Pokazuje rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Апел становништву у вези са ЗМИЈАМА које се појављују на поплављеним подручју!

  1. #1
    Administrator
    Man avatar
    Status : Man je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : Razbibriga
    Poruke : 24,510
    Tekstova u blogu : 318

    Početno Апел становништву у вези са ЗМИЈАМА које се појављују на поплављеним подручју!

    сајт Српско херпетолошко друштво „Милутин Радовановић“







    Како наводе извори на интернету, људи у помоћ због змија већ зову и војску. То је заиста нерационално и само додатно компликује спасавање људи, домаћих животиња и домова. У ситуацији која је задесила земљу потпуно је разумљива паника и хистерија, али немојмо отежавати рад спасиоцима.


    Змије у равничарским подручјима Србије су неотровне и потпуно безопасне – ако се изузме неколико локалитета у Војводини на којима има шарки. Најчешће се срећу смукови и врсте везане за воду – рибарице и белоушке. Све наведене врсте могу да нарасту до 1,5 или чак 2 метра, па могу деловати застрашујуће, али потпуно су безазлене. Могуће је видети и смукуљу, али ова врста је релативно ретка. Доста је и ситнија од осталих. Нажалост, људи је, због риђе боје и шара, често мешају са шарком. Неретко се и од рибарице помисли да је шарка. У ствари, људи најчешће без пардона убијају све што макар и личи на змију.


    Све змије могу да пливају и углавном се добро пењу по вегетацији – и по кућама.




    Колико смо успели да испратимо вести на друштвеним мрежама, све до сада фотографисане (виђене или убијене) змије биле су смукови и рибарице.



    Од отровних змија, у ужој Србији су присутни шарка и поскок. Не тврдимо да их није могуће срести у поплављеним подручјима, посебно уз реку Саву – неке су могле и доплутати из узводних предела – али чак ни од њих не прети неминовно смртна опасност.

    Наше отровнице се од других врста змија лако разликују: дуж смеђих или сивих леђа имају тамну цик-цак шару. Шарке могу бити и потпуно црне.




    Као и друге животиње, змије само покушавају да се спасу и побегну на суво. Нису се напрасно појавиле ниоткуд, увек су биле око нас. Нису донете однекуд и пуштене да би нам додатно загорчале живот. И њих вода истерује из склоништа; уплашене су, дезоријентисане и нервозне, баш као и ми.


    Већ се у поплављеним подручјима појавио и велики број глодара – који такође само покушавају да се спасу од воде. Многима су гнезда управо у насипима поред река, и сад су потопљена и разрушена. И глодара је увек било свуда око нас, али их у условима какви су сада има више на неуобичајеним местима.


    Глодари преносе заразне болести које могу бити погубне по људе; често су пацови основни, пресудни фактор у избијању и ширењу страховитих епидемија. Змије не преносе ниједну болест на људе. Змије се хране глодарима. Могу да се завуку и тамо где мачке и пси не могу. Одрасли смук може да поједе читаво легло пацова. Змије могу помоћи да се умањи број пацова и мишева.


    У условима када се на потопљеним подручјима налази велики број лешина, када су изливене септичке јаме и разнете депоније, а температуре расту, врло је вероватно да ће доћи до појаве и ширења инфекција. Глодари ће се свакако хранити отпацима и лешинама на које буду наилазили, и кретаће се по насељима. И они ће, можда, бити избезумљени и агресивни. Најезда глодара је оно што треба да нас брине. Такозвана најезда змија је појава којој заправо треба да се радујемо. Оне су нам прави – у ствари једини – природни савезник у борби са глодарима.


    Уколико приметите змију, заобиђите је, пустите је да прође или је, ако је баш неопходно, уклоните са пута – довољно је померити је штапом. Ниједна змија неће напасти човека осим у самоодбрани (водене змије чак веома ретко покушавају и да се бране). Ако вас смук или рибарица и „нападну“, ништа вам се не може догодити. У случају да заиста наиђете на отровну змију, такође је просто заобиђите или склоните. Ако вас ипак уједе отровна змија, под условом да сте потпуно сигурни да сте добро препознали врсту, потребно је применити мере прве помоћи и обратити се лекарима, који треба да дају противотров.


    Све врсте змија у Србији су заштићене законом и не смеју се убијати.



    Испред Српско херпетолошког друштва „Милутин Радовановић“:


    • др Љиљана Томовић, ванредни професор на Биолошком факултету у Београду
    • др Соња Ђорђевић, научни сарадник на Биолошком факултету у Београду
    • Александар Симовић, студент Биолошког факултета у Београду



    На сајту Српског херпетолошког друштва налази се галерија са фотографијама змија Србије: http://www.shdmr.org/gallery/Gmizavc...e/zmije-Srbije.


    На сајту такође стоје и основна упутства за пружање прве помоћи у случају уједа отровних http://shdmr.org/naslovna/8-srpski/4...-slucaju-ujeda.



    Ако имате питања, можете нам писати, на serbianherpetologicalsociety@gmail.com, или нас контактирати телефоном, на бројеве 065/409-27-24 (Српско херпетолошко друштво); 064/284-70-55 (Александар Симовић); 064/823-79-85 (Љиљана Томовић).
    Ko nije probao urmašicu taj ne zna šta je slatko

  2. #2
    funkcionalni hepek
    DaDole avatar
    Status : DaDole je odsutan
    Registrovan : Jan 2011
    Pol:
    Lokacija : Banja Luka-Kikinda
    Poruke : 39,972
    Tekstova u blogu : 2

    Početno Odg: Апел становништву у вези са ЗМИЈАМА које се појављују на поплављеним подручју!

    Stručnjaci: Zmije ne treba ubijati, one su saveznici u borbi protiv glodara!

    Aleksandar Simović, stručnjak za zmije sa Biološkog fakulteta u Beogradu, za Anadolu Agency je izjavio kako nema ni potrebe ni razloga da se stvara atmosfera histerije zbog zmija koje ljudi sve češće sreću


    Iako se posljednjih dana pojavljuju navodi o tome kako se na poplavama pogođenim područjima u Bosni i Hercegovini,Srbiji i Hrvatskoj pojavljuje sve veći broj zmija, stručnjaci ističu kako se zmije ne bi trebale ubijati jer su one "pravi prirodni saveznici ljudima u borbi protiv glodara koji su na svakom koraku nakon teških poplava", javlja Anadolu Agency (AA).

    Aleksandar Simović, stručnjak za zmije sa Biološkog fakulteta u Beogradu, za Anadolu Agency je izjavio kako nema ni potrebe ni razloga da se stvara atmosfera histerije zbog zmija koje ljudi sve češće sreću.

    "Nakon katastrofalnih poplava koje su pogodile Srbiju i Bosnu, i zmije su silom prilika morale izaći iz svojih rupa i kamenjara na kopno. Uplašene su i dezorijentisane. Na kopnu ih je sada mnogo više, a ljudi se kod nas obično boje zmija. Ipak, upozoravam sve građane u regionu da ne ubijaju zmije koje vide nego da ih puste da idu svojim putem jer im mogu, nakon ovih poplava, mnogo pomoći, jer se hrane glodarima", rekao je Simović.

    Napominje da zmije mogu u velikoj mjeri pomoći ljudima na područjima koja su prethodnih dana poplavljena.

    "Zmije se hrane raznim glodarima, miševima, pacovima, kojih je nakon ovih teških poplava u Srbiji i BiH mnogo. Glodari prenose zarazne bolesti koje mogu biti pogubne po ljude. Često su pacovi važan faktor u izbijanju i širenju opasnih epidemija, dok zmije ne prenose nijednu bolest na ljude. Zmije mogu da se zavuku i tamo gdje mačke i psi ne mogu. Odrasli smuk može da pojede čitavo leglo pacova. Zato napominjem da zmije mogu uveliko pomoći da se umanji broj pacova i miševa", smatra ovaj stručnjak.

    Naglašava da je najezda zmija na neki način vrlo pozitivan i povoljan događaj za stanovnike poplavljenih područja.


    Naglašava da na prostorima Balkana ne postoje vrlo opasne i otrovne zmije i da se rijetko dešava da neko umre od ujeda zmije.
    Na ovim prostorima i nema mnogo otrovnih zmija. Postoje šarke i poskoci koje su otrovne zmije, ali se rijetko dešava da neko umre od ujeda šarke i poskoka. Ipak, građani moraju biti oprezni jer su i poskoci zbog kiša vjerovatno sišli u naselja. Građani mogu otrovne zmije prepoznati jer one imaju istaknutu šaru na leđima, tačnije duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cik-cak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne", kazao je Simović.

    Inače, na prostorima Balkana najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu, odnosno ribarice i bjelouške. Sve navedene vrste mogu da narastu do 1,5 ili čak 2 metra, pa mogu djelovati zastrašujuće, ali potpuno su bezazlene. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno rijetka. Dosta je i sitnija od ostalih i ljudi je, zbog riđe boje i šara, često zamjenjuju sa šarkom.

Slične teme

  1. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 20-07-2012, 21:42
  2. Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 31-07-2011, 08:27
  3. Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 14-07-2011, 07:33
  4. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 11-05-2011, 17:36
  5. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 13-01-2011, 09:58

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •