Stranica 3 od 21 PrviPrvi 1234513 ... ZadnjaZadnja
Pokazuje rezultate 41 do 60 od 419

Tema: Русија

  1. #41
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија

    75. годишњица рођења Владимира Семјоновича Висоцког( 1938-1980 )




    Невоље су га почеле пратити још од раног детињства. Веома буран развод родитеља и решење по којему Волођа одлази у нову породицу, код очуха који је био пијаница и агресиван, па је чак једном потегнуо тешку флашу и њоме гађао пасторка. Уследили су и нови ударци судбине кад је Висоцки подигао документа са МИСИ и однео их у Школу-судио МХТ, заједно са уверењем од оториноралинголога неопходно за упис у подмладак „художественика“ на којему је писало: „Слуха има, али певачког гласа нема!“

    И коначно–гитара коју је као поклон за свој 17. рођендан добио од мајке. Показало се да је то био судбоносни мајчин дар.

    Тешко је и данас у Русији замислити живот без Висоцког
    Данас је тешко и замислити какав би живот у Русији изгледао да није било Висоцког. Без његових песама, позоришних и филмских улога. Без његовог промуклог гласа.
    А некад је био сиромашан, непознат, са месечном платом од 75 рубаља и хонораром за концерт од 9 рубаља и 50 копејки. Давао је крв, живео у заједничком стану „комуналки“.

    Олако дата обећања пријатељу: Могу да оставим алкохол кад год хоћу
    Истина, оговарања, омаловажавања и неразумевања су бивала и касније. Као и болест Висоцког с којом се он борио, али са којом није могао да изађе на крај. Један од његових блиских пријатеља, Владимир Туманов се сећа:
    „Често сам са Волођом говорио и о алкохолизму и о наркотицима. Кад сам већ све знао, молио сам га-Дај, Волођа, баци то! – Он би се на то насмејао и рекао:-Запамти :Сваке секунде могу то да бацим, кад год хоћу. Али једног јутра је признао:-Морам да ти кажем једну непријатну вест. Једно две недеље сам издражао, али не могу више – додајући –Страшно ми је.
    „И мени је то страшно“, прича Волођин пријатељ Вадим Туманов.



    Ни Марина Влади није могла да га спасе
    Касније су уследила његова чудовишна опијања кад су га пријатељи везивали и стрпавали у каду да се не би истргао. У њему онако мршавом, витком и омањем била је огромна енергија.
    Узалудни су били очајнички покушаји његове последње супруге Марине Влади да га спаси тако што ће га преселити у Француску и затворити у свом дому.

    А даље…Даље је била Иза
    Даље је била Иза. Иза Жукова. Са исте класе, која је изгубила његово дете. И тешка срца давала интервјуе о њиховом животу. А њихову преписку је спалила Нина Максимовна, мајка Висоцког.
    У животу Висоцког жене су играле огромну улогу. Мушкарчина са невероватном енергијом, магнетизмом, како би се данас рекло-харизмом. Како је говорио један од гледалаца, кад би се Владимир Семјонович појавио на сцени, добијао се утисак да ће се под на бини под њим провалити.

    Необично упознавање са другом женом, Људмилом Абрамовом, мајком његових синова
    Потресна привлачност Висоцког деловала је на средину која га је окруживала моментално и интнезивно.
    То потврђује и његово упознавање са будућом другом женом, Људмилом Абрамовом, која ће му родити четири сина.



    Снимали су у Лењинграду, али се нису познавали. Једном се касно увече Абрамова враћала у хотел и наједанпут примети на улици прилично поднапитог човека са седим власима у раскопчаној кошуљи .Таман кад је размишљала како да га мимоиђе, он изненадно затражи од ње новац: у ресторану се догодила нека бурна сцена кад су му испоставили рачун за пиће.
    Људмила није имала ни копејке. Онда је скинула с прста стари породични прстен с дијамантом и дала га Висоцком. Затим је он дошао код ње у собу, певао јој песме и- запросио је …После се нису никад растајали. „Још једна је удовица била. На њу су заборавили. А можда су је и спомињали понекад…На њу су као на гроб заборавили…“, написала је Вероника Долина у песми посвећеној Абрамовој.

    А даље, и још даље-слава.
    А даље, и још даље –слава. Њега, „свенародног Волођу „волела је и слушала цела земља. Прича се како су волели да слушају његове песме и у „високим дачама „, „велики људи“ и лично – Леонид Иљич Брежњев. А једном је певао и свргнутом Хрушчову па чак и пио с њим кад је случајно упао у његов дом.

    Ишао је улицама као Спартак након извојеване победе
    Колеге се сећају како су на гостовању у Набережним Челнам једном после представе пролазили улицама, а глас Висоцког се чуо скоро иза сваког прозора. „А Висоцки је“ сећа се славна глумица Ала Демидова „ишао као Спартак, гладијатор, који је извојевао победу својим гласом“.

    Фантастична радна способност


    Висоцког је одликовала фантастична радна способност: за 42 и по године, колико је живео, написао је преко 800 песама , снимио безброј грамофонских плоча у Совјетском Савезу и иностранству, писао прозу, снимио два филма, спремао се да режира филм „Зелени фургон“ за који је написао књигу снимања. Аутор је више радио-драма међу којима је и „Мартин Идн“ по Џеку Лондону, на филму је одиграо 27 улога, ( последњи Дон Жуан у „Малим трагедијама“ по Пушкину). А улогама у позоришту-ни броја се не зна. Понекад је играо и епизоде, али и по 5-6 улога у једној представи ! Био је потпуно посвећен послу и све је улоге играо часно, сав им се предајући.

    Сложени односи с Љубимовим, оцем Таганке
    Висоцки је био глумац Театра на Таганки а у том позоришном храму првосвештеник је био Јуриј Љубимов , утемељивач најславнијег позоришта совјетске епохе. Односи између ова два барда који су се често сукобљавали, били су комликовани. Забележено је да је једном након жестоких свађа Љубимов узео радну књижицу Висоцког исписану бројним примедбама и казнама, запалио је у својој пепељари и наредио му да извади нову

    Власти његову славу као да нису ни примећивале
    Песник Андреј Вознесенски је говорио да кад Висоцки пева неки страх га обузима: тај се може и заклати и то овде пред свима нама.Тај блефирати није умео.
    Власти, међутим као да његову славу нису ни примећивале. Зато су поступале као у „Лову на вука“. Због тога што „леђа савијао није, усправно је ходао“. Забележена је његова реакција : „Објавили су ми рат зато што сам нарушио тишину, зато што нагињем на своју страну…
    На официјелним афишама по граду није било ни звања, ни података о његовом чланству и савезима писаца и композитора. Његово име нису исписивали на филмским шпицама, избацивали су из завршених филмова кадрове са његовим учешћем, песме су му избацивали из филмова, нису пустили његов „Фургон“ у биоскопе…

    Филмографија Висоцког: тридесетак филмова



    Филмографија Висоцког броји тридесетак филмова и још око 70 улога које је могао одиграти. А није, јер му нису дали.

    Могао је, на пример играти Остапа Бендера у филму „12 столица„ Гајдаја који је снимљен по истоименом славном роману Иљфа и Петрова. Међутим, редитеља Гајдаја су само дан уочи почетка снимања позвали и рекли му :“Висоцки неће играти“. И тако је великог комбинатора у овом филму одиграо Арчил Гомашвили.
    Могао је постати и Хлудов у филму „Бежање„, али су улогу дали Владиславу Дворжецком.
    Био је на пробном снимању и за два филма Тарковског – „Иваново детињство„ и „Андреја Рубљова „, али и у њима је остао без улоге, иако је на пробним снимцима био изванредан.
    У филму „Саникова земља„ Висоцком су улогу Крестовског одузели у последњем моменту – зато што су се баш тада његове песме појавиле на радио станици “Дојче веле „ .Скинут је и са улоге у филму „Тешки десант „ са образложењем да је“ сувише распојасан, а зар градитељи комунизма могу тако да изгледају?''

    Неуспела „режија„ сахране Висоцког
    Покушај власти да режира сахрану Висоцког доживео је дебакл. Власти су наредиле и да се скине с репертоара представа „Владимир Висоцки„ која је припремана у театру на Таганки поводом годишњице његове смрти.

    И једно „постановление“ ЦК КП СС по њему ће звати



    Оптуживали су га због идејне незрелости, да је подлегао непријатељском утицају Запада: за деловање које је антисовјетског карактера, чак му је Централни комитета КП СС посветио и једно „постановление„ (смернице).

    Лед је кренуо, господо поротници
    А онда је брана проваљена и лед је кренуо: зборници, касете, сабрана дела, телевизијске серије, мемоари пријатеља, књиге о детињству, интервјуи са женама, отварање Центра-музеја и на крају подизање два споменика-један на гробљу, а други на Страсном булевару напоредо са Великим Каретним. Иако је писао: „Мада сам у све светло веровао ја - на пример у наш совјетски народ - не подижите ми споменик на скверу било где код Петровских Врата.
    Али, ипак подигоше.


    Извор: РУСИЈА:РС








    где си пошла с крмељиве очи

  2. #42
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија

    Стаљинград и заокрет у светској историји


    2. фебруара 1943. у Стаљинграду је, захваљујући великој и скупо плаћеној победи Црвене армије, дошло до наглог заокрета у светској историји. Па ипак, у западној литератури се могу видети покушаји фалсификације овог рата, према којима се одлучујући преокрет није десио на Волги, него у - северној Африци.


    Стаљинградска битка је била један од најстрашнијих и најкрвавијих окршаја у историји човечанства и преломна тачку не само Другог светског рата, него и светске историје. Извор: ИТАР-ТАСС.

    Русија 2. фебруара 2013. обележава 70 година од победе Црвене армије у бици код Стаљинграда.
    Било је у Другом светском рату и других победа совјетског оружја, и оне су по стратешким резултатима и нивоу војне вештине биле веома успешне. Зашто се онда међу њима посебно издваја победа код Стаљинграда? Поводом 70-годишњице Стаљинградске битке није наодмет мало размислити о томе.

    У интересу историјске науке и развоја међународних односа требало би да се ратна историја ослободи од духа конфронтације, и да се научна истраживања подреде интересима дубоког, правичног и објективног тумачења Другог светског рата, поготово Стаљинградске битке. Ово стога што би поједини желели да фалсификују историју када је реч о Другом светском рату, и да „преправе“ ток рата на папиру.

    Значај Стаљинградске битке и њен утицај на ток Другог светског рата
    По завршетку рата у западној литератури су се појавиле тврдње да најзначајнија прекретница у Другом светском рату није била Стаљинградска битка, него победа савезничких трупа код Ел Аламејна.
    Наравно, истине ради треба рећи да су савезници код Ел Аламејна однели велику победу која је битно допринела коначном слому заједничког непријатеља.
    Међутим, у војностратешком смислу треба имати у виду да је Стаљинградска битка вођена на огромној територији од скоро 100 хиљада квадратних километара, а операција код Ел Аламејна у релативно уском појасу афричког приморја.
    Код Стаљинграда је у појединим фазама битке са обе стране учествовало преко 2,1 милион људи са преко 26 хиљада топова и минобацача, 2,1 хиљада тенкова и преко 2,5 хиљада борбених авиона. Немачка команда је на Стаљинград послала 1 милион и 11 хиљада војника, 11290 топова, 675 тенкова и 1216 авиона. Код Ел Аламејна је Ромелов афрички корпус имао свега 80 хиљада војника, 540 тенкова, 1200 топова и 350 авиона.

    Битка код Стаљинграда трајала је 200 дана (од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943), а борба код Ел Аламејна 11 дана (од 23. октобра до 4. новембра 1942). Интензитет и жестина ових двеју битака уопште се не могу поредити. Код Ел Аламејна је нацистички блок изгубио 55 хиљада људи, 320 тенкова и око хиљаду топова, док су код Стаљинграда губици Немачке и њених савезника (Италије, Румуније, Мађарске и Хрватске) били 10-15 пута већи, а заробљено је око 144 хиљада људи. И губици совјетске армије су били велики и ненадокнадиви: погинуо је 478.741 војник. Па ипак, наше жртве нису биле узалудне.

    Неупоредив је и војнополитички значај поменутих догађаја. Стаљинградска битка је вођена на главном ратном попришту Европе, где се одлучивао исход рата. Операција код Ел Аламејна одвијала се у Северној Африци, тј. на споредном ратишту, тако да је она могла имати само посредан утицај на ток рата. У то време је цео свет помно пратио управо догађаје у Стаљинграду, а не у Ел Аламејну.

    Велики порази и огромни губици Вермахта код Стаљинграда нагло су погоршали војнополитички и економски положај Немачке и изазвали су у њој велику кризу. Примера ради, код Стаљинграда су губици Немачке у тенковима и аутомобилима били равни њиховој шестомесечној производњи у немачким фабрикама, губици у топовима су били равни четворомесечној, а у минобацачима и ватреном оружју – двомесечној производњи. Да би надокнадила тако велике губитке, немачка војна индустрија је морала да ради на граници могућности. Нагло се осетио и велики недостатак људства.

    Катастрофа на Волги приметно је утицала и на морално стање Вермахта. У немачкој армији се повећао број дезертера и војника који су отказивали послушност командирима, а учестали су и ратни злочини. После Стаљинграда је немачки војни суд својим војницима изрицао знатно више смртних казни. Хитлерови војници нису више били тако истрајни у борбеним дејствима, почели су да се боје напада са крила и опкољавања. У једном делу политичког и војног врха испољило се опозиционо расположење према Хитлеру.

    Победа Црвене армије код Стаљинграда потресла је војни врх Немачке, изазвала потиштеност њених савезника, посејала панику и проузроковала нерешиве противречности у њиховом табору. У жељи да се спасу од предстојеће катастрофе, власти Италије, Румуније, Мађарске и Финске почеле су да траже повод за иступање из рата и игнорисали су Хитлерова наређења о упућивању трупа на совјетско-немачки фронт. Од 1943. се Црвеној армији не предају само поједини војници и официри, него читави одреди и јединице румунске, мађарске и италијанске војске. Заоштравају се односи између Вермахта и савезничких трупа.
    Потпуни слом нацистичке армаде код Стаљинграда допринео је отрежњењу владајућих кругова Јапана и Турске, и њиховом одустајању од уласка у рат против СССР-а.

    Успеси Црвене армије код Стаљинграда и касније у зимским операцијама 1942-1943. утицали су на све већу међународну изолацију Немачке. Совјетске власти су 1942-1943. успоставиле дипломатске односе са Аустријом, Канадом, Холандијом, Кубом, Египтом, Колумбијом и Етиопијом, а поново су успоставиле и раније прекинуте дипломатске везе са Луксембургом, Мексиком и Уругвајем.
    Све то говори да је управо битка код Стаљинграда сломила кичму Вермахту и означила почетак потпуног преокрета у Другом светском рату у корист антихитлеровске коалиције. Боље речено, Стаљинград је омогућио да дође до тог преокрета.

    http://ruskarec.ru/politics/2013/02/...iji_19817.html



    где си пошла с крмељиве очи

  3. #43
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија



    Џиновска Мајка Отаџбина
    На Мамајевом кургану, брду изнад Волгограда, на месту епске Стаљинградске битке, стоји колосална, моћна и страшна статуа Мајке Отаџбине са мачем дугим 33 метра. Мало људи зна да је споменик дизајнирао Јевгениј Вучетич, вајар српског порекла.
    где си пошла с крмељиве очи

  4. #44
    Registrovani Član
    dreamer avatar
    Status : dreamer je odsutan
    Registrovan : May 2012
    Pol:
    Poruke : 1,287
    Tekstova u blogu : 9

    Početno Odg: Русија


  5. #45
    Registrovani Član
    dreamer avatar
    Status : dreamer je odsutan
    Registrovan : May 2012
    Pol:
    Poruke : 1,287
    Tekstova u blogu : 9

    Početno Odg: Русија


  6. #46
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија


    Белогорский Николаевский монастырь. Крестовоздвиженский собор. Пермский край


    Санкт-Петербург


    Baikal
    где си пошла с крмељиве очи

  7. #47
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија




    Костромская обл.


    набережная г.Иркутск.
    где си пошла с крмељиве очи

  8. #48
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија


    Kursk



    где си пошла с крмељиве очи

  9. #49
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија




    Урал. Красновишерский район. Гора Шудья - Пендыш (1051 метр)


    Волга
    где си пошла с крмељиве очи

  10. #50
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија


    Blagoveshenskiy Temple. Tula


    Statuary & Church of the Epiphany. Moscow

    где си пошла с крмељиве очи

  11. #51
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија


    Москва - Памятник маршалу Жукову


    Kamchatka

    где си пошла с крмељиве очи

  12. #52
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија


    Зимний Воронеж


    Кремль в Измайлово

    где си пошла с крмељиве очи

  13. #53
    Registrovani Član
    dreamer avatar
    Status : dreamer je odsutan
    Registrovan : May 2012
    Pol:
    Poruke : 1,287
    Tekstova u blogu : 9

    Početno Odg: Русија

    Pogled na Crveni Trg - 3-D panorama 360°

    http://rt.com/all-about-russia/panor...ed-square-day/

  14. #54
    Registrovani Član
    dreamer avatar
    Status : dreamer je odsutan
    Registrovan : May 2012
    Pol:
    Poruke : 1,287
    Tekstova u blogu : 9

    Početno Odg: Русија

    Moskva - Crkva Hrista Spasitelja - 3-D panorama 360°

    http://rt.com/all-about-russia/panor...hrist-saviour/

  15. #55
    Registrovani Član
    dreamer avatar
    Status : dreamer je odsutan
    Registrovan : May 2012
    Pol:
    Poruke : 1,287
    Tekstova u blogu : 9

    Početno Odg: Русија

    Moskva - pogled sa Šukov radio tornja, visokog 160m - 3-D panorama 360°

    http://rt.com/all-about-russia/panor...wer-3th-level/

  16. #56
    Registrovani Član
    dreamer avatar
    Status : dreamer je odsutan
    Registrovan : May 2012
    Pol:
    Poruke : 1,287
    Tekstova u blogu : 9

    Početno Odg: Русија

    Moskva - Crveni Trg noću, 3-D panorama 360°

    http://rt.com/all-about-russia/panor...-square-night/

  17. #57
    Registrovani Član
    dreamer avatar
    Status : dreamer je odsutan
    Registrovan : May 2012
    Pol:
    Poruke : 1,287
    Tekstova u blogu : 9

    Početno Odg: Русија

    Санкт Петербург (рус. Са́нкт-Петербу́рг, раније Петроград, Лењинград) је град у северозападној Русији који носи статус федералног града и административног центра Лењинградске области и Северозападног федералног округа.
    После Москве, Санкт Петербург је други по броју становника, и други по важности економски, индустријски, научни и културни центар Русије. Налази се на ушћу реке Неве у Фински залив(Балтичко море), што га чини и важним траснпортним и трговачким центром.
    Санкт Петербург је основао Петар Велики 1703. на мочварном земљишту у близини мора. Тиме је желео да осигура руски приступ Балтику. Град је од 18. до 20. века био престоница Руског царства, значајан европски културни центар, и најважнија руска лука на Балтику. Централни део града је данас под заштитом УНЕСКО.
    Површина града је 1.439 km². Према попису становништва из 2010. у граду је живело 4.848.742 становника. То је најсевернији милионски град на свету.

    Crkve Sankt Peterburga:












  18. #58
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија


    Храм Василия Блаженного в Москве, Россия


    Храм Спаса на крови в Санкт-Петербурге, Россия
    где си пошла с крмељиве очи

  19. #59
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Русија

    Александар Колчак


    Александар Колчак је руски политичар, адмирал, поларни истраживач и научник-океанограф, учесник руско-јапанског, Првог светског и Грађанског рата, руководилац Белог покрета и у општеруским размерима, и на Истоку Русије, Врховни владар Русије (1918.-1920. године).




    Александар Колчак се 1888. године уписао у Поморски кадетски корпус, који је завршио 1894. године. Он је добио звање морнаричког заставника. 5. маја 1895. године на крстарици Рјурик она је пловио од Кронштадта преко јужних мора у Владивосток. Током похода је Колчак не само испуњавао своје службене обавезе, већ се активно бавио самообразовањем, покушао да учи кинески језик, привлачиле су га океанографија и хидрологија Пацифика, нарочито његовог северног дела: Беринговог и Охотског мора. Колчак је предузео велике напоре да би постао учесник још једне експедиције на север. 21. јуна 1900. године експедиција је кренула преко Балтичког, Северног и Норвешког мора према обалама полуострва Тајмир. Током експедиције је будући адмирал водио активни научни рад. 1901. године руководилац експедиције Тол је овековечио име Колчака, назвавши његовим именом острво у Карском мору и рт, које је открила експедиција.

    Према резултатима експедиције је 1903. године Колчак био изабран за члана Императорског Руског географског друштва. Међутим, он је пре свега био официр. Од почетка руско-јапанског рата он је стигао на бојиште, учествовао у одбрани Порт-Артура, нашао се у јапанском заробљеништву, где је остао у току 4 месеца. По повратку је он добио одликовање – Ђорђевско оружје – Златну сабљу са натписом За храброст.




    После рата је Колчак наставио активну научну делатност, учествовао у модернизацији руске морнарице. 1909. године је Колчак објавио своје највеће истраживање – Лед Карског и Сибирског мора. После почетка Првог светског рата, у јесен 1914. године уз лично учешће Колчака је била разрађена операција за минску блокаду немачких војно-поморских база. Мине су биле постављене код Кила, Данцига (данас Гданск), Пилау (савремени Балтијск), Виндаве, а чак и код острва Борнхолм. На тим минама дигло се у ваздух 4 немачке крстарице, 8 разарача и 11 теретних бродова. 28. јула 1916. године Колчак је био унапређен у вице-адмирале и именован за команданта Црноморске морнарице.

    После Фебруарске револуције Колчак је први у Црноморској флоти положио заклетву Привременој влади, али је већ лети Севастопољски савет одлучио да се разоружају официри, осумњичени за контрареволуцију, између осталих, одузму Колчаку Ђорђевско оружје – Златну сабљу, коју је добио за одбрану Порт-Артура. Адмирал је бацио сабљу у море са речима: Новине не желе да имамо оружје, нека иде у море. После три недеље су рониоци извадили сабљу и вратили Колчаку, угравиравши натпис: Витезу части адмиралу Колчаку од Савеза официра армије и флоте.




    У јесен 1918. године, Колчака као популарног међу официрима човека позвали су на дужност војног и поморског министра у саставу Савета министара такозване Директорије – уједињене антибољшевичке владе, која се налазила у Омску. Колчак је изјавио: Примивши крст ове власти у искључиво тешким условима грађанског рата и потпуног расула државног живота, објављујем да нећу кренути путем реакције, ни погубним путем партијске припадности. 5. јануара је у Иркутску био извршен удар, град је заузео есеро-меншевички Политички центар.

    Чехословачка команда на захтев есеровског Политичког центра, уз санкцију француског генерала Жанена, предала је Колчака његовим представницима. Ноћу између 6. и 7. фебруара 1920. године је адмирал Колчак био стрељан на обали реке Ушановка без суђења. После стрељања тела убијених су била бачена у реку.


    http://www.ruskidom.rs/sr/aleksandar-kolcak/


    где си пошла с крмељиве очи

  20. #60
    Registrovani Član
    dreamer avatar
    Status : dreamer je odsutan
    Registrovan : May 2012
    Pol:
    Poruke : 1,287
    Tekstova u blogu : 9

    Početno Odg: Русија

    Историја Русије

    Древно царство, колевка три народа савременог доба...


    Ово је била Кијевска Русија – моћна источнословенска држава, формирана око града Кијева. Створена у 9. веку, наставила je да цвета наредних 300 година. На империју се традиционално гледа као на почетак Русије и претка Белорусије и Украјине. Из тих давних времена долази изрека „Твој језик ће те одвести у Кијев“. Уколико се питате како ће вас део тела одвести до неког главног града у Европи, следи прича. Легенда каже да се 999. године, становник Кијева по имену Никита Шчекомјака, изгубио у далеким степама и да га је заробило једно војничко номадско племе. Никитине приче о богатству и сјају Кијева су толико импресионирале племенског вођу, да је он закачио Никитин језик за реп свога коња и отишао да води рат против Кијева. Ето како је језик Никиту вратио кући. Али немојте паничити ако чујете изреку – нећете делити Никитину несрећну судбину. Данас, изрека једноставно значи да се увек можете распитати за правац. Некада, у та давна времена, Русија је умало постала муслиманска земља. Прича каже да је њен тадашњи владар, принц Владимир, желео да замени паганизам неком новом религијом. Ислам га је доводио у искушење, јер је дозвољавао мушкарцима да имају неколико жена. Али се Владимир на крају није одлучио за ислам, јер је сматрао да његови људи неће бити срећни под религијом која забрањује вино. Тако да је 998. године Кијевска Русија прешла на православно хришћанство.


    Инвазија Татара

    У 13. веку Кијевску Русију су напали Татари. Њихова држава, Царство Златна Хорда, је владала руском земљом скоро три века. Али, 1380. године московски принц Димитриј Донски је, на Куликовом пољу, однео значајну победу над Татарима, којима је командовао Кан Мамај. Донски је постао славан јунак, а израз „клање Мамаја“ сада значи покољ или страшан пораз. А „Мамајева инвазија“ је израз који подругљиво описује незгодне госте, или госте који нису добродошли. А ако откријете да „шетња са свињама“ нема никакве везе са овим роктајућим животињама, за то је крива још једна епска битка – Битка на залеђеном језеру, 1242. године. У нади да ће искористити руску слабост након татарске инвазије, Теутонски витезови су напали град Новгород. Немачки крсташи су побеђени у борби на језеру Пеипус, које се налази између данашње Естоније и Русије. Током повлачења, многи витезови су се удавили у језеру, када је пукао лед под тежином њиховог тешког наоружања. „Свиња“ је била руски израз да се опише формација немачке војске која је била клинастог облика, и која је често била кориштена у Европи од 13. до 15. века. Говорећи о „напредовању свиња“, средњовековне руске хронике упућују читаоца на марширање Теутонских витезова.


    Иван Грозни


    У међувремену је Москва заменила Кијев, као нови центар духовне и политичке моћи, поставши Велика московска кнежевина. Године 1547. Иван IV (Грозни), који је такође био и велики кнез Москве, се крунисао као први цар. Иван наравно није рођен као Грозни. Свој надимак је добио због свог окрутног прогона племства, одузимањем њихове земље, или кажњавањем изгнанством, или смрћу, онеих који су показали и најмањи знак непослушности. То је довело до јачања руске монархије као никада до тада. Али, он је започео реформе, реорганизовањем војске, доношењем новог законика и сузбијањем утицаја свештенства. Иван је био тај који је преобразио Русију у мултиетничку и мултирелигијску државу. Иван је 1552. године уништио татарско утврђене Казањ. Поход је био почетак руске експанзије у Сибир, анексиравши велику муслиманску популацију. Једно од најпознатијих московских обележја је Иванова заоставштина. Црква Св. Базила на Црвеном тргу је саграђена по његовом наређењу. Црква се састоји од девет црквица, које су постављене на један темељ. Централна, и највећа, слави успомену на инвазију Казања, док друге симболишу остале важне победе у походу на Татаре. Чувена легенда каже да су цркву саградила двојица архитеката – Постник и Барма (мада неки кажу да је то била једна те иста особа). Када је Иван видео цркву, толико му се свидела, да је дао да се архитекте ослепе, да би их спречио да тако нешто саграде било где другде.

Stranica 3 od 21 PrviPrvi 1234513 ... ZadnjaZadnja

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •