''Будимо људи'' - хришћанске поуке

[причалица]

[причалица]

И богатство је добро,али онда када оно не поседује оне који га имају, већ када избавља ближње од сиромаштва.
Свети Јован Златоуст

[причалица]

[причалица]

Бог нам је дао две способности подједнако драгоцене за наше слабо срце: сећати се и заборављати. Када нам чине добро, учтивост захтева да га се сећамо, а када чине зло, љубав побуђује да га заборављамо.

Свети Амвросије Милански

[причалица]

Разум се облагодаћује помоћу светих тајни и светих врлина.

Ава Јустин Поповић

[причалица]

Нико без искушења не може ући у Царство Небеско; да нема искушења нико се не би спасао.

Преп. Антоније Велики

[причалица]

[причалица]

Како наћи срећу?

Да би човек био срећан, потребно је да буде побожан.
• Стичи љубав, да би себи стекао овоземаљску срећу.
• На целом свету истински је срећан само онај, ко срећу не жели, а несреће се не боји.
• Трагајући за срећом, путујемо преко мора, крстаримо целом планетом, а оно је у нама, у нашем срцу, где скоро уопште не завирујемо.
• Срећа помаже томе, ко сам себи помаже умом и радом.
• Тражи срећу у твом сопственом срцу: ако је тамо нема, онда је нигде ни нећеш наћи. Зли људи, не гледајући на своју веселост, унутра, у својој души, лишени су тог мира и спокојства, каквим се наслађују само праведни и побожни. „Нема мира безбожницима, вели Бог мој." (Ис. 57:21). „Велик мир имају" само „они који љубе закон" Господа (Пс. 118:165).


Из Троицких листова архиепископа Никона Рождвестенског

[salel]

D.Bokan

Чим се заврши онај спољашњи део пута ка Хиландару, ходочасницима предстоји одмор и кратки предах у манастирској гостопримници.

То је и први корак срдачног и безболног преласка из свакодневице у неки други ритам и доживљај протока времена.

А то је и сама суштина изласка из секуларне и уласка у духовну димензију нашег постојања.
Исто оно што се дешава једном у животу, напето и ексклузивно, кад се неко замонаши, догађа се и у аскетски скромној просторији на самом улазу у хиландарски свет и живот.
Престају да важе овоземаљска правила и навике, нестају бриге и страхови, све се полако успорава и растерећује од свега што вас је притискало све до тад...

Пред вас износе кафу, изворски бистру и хладну воду и ратлук од ружа.
Остављени сте сами себи и том јединственом тренутку.
Као да је неко са вас свалио неколико тона невидљивог терета, такво олакшање осетите.
А још ако сте по први пут овде, тада је овај ослобађајући ефекат још јачи (увећан својом узбуђујућом неочекиваношћу).

Уместо да вас упозоравају на правила боравка у манастиру, да вам дају неку очекивану поуку или вам понуде уводну реч и понеку не тако знану информацију из историје Свете Горе, нико вас ништа не саветује, не учи, нити држи придике.

Мир. Пробни осећај вечности какву ћемо тек искусити, оног најважнијег дана. И суверено поштовање оваквог часа, драгоценог и озбиљног момента стварног (за живота) преласка из једног у други свет и у сасвим, сасвим другачију гравитацију.

Уместо да вам причају о Светом Сави и Светом Симеону, ви их, овако непоменуте, још много снажније осећате и разумете, без иједне речи, да сте у свом завичају, у дому Оца.

Та блага и несавршена тишина, прожета звецкањем чаша, несвесним уздасима и полугласним коментарима путника-намерника (помало ошамућених од свега), учвршћује ово осећање покајничког повратка блудног сина у родитељски загрљај. И, стварно, схватате да ништа у вашој судбини није завршено, ни коначно одређено.
Осећајући подршку Одозго, схватате да нисте слабији од својих искушења и кроз вас напросто проструји свест о томе ДА НИСТЕ САМИ.

Тај благородни и племенити осећај вас понесе и узнесе, дајући вам прилику да се, не стидећи, вратите у стање из кога су вас, незнано кад, извеле туђа злоба и непреболна разочарења.
Дечак у вама се пробуди и запањено ишета из чудесно откључаног затвора (и луднице) ваше "улоге у свету".
С лица вам пада маска, смех престаје да буде гримаса, а туга - лукав начин за смиривање савести и притворно оружје преживљавања.

Ви више нисте у истом свету као минут пре тога, док сте, збуњени, излазили из прашњавог аутобуса и вртели се око себе као муве без главе.

Овде заиста не важи све оно што је, пре поласка у Хиландар, било "најважније" и
"несумњиво".

Ћарлијање птица, шум ветра и разбуђујући звук дрвеног "клепала", али и сама вековна тишина што овде борави, несвесно вам утискују други код разумевања живота и потпуно другачије приоритете.

Све је, наједанпут, тако једноставно, мање захтевно и застрашујуће.

Чак и смрт постаје део живота, а не његов крај.
Смрт је претходница Васкрсења, његова лелујава сенка.
Смрти нема.

Дарвин постаје исто што и вештица из бајке, "научне истине" више немају свој вештачки ауторитет, а ваше сумње губе своју разорну моћ и престају да вам притискају душу и гризу срце.

Ово својеврсно купање у тишини и миру не траје дуго. Само онолико колико вам је потребно да са себе скинете (као офуцано одело) све сувишно и оптерећујуће.

Томе и служи ова скромна чекаоница, једна од најважнијих одаја Тајне зване Хиландар.

[причалица]

"Узак је пут смирења, послушања, трпљења, кротости и одбацивања самог себе тј. воље своје. Широк је пут гордости, непослушања, нетрпељивости и самољубља. Овај ка паклу, а онај први ка рају води. Бирај којим ћеш путем поћи: уским и низином ка небу или широким и уздигнутим ка паклу. А трећег пута у Светом Писму нема."

Свети Тихон Задонски

[причалица]

[причалица]

[причалица]

Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа.

Св. Јован Златоусти

[причалица]

Данас циљ непријатеља људског рода није само да одвоји верне од пута спасења којим га води Црква Христова, већ да створи властиту "цркву Христову" и да претвори само тело Христово у једну екуменску организацију како би на тај начин припремио долазак свог изабраника-антихриста.


старац Серафим Роуз

[причалица]

[причалица]

[причалица]

"На крају вашег живота на земљи наћи ћете се лицем у лице са Богом и Он ће оценити колико сте добро служили другим људима у животу. Свето Писмо каже; ”Дакле, сваки ће од нас дати Богу одговор за себе”.
У том моменту ће сва наша извињења и изговори за себе-центричност звучати неуверљиво и врло површно; ”Али, била сам врло заузета…” или ”Јурио сам своје важне животне циљеве…” или ”Био сам заузет стицањем новца за моју породицу, забавом или зарадом новца за пензију…”.
На све наше изговоре Бог ће одговорити; ”Извини, али то је погрешан одговор. Ја сам те створио, спасао од смрти, призвао те на службу и заповедио ти да живиш живот служења и другима, не само себи. Који део мојих наредби није био јасан?”....."

[причалица]

Највећи помен који можете да дате за ваше упокојене јесте ваш живот. Ако живите по Богу то ће бити највећа молитва за њих и од тога ће имати највећу корист.

Старац Пајсије

[причалица]

Срце је привидно тесан орган,но у њега се може уселити Бог.И кад се у њега усели Бог,оно је напуњено и препуњено,и ништа више у њега не може стати. Ако ли се пак у њега усели сав свет,без Бога,оно остаје празно.

[причалица]

"Све што видим и чујем около, толико је ужасно, страшно и кошмарно, да бих пао у потпуни очај, ако не бих веровао и знао и видeо, да последња реч припада Богу."

Свети Пајсије Светогорац