Pokazuje rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Miodrag Pavlović

  1. #1
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Miodrag Pavlović

    bez sumnje moj omiljeni pesnik
    ko je zainteresovan, uopšteno o njemu, naravno, vikipedija: http://sr.wikipedia.org/sr/Миодраг_Павловић

    umro je skoro, 17. avgusta ove, 2014. godine
    tako da, počeću s jednom od njegovih najpoznatijih pesama:



    Rekvijem

    Ovoga puta
    umro je neko blizu

    Rekvijem
    u sivom parku
    pod zatvorenim nebom

    Žene su pošle za mrtvim telom
    smrt je ostala u praznoj sobi
    i spustila zavesu

    Osetite
    Svet je postao lakši
    za jedan ljudski mozak

    Prijatna tišina posle ručka
    bosonog dečak sedi na kapiji
    i jede grožđe

    Zar iko ostane veran
    onome što izgubi

    Ne žurite se sa smrću
    niko na nikog ne liči
    sinovi misle na igračke

    I ne opraštajte se pri odlasku
    to je smešno
    i pogrdno

  2. #2
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Odg: Miodrag Pavlović

    EPITAF SLOVENSKOG PRAPESNIKA


    Zbog starih naših pesama
    u novoj me ovoj veri
    otpadnikom i vragom nazvaše.
    Stare su napeve kao burjan trgali
    ne bi li crkva tvrđe im stajala,
    i mrzeli su na mene!

    U bedi minuh,
    po mraku sahranjen,
    ko čarobnjaka me snevaju,
    ne ustah ja iz groba!

    Ni sada ne ustajem kad me bude --
    strašni sud li je, šta li je --
    kroz progrizene uši mi viču:
    Ustani nekrste i telo svoje pokupi!
    A gde da ga nađem, pitam ja,
    zar je lako setiti se telesne građe
    u buci koja ruši lagume lobanje.
    Otklonite svoje trube anđeli,
    mamuzama ne gazite po humci mojoj
    vojnici nebeski!

    Ja ostajem gde sam
    u zemlji jezika mog,
    neću da mi se na vašim saborima sudi,
    ni da me pod otvorena nebesa bacite
    na hladno rešeto večnosti.

    Drugi nek idu bogu na istinu,
    meni je moja rupčaga dobra,
    zemlja je ko runo
    i kosti u potaji pevanjem se plode.

  3. #3
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Odg: Miodrag Pavlović

    POČETAK PESME


    Jedna je žena prešla sa mnom reku
    po magli i mesečini,
    prešla je uz mene reku
    a ja ne znam ko je ona.

    U brda smo pošli.
    Kosa joj duga i žuta,
    bliska u hodu njena su bedra.

    Napustili smo zakone i rođake,
    zaboravili miris roditeljske trpeze,
    grlimo se iznenadno,
    a ja ne znam ko je ona.

    Nećemo se vratiti krovovima grada,
    na visoravni živimo međ zvezdama,
    vojske nas neće naći,
    ni orlovi,
    ispolin jedan će sići među nas
    i nju obljubiti
    dok ja budem gonio veprove.

    I deca će naša u dugim pesmama
    pričati o početku ovog plemena
    poštujuć begunce i bogove
    koji pređoše reku.

  4. #4
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Odg: Miodrag Pavlović

    GOVORI SIN DEUKALIONA I PIRE


    Pričam kako je propao svet.
    Jedva otvaram usta da govorim o roditeljima.
    Poslednji put pričam.
    Sećam se:
    bio je završen smak sveta,
    vode se povukle,
    moje se teme sušilo
    i venac mrtvih riba visio mi oko vrata.
    Dvoje, za koje sam posle saznao da su ljudi,
    išli su po visoravni u mokrim haljinama.
    Nastalo je dovikivanje s jednog kraja vidika na drugi,
    oblak je otvorio usta kao sad ja,
    a njih dvoje su se poslušno sagli da skupljaju kamenje.
    Dohvatili su i mene i bacili iza leđa,
    čudan je pokret nastao:
    izdužio sam se, uspravio, progledao.
    Tada sam prvi put video plamen da ide iz daljine,
    rebra su neba gorela kao suvo granje,
    i davljenik je odozgo vikao iz prevrnutog čamca
    da je plamen gori nego voda.

    Roditelji su otišli
    uvereni da su stvorili pravo čovečanstvo,
    ali porod je ostao privržen tvrdini kamena.

    Ne sećam se šta je posle bilo,
    ne znam šta se događalo dok sam bio čovek,
    ako smo se mogli tako zvati, zažareni na hridi:
    nismo imali ni smrti ni potomstva,
    plamen je prešao preko nas više puta.
    Usta me još uvek peku,
    čekam da se i ona skamene.

  5. #5
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Odg: Miodrag Pavlović

    ŠUMA PROKLETSTVA


    Šuma prokletstva
    zastava sumraka
    dolaze sudbine
    na spavanje

    Zbirke leševa
    plivaju pod zemljom
    zaboravljena imena
    klijaju kamenjem

    Izgubljeni dani
    razvejana sunca
    ko mrtvi oblaci
    dave se u reci

    Vekovi razgovaraju telefonom
    jedino laž
    polaže pravo na povratak

  6. #6
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Odg: Miodrag Pavlović

    OPTEREĆEN LIK


    Na glavu bez kose
    stao je jedan stub
    svojim širokim stopalom

    Vilica postaje sve veća
    raste čeljust
    oči ne znaju kuda da gledaju

    U znojavom vazduhu
    zveknulo je kao kletva
    kada se nešto razbilo

    Ne vidi se ništa razbijeno
    samo se trava talasa
    u tišini

    Ako bi čelo čoveka
    sada udarili prstom
    odjeknula bi bronza

  7. #7
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Odg: Miodrag Pavlović

    BOGUMILSKA PESMA


    Traže moju glavu.

    Sve što na glavu liči
    bacaju po livadama na hrpe
    i noću gaze konjima.
    Zemlji otvaraju okna
    te vade srebrnu rudu
    što glavi proročkoj slična je,
    pa je obese o hrastovo granje.
    I oblake kad ljudski pokažu lik
    čakljama svlače i kopljima bodu.

    Traže moju glavu
    a nisu ni čuli moju reč.
    Kao guja bez otrova u glavi
    po gudurama ležim
    nemoćan da svoju kožu promenim.
    O kneževi pijani
    što me sa bedema vrebate
    zar mislite: neće moj govor
    dalje od lokve moje krvi?
    Zemlji sam blizak,
    ona bolje pamti reči no krv;
    u nedra ću joj kazati, zagrljen sa zovama,
    sve što o ljubavi znam.
    mali je vaš mač
    da čitavoj zemlji glavu poseče.

  8. #8
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Odg: Miodrag Pavlović

    ZMIJOBIJA

    Svake se godine spusti s brda
    na konju belom ko đurđevak
    vilin konjic u gvozdeno poprsje obručen
    i propne se pred srebrnim velom koji ga
    suzama gleda.
    Šaka mu ko školjka dodirne harfu
    i drhtavu usnu kćeri kneza.
    Potom prilazi zmaju
    za koga se dobro zna da stiže
    iz nekog smradnog ugla vaseljene
    i da mu snagu čini jedinstvo
    raznih smrti u stoglavom čudu.
    I tog gada dakle, vitez ozaren
    ubi svojom lepotom i kopljem
    i zapeva s gore hor devojaka
    u njegovu slavu.

    S glavom na ramenu zore
    on skromno ide dalje
    i seda pod usku hladovinu kedra.
    Tu ga dohvate pauci i sluge
    i pocepaju mu telo u snoplje
    i glavu mu s posebnom brigom
    uzmu u radionicu i muče.

    Pa sad razumi ovaj svet
    videvši njegove ključe:
    taj koji odseče glavu caru-zmijurini,
    ljubljen od bogova,
    rastočen bi u mravljoj kiselini!

  9. #9
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Odg: Miodrag Pavlović

    PITALICA NESNA

    Ko to čangrlja u bravi?
    Ko mi pod prozorom zida zvonike?
    Ko plače nad zlom sudbom junaka?
    Ko pušta jaganjce na vrata?
    Ko tera patuljke na pašu?
    Ko je kraljeve lutke bacio u skrinje?
    Ko je razdelio budilnike slepom mišu?
    Odgovori.
    Mala noć veliku noć slavi.
    Zima. U konaku trk.
    Poslanstvo u oklopu se saplelo i palo.
    Ko će mi sutra pokazati put?
    Ko će mi skuvati ručak i dati pismo?
    Ko to sad zvoni nad mojim krevetom
    i poziva lekara?
    Ili su potrebni hodočasni svedoci?
    Ko pali veliku tarabu od luča?
    Pod jastukom se već migolji zora.
    Ko je poslao hitan poziv da se strada?
    I zašto je taj poziv upućen meni?

  10. #10
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Odg: Miodrag Pavlović

    PAUNI

    Misli se da je mnogo pohote u kricima našim
    i u perju čije su boje gušće
    od bića zbijenih na dnu jaja,
    sa zavišću se priča kako duboko
    u ložnice zalazimo, no gledajte:
    mi samo pratimo gospe u zlatnim odorama
    kad s večeri siđu međ zelene stubove
    i na blagoslov podignu ruke.

    U stvari snujemo zaveru.
    Hoćemo da se u ptičja gnezda
    pretvori ovaj mramor,
    čarobnjake zovemo
    s meseca na čemprese da siđu,
    nek javno bude kraljevstvo pauna!

    Svetlost se gasi na rukama gospi
    i dlanovi na gorke mirišu trave;
    blagoslov pada u prazno.
    Na bedeme su svi otišli
    da vide kako rastu opsadne kule
    i nebeski ratnici odlaze
    jedan po jedan bacajući oružje
    u pepeljaste oblake.

    U kavezu plača ostaće da čami
    smanjeni obraz carskoga grada.
    Pustite draguljske odore da padnu
    o gospe, i perjem zastrite nagotu
    pre no što vas na čekinjave sapi
    ratničke ruke zauvek bace
    i u jatima odletite s balkona u vis!

    Pauni kriče, čujte,
    samo čarolija ptica nudi vam spas!

  11. #11
    Registrovani Član
    KrivaJeJabuka avatar
    Status : KrivaJeJabuka je odsutan
    Registrovan : Oct 2014
    Pol:
    Poruke : 52

    Početno Odg: Miodrag Pavlović

    ODISEJ GOVORI

    U niskoj noći priljubljen uz vodu vidim
    bele se boginje po ostrvima kao zapaljene vatre.
    Sa stena se one naginju očajne,
    no ja neću k njima, nek se strmoglave.
    Ni sa pastirima da se dovikujem,
    njihovi kožusi padaju iza vidika
    kao suvo lišće,
    smrad obale nek je dalje od mene.
    Zvezde mrzim jer su satari-lađe,
    a njihov sjaj je svrab
    na nečistom krovu sveta.
    ,,Dođi, Odiseju slavni, o ahejska velika diko",
    zovu me gradovi u klopku,
    hudobe te u najlepšim nedrima kopna,
    od njih mi se smuči, nikad od oluje.
    Kršenje mačeva čujem u snu,
    zato ne spavam;
    drugima za boj široko je polje,
    ja sam junačina bdenja.
    Širokobrodno je za mene ovo more
    i država Ničeg po njemu;
    nebo je moje uvek vedro
    i mrak ovaj uvek znači slobodu.
    Razgaljuje me zvuk rušenja pod pramcem,
    krovovi se poda mnom krune
    i stubovi prskaju kao pena.
    Oni koji sad u trajanju opstaju
    u mojim su očima već bivši:
    šareni su od strasti,
    a ranoranka zora smrti
    već modro njihovim telom sviće.
    Zato ni bogovi neće više da se rađaju.
    Kažu da sam moreplovac što je zalutao,
    no druga je moja tajna;
    ja se ovako sa zemlje spasavam.

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •