„Venera D“

[Ometač]

Mikrosonde

Četiri mikrosonde, koje bi služile kao balast na balonima, bile bi izbačene za vreme leta.
Tokom pola sata padanja kroz atmosferu, neprestano bi merile svojstva atmosfere na
različitim lokacijama.

Lender

Jedan od najvažnijih elemenata ove misije upravo je lender. On treba da aterira na Veneru
i tako premosti jaz od preko 30 godina od kada su poslednji lenderi to učinili („VEGA 1” i
„VEGA 2” 1985. god.). Konstruisan je za proučavanje sastava atmosfere i oblaka tokom
sletanja i analize tla nakon sletanja. Takođe, originalni plan o lenderu koj bi radio mesec
dana je odbačen zbog mnogih tehnoloških izazova vezanih za izradu elektronike otporne
na toliku temperaturu (~500° C) i prevelike cene koštanja njihovog razvoja.

[Ometač]

Projekat „Venera-D“ ima korene u sovjetskim projektima u kojima su učestvovali lenderi
kadri da dugo izdrže negostoljubivo okruženje na površini Venere.

[Ometač]

Do pre par godina, „Lavočkinovi“ inženjeri su imali u vidu ovakav tip lendera na Veneru. Levo
se vidi kako bi lennder bio „spakovan“ u sletnoj kapsuli.

[Ometač]

Krstareći stepen

Nakon ispravki projekta 2009, očekivalo se da će misija „Venera-D“ koristiti standardni
krstareći stepen[3], projektovan za misiju „Fobos-grunt“. Taj deo letilice bi preuzeo sve
manevarske funkcije vezane za misiju nakon što bi gornji stepen „Fregat“ poslao „Veneru-D“
sa niske Zemljine orbite na trajektoriju bega ka Veneri, i uspešno se odvojio. Krstareći
stepen bi koristio sopstveni pogonski sistem za korigovanje putanje tokom putovanja od
Zemlje do Venere, ali i za manevar kočenja prilikom ulaska u samu orbitu oko Venere.

[Ometač]

Jedna od verzija „Venere-D“ od pre par godina (levo). Prepoznatljiva je konstrukcija
„pozajmljena“ od krstarećeg stepena sonde „Fobos-grunt“, samo što su sada montirani
manji solarni paneli zbog blizine Sunca. Na verziji desno vidi se sletna kapsula sličnog oblika
kao sledeća generacija ruskih kapsula sa ljudskom posadom, umesto tradicionalnih loptastih,
kakve su korišćene u sovjetskim misijama na Veneru.

[Ometač]

Jedrilica

Pored „klasičnog“ načina istraživanja Venere, koje je sve vreme pokušavano tokom
sovjetskog perioda, u okviru projekta „Venera-D“ NPO „Lavočkin“ je u jednom trenutku
predložio inovativni „ветролет“ (u slobodnom prevodu „jedrilicu“). Taj uređaj, sličan
letećem zmaju, koristio bi vetrove u Venerinoj atmosferi, i oni bi mu navodno omogućavali
da na visinama od 45-50 km leti gotovo neograničeno, ili najmanje mesec dana u nekom
realističnom scenariju misije.

Ova novotarija bi se verovatno pre priključila misiji kao konceptualni demonstrator nego
kao nekakva punopravna platforma za naučne instrumente. Dodatna težina bi verovatno
zahtevala prelazak sa „Sojuza“ kao raketnog nosača na „Zenit“. Prve informacije o
„vetroletu“ isplivale su u avgustu 2009. a „Lavočkin“ je mesec dana kasnije napravio jednu
prezentaciju na konferenciji u IKI povodom „Venere-D“. Prema navodima iz kompanije
„Lavočkin“ iz Himkija, tada je već bilo testirano nekoliko prototipova.

Ovo bi, ako uspe, moglo da otvori potpuno novu stranicu u istraživanju planeta.

[Ometač]

Mogući profil misije „Venera-D“ lansirane raketom „Proton“. Gore je data faza lansiranja, leta
do Venere i ulazak u orbitu. Dole je dat jedan od mogućih planova za radnje nakon ulaska u
atmosferu susedne planete.

[Ometač]

[Ometač]

Sastanak glavnih konstruktora

24. novembra 2009, glavešine projekta „Venera-D“, uključujući eksperte instituta
CNIIMaš[4], IKI (Akademija nauka) i MAI[5], održali su sastanak u NPO „Lavočkinu“ i
prodiskutovali o tehničkom izveštaju naslovljenom kao „Koncepcija preliminarne
konstrukcije svemirske letilice za dugotrajno istraživanje Venere“. Viktor A. Voroncov,
glavni konstruktor „Venere-D“, predstavio je tom prilikom glavni raspored projekta. Prema
tadašnjem saopštenju NPO „Lavočkina“ novinarima, ispitivana je mogućnost primene
njihovog iskustva, kao organizacije koja je već imala iskustva sa razvojem sondi serije
„Venera“, „VEGA“ i „Fobos-grunta“.

Ishod sastanka glavnih konstruktora bila je i odluka da se kao raketa za pokretanje misije
iskoriste „Proton“ ili „Angara“. Učesnici su se takođe obavezali da će pomoći izgradnji
komore pod velikim pritiskom za testiranje (koja oponaša uslove na Veneri) ili da pronađu
adekvatno već postojeće postrojenje. Komora za testiranje, koja je nekada korišćena za
testiranje sondi „VEGA“, odavno je bila zapuštena.

[Ometač]

Kinesko učešće

Na kineskom Aeronautičkom sajmu održanom 2010. godine, predstavnici ruske Svemirske
agencije su otkrili da su pregovarali sa kineskom stranom o mogućoj rusko-kineskoj
saradnji povodom ove misije. Verovatni razlog za to su visoki troškovi misije, a rusko
rukovodstvo je opravdano smatralo da bi izbacivanje bilo koje njene faze (mikrosondi,
atmo-jedrilice i sl.) ozbiljno osakatilo čitav projekat.

Promene dizajna (razvoj tokom 2011)

Do ove, 2011. godine, projekat „Venere-D“ je ušao u Fazu A (preliminarni dizajn). Do tada
su se ispodešavale mnoge promene, tako da je sada kompoziciono u projektu ostao
lender, glavni orbiter i dodatni mali satelit oko Venere zadužen za proučavanje plazme u
okolini planete. Svi prethodni planovi o ispuštanju balona u Venerinu atmosferu su
odbačeni, kao i dodatni mikro-lenderi i atmosferska leteća sonda. Moguće je da će ti
tehnički izazovi i očigledno (pre)skupe komponente projekta „Venera-D“ biti uključeni u
neku od narednih misija na Veneru, moguće već u projektu „Venera-glob“ koji, međutim,
neće poleteti pre 2021. godine. Takođe treba da napomenem da se i sastav naučne
oprene na letilici „Venera-D“ prilično redukovao i promenio.

[Ometač]

Predložen je sub-satelit za simultana merenja sa instrumentima za plazmu na glavnom
orbiteru. Orbiter će biti uveden u polarnu orbitu, za čije kompletiranje će mu biti potreban
jedan dan. Mesto za sletanje je već ranije odabrano na jednoj od tzv. tesera – najstarijih
površina, gde nema tragova bazaltnih materijala, a koje su možda nastale u periodu velikih
vulkanskih aktivnosti od pre 700 miliona godina.

U međuvremenu, sama „Venera-D“ se suočila sa jako gustim rasporedom lansiranja, kao i
teškom raspodelom finansijskog kolača za ruski svemirski program u ovoj deceniji,
posebno sa projektom „Марс-НЕТ“[6], koji bi trebalo da otputuje na Mars nakon
ovogodišnje misije „Fobos-grunt“, „Lune-resurs“ 2013. i „Lunе-glob“ 2014. godine. Svi
predlozi za misije slične „Veneri-D“ u Evropi i Americi, koje su mogle da predstavljaju
osnovu za saradnju sa Rusijom, izgubili su u financijskim nadmetanjima u Esi i Nasi, te su,
kao rezultat, odložene za sledeću deceniju. Ipak, i pored toga, očekuje se da bi
„Venera-D“ mogla da bude lansirana 2017. godine, samo godinu dana nakon prethodno
zacrtanog roka, i samo godinu dana nakon lansiranja sonde „Mars-NET“.