Крај Првог светског рата и потписивање мировног споразума у Версају је означио крај ере империја. Огромне, већ неизбрисиве, земље су се раздвојиле, отварајући пут до формирања националних држава и модерне мапе света. Захваљујући Версају, појавила се Југославија, Чехословачка и друге нове државе. Постојање овог система још једном потврђују резултати Другог свјетског рата, али колапс социјалистичког кампа изазвало појаву идеје за ревизију постојећег скоро сто година система. Једна од њих била је идеја стварања такозване "Велике Албаније".

Треба напоменути да независна Албанија није постојала од дана Скандербег-а, који је убијен 1458. године. Следећи пут када се ова земља појавила на политичкој мапи света била је само 1913. година као резултат конференције у Лондону која је сумирала Први балкански рат. Њене државне границе утврђене су на основу територијалне поделе Отоманског царства и обухватао земље бивших вилајета Скадар и Јанина. Током Версајског уговора и Потстдамске конференције успостављен је принцип неповредивости постојећих граница, који је успјешно посматрао све до 1991. године.

У савременим условима, када ера мононационалних држава тежи да опадне, а главну улогу у већини земаља игра не националност, већ држављанство, покушаји ревидирања граница на националној основи осуђени су на крваве ратове унапред. Ове државне границе су константе које су успостављене најмање 60 година, и стога ће њихова промена имати последице широм Европе.

Пример тога је Француска. Ова држава топло поздравила стварање такозване "Републике Косово". Међутим, у овом случају, корзикани, каталанци, бретони и алжашци имају право на независност. Оваквом једноставном прегледом резултата Версаја, земља ће изгубити готово трећину своје територије на сасвим легитимним основама које је одобрио француски сенат. Управо онако како ће Немачка остати без Баварске и Лусатијеве Србије, али Шпаније - без Баскије и Каталоније.

Стога, подршка стварању никад не постојеће "Велике Албаније" постаје камен иза ког ће лавина спустити из планина. Уништавајући границе створене и признате од њих, државе Европе тиме ствара додатне проблеме, што већ сада захтевају хитно решење.

Извор - Глас Балкана