'To će verojatno promeniti procese taloženja sedimenata, na primer brzinu kojom se talože organske supstance, što će uticati na raznovrsnost životinjskih zajednica koje žive u sedimentima', rekao je Craig Smith s University of Hawaii u Manoi.

    Čini se da rakovi imaju veliki apetit. U područjima koja su zauzeli već je nestalo morskih ježeva, morskih krastavaca, morskih ljiljana, odnosno zvezdi, a broj raznih vrsta koje su preživele čak je četiri puta manji od uobičajenog.

    Naučnici pretpostavljaju da su ličinke rakova stigle s toplijim strujama. Ove velike životinje sada nastanjuju gotovo celo Palmerovo poluostrvo na dubinama od 950 do 1400 metara. 1982. godine najniže temperature u tom su području bile oko 1,2 °C, što je za njih previše hladno, međutim do prošle godine porasle su na 1,47 °C.

    Viši delovi Južnog okeana su hladniji zbog dotoka hladnih voda koje nastaju otapanjem glečera, međutim istraživači predviđaju da bi se za 20-ak godina oni mogli dovoljno zagrejati da rakovi nasele i brojna plića područja.

    Koje je rešenje ovog problema? Smith kaže: 'Treba usporiti globalno zagrevanje!',
    где си пошла с крмељиве очи

  2. #2
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    BBC, avgust 2011.

    Na našoj planeti postoji 8,7 miliona vrsta životinja i biljaka, plus-minus 1,3 miliona, tvrde naučnici u do sada najpreciznijoj kalkulaciji.

    Ranije je procenjeno – čistim obrazovnim pogađanjem – da, ugrubo, ima između tri i 100 miliona vrsta, a sada su naučnici došli do, kako ističu, najpreciznije kalkulacije ikad, analizom sistematike i primenom shema kroz rodove i druge klasifikacije.

    "Pitanje koliko vrsta ima na Zemlji opsedalo je naučnike vekovima, a odgovor na to pitanje, spojen sa drugim istraživanjima o rasprostranjenosti i obilju vrsta, je veoma važan u ovom trenutku jer brojne ljudske aktivnosti i uticaji ubrzavaju stopu izumiranja", izjavio je vođa projekta Kamilo Mora, sa Univerziteta na Havajima.

    Od 8,7 miliona vrsta, 7,7 čine životinje, a ostatak biljke, gljive i protozoa, naveo je BBC.
    Trenutno je zvanično registrovano svega oko 1,2 miliona vrsta, a oko 700.000 je nepropisno zavedeno i ne može se naći u centralnim datotekama.
    "Oko 86 odsto kopnenih i 91 odsto morskih vrsta tek čekaju da budu otkrivene", kaže Mora.

    Načunicima je bilo teško da dođu do ovog konačnog, preciznog broja, zbog ubrzanog izumiranja vrsta, pa su dosadašnje procene bile pod znakom pitanja.
    "Mnoge vrste mogu da nestanu pre nego što i saznamo za njihovo postojanje, staništa i funkciju u ekosistemu", istakao je Mora.

    Prema "TG Dejliju", može da prođe 1.200 godina dok ne otkrijemo preostale vrste na Zemlji, po sadašnjoj stopi pronalaska, a procenjeni su čak i troškovi tog poduhvata – 364 milijarde dolara.
    где си пошла с крмељиве очи

  3. #3
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    Vrste u brojkama

    Životinje – 7,77 miliona vrsta (od čega su 953.434 opisane i zavedene)
    Biljke – 298.000 vrsta (od čega je 215.644 opisano i zavedeno)
    Gljive – 611.000 vrsta (od čega je 43.271 opisana i zavedena)
    Protozoa – 36.400 vrsta (jednoćelijski organizmi sa ponašanjem sličnim životinjama – na primer kretanje – 8.118 ih je opisano i zavedeno)
    Hromisti – 27.500 vrsta (uključujući alge i druge mikroorganizme, od kojih je 13.033 opisano i zavedeno)
    где си пошла с крмељиве очи

  4. #4
    Banovina
    Sandokan avatar
    Status : Sandokan je odsutan
    Registrovan : Jan 2011
    Pol:
    Poruke : 3,687
    Tekstova u blogu : 1

    Početno Re: biologija - vesti

    10.000 metara pod morem: Jednoćelijski organizmi veliki kao vaša ruka Video

    N. V. | 26. 10. 2011. - 10:01h | Komentara: 0

    Istraživači najvećih dubina okenaa poslednjih decenija došli su do neverovatnih otkrića, a poslednje u nizu dolazi od naučnika Skrips instituta za okeanografiju Univerziteta Kalifornije u San Dijegu. Oni su u Marijanskom rovu u Tihom okeanu, čija je dubina oko 11 kilometara, pronašli jednoćelijske organizme velike skoro kao ljudska šaka.
    Ksenofiofore su jednoćelijski organizmi veličine oko deset centimetara koji žive isključivo u velikim dubinama, ali do sada nikada nisu locirani toliko duboko ispod morske površine. Američki naučnici pronašli su ih na 10,6 kilometara dubine u Ponoru sirena u Marijanskom rovu, najdubljem predelu na svetu.



    Dosadašnji rekord za ksenofiofore bila je dubina od 7,6 kilometara. Ovi organizmi liče na meduze, a nihovo telo može da izdrži pritisak od osam tona na površini od 2,5 centimetara, što im omogućava da opstanu u takvim uslovima.

    http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...-kao-vasa-ruka


    10 km pod vodom koliki je pritisak tamo

  5. #5
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    Najveći jednoćelijski organizam pronađen na 10 km ispod mora


    U Tihom okeanu, u Marijanskom klancu, na dubini od preko 10 kilometara istraživači su pronašli nove uzorke morskih jednoćelijskih protozoa nazvanih Xenophyophore. Sa veličinom od 10 santimetara u dužini, to su možda najveći jednoćelijski organizmi na Zemlji. Kada su 1889. pronađeni, opisivani su kao sunđeri, kasnije kao amebiodi, još kasnije su dobili svoje mesto među Protistima, a danas ih smatraju grupom Foraminifera.
    Taj proteist živi pričvršćen za sedimente na dnu i može da akumulira visoki nivo toksičkih metala poput urana, olova i žive. Danas su poznate 42 vrste, koje su podeljene u 13 rodova.
    где си пошла с крмељиве очи

  6. #6
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    Konan na Marsu

    Marsovski mikroorganizmi, koji bi mogli da budu donešeni na Zemlju tokom nekih budućih međuplanetnih ekspedicija, najverovatnije bi bili bezopasni za ljude, ali bi mogli da ugroze naše mikrobe koji žive u ekstremnim uslovima.
    Ovo mišljenje izneo je profesor Čarls S. Kokrel iz Centra za izučavanje Zemlje otvorenog britanskog univerziteta za planetna i kosmička istraživanja. Govoreći o problemima astrobiologije na konferenciji u Sankt Peterspurgu, koju je organizovala fondacija „Dinastija“ i britanski konzulat, Kokrel je izjavio da je mala verovatnoća da hipotetički „marsovski mikrobi“ izazovu bolesti kod ljudi – „najopasniji mikroorganizmi na Zemlji evoluirali su zajedno sa svojim nosiocima“.

    Ali postoji ozbiljna opasnost da uzorci sa Marsa sadrže mikrobe opasne ne za ljude već za životnu sredinu. Zamislite da marsovski mikrob nekako padne na Arktik, ovde na Zemlji. Tu bu mu se sigurno dopalo. I on bi pokušao da osvoju tu sredinu,“ kaže Kokrel.
    Bivši saradnik Centra za astrobiologiju u Kardifu i šef Međunarodnog komiteta za borbu protiv donošenja uzoraka sa Marsa, Beri di Gregorio, izjavio je da bi i nehotično slanje zemaljskih mikroorganizama na Mars moglo imati nepovratne posledice na tamošnji ekosistem.
    Na Marsov satelit Fobos će u kapsuli međuplanetne stanice Фобос-грунт, koja će biti vraćena na Zemlju, biti poslato oko 60 uzoraka bakterija, životinja (mikroskopskih ljuskara i larvi) i biljaka, prenose novinari. Kada se putnici budu vratili na Zemlju, naučnici će moći da utvrde kako je trogodišnje putovanje kroz međuplanetni prostor uticalo na njih. Konačno, to će pribaviti nove argumente za ili protiv hipoteze o panspermiji – mogućnosti prenošenja života kroz kosmička prostranstva.

    CNews“ je pisao o bakteriji Deinococcus radiodurans, koju su zbog sposobnosti da preživi zračenje naučnici nazvali Konanom („Conan the Bacterium“). Zahvaljujući neustrašivosti pred teškim uslovima, ovaj mikrob bi bez problema mogao da preživi čak i na Marsu.
    Luis Dartnel sa univerzitetskog koledža u Londonu (jedan od vodećih fakulteta u Britaniji) i njegove kolege zamrzli su ove bakterije na temperaturu Marsa od -79° C i podvrgli ih dozama zračenja koje bi primili kada bi se nalazili na 30 cm u dubini Marsovog tla. Posmatrajući dinamiku delenja bakterija u takvim nehumanim uslovima, naučnici su ocenili da bi za smanjivanje njihove populacije na Marsu milion puta potrebno oko 1,2 miliona godina.
    где си пошла с крмељиве очи

  7. #7
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    Drveće staro 13000 godina

    Drveće često ima snažne odbrambene mehanizme u vidu izlučenih tečnosti, kojima se brani od smrtonosnih bakterija i parazita, a stručnjaci ističu da je prednost drveća nad životinjskim svetom, što njihove ćelije nisu podložne genetskim mutacijama.

    Neka stabla stvaraju svoje klonove i identične kopije koje nastaju iz korena stabla koje umire i drvo nastavlja život, pa tako ogromna kolonija može da ima hiljade pojedinačnih stabala, koja dele istu mrežu korenja, preneo je magazin "Šume."

    Naučnici su utvrdili da je najstarije drvo džurupa hrast, koji je počeo život za vreme poslednjeg ledenog doba pre 13.000 godina, u južnoj Kaliforniji u Sjedinjenim Američkim Državama.

    Utvrđeno je i da se starost najvećeg čempresa u Japanu jomon šugi, kreće između 2.000 i 7.000 godina. Stablo tog čempresa je visoko 23,5 metara i ima obim od 16 metara, a japanska vlada je zaštitila šumu i pretvorila je u turističku atrakciju, kojoj ne sme da se priđe bliže od 50 metara.
    где си пошла с крмељиве очи

  8. #8
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    nastavak:

    Nasuprot Japancima, Amerikanci skrivaju tačnu lokaciju bora koji ima 4.765 godina. To drvo se nalazi među ostalim borovima, starim više od 1.000 godina, na mestu koje se zove Šuma drevnih.

    Sanlend baobab u Južnoj Africi star je oko 6.000 godina, stablo se sastoji iz dva spojena dela, prečnika 33,4 metra i visine 19 metara. Drvo je poznato jer su u njegovom šupljem delu otvoreni bar i vinski podrum.

    Najstarije klonirano stablo sa jednom stabljikom -smrča, živi u Švedskoj, na planini Fulu i ima 9.555 godina. Koren tog drveta je formiran nedugo pošto su se glečeri povukli.

    Za najlepšu antičku tisu prglašana je langerniv tisa u Velsu, čija starost se kreće između 4.000 i 5.000 godina. Na istu starost je procenjeno najstarije živo biće u Iranu - zoroastrijski čempres, visok 25 metra sa obimom stabla od 11,5 metara.

    Najstarija klonirana kolonija jasika nalazi se u Aspenu u američkoj saveznoj državi Juta, a njen korenov sistem počeo je život pre 80.000 godina. Ta kolonija se sastoji od genetski identičnog drveća, povezanog jednim korenovim sistemom.

    Među najstarije drveće na svetu, spada i patagonijski čempres, otkriven u Andima u Čileu, koji je star 3.620 godina. Mada je reč o drvetu koje može da dostigne visinu od 46 metara, on godišnje u obimu dobija samo po jedan milimetar, navodi se u časopisu "Šume", koje izdaje Javno preduzeće "Srbija šume."
    где си пошла с крмељиве очи

  9. #9
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    Digitalni organizmi

    „Artificial life”(“Alife”) ili veštački život predstavlja pokušaj savremene nauke da, koristeći biohemiju, robotiku ili kompjuterske modele sintetiše, proizvede ili kreira život. U ovom tekstu ćemo se zadržati na razmatranju tzv. digitalnih organizama koji predstavljaju kompjuterske programe sposobne da se samoumnožavaju, mutiraju i evoluiraju. Da li ovakve veštačke forme uopšte i možemo smatrati životom pitanje je koje izaziva podelu kako u naučnim krugovima tako i van njih. Za pristalice tradicionalističkog shvatanja života to može biti samo simulacija životnih procesa dok pristalice nekonzervativnog tumačenja smatraju da se na ovaj način generiše sam život. Dakle problem se svodi na shvatanje i definisanje pojma život te ako prihvatimo mogućnost da on može da postoji i van čisto bioloških formi i da smo mi sposobni da ga generišemo u digitalnom okruženju možemo govoriti o – tzv. digitalnim organizmima
    где си пошла с крмељиве очи

  10. #10
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    nastavak:

    Ukoliko posmatramo kompjuterske viruse možemo reći da smo već, možda i nesvesno, stvorili prve rudimentirane digitalne organizme. Živa bića uopšteno gledano imaju dva osnovna dela: jedan deo koji sadrži i daje instrukcije "sistemu" kako da se održi i reprodukuje (geni) i drugi deo koji ustvari predstavlja mehanizam koji izvršava instrukcije (metabolizam). Biološki virusu nemaju svoj metabolizam već koriste metabolizam domaćina te ih zbog toga i nazivaju prelaznim formama iz žive u neživu prirodu jer bez domaćina pitanje je da li ih možemo tretirati kao živa bića. Međutim na ovo može da se gleda kao na evolutivnu prilagodljivost. Sa druge strane kompjuterski virus je program koji može da se "razmnožava" ili kopira u memoriji računara i može da “inficira” druge računare. Kao i biološki virusi kompjuterski virus nema sopstveni metabolizam, odnosno mehanizam koji izvršava instrukcije, već reprogramira domaćinov. Dakle umesto gena ima programski kod a koristi domaćina kao i virusni parazit.
    где си пошла с крмељиве очи

  11. #11
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    nastavak:

    Neki naučnici, poput Stivena Hokinga, smatraju da bi kompjuterske viruse mogli da smatramo živim bićima u digitalnoj formi imajući u vidu gore navedeno. Doduše analogija sa biološkim virusima nije potpuna jer oni parazitiraju na živim organizmima za razliku od kompjuterskih virusa koji parazitiraju na kompjuterskom softveru, ali sa druge strane i ravan egzistencije samog kompjuterskog virusa je potpuno drugačija te i ne bi trebalo očekivati potpunu analogiju.
    Ali kompjuterski virusi su tek naznaka priče o digitalnim organizmima. Naime, Thomas S. Ray devedesetih godina razvija virtuelnu biosferu pod nazivom “Tierra” u okviru koje se početni digitalni organizmi takmiče za energetske i materijalne “resurse”. Energetski resursi su procesorsko vreme, a materijalni pristup centralnoj memoriji. Početni digitalni organizmi u ovoj kompjuterskoj simulaciji imaju sposobnost samoumnožavanja i mutacijama kroz generacije počinju da evoluiraju stvarajući nove forme prilagođenije efikasnijem dolaženju do resursa pokazujući promene karakteristične za prirodnu selekciju. Najzanimljivije je to što su za veoma kratko vreme digitalne forme rapidno evoluirale formirajući zasebne klase, karakteristične za biološku evoluciju, kao što su paraziti, predatori itd. Posebna je zanimljivost što je za pokretanje Tierra-e dovoljan običan personalni računar. Imajući u vidu gore navedeno jasno je zbog čega je upravo Tierra poslužila za eksperimentalno ispitivanje bazičnih procesa evolutivne i ekološke dinamike.
    где си пошла с крмељиве очи

  12. #12
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    nastavak:

    Inspirisani Tierra-om ubrzo su se pojavile slične softverske platforme kao što je “Avida” koja za razliku od Tierra-e u okviru svoje virtualne biosfere sadrži digitalne organizme koji imaju svoj zaštićeni deo memorije sa sopstvenim virtualnim procesorom pa drugi digitalni organizmi ne mogu da koriste taj deo memorije kao ni da izvršavaju kod koji nije u njihovim sopstvenim delovima memorije. Dakle osnovna razlika je u tome što Tierra-ni digitalni organizmi dele memoriju (čitaj “mozak”) i takmiče se za nju, a u Avida-i svaki organizam ima svoj sopstveni “mozak”.
    Radikalno drugačiji pristup primenjen je u besplatnom softveru pod nazivom “DarwinBots” koji za razliku od gore navedenih softvera sadrži digitalne organizme koji su u startu opremljeni sa sposobnostima visokog nivoa koje dalje evoluiraju u oblike sa još kompleksnijim sposobnostima. “Bots” kako se nazivaju digitalni organizmi u ovoj virtualnoj biosferi imaju sopstvene poluzaštićene delove memorije koje imaju mogućnost da štite jer drugi organizmi mogu da pribegnu agresivnoj akciji i modifikuju tuđe delove memorije. Takođe napravljeno je i nekoliko softvera koji obezbeđuju okruženje digitalnim organizmima poput softvera “Evolve”.
    где си пошла с крмељиве очи

  13. #13
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    nastavak:

    Evidentno je da je sa gore navedenim softverima postignuto mnogo više nego što je iko i mogao da očekuje i da se nalazimo na pragu onoga što nazivamo postbiološka evolucija. Ono što se nameće kao pitanje, sa kojim možemo da se u relativno skoroj budućnosti suočimo imajući u vidu brzinu evolucije digitalnih formi, je da li će i kada digitalne forme evoluirati u svesna inteligentana digitalna bića? Takođe je zanimljivo i pitanje koliko će takav vid singularne digitalne inteligencije biti komplementaran našoj humanoj inteligenciji imajući u vidu da takva veštačka inteligencija neće biti antropocentrična i da se neće bazirati na organskoj osnovi? Decenije pred nama možda će nam doneti odgovor na neka od ovih pitanja i uopšte potvrditi ili negirati opravdanost mogućnosti postojanja veštačkog života u digitalnom medijumu.

    Na kraju ovog razmatranja može se zaključiti da u svetu ogromnog napretka svih grana nauke i tehnologije ubrzo možemo biti suočeni sa potencijalnim pozitivnim i negativnim implikacijama koje nose ovakva istraživanja. Nedavno sintetisanje veštačkog hromozoma i dalji radikalni inžinjering u sintetisanju prvog veštačkog biohemijskog života upotrebom laboratorijskih hemikalija od strane Krega Ventera kao i gore navedena istraživanja samo još jednom potvrđuju da je čovečanstvo na pragu nove epohe.
    где си пошла с крмељиве очи

  14. #14
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    Pogledajte neverovatne fotografije mikroorganizama

    Blic | 16. 11. 2011. - 14:56h

    Na takmičenju "Olympus BioScapes" svake godine se vide neke od najneverovatnijih fotografija i video snimaka nastalih snimanjem digitalnim mikroskopom. Ove godine, prvo mesto je pripalo fotografiji Čarlsa Krebsa na kojoj je prikazan mikroskopski organizam Rotifer Floscularia.


    Pobednička fotografija: Rotifer Floscularia

    Pogledajte neverovatne fotografije organizama koji su golim okom nevidljivi:


    Zeleni moždani koral


    Jaja smrdibube



    Jajnici mušice


    Zlatni hloroplast kod silikatne alge
    где си пошла с крмељиве очи

  15. #15
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    Zašto je jesenje lišće boje šargarepe ili jagode?


    Sezonski fenomen da lišće u jesen na listopadnom drveću menja boju predstavlja praznik za oči, ali i navodi mnoge da se pitaju zašto lišće mijenja boju kad dani postanu hladniji.




    Američka legenda kaže da su tri lovca i njihov pas progonili Velikog medveda u nebo, tamo ga ubili, a njegova je krv kapala sa neba, obojivši lišće crveno, ili da lišće menja boje noću, kad svi spavaju, zato što vile dolaze i boje lišće.
    Naučnici imaju nešto drugačije objašnjenje.

    Kako je "Glasu Amerike" rekao botaničar Dejv Saterland, leti su listovi zeleni zahvaljujući sunčevoj energiji, hlorofilu i svima poznatom procesu fotosinteze. "Dok uzima sunčevu svetlost, hlorofil izvlači vodu iz tla i ugljendioksid iz vazduha, te, uz sunčevu energiju, sve pretvara u šećer", rekao je on i dodao da taj šećer pomaže drvetu da cveta i raste.
    Kako dani postaju kraći u jesen, lišće prestaje da proizvodi hlorofil i, prema njegovim rečima, upravo se tada razotkrije magična tajna. "Zeleni listovi su u stvari - žuti! Samo se to žuto ne vidi. Žuti pigmenti su uvek prisutni u listu, sakriveni iza maske zelenog. Oni jednostavno čekaju da se hlorofil počne raspadati da bi konačno postali vidljivi", rekao je on. Žuta boja lišća podstiče pigmenat poznat kao karotin, isti onaj koji šargarepu čini narandžastom, a jesenje lišće jasena ili bikve zlatno žutim. A, kad lišće pocrveni to je pigment - antocijanin koji jagode čini crvenima, a kupine tamno ljubicastima, objasnio je Saterland i dodao da, za razliku od karotina, lišće ne stvara taj pigment tokom leta, već samo u jesen.

    где си пошла с крмељиве очи

  16. #16
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    Zapanjujuće otkriće, koje zvuči poput nečega iz Žil Vernovih romana: naučnici sa Univerziteta Oksford, Univerzteta Sautemptona, Nacionalnog okeanografskog centra i Britanskog tima za praćenje Antarktika otkrili su ispod Antarktika, u oblasti Istočnoškotskog grebena, čitav “izgubljeni svet” u kome žive do sada nepoznate vrste.



    Kako bi istražili dubine Istočnoškotskog grebena, punog hidrotermalnih procepa, raselina dubokih i do 2,4km, u kojim temperatura dostiže i do 382 C, naučnici su upotrebili vozilo sa daljinskim upravljanjem, i otkrili su fascinantan nov svet, prepun nepoznatih oblika života.



    Stvorenja koja žive u hidrotermalnim procepima uglavnom su bele boje, deluju kao da nisu sa naše planete, a energiju ne dobijaju od sunca, već razlaganjem hemikalija iz vulanskog dima koje u svojoj sredini nalaze, kao što je vodonik-sulfid.
    где си пошла с крмељиве очи

  17. #17
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    nastavak:



    O ovom mračnom i vrelom “izgubljenom svetu” u Južnom okeanu blizu Antarktika žive čitave biološke zajednice, a naučnici su bili zapanjeni tako velikim brojem nikad ranije viđenih vrsta. Pronađene su čitave kolonije jeti rakova, morskih sasa, grabljive morske zvezde sa sedam krakova i oktopodi bele boje, toliko brojni da pužu jedni preko drugih.



    Na svoje iznenađenje, međutim, naučnici nisu naišli na cevaste crve i školjke kakvi se obično nalaze u hidrotermalnim procepima širom sveta, što navodi na zaključak da je raznovrsnost živog sveta na ovakvim mestima mnogo veća nego što se do sada pretpostavljalo.



    Izveštaj o ovim izuzetnim otkrićima objavljen je u biološkom odeljku časopisa “Pablik lajbreri of sajens”, publikaciji neprofitne naučne organizacije, a zaključci do kojih naučnici u daljim ispitivanjima budu došli mogli bi da budu korisni za saznanja o postanku života na zemlji, kao i prilikom traganja za životom na drugim planetama.

    http://www.blic.rs/Vesti/Svet/299866...pod-Antarktika
    где си пошла с крмељиве очи

  18. #18
    Registrovani Član
    Cruz avatar
    Status : Cruz je odsutan
    Registrovan : Nov 2011
    Pol:
    Lokacija : RB
    Poruke : 17,976
    Tekstova u blogu : 2

    Početno Re: biologija - vesti

    Otkrili mini kameleone: Nove vrste velike su baš kao i muhe



    Na malom otočiću Madagaskara otkrili su četiri nove vrste kameleona. Nazvali su ih Brookesia micra. Stručnjaci vjeruju kako su ovo najmanji reptili na našoj planeti.
    Znanstvenici su nedavno otkrili minijaturnu vrstu kameleona. Četiri nove vrste mini reptila našli su na Madagaskaru i nazvali ih Brookesia micra. Dugački su jedva tri centimetra koliko su velika i muhe koje jedu njihovi veliki rođaci.
    Vjeruje se da je ovo najmanji reptil na našoj planeti. Ova novootkrivena vrsta živi na mikoropodručju s kojeg ne odlazi. Reptile su našli na malom otočiću Nosy Hara. Stručnjaci smatraju kako su zbog toga vrlo osjetljivi na bilo kakve promjene, piše 24sata.hr


    I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.

  19. #19
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 57,600
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: biologija - vesti

    Naučnici su otkrili da patuljaste koze mogu razviti različite akcente tokom starenja. Oni veruju da akcenat koze zavisi od toga u kakvoj grupi je odgajana.



    Posmatrajući razvoj patuljastih koza naučnici su ustanovili da mlade koze mogu poprimiti akcenat drugih koza sa kojima odrastaju.


    Na taj način koze su se svrstale među sisare koji svoje vokalne sposobnosti prilagođavaju sredini, a među kojima su slepi miševi, kitovi i ljudi.

    Kako bi ispitali da li se akcenat koze zaista menja tokom života, naučnici iz Londona su snimili grupu koza kada su bile stare nedelju dana, a onda ponovo kada su bile stare pet nedelja.

    "Period od pet nedelja odgovara vremenu koje je kozama u divljini potrebno da se priključe svojoj socijalnoj grupi. Otkrili smo da su mladunci koji su odrastali u istoj grupi imali slične akcente i da su vremenom oni postajali još sličniji", istakao je doktor Elodi Brifer koji je vodio istraživanje. On je dodao da specifični glasovi pomažu kozama da se međusobno razlikuju.

    "To je posebno važno za koze, koje dane provode samostalno a kada padne noć ponovo se povezuju u grupu", rekao je doktor.

    Poslušajte ovde kako zvuče dve koze koje pripadaju istoj grupi, i treća koja je iz različite grupe.

    http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...-imaju-akcente

    где си пошла с крмељиве очи

  20. #20
    Registrovani Član
    Cruz avatar
    Status : Cruz je odsutan
    Registrovan : Nov 2011
    Pol:
    Lokacija : RB
    Poruke : 17,976
    Tekstova u blogu : 2

    Početno Re: biologija - vesti

    Izumrle kornjače s Galapagosa možda još uvijek postoje



    Skupina znanstvenika sa Sveučilišta Yale objavila je da je pronašla dokaze o postojanju vrste kornjače koja se smatrala izumrlom već više od jednog stoljeća. Vrstu je proučavao i sam Charles Darwin, kreator poznate teorije evolucije. Iako tako zvuči, ovo otkriće ipak nije senzacija, niti velika znanstvena novost. Naime, već se dulji niz godina pretpostavlja da je poznata galapagoška kornjače preživjela, barem u genetičkom smislu riječi. Kako je do toga došlo, pročitajte u nastavku!

    Kada je davne 1835. godine brod HMS Beagle posjetio Galapagos, Charles Darwin je primjetio da su brojni otoci dom divovskim kornjačama koje su posjedovale brojne zajedničke značajke, ali su se ipak međusobno razlikovale od otoka do otoka. U svom remek djelu „Postanak vrsta”, koje je pripremao pune 22 godine, piše: ”Nekoliko je otoka galapagoškog arhipelaga naseljeno, na vrlo čudesan način, vrlo blisko srodnim vrstama; tako da su stanovnici svakog pojedinog otoka, iako su uglavnom različiti, srodniji međusobno, nego s bilo kojim stanovnikom u drugom dijelu svijeta.”

    Upravo je ova raspodjela ”sličnih” kornjača po raznim otocima bila jedan od dokaza koje je Darwin upotrijebio u oblikovanju svoje teorije evolucije putem prirodne selekcije Međutim, od 15 poznatih vrsta s Galapagosa, 4 su izumrle - Chelonoidis elephantopus za manje od dva desetljeća nakon što je ovaj veliki znanstvenik posjetio otok.


    Prikaz distribucije kornjača na otočju Galapagos

    [FONT=Helvetica, Arial, 'Trebuchet MS', sans-serif]
    [/FONT]Stoga uopće ne čudi da je vijest o mogućem postojanju navedene vrste odjeknula poput bombe! Znanstvenici, naime, smatraju da divovske kornjače C. elephantopusipak nisu izumrle prije 150 godina, kako se do sada smatralo. Ova vrsta, koju karakterizira oklop sedlastog oblika, za razliku od ostalih vrsta čiji je oklop podsjećao na kupolu, živjela je na otoku Floreana i bila je jako izlovljavana od strane kitolovaca koji su je koristili kao hranu na svojim dugim i iscrpljujućim putovanjima. Kako je Floreana otok relativno niske nadmorske visine, iskorištavanje biljnog i životinjskog svijeta bilo je olakšano. Stoga je u 19. stoljeću ovaj otok predstavljao frekventno stajalište za brojne brodove. Najveći od svih otoka, Isabela, bio je manje razoren.

    1994. godine skupina biologa proučavala je vrstu Chelonoidis becki koja je nativna vrsta otoka Isabela. Nakon uzimanja uzoraka krvi, uočili su da se genetski markeri nepoznate, strane vrste, koju su nazvali ”alien” (eng. izvanzemaljac), miješaju s DNK C. becki koja normalno obitava na otoku. Daljnim analizama kostiju otkrili su da je ”alien” zapravo C. elephantopus!

    Prije tri godine, skupina od 40 biologa sa Sveučilišta Yale izvijestila je da je pronašla dokaze hibrida oko vulkana Wolf na sjevernom kraju otoka Isabela među nativnom populacijom C. becki. Istraživanje je obuhvaćalo uzimanje uzorka krvi čak 1669 divovskih kornjača, što se smatra da je samo jedna petina ukupne populacije. Zadatak nije bio lako izvediv: svaku kornjaču je bilo potrebno okrenuti na leđa, te iz noge uzeti uzokak krvi za analizu. Možda zvuči jednostavno, ali neke jedinke mogu težiti i pola tone!

    Ekspedicija je rezultirala pronalaskom 84 kornjače za koje se, prema genetičkim analizama, može reći da imaju čistokrvnog C. elephantopus kao roditelja, koji je križan s C. becki. Mnogi od ovih hibrida su bili prva generacija križanja. Trideset jedinki je bilo staro samo oko 15 godina, pa je vrlo izgledno da su njihovi roditelji još uvijek živi, ako uzmemo u obzir da mogu doživjeti 100 – 150 godina.

    Znanstvenici su također procijenili da je za razinu genetske raznolikosti danas živućih, suvremenih hibrida potrebno najmanje 38 čistokrvnih kornjača s otoka Floreana.

    Ironično, ali za opstanak ove vrste zaslužni su vjerojatno isti oni mornari s početka priče koji su kornjače istrebljivali u svrhu prehrane. Vjerojatno su ih na svojim brodovima prevozili s Floreane na 200 milja udaljenu Isabelu, što je daleko izvan njihovih plivačkih sposobnosti. Smatra se da su uspjele preživjeti jer na otoku nije bilo pitke vode za ljude, pa im stoga ovo mjesto nije bilo primamljivo, sve dok Galapagos nije postao nacionalni park Ekvadora.

    Sljedeća ekspedicija planirana je krajem ove godine, a istraživači se nadaju da će uspjeti istražiti cijelu populaciju s otoka Isabela i pronaći barem jednu čistokrvnu kornjaču vrste C. elephantopus.To bi im omogućilo ponovno uspostavljanje vrste kroz križanje, nakon čega bi ih se moglo vratiti na prvotno stanište – otok Floreanu.

    Izvor: www.znanost.com
    I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.

Stranica 1 od 3 123 ZadnjaZadnja

Slične teme

  1. Biologija - Zanimljivosti
    Od kojica u forumu Biologija
    Odgovora: 262
    Poslednja poruka: 31-10-2015, 18:45
  2. Vesti iz sveta
    Od Nežnicah u forumu Vesti - Hronika
    Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 24-10-2014, 08:18
  3. Biologija - zanimljivosti
    Od Cruz u forumu Biologija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 25-02-2012, 11:56
  4. Re: biologija - zanimljivosti
    Od Cruz u forumu Biologija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 25-02-2012, 11:33
  5. IT vesti
    Od Man u forumu Surferski kutak
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 03-06-2011, 11:04

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •