Stranica 2 od 3 PrviPrvi 123 ZadnjaZadnja
Pokazuje rezultate 21 do 40 od 46

Tema: Vetar

  1. #21
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Pulenat je vrsta vetra na Jadranu. Duva sa zapada, najčešće je vrlo redak. Može dostići olujne jačine i tada stvara probleme na moru. U peridodu kada duva maestral, može da se dogodi da u sumrak pređe u pulenat i da duva sa zapada.

    Purgo je vrsta vetra koji duva na području Sibira. Ovo je hladan vetar iz pravca severoistoka i najčešće donosi snežno vreme.

    Samum je vrsta vetra koji duva u pustinjama Arabije i severne Afrike. Ovo je suv, veoma jak i vreo vetar i najčešće sa sobom nosi velike količine peska i peščane prašine.
    где си пошла с крмељиве очи

  2. #22
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Santa Ana je katabatički vetar koji duva na pacifičkoj obali Severne Amerike. Duva tokom zime, veoma je jak, suv i topao. Javlja se u južnoj Kaliforniji (SAD) i Donjoj Kaliforniji (Meksiko).

    Sarat je vrsta vetra koji duva u severnoj Africi. Ovo je veoma suv i vreo vetar koji duva sa juga (iz Sahare) u Maroku, ka priobalnom području.

    Solano je vrsta vetra koji duva na Iberijskom poluostrvu. Duva leti, iz pravca istoka u Španiji i povremeno donosi kišu. Ovo je topao i vlažan vetar. Na Jadranu se naziva „levantino“.
    где си пошла с крмељиве очи

  3. #23
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Suhovej je vrsta vetra koji duva u istočnoj Evropi i srednjoj Aziji. Nastaje kada je tokom leta u stepama Ukrajine i duva ka polju niskog vazdušnog pritiska u evropskom delu Rusije, iz pravca zapada. Povišava temperaturu za 10 stepeni i smanjuje vlažnost vazduha.

    Tramontana je vrsta vetra na Jadranu i Egejskom moru. Ovo je jak i hladan severni vetar, duva zimi iz planinskih predela. Prema genezi je vrlo sličan buri.
    где си пошла с крмељиве очи

  4. #24
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Fen je vetar koji duva sa planina i donosi toplije vreme. Najkaraktrističniji je za oblast Alpa. Može biti:

    - ciklonski ("južni") — duva sa severa niz južne padine planina
    - anticiklonski ("severni") — duva sa juga niz severne padine planina.

    U severnoj podgorini Alpa duva fenski vetar pred kraj zime i početkom proleća koji se naziva snegožder, jer brzo otapa sneg.
    где си пошла с крмељиве очи

  5. #25
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Hazri je vrsta vetra koji duva u oblasti oko Kaspijskog jezera. Javlja se sa severa, u okolini Bakua i donosi hladno vreme. Zimi je olujan, a leti doprinosi osveženju.

    Halni je vetar fenskog karaktera koji se javlja u srednjoj Evropi. Duva sa Tatri u Slovačkoj i Poljskoj, prema Karpatima. Plahovit je, vreo i donosi oluju.

    Hamsin je suv i vreo jugoistočni vetar koji se javlja u Africi, tačnije u Egiptu. Duva sa prekidima, 50 dana posle prolećne ravnodnevnice.
    где си пошла с крмељиве очи

  6. #26
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Harmatan je vrsta vetra koji duva u zapadnoj Africi. Ovo je vrlo suv vetar iz pravca istoka, duva zimi i donosi velike količine peska iz Afrike.

    Helm je vrsta vetra koji duva na Britanskim ostrvima. Fenskog je karaktera, duva sa planinskih vrhova, iz pravca severoistoka. Najizrazitiji je u istočnom delu Engleske.

    Čili je vrsta vetra koji duva u severnoj Africi. Ovo je veoma suv i vreo vetar koji dolazi iz pravca juga. Duva u Tunisu iz Sahare.
    где си пошла с крмељиве очи

  7. #27
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Činuk je vetar fenskog karaktera koji duva u Severnoj Americi. Duva sa severoistoka niz istočne padine Stenovitih planina. Naziv je dobio po indijanskom plemenu Činuk.

    Šamal je vrsta vetra koji duva u Mesopotamiji. Javlja se iz pravca severozapada i prelazi preko Iraka i Kuvajta noseći velike količine peska. Tokom dana je najjači, a za vreme noći mu se smanjuje intenzitet.

    Šerguj je vrsta vetra koji duva u severnoj Africi. Ovo je veoma suv i zagušljiv vetar. Duva iz pravca istoka iz Sahare, preko Maroka. Povremeno nosi i pesak sa sobom.
    где си пошла с крмељиве очи

  8. #28
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Jugo ili široko (takođe i južina i šilok; ital. sirocco, scirocco) je topao i suv vetar koji duva iz severne Afrike (uglavnom iz Libije) i koji prelazeći preko Sredozemnog mora postaje vlažan, naročito u jesenjim mesecima.

    Jugo je je topao i vlažni vetar, koji se javlja uz oblačno i kišovito vreme. Zbog njega na moru nastaju visoki talasi.

    Iako najčešće duva u hladnim delovima godine, može duvati i leti. Na južnom Jadranu najčešće se javlja od početka jeseni pa do kraja zime, a na severnom od kraja zime do početka leta. Zimi jugo traje do devet dana, a ponekada i do tri nedelje sa prekidima. Leti u većini slučajeva ne traje duže od tri dana. Brzina vetra se kreće od 10 do 30 metara u sekundi i nikada ne krene da duva iznenada, već svoju punu snagu postiže tek nakon 24 do 36 sati, a olujnu jačinu uglavnom tokom trećeg dana. Češće i snažnije se pojavljuje na južnom delu Jadrana nego na severnom.
    где си пошла с крмељиве очи

  9. #29
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Postoje dve vrste juga:

    - Ciklonalni jugo nastaje kada se ciklon sa zapada približava Jadranu ili se isti razvije u Đenovskom zalivu ili u severnom Jadranu. Najčešće nastaje sa razvojem sekundarnih ciklona u zavetrini Alpa. Zbog te pojave jugo počinje najpre na severnom Jadranu, širi se prema srednjem i južnom i isto tako najpre prestaje duvati na severnom Jadranu. Jačina i smer kretanja ciklona određuje kakav će se jugo razviti. U većini slučajeva je to umereno jaki do olujno jaki jugoistočni vetar (ponekad duva i u naletima). Prati ga gusta i niska oblačnost sa povremenim, često i jakim kišama.

    - Anticiklonalni jugo nastaje pod uticajem visokog atmosferskog pritiska nad istočnim delom Sredozemlja i elovanjem ciklone na severnom delu Evrope. Najčešće se javlja u proleće i jesen. Nebo je vedro ili se pojave cirokumulusi ili altokumulusi iz smera zapad-jugozapad. Nakon dan ili dva na severnom Jadranu raste oblačnost, padavina nema ili su retke, a atmosfera je vrlo tmurna zbog povećanja količine čestica prašine iz pustinja severne Afrike i Azije. Temperatura vazduha je visoka, a vazduh siromašan vlagom.
    где си пошла с крмељиве очи

  10. #30
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Pojave uz jugo

    - jugoistočni vetar minimalno umerene jačine.
    - dugački i debeli morski talasi bez šuma i pene koji ponekad pristižu i pre samoga vetra
    - umereno topao vazduh
    - vazduh je često i vlažan (vreme je sparno)
    - kiša (javlja se uz ciklonalni jugo)
    - biometeorološki uslovi su nepovoljni za neke zdrave osobe i bolesnike
    - jugistočni se horizont obavija niskim oblacima koji se kasnije nagomilavaju oko vrhova brda i postupno prekriju ceo viši deo kopna, zatim se i ostali deo neba prekrije gustim, niskim oblacima olovne boje. Vidljivost je delimično ograničena i razvijaju se sve veći talasi sa jugoistoka.
    - kratko vreme pre najjačeg vetra počinje jaka kiša, a atmosfera je sparna i zasićena vodenom parom. Oblaci tipa fraktonimbusa brzo prolaze i nestaju, a umesto njih nebo se prekriva - jednobojnim altostratusima ili nimbusima. Sa vetrom se smanjuje količina padavina, a oblaci se brzo rasplinju, pri tome se često sasvim iznenada pokaže vedro nebo. Nakon toga sledi promenjivo, hladnije vrijeme, sa umereno jakim vetrovima iz pravca jugozapada do severozapada.
    где си пошла с крмељиве очи

  11. #31
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Bura je rlo je značajna prirodna pojava, jer znatno utiče na život ljudi, organizama i razvoj vegetacije. Bura dolazi s kopna i duva, prelazeći bilo i obronke gorskog lanca, uglavnom smerom prema moru. Duva obično velikom, katkada orkanskom snagom, naročito tamo gde se planine protežu blizu morske obale.

    Bura nastaje tako, što se hladan vazduh iz kopnenog zaleđa ruši niz strme obronke planinskog lanca i kroz uske primorske drage prema moru, pa struja vazduha, talasajući se niz strmu kosinu, postiže uz neke uslove vrlo veliku brzinu. Ima izrazitu vertikalnu komponentu oscilacije (odatle naziv padajući vetar) te jaku nemirnu struju vazduha ili turbulentnosti. Ova osobina se ogleda posebno u tome, što glavna struja vetra nije jednolična, pa tako bura duva na mahove, pri čemu se slabiji i jači udarci refuli (it. raffica, it. dial. feolo) odmenjuju uz kraće ili duže pauze, za kojih vetar znatno oslabi.

    Opšti preduslovi za nastanak bure su da uz topografski značajnu konfiguraciju tla (relativno strmu terensku kosinu, koja leži na rubu prostranijeg planinskog masiva), moraju vezati dva klimatski različna, inkoherentna područja (prostrano hladno kopneno zaleđe i toplo more).
    где си пошла с крмељиве очи

  12. #32
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Sa meteorološkog gledišta treba da elementi, pogodni za razvoj bure, kongruentno deluju s razvojem tla. Meteorološki preduslovi dolaze do izražaja u značajnoj raspodeli temperature i temperature vatduha. Velika i trajna toplotna razlika između hladnog zaleđa i toplog morskog područja podno terenske kosine čini, da se duže održava velik barički gradijent (velika razlika barometrijskog pritiska na razmerno malim udaljenostima). Razlika u atmosferskom pritisku, usmeren u pravcu predela nižeg pritiska nad morem, važan je preduslov za to, da se pokreću uzdužne mase od zaleđa prema moru.

    Opisana podela meteoroloških elemenata temperature i pritiska nastupa redovno u zimsko doba, kad polarni hladni vazduh prekriva srednju Evropu i stvara ovde široko područje visokog pritiska vazduha (anticiklon), dok u južnoj Evropi vladaju istovremeno više temperature i razmerno niži pritisak.
    где си пошла с крмељиве очи

  13. #33
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Bura zna trajati i po više dana, počinje obično dosta naglo, a jenjava nešto lakše. Brzina struje vazduha kod udaraca jače bure vrlo je velika te često prelazi 20 m/s. (72 km/h), što po Beaufortovoj skali za jačinu vetra odgovara stepenu 9, a katkad premašuje 50 m/s (oko 180 km/h). Pojedini udarci bure često i znatno menjaju svoju jačinu i smer, te se po smeru katkad znatno razlikuju od opšteg smera glavne struje vetra. Značajno je kod bure, da dnevni hod jačine vetra ima dvostruku periodu: glavni maksimum i minimum jačine padaju oko 21h i 14h, sporedni na 7h i 2h.

    Rušeći se prema moru bura svojim udarcima pokreće i diže morsku vodu stvarajući vrlo nemirno more i raspršuje ga u vrlo sitne kapljice, od kojih se na moru stvara osebujna, katkada neprozirna magla (fumarea); od koje se na površini predmeta i raslinja stvara posolica (slana), tj. naslaga morske soli, koja znatno uništava vegetaciju.

    Bura je hladan i suv vetar pa snižava temperaturu i vlagu. Svojstvo bure je što vetar zbog dinamičkog zagrevanja vazduha pri njegovom spuštanju u nižu površinu sprečava kondenzaciju vodene pare, a time i nastajanje oblaka i mogućnost padavina.
    где си пошла с крмељиве очи

  14. #34
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Opseg i doseg bure obično nije velik, no pod određenim uslovima može uz mesne razlike u jačini i smeru vladati istovremeno i na većem delu morske obale i u neposrednom zaleđu. Ona duva najjače na obali, u uskim primorskim dragama i prelazima na gorskom bilu. U daljem gorskom zaleđu vetar je istovremeno znatno slabiji te obično nema značajnih osobina bure; na moru, nešto udaljenije od obale, snaga bure opada dosta naglo, tako da na tu stranu doseže do desetak morskih milja. Katkada ona zahvata velikom snagom i udaljenija ostrva primorja, a katkada duva samo na jednom delu obale, gde su prilike za njen razvoj posebno povoljne.
    где си пошла с крмељиве очи

  15. #35
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Razlikuju se dve vrste bure:

    - anticiklonalna i
    - ciklonalna.

    Kod ciklonalne bure je značajno, da se uz visoki pritisak u srednjoj Evropi istovremeno nalazi na Jadranu jača barometrijska depresija, dok kod anticiklonalne nema izrazite depresije, ali postoji pruga izrazito višeg pritiska nad primorjem.
    где си пошла с крмељиве очи

  16. #36
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Kod anticiklonalne bure vlada obično dosta vedro vreme, samo je vrh gorskog bila stalno zastrt sa za ovu vrstu bure značajnim stojnim oblakom (»brv«).

    Kod ciklonalne bure opšti je smer vetra više severni nego severoistočni ili istočni, nebo je obično oblačno (otud naziv škura bura od it. bora scura), a katkada prati ovu buru i nešto kiše ili snega, a uzrok je što se nad strujom bure održava mnogo toplija struja vlažnog zraka (južina, scirocco), koja kod uzdizanja kondenzacijom vodene pare daje veliku oblačnost i padavine.
    где си пошла с крмељиве очи

  17. #37
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Po spoljnim učincima jača, a i po znatnijem snižavanju temperature poznata je:

    - Kavkaska bura kod Novorosijska na severoistočnoj obali Crnog mora, gde bura dolazi kroz klanac Marhot i ruši se prema luci grada. Značajno je, da je visinska razlika ovde manja (400 m) nego u jadranskom primorju, pa ipak bura dostiže vrlo veliku snagu.
    - Bura koja vlada u Arktiku na Novoj Zemlji ima slične uslove i značaj kao i na ostalim mestima.
    - Buri je po učinku i karakteru skroz sličan vetar mistral, koji se kao habituelna pojava javlja na francuskoj i ligurskoj obali Sredozemnog mora.
    - Buri su slični i vetrovi, koji zimi s kopna duvaju u severnijem delu norveške obale, kao i vetrovi na pacifičkoj obali Srednje Amerike (pod imenom Tehuantepecer), koji se ruše s visokih Kordiljera prema moru.
    - Slični vetrovi duvaju i na obali Persijskog zaliva, zaliva Oman, na južnoj obali Arabije, a mestimično i u Antarktiku i drugde.
    где си пошла с крмељиве очи

  18. #38
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Uticaj bure na kraj, u kome vlada, odražava se višestruko.

    Po mehaničkim učincima bure može zbog razorne snage biti vrlo štetna građevinama i brodovima, znatno sprečava i ugrožava kopneni i pomorski saobraćaj i uništava veći deo vegetacije, posebno drveće i šume, kod čega osim mehaničkog uticaja dolazi još i delovanje posolice. Goli krš jadranskog primorja bez sumnje je više posledica delovanja bure nego uticaja pedološkog karaktera ili drugih klimatskih uslova.

    Sa fiziološko-balneološkog (terapeutskog) gledišta utecaj bure može biti specifično različan, ali načelno se bura u tom pogledu može smatrati povoljnim činiocem, jer dovođenje čistog planinskog vazduha i njegovo snažno mešanje s toplijim morskim, uz neko sniženje temperature osvežuje organizam, dok istovremeno suvost temperature pospešuje transpiraciju, a udarci vetra (ako nisu prejaki) vrše povoljne fiziološke podražaje. Pri tom će ponešto uticati i sadržaj sitno raspršene morske soli i joda u vazduhu, a verovatno u nekoj meri i njegova jonizacija. Samo u slučajevima, kad je bura vrlo hladna i prejaka, postaje fiziološki nepodnošljiva i opasna.

    I u društvenom pogledu u životu čoveka uticaj bure je očigledan; on se odrazio na primer u načinu gradnje kuća (niski jaki krovovi), u izgradnji naselja (odabir zaštićenih mesta), u načinu uzgajanja šumskih i poljoprivrednih kultura (izbor otpornih vrsta i zaštita), u posebno razvijenom osećaju pomoraca za upoznavanje promena vremena i u njihovim otpornim sposobnostima pri otežanom brodarskom saobraćaju i ribarenju kao i uopšteno u tipu čoveka i njegovom temperamentu, načinu života i naviklosti za borbu sa nesklonim prirodnim elementom.
    где си пошла с крмељиве очи

  19. #39
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Za održavanje bure kroz duže vremena bitan je momenat stalan priliv hladnog (polarnog) vazduha u zaleđu uz postojanu temperaturnu prepreku između oba područja. U pogledu ove temperaturne razlike važno je istaknuti, da je u zoni granice oprečnih klimatskih tipova i vertikalno opadanje temperature i uopšteno uzevši vrlo naglo, a posebno je taj pad temperature s visinom velik, kad postoje preduslovi za buru. Taj vertikalni temperaturni gradijent premašuje tada iznos tzv. adiabatičkog gradijenta (1° C/100 m), a s time je u savezu, da tzv. potencijalna temperatura mora biti u gornjem nivou niža nego u donjem.
    To znači, da kod bure hladni vazduh, silazeći u nivo uprkos znatnog dinamičkog zagrevanja, ipak nadolazi razmerno hladniji od vazduha u nižem području. Ipak treba naglasiti, da temperatura vazduha nadošlog s burom nije redovno (po apsolutnom iznosu) abnormalno niska. Fiziološki osećaj hladnoće dolazi delom od spomenute temperaturne razlike, a u velikoj meri i od nagloga isparivanja vlage na ljudskoj koži (zbog suvoće vazduha i njegove snažne i brze izmene), a ovo znatno snižava temperaturu kože.
    Naučno istraživanje bure ispituje podatke o brzini i smeru struje vazduha, o unutrašnjoj strukturi vetra i opštim meteorološkim prilikama, kod kojih ona nastaje. Podaci o brzini i smeru dobijaju se merenjem ili registracijom na posebnim napravama (anemometrima ili anemografima).
    где си пошла с крмељиве очи

  20. #40
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Re: Vetar

    Antipasati su visinski vetrovi, koji duvaju od ekvatora prema polovima (Severnom i Južnom), i imaju suprotan smer kretanja od pasata.
    Visinske vazdušne struje skreću udesno od pravca gradijenta. Usled toga se na severnoj polulopti obrazuju jugozapadni visinski vetrovi, a na južnoj polulopti severozapadni. To su antipasati i oni duvaju na visini od 2.5 - 3 km, a iznad ekvatora na visini od 9 km. Prema suptropskim širinama visina im se postepeno smanjuje, a brzina slabi.
    где си пошла с крмељиве очи

Stranica 2 od 3 PrviPrvi 123 ZadnjaZadnja

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •