Sastavi priču...

[Sandra]

Krećemo tako što svako zada novih 5 reči na osnovu kojih će neko napisati priču i potom zadati nove reči, na koje se nadovezuje neko drugi, sastavi svoju priču i ostavlja nove reči... i tako dalje...i tako dalje...

Cilj je da se dobro zabavimo, budemo kreativni i da na kraju možda sve to lepo smestimo u jednu zajedničku knjigu...

Ovo je bila moja prva priča sastavljena od zadatih reči, pa bih volela da njom i počnemo...

…zvuk noći koja je tiho vodila ljubav sa prostranom ravnicom trudio se da probudi moju ruku koja je utonula u san, ispustivši olovku na tek uglačani drveni pod, umorna od uredno ispisanih vapaja... Na stolu je i dalje stajala Njegova fotografija… nikada lepša… nikada dalja… Još uvek nerazbuđena, zbunjena i sa tračkom nade, ustala sam, lagano podigavši fenjer i izašla u mrak… usamljeno drvo je stidno razmenjivalo svoje tajne sa mladom mesečinom… I to drvo…i stidljivi mesec…ma i svaka travka je znala da se On više nikada neće vratiti u ravnicu… Samo ja to još uvek nisam želela da priznam…
Pobegla sam nazad, podigla olovku, privila fotografiju na grudi i zamolila fenjer da makar samo još jednom nežno iscrta Njegov lik na zidu…


Novih 5 reči:

jutro
pitanje
mačak
tanjir
točak

[Ciciban]

jutro pola pet...mesec se jos uvek kupa na horizontu. I njemu nesto ne da mira, kao da nekog ocekuje bas kako i ja i uvek je tu da me utesi, da me podseti da ce taj neko doci ....njemu uvek dolazi kaze.....doci ce i tebi...stavi prst na usne i otkloni to pitanje ...ne izgovaraj ga ..probaj da zaspis u tisini koju tocak nade kotrlja po tvom pokrivacu. I dok u snu gubim zadnji plamen nadanja sunce me kupa zrakom miline .....dosao nije....ali ce doci ....znam da ce doci ....mene mesec nikad ne laze cak je i njegove slike sakrio u nekom sivom folderu mog secanja da ne bi plakala za njim dok se ne pojavi. Taj ludi mesec .....i macka mi je poslao da bi ga hranila u svom tanjiru ......jer nisam gladna ....bar ne dok sam sama ...



tepih
novac
olovka
igracka
strast

[Alexanna]

[Mirka]

Iako je njihova kuca uve bila puna igracaka , njena omiljenja igracka bila je jedna olovka. Strast prema pisanju nasledila je od bake i niko ni slutio nije da ce to postati i njena strast. Prve reci napisala je sa tri a vec u dvanestoj od reci je zaradila i prvi novac. Svoju prvu olovku poput amajlije nosila je uvek sa sobom. Kada je zahvaljujuci uspehu njene knjige morala da se preseli u veci grad sa sobom je ponela dve stvari - stari tepih i olovku iz detinstva.

Nista joj vise nije ni trebalo ....govorila je da ce uvece kad dodje sa posla , prosto leci na taj tepih i pisati price . Tako je radila i kao dete i to ce je asocirati na zivot kod kuce.

Prica se da i danas u jednoj sobi svoje prevelike kuce stoji taj tepih i da bas na njemu olovkom pise nove knjige. A novac pristize ....


telefon
ram za slike(u)
kiša
malina
voz

[Ciciban]

Na peronu stare zeljeznicke stanice je paklena vrucina mesala realne slike sa fatamorganom . Jedna sicushna starica je punu korpu malina, cinilo se tezu od nje, cvrsto drzala u maloj naboranoj ruci, kao da je ta korpa bila sve sto je dosad u zivotu imala. Cinilo joj se da vidi nju - njenu malu unuku kako prica telefonom iz govornice obliznjeg perona ali je to bilo od vrucine, jos je i znala da je vid napusta samo nije mogla verovati da su joj uzeli i nju , njenu malu Milanu . Korpa puna malina je bila za nju, za njenu Milanu , svakog se dana starica nadala da ce joj je stari voz vratiti na isti taj peron s kojeg je odneo, dok je jednog letnjeg dana tiho jecajuci gledala kako joj kroz kisu odmace sa starog perona . Ostao joj je samo pozuteli ram sa slikom njene lepe devojcice.


pepeljara
cvece
adresa
pas
zavesa

[marlon]

Toga dana kada se probudila i pocela da se sprema za intervju povodom novog posla osecala je kako ima nesto sudbonosnog u tom odlasku.... bila je dovoljno isceđena tekucim zivotom od danas do sutra, bez stalnih prihoda, muka joj je bilo vise od povremenih veza koje nisu donosile nista novo vec izazivale uvek jutarnju mrzovolju gledajuci nepozmatog muskarca pored sebe u krevetu koji je ne retko bazdio na alkohol... resila je da promeni zivot iz korena a prva stvar na tom putu ce biti posao. zelela je da joj se desi nesto neocekivano sto ce je ispuniti kao zenu i kao osobu.... nije bila mlada ali kazu da su tridesete godine za zenu najbolje, da je zena tada socna kao zrela breskva iz koje cure rajski sokovi... nasmejala se na tu misao prisecajuci kako se cesto navlazi od same pomisli na seks u nestandardnim situacijama... situacije.... to je ono sto je njoj bilo u glavi u glavi a ne sam odnos.... ugasila je cigaretu izvadila je iz ormana tanku haljinu i razmisljala koji bi joj ves isao uz nju. na kraju se odlucila za roze varijantu jer je i haljina bila u tom tonu... pocela je proceduru sređivanja kao sto je radila svaki put kada je izlazila sa novim muskarcem ili isla na vazne sastanke. gledajuci se u ogledalu tog jutra onako gola i rascupana pomislila je da ipak ima jos uvek u njoj necega sto moze da uzbudi muskarce da podivljaju i da postanu zveri kada je vide napaljenu. ali svi njeni muskarci su bili tragicni primerci... ili zadrigli od piva, ili pak stidljivi ili opet jako navalentni i beskrupulozni.... nije volela nijednu takvu vrstu vec je mastala o nekome dovoljno suptilnom ali ipak vestom da je uzbudi do neslucenih razmera. posle kupanja je osusila kosu i savila je u pundju, uzela svoje omiljene nausnice koje su jos vise isticali njen beli vrat i uletela u odecu usput mirusici sinocni neraspakovani buket cveca koji je jedan tragicni primerak ostavio pred vratima.

[marlon]

Vec je kasnila i sa vrata stana je trkom jos jednom otisla u toalet jer je bila nervozna kao i uvek kada je zurila na nesto vazno.obrisala se i namestila tanak slip koji joj ipak bio malo tesan jer se zadnjih meseci ugojila konzumirajuci svakakve grickalice na nervnoj bazi tako da joj se uvlacio u guzove i u picu sto ju je na neki nacin uzbudjivalo a opet joj u odredjenim situacijama i smetalo. ali sada nije bilo vremena za gubljenje, pogledala se jos jednom u ogledalu nasmejala samoj sebi i odjurila napolje jer je taksi vec cekao. dala mu je adresu i dok se klackala predgradjem grada i posmatrala udzerice kroz prozor mislila je kako su zene iz tog siromasnog dela grada mozda sretnije nego ona jer su proste i razmisljaju samo o porodici i muzevima a ne kao ona pomalo uizgubljene. sirotinja ju je na neki nacin uzbuđivala i ne jednom je mastala da se nadje u nekoj trosnoj kuci gde bi je neki prost seljak onako povalio kao sto radi sa svojom zenom na podu i prljavoj ponjavi, u stali ili na nekom slicnom mestu uz lavez pasa i groktanje domacih zivotinja. vozila se vec dobrih pola sata i zabrinula se gde je adresa firme gde ide na razgovor kad se vozac oglasio ... mislim da je to u onoj staroj secerani.... rekao je.... nije mogla da veruje svojim usima kad je cula secerana... odmah su joj se vratila secanja na mladost i igre sa vrsnjacima upravo u toj staroj zgradi kad je nacinila prve korake ka seksualnom sazrevanju... auto je naglo stao i videla je ulaz u staru seceranu... bilo je nekoliko tabli sa nazivima firmi ali je sve delovalo jako neugledno. u trenu je pomislila da se vrati ali oglas je obecavao dobru platu za malo cudno radno verme koje je bilo pretezno popodne i nocu.... u oglasu su trazili atraktivne devojke ili mladje zene za prezentaciju specificnih proizvoda, nije bilo reci o tome kakvi su proizvodi ali zato je ona bila tu da to proveri. dok je zatvarala tasnu i placala taksi htela je da ga zamoli da je saceka ali on je vec odjezdio prasnjavim makadamom. polako se kretala u sandalama sa stiklom od pola cola i bila je besna na sebe sto je uopste njih obukla jer je mislila da je mesto gde ide mnogo cistije i otmenije. na vratima je bio interfon i pritisnula je na dugme za ime firme iz oglasa.... odazvao se odsecan zenski glas kome je izdeklamovala zasto je tu i na zvuk elektricne brave usla u ogroman polumracan hodnik stare zgrade. zena joj je rekla sprat nize.... mislila je u sebi.... kakva je to firma koja je u nekom podrumu. odmakla je prasnajvu zavesu i usla u mrak....

[marlon]

trubadur meso noz ekser poljubac

[petrana]

trubadur meso noz ekser poljubac
U to vreme sam se bas dobro drzala, iako vise nisam bila u cvetu mladosti . Znate, zene brodovlasnika mogu sebi priustiti svasta, sve i svasta. Muz mi je donosio pomade od kokosovog mleka, prah od govedje balege iz centra Afrike, sirovu naftu iz Jordana... Zvuci uvrnuto, al da znate samo kako su te stvari umele da izazovu boznstven efekat . I tako zategnute i glatke koze, kako sam mogla sedeti sama? Recite, da li je to
bilo moguce? Jednog popodneva, dok sam brala narandzino cvece i pazljivo ga stavljala u korpu, zadrhta mi ruka. Stazom je bas ka meni gazio trubadur. U punoj trubadurskoj nosnji, sav nagizdan, kao da se spremao da te veceri obavi nesto veoma vazno. I ispade mi jedan cvet, ni danas ne znam da li sam ga ispustila namerno. Ispade cvet, a oci mi se prosto zalepise za njega. On se malo useprtljio, gleda sta mi je: "Gospodjo, jeste dobro?" "Da, da. Dobro sam" On primeti cvet na zemlji, sagnu se i podze ga nezno, kao da je neko skupoceno pero, i stavi ga u moju korpu. "Mnogo volim cvece Gospodjo. Ne mozete u isto vreme i drzati korpu i birati cvetove i brati ih. Resicemo to. " Iz cizme izvuce jedan krasan noz, nasmesi se a onda pridje stablu. Izdubi koru drveta do mesa i u taj rez vesto uvuce jednu grancicu, kao ekser. Zatim mi iz ruke uze korpu sa cvecem, gledal sam kao hipnotisana sta to radi i zasto, zakaci korpu za onu grancicu okrenu se i ... To je bio poljubac dug, bas dug. Vidjali smo se taman onoliko vremena koliko je trebalo da se primeti da ce se drvo narandze osusiti. A nije mi zao sto tog drveta vise nema. Kako bi tek onda bilo tesko secati se

masline more belo vino barka vodoinstalater

[причалица]

iz bungalova sam mogla da vidim maslinu kako dozreva. volela sam tišinu jutra uz obalu mora. grickala sam kroasan i pila hladni nes, čekajući da se neko probudi, da čujem bar neki zvuk, osim krika galebova. na malenoj ponti je bila privezana barka jedinog entuzijaste na ostrvu....a u daljini je klizio po površini mora ogroman brod, beo i nestvaran. pratila sam ga pogledom, dok mi pažnju nije privukao neobičan šum iz kupatila...baš me je mrzelo da ustanem, jer sam prethodno veče sa društvom popila malo više belog vina.....uz školjke i lignje, savršeno pripremljene.
ipak, ustadoh, razmišljajući kako ću da se bućnem u plavetnilo veoma skoro, da potopim svoju usijanu glavu....i tako, uđoh u kupatilo....a tamo - užas. previše vode na pogrešnom mestu...gde da pronađem vodoinstalatera na ostrvu?!

devojka san kiša svemir autoput

[mare]

Prelepa devojka stopirala je pokaraj autoputa.
U jednom trenutku počela je da pada kiša.
Poletela je u svemir.
Ipak je sve to bio san.

Sat.
Krila.
Napad.
Taxi.
Leto.
Znak.
Magarac.
Mreža.

[причалица]

5 reči, bre.

[Ciciban]

Sat.
Krila.
Napad.
Taxi.
Leto.


Taxi !!! - uzviknula je kroz suze visoko podizuci ruku , kao da zeli zaustaviti zivot, a ne samo tu zutu gomilu zeljeza. Na ocekivano pitanje: " Kuda cemo? " , nije imala odgovor , samo je lipajuci rekla: " Neznam" dok se svim snagama borila protiv napada besa u sebi o kome je jedino znala da ce joj ili slomiti ili produziti krila. Brzo se sabrala pa je na sasvim isto pitanje uspela prosaputati: " Debarca 8 " . Preteski koferi su bili manji od mahovog zrna u poredjenju sa tezinom koju je nosila u sebi, a jos teze joj pala pomisao da na " Debarci broj osam " nema nikog ko ce je sacekati i dok je sasvim sama iznela i uspavano dete i kofere iz taxija , kroz glavu joj prolazilo leto 2004-te, to prokleto leto koje joj i donelo i oduzelo sve u isti mah . Uzurbano je preturala po novcaniku da bi platila svoj dotadashnji zivot kad je cula sasvim bezazleno pitanje , sasvim bezazlenog prolaznika: " Izvinite, koliko je sati ? " . " Neznam " rekla je ....

uspeh, pitanje, znak, jagode, cigareta

[причалица]

mnogo voli da jede jagode....jednostavno, nekada ne mogu da gledam kako ih jede do poslednje, ne postavljajući sebi pitanje ''hoće li još neko?''. dok mislim o tome, razmišljam da zapalim cigaretu u znak protesta.
ipak, ne činim to...pobedim svoj poriv teranja inata....nadajući se da je to kakav-takav uspeh.

težina, reči, jutro, kraj, kiša

[Ciciban]

"Muve ujedaju, bice kishe", nicim izazvana setila se pocetne fraze davno odgledanog filma. Ne pridajuci im nikakvu znacajnost krenula je jutarnjem , maltene mehanickom ritualu, jutro je bilo plavo, ...divno, a miris omiljene kafe ispunjavao kuhinju i cinilo ga jos carobnijim. " Konacno oslobodjena" proshaputala je, dok su reci tezinom leptira odvanjale u kraju koji je podsecao na razbijena kolena, polomljenog bicikla, duge setnje, prve ljubavi .....svega tako dragog.

pepeljara, umetnost, zvucnik, zima, kolac

[malavelika]

Kada se od madridskog trga Sol krene ulicom Calle Mayor u pravcu muzeja Prado, u kome se evropska umetnost baskari po hladovitim paviljonima, naidje se, nakon nepunih 300 metara, sa desne strane, na jedan od onih njihovih bistroa, pola restorana, pola kafica, prilicno musavih, u kome se jede s’ nogu, sendvic sa cuvenom spanskom sunkom (“jamon”). Sunke u beozbraznim gomilama vise sa tavanice, opkoracene raznobonjim etiketama koje svedoce o kvalitetu u poreklu, a njihove butkice u takvom razigranom spletu nadrazuju vase culo vida i mirisa, da vam pred oci iskrsavaju sve te njihove svinje koje trckaraju hrastovim sumamam poluslobodno, zderinjaju iskljucivo zir i cekaju sudbinski trenutak da postanu organski gajeno ruzicasto parce mesa vaseg sendvica.
Upravo tamo sam ovoga leta, na junskoj zezi od 32 stepena celzijusova, jela hrskavi (mali) sendvic sa sunkom i pokusavala da se setim ko je kome prosle zime rascopao glavu starinskom, staklenom pepeljarom u nasem zlatiborskom brlogu. Setila sam se da smo u jednom trenutku delili, poput pravih ljubavnika, cokoladni kolac i da se sa zvucnika cula Cesaria Evora, a da je vec sledeceg staklena pepeljara- jadna, bila pokojna.

Zlatibor
Musaka
Brkovi
Lopta
razbibriga

[Zazijavalo]

Zazijavalo je na Zlatiboru musakom umazao brkove pa jedno vreme nije mogao da drži loptu na vrh nosa na razbibrizi.
(ovo kao genijalna kratka forma )

buldožer patka cilindar Svetlana pahulja

[kojote]

Upravo si svojim velikim perceptivnim aparatom genijalno anticipirala našu vezu!

Započela bi u "zlatiborskom brlogu", kratko stajala na staklenim nogama, uglavnom bila jadna i veoma brzo pokojna.

[PRCKO]

Zazijavalo je na Zlatiboru musakom umazao brkove pa jedno vreme nije mogao da drži loptu na vrh nosa na razbibrizi.
(ovo kao genijalna kratka forma )

buldožer patka cilindar Svetlana pahulja

patka je uletela u motor buldozera pa mu je pukao cilindar...svetlana je gurala da upali ali joj je kosa bila mokra od pahulja snega...dobila je upalu mozga i posle 2 dana preminula...


sablja,restoran,plocice,jehovin svedok,cigareta

[Nežnicah]

Jehovini svedoci su toliko zadimili, da je vlasnik restorana morao sabljom seci dim cigareta na plocice.

led, stikle, grad, kikiriki, konj