Misli poznatih mislilaca.

[ukupno]

Kao što se čovjeku koji je dugo bio odsutan, pa se sretno vrati iz daljine,
raduju rođaci i znanci dobrodošlicom na povratku -
isto tako i dobrotvora kad s ovog svijeta otiđe na drugi
dobra djela dočekuju prijateljski kao rođaci povratnika.

Buda
Dhammapada, strofe 219-220

[ukupno]

Promene nalik vremenu

Prva plemenita istina jednostavno kaže da je deo ljudskog stanja
osećati neugodnost. Ne moramo to više čak ni da nazivamo patnjom; ne
moramo ga zvati ni neugodnošću. To je jednostavno saznavanje
vatrenosti vatre, olujnosti oluje, uskomešanost vode, podrhtavanja
zemlje, baš kao i topline vatre, svežine i glatkoće vode, blagosti
povetarca i sigurnosti, cvrstine i pouzdanosti zemlje. Ništa po svojoj
suštini nije ni ovakvo ni onakvo. Samo četiri elementa zadobijaju
različite kvalitete; oni su poput mađionicara. Nekad se ispoljavaju u
jednoj formi, nekad u drugoj... Prva plemenita istina konstatuje da se
i mi menjamo poput vremena, uzdižemo se i spuštamo poput plime i
oseke, rastemo i smanjujemo poput Mesečevih mena.

Pema Chodron, Awakening Loving-Kindness

[ukupno]

Naš put vežbanja

Vrlo je važno da svoje razumevanje pretočimo u praksu, ne kroz nekakvu
idealističku viziju da ćemo iznenada postati potpuno ispunjeni
ljubavlju i saosećanjem, već kroz spremnost da budemo upravo ono što
jesmo i da odatle krenemo. Tada je naša praksa utemeljena u stvarnosti
našeg iskustva, umesto da se zasniva na očekivanjima kako bi trebalo
da bude. Ali da bismo to učinili, moramo početi. Radimo sa pravilima
morala kao smernicama kako da svoje postupke uskladimo sa svetom oko
sebe; živimo životom zadovoljenosti i jednostavnosti, u kojem ne
eksploatišemo druge ljude ili planetu na kojoj smo; živimo obuzdanog
uma, uviđajući da jeste moguće reći "ne" određenim uslovljenim
impulsima ili proširiti granice onda kada se osetimo sputani
unutrašnjim preprekama i strahovima; promišljamo zakon karme i smer
kojim ide naš život, kuda nas vodi i šta se njime razvija; negujemo
velikodušnost i ljubav, saosećanje i predusretljivost. I sve to
zajedno postaje naš put prakse.

Joseph Goldstein, Seeking the Heart of Wisdom

[ukupno]

Tri opasnosti

Život sam proveo -- od mladosti do starosti -- lutajući kao asketa,
penjući se na planine i brda, probijajući se kroz džunglu i sume, a
ipak nikada nisam video da je tigar pojeo bilo koga. Čuo sam priče,
ali nisam to video svojim očima. Nisam video ni da je zmija nekoga
ubila ili da je zli demon nekoga zaposeo i da je taj čovek od toga
umro. Ali ono što jesam video je da ljudi u ovom svetu pate, ne zato
što ih razdire tigar, niti zato što ih je ujela zmija ili napao slon,
već zbog sopstvenog besa, mržnje i obmanutosti. Zbog čega god patili,
mržnja, pohlepa i obmanutost su stvari koje ih zapravo uništavaju.
Zato je Buda i govorio da budale uništavaju sebe, kao što će uništiti
i druge. One uništavaju sebe tako što se ponašaju loše i podlo, kao
što to vidimo često oko sebe. One se rađaju kao ljudska bića, slična
svakom drugom, ali njihovo ponašanje nije kao kod drugih ljudskih bića.

Ajahn Khamdee Pabhaso, Making the Dhamma Your Own

[ukupno]

Sklad

Uvek sebe prilagodi drugima, umesto da ocekujes da se drugi prilagode
tebi. Tek tu je sklad.

Taizan Maezumi, On Zen Practice

[ukupno]

Promiču prazne pojave

Buda je ono što mi nazivamo "ja" opisao kao zbirku elemenata
podeljenih u dve grupe: telo i um, koji funkcionisu u medjusobnoj zavisnosti i
stvaraju privid individue. Mi se tada identifikujemo sa tom
slikom ili prividom, smatramo da je ona "ja" i "moje", zamišljamo da
ona ima neku svoju specificnu osnovu. Na primer, ustanemo ujutro,
pogledamo u ogledalo, prepoznamo odraz u njemu i pomislimo: "Da, to
sam ja." Na taj osećaj sopstva onda dodamo razne vrste pojmova: Ja sam
žena ili muškarac, ja sam određene dobi, ja sam srećna ili nesrećna
osoba i ta se lista nastavlja u nedogled.

Kada istražimo svoje iskustvo, međutim, možemo videti da ne postoji
neko središnje biće na koje se sva ta iskustva odnose; pre će biti da
to samo promiču prazne pojave. One su prazne u smislu da iza njihovog
nastanka i nestanka ne postoji niko kome se one događaju. Duga je
dobar primer za to. Izađemo napolje posle kiše i zastanemo zadivljeni
ako se duga pojavi na nebu. Uglavno se prepustimo tom zadovoljstvu i
ne istražujemo pravu prirodu toga što se događa. Ali ako pogledamo
malo dublje, postaje jasno da izvan specificnih stanja vazduha, vlage
i svetlosti ne postoji takva stvar kao sto je duga.

Svako od nas je pojava slična toj dugi, jedna magična slika što se
rađa iz kombinacije različitih elemenata uma i tela.

Joseph Goldstein

[ukupno]

Praksa je poput naočara

Čak i pre nego što počnemo da vežbamo, prosvetljenje je tu. No, mi
obično razumemo praksu meditacije i prosvetljenje kao da su to dve
različite stvari: ovo je praksa, nalik naočarima, i kada je koristimo,
odnosno kada stavimo naočare, tada vidimo i prosvetljenje. Ovo je
pogrešno razumevanje. Same te naočare su prosvetljenje, staviti ih
jeste isto prosvetljenje. Tako, šta god da radite, čak i ako ništa ne
radite, prosvetljenje je uvek tu. To je Bodidarmino razumevanje
prosvetljenja.

Shunryu Suzuki, Zen Mind, Beginner's Mind

[ukupno]

Smirivanje čula

Ima jedna zgodna priča o monahu iz Budinog vremena, koja dočarava
suštinu vežbanju čula. Posle duge i oštre svađe, žena odluči da
napusti muža. Stavila je na sebe nekoliko svojih najboljih sarija,
jedan preko drugog, onda se okiti svim zlatom koje je imala i otide iz
kuće. Posle izvesnog vremena mužu bi žao zbog svađe i krete za njom
da je potrazi. Išao je tamo-amo po gradu, ali nikako nije mogao da je
nađe. Onda naiđe na monaha koji je stajao kraj puta, pa ga upita je
li video neku ženu da tuda prolazi, lepo obučenu i okićenu zlatom oko
vrata i na rukama. Monah mu odgovori: "Video sam dva reda zuba kako
prolaze".

Monah nije obraćao pažnju na pojmove kao sto su žena sa dugom crnom
kosom, crveni sari i gomila nakita, već samo na činjenicu da je to
bilo ljudsko biće sa dva reda zuba. On je smirio svoja čula do tačke
na kojoj ga prizor nije više podsticao na reakciju. Obična osoba bi,
videvši lepu ženu crne kose, u crvenom sariju i svu okićenu nakitom,
kako žuri ulicom, možda bila u iskušenju da krene za njom. No, dva
reda zuba koja prolaze pored nas najverovatnije neće stvoriti takvu
želju. To je smirivanje cula.

Ayya Khema, The Meditative Mind

[ukupno]

Naši postupci

Možemo videti da je u svih pet pravila morala sadržan drevni indijski
princip ahimse, nenasilja ni prema drugima, ni prema sebi. Bez
problema možemo taj princip proširiti na čitavo svoje okruzenje,
svet kao celinu i čak svemir. Zapravo, ništa nije izvan sfere naše moralne
odgovornosti. Na primer, prema hua-jen školi budističke filozofije,
koja se razvila u srednjovekovnoj Kini, svaki naš postupak reflektuje
se na čitav univerzum.

Teški problemi sa prirodnim okruženjem sa kojima se suočavamo na ovoj
planeti direktno izviru iz ove činjenice. Pa ipak, ono što jeste
zbunjujuće, čak i kada počnemo da uviđamo šta radimo i kakve će to
patnje doneti kako nama, tako i našim potomcima, vrlo nam je teško da
promenimo svoj smer. Svi smo svesni da bi bila dobra stvar kad bi bilo
manje kola, ali niko neće da se odrekne sopstvenih!

John Snelling, Elements of Buddhism

[Zazijavalo]

Verovatno je tačno da ono što činimo utiče na dešavanja u univerzumu. S druge strane, sasvim je sigurno da ono što se dešava u univerzumu utiče na nas.

Primenjeno na vozila, trenutno stanje univerzuma je da moraš da koristiš afto inače ćeš biti u zaostatku za drugima koji će ti inače oteti posao, žemsku i budućnost dece.
Druga stvar je da jedan šleper na svojoj ruti od par iljada kilometara potroši više goriva nego ti za godinu dana, a sve je to lepo moglo da se preveze brodom ili vozom.

[ukupno]

Nikada ne smemo smetnuti sa uma da Put nudi slobodu
samo onima koji ga zaista i praktikuju.

Mahasi Sayadaw


[img height=480 width=591]http://www.bodhi.org.sg/wp-content/uploads/2010/03/vipassana_meditation.jpg[/img]

[ukupno]

Čiji život ne bješe uzoran,
tko u mladosti ne steče blago,
taj kao odbačene strijele
žali promašene ciljeve.

Buda
Dhammapada 155

[ukupno]

Termos

Čitaj sebe, ne knjige. Istina nije negde izvan. To je samo sećanje, ne
i mudrost. Sećanje bez mudrosti je nalik praznoj termos boci -- ako je
ne napuniš, beskorisna je.

Ađan Ča

[ukupno]

Znanje

Danas ljudi ne tragaju za Istinom. Uglavnom uče samo zato da bi stekli
znanje od kojeg će posle moći da zarade za život, ishrane porodicu i
kupe sebi ono što im treba; to je sve. Za njih je biti učen mnogo
važnije nego biti mudar!

Ađan Ča

[ukupno]

"Otkud može biti ljutnje
u onome ko je oslobođen ljutnje,
ukroćen, ko živi sabran --
u onome ko je oslobođen ispravnim razumevanjem,
smiren, takav.

Među dvojicom gori je onaj
koji na bes besom uzvraća.
Onaj koji ne uzvraća
dobija bitku u kojoj se teško pobeđuje.

Živiš za dobro obojice
-- sopstveno i njegovo --
onda kad, znajući ga da je srdit,
sabrano boraviš u svome miru.

Kada tako lečiš obojicu
-- sebe i drugoga --
oni koji te za budalu smatraju
ništa o Dhammi ne znaju."

Buda
Akkosa sutta, SN VII.2

[Bisernica]

Ludom se čini pravim njegov put, a mudar čovek sluša savete.

Solomon

[Bisernica]

Vreme je veliki učitelj, kaže se.
Nesreća je samo u tome što ono ubija svoje učenike.

Hektor Berlioz

[mare]

Yesterday is history. Tomorrow is a mystery.
Today is a gift - that's why we call it the present.

[mare]

Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaće zadatke. Najveća nevolja na svetu je, sine moj, imati neuredan um.

Miroslav Mika Antić

[mare]

Sve dok sebi ne budete priznali da je za vašu krizu odgovoran vaš stav, niste spremni da se izvučete.

Tom Hopkins