Misli poznatih mislilaca.

[ukupno]

Šravasti Dhammika: Pusta zemlja

[ukupno]

835. Dobrota

Kada sam bio tinejdžer, brat mi je imao prodavnicu odeće i često mi je poklanjao novi sarong. Ako bi me prosjak video u novom sarongu, zatražio bi da mu ga dam i uvek bih mu ga dao. Kad je otkrio šta radim, brat mi više nije dao nijedan. Takođe je rekao ostalim trgovcima u kraju da mi ih ne daju. Ako bih ušao u prodavnicu da kupim jedan, vlasnik mi ga ne bi prodao. Dugo vremena niko mi nije niti dao, niti prodavao saronge. Na kraju, nekako sam uspeo da kupim lep svileni sarong sa crvenom šarom i moja majka, koja je motrila na moju odeću, reče: "E pa sad imaš novi sarong. Zapamti da ne treba nikom da ga daš." I naravno, neki prosjak mi je uskoro prišao i zatražio moj novi šareni sarong. Kako ne bih došao u konflikt sa majkom, ponudio sam prosjaku jedan stari beli sarong. "Ne", reče prosjak, "neću tvoj stari beli sarong. Hoću ovaj novi, šareni." Na kraju mu ga dadoh, a majci sam rekao da sam novi sarong odneo na pranje. Sledeće nedelje onaj prosjak se pojavio u našoj kući i na sebi je imao moj šareni sarong. "Aha", reče majka,"tvoj veš je stigao sa pranja."

Drugi put, pridružio sam se grupi hodočasnika u penjanju na vrh Sri pāda. Kad smosilazili, naiđosmo na prosjaka u starom, iscepanom sarongu i bez oklevanjadadoh mu svoj novi, a uzeh njegov. Prosjak je bio veoma srećan. Međutim, hodočasnici su se veoma oneraspoložili. Protestovali su zbog onoga što sam uradio i kritikovali me celim putem kući. To je društvo. Ljudi ne razumeju karunu. Moramo pomagati drugima koliko god možemo, unutra svojih granica i isto tako moramo znati gde su nam granice. Postoje stvari koje ne možemo učiniti za druge. Kada lakomisleno odemo izvan svojih granica, naći ćemo se u problemu. Moramo znati kako da pomognemo.

Jedan mladić zatražio je pomoć dok sam bio u staroj Kandubodi. Bio je siromašan i bez jedne noge. Rekao mi je: "Nemam gde da živim i želim da se oženim." Dali smo mu to što želi -- novac, protezu za nogu, pokućstvo, kuću i posao. Nekoliko meseci kasnije, vratio se u Kandubodu: "Izgubio sam sve što ste mi dali, a i kuću treba popraviti. Možete li opet da mi pomognete?" Opet smo mu pomogli. Popravili smo što je trebalo na kući, koja se raspadala, i pronašli mu novi posao. "Ne pomaži više tom čoveku", rekao mi je prijatelj. "On je lažov i prevarant." Bio je u pravu. Jer je taj čovek sve što smo mu dali trošio na sebe, ostavljajući ženu i dete u krajnje teškim uslovima. Takođe sam čuo da je lagao i vojnike na obližnjem kontrolnom punktu. I tako se nedavno opet pojavio: "Bio sam vojnik i izgubio nogu boreći se u Jaffni. Možete li da mi pomognete?" Smesta sam ga oterao. U tom trenutka nije bilo mette (prijateljske ljubavi) ili karune (saosećanja) u mom umu. Nimalo. Posle mesec-dva on bi sigurno ponovo došao sa novom pričom. Nije bilo u redu što sam ga oterao na grub način. Taj postupak je bio pogrešan, ali prirodan, jer su njegove laži sprečile da pomognemo mnogim drugim ljudima u oblasti oko Kandubode. Da sam mu samo rekao da ode, bez ljutnje, to bi bilo u redu.

David: U redu.Jeste li sada ljuti na njega?

Pemasiri Thera:Ne, nimalo. Uvek će biti ljudi koju koriste za sebe tuđu mettu i karunu. Taj čovek nas je slagao i dobio neke stvari. Kada su laži bile razotkrivene,prekinuli smo vezu sa njim. Nema ničeg pogrešnog u tome da ga držimo na odstojanju, bez imalo ljutnje. Kada vođeni karunom nekom pomognemo, nema u nama očekivanja i otuda ni besa kada stvari ne idu kako bi trebalo. Kad ste dete, možda imate malu zmiju kao kućnog ljubimca. Iako je hranite i brinete o njoj, još uvek ne zaboravljate da je to zmija i da se u svakom trenutku može okrenuti protiv vas i ugristi vas. Pomažemo ljudima, ako im je pomoć potrebna. Ako ne, ostavimo ih na miru.

"Mango Tree Wisdom - Talks on Extinction of Suffering with Pemasiri Thera", David Young (now Ven. Sonnutara)

[ukupno]

836. Darovi dobrote u nama

Buda nas je ohrabrivao da mislimo o dobrim stvarima koje su za nas učinili naši roditelji ili učitelji, prijatelji, bilo ko drugi; da to radimo namerno, da negujemo u sebi, umesto što dopuštamo da se to događa slučajno.

Ađahn Sumedho

[ukupno]

837. Svesnost

Šta god da radiš, budi svestan toga.

Dipa Ma

[ukupno]

Bodhi banjan zbrka

[Bisernica]

Dobri karakteri su kao dobra književna dela,
ne oduševljavaju toliko na početku koliko na kraju.

Volter

[Bisernica]

Što dublje pred nekim poklekneš, to ćeš na višoj grani visiti.


Gotthelf

[ukupno]

838. Budi spreman za promenu

Budi spreman za bilo kakvu promenu koja se može pojaviti, fizičku ili mentalnu, kao i za one oko tebe. Ako insistiramo da promena treba da se odvija prema našim željama, tada nas svaka promena koja ih ne sledi vodi u patnju. Ali ako shvatimo da je takva priroda života, da se on menja i da mi ne kontrolišemo taj proces, ako smo otvoreni za svaku moguću promenu, u nama ili oko nas, tada će rezultat biti sloboda.

Prema Budi, ova činjenica promene i nepostojanosti, kao i ideja nepostojanja trajnog sopstva jesu tesno povezane, međusobno zavisne. On je to obrazlagao na vrlo zanimljiv način. Ako nešto posedujemo, ako zaista postoji ego, sopstvo, tada bismo bili u stanju da mu naređujemo. Stvari bi trebalo da se odvijaju prema mojim željama. Neka moje telo ostane večno mlado! Neka moj um bude uvek ispunjen ljubavlju! Ali, pošto ne postoji trajno sopstvo, ego, mi to ne možemo da mu naredimo. Dakle, na osnovu činjenice da se sve menja možemo da uvidimo da ne postoji nekakav trajni entitet u nama, nema nekakvog aktera, već samo proces promene, koja se odvija sam od sebe.

Zanimljivo je da kad god postoji patnja, razlog patnje je to što očekujete da stvari budu u skladu sa vašim željama, a vaše želje, moje želje, jesu posledica osećaja da ste Neko. Zato, kada sutra krenete da patite, jednostavno utvrdite šta je ideja, šta je model za koji ste se vezali i koji se sada menja. Uvek je to neka ideja kako bi nešto trebalo da bude, kako mora da bude u skladu sa zamisli koju je stvorilo sopstvo.

Godwin Samaratne

[ukupno]

839. Pojmovi

Svesnost nam pomaže da prepoznamo stvari koje dođu u polje naše percepcije, tako da uz pomoć nje možemo da vidimo na koji način se javlja opažanje zahvaljujući čulima. U tom procesu interakcije sa spoljašnjim svetom vidimo kako opažaji podstiču nastanak pojmova, a pojmovi podstiču nastanak naše patnje i naših problema. Vrlo je zanimljivo posmatrati taj proces.

Kada nešto vidimo, istog trenutka jave se asocijacije u nama, a iz naših prošlih asocijacija, naših sviđanja i nesviđanja, nastaju i naša poistovećivanja: sve će naše žudnje iz toga nastati, naš ego, a isto tako i naša predubeđenja i predrasude. Sve to nastaje, sprečavajući nas da stvari vidimo upravo onakvim kakve jesu, bez iskrivljavanja. Ovo je vrlo važna i zanimljiva oblast posmatranja u vezi sa funkcijom percepcije.

Uzmimo na primer hranu: vrlo je zanimljivo pronaći u kojem trenutku mi okusimo hranu. U određenom smislu, to je kada je prvi put vidimo; a tek potom počnemo da je jedemo, zajedno sa svim prošlim asocijacijama, sa privlačnostima i odbojnostima. Čak i pre nego što smo počeli da jedemo, mi smo mentalno već okusili svoju hranu. Ovo je primer kako percepcija podstiče nastanak pojmova ili kako predubeđenja nastaju.

Godwin Samararatne

[Picola]

Nepomućena sreća u ljubavi, to je ne tražiti od žene vernost.

Jovan Dučić

[salel]

Nepomućena sreća u ljubavi, to je ne tražiti od žene vernost.

Jovan Dučić

Ovako lepe i mudre reči moram da komentarišem.
Zar se može govoriti o neveri ako je ljubav u pitanju ako je nepomućena i još srećna.
Ko bi mogao da upre prst na takvu ljubav a da mu taj prst ne "otpadne".
Pitanje je samo šta je u takvom spletu događaja nepomućena ljubav.
Da li uopšte postoji nepomućena sreća u ljubavi a da ona ne traje kratko.
Da bi trajala dugo valjda mora biti bar malo pomućena, savršena i nepotpuna.
Još jedno pitanje se postavlja- ko da ne traži vernost, muž ili okolina ili svi.

tema : "Pred velikom širinom vecina ljudi obicno zatvori vrata."
Djankarlo Kanduti

Ako hoces da promenis svet,pocni od sebe!(Confucius)

[ukupno]

PUN MESEC – Utorak, 17. decembar 2013.

Izvan kontrole

Napustio je i dopadljivost i odbojnost,
ohlađen, bez gomilanja,
pobednik nad čitavim svetom, heroj,
njega ja bramanom zovem.

Dhammapada, 418


Sviđanje i nesviđanje se mogu dogoditi tako brzo, osećamo da ih ne kontrolišemo. Neko kaže nešto prijatno i ta osoba nam se dopada. Neko drugi kaže nešto uvredljivo i mi ga ne volimo. Možda i jeste istina da ne možemo zaustaviti nastanak sviđanja i nesviđanja, ali ako malo usporimo, primetićemo da postoji izbor: hoćemo li ih slediti ili ne -- hoćemo li od njih načiniti "ja". Kada je svesnost učvršćena, sviđanje i nesviđanje možemo videti kao pokrete koji se događaju u jednoj široj stvarnosti. Šta je ta stvarnost?

S ljubavlju,
monah Munindo

[Bisernica]

Budi gospodar svoje volje i sluga svoje savjesti.

Aristotel

[ukupno]

MLAD MESEC -- utorak, 31. decembar 2013.

Jedna reč

Jednu reč istine,
koja um smiruje,
bolje je čuti no hiljadu drugih
beznačajnih reči.

Dhammapada, strofa 100

Ako slušate sate i sate govora o Dhammi, to može biti korisno, ali Buda kaže da čak i jedna jedina reč može biti dovoljna. Ono što jeste bitno je da li ta reč dopire do samoga srca. Da li zvuči istinito? Jer istina je ta koja nas isceljuje, ne reči. Živeći u svetu koji je neprekidno opsednut materijalnim, često pretpostavljamo da više stvari znači i više sreće. Ali jedan mali ček ispisan na milion funti vredi daleko više nego čitav kamion pun starih novina. I jedno i drugo je papir. Pa u čemu je onda razlika? Već znamo da je nužno voditi pažnju i o kvalitetu, ne samo o kvantitetu. Ova strofa iz Dhammapade ohrabruje nas svoje razumevanje još malo produbimo.

S ljubavlju,
monah Munindo

[Bisernica]

Ponekad, dok razmišljam o ljudima, čini mi se
da je šteta što Noa i njegovo društvo nisu zakasnili na brod.


Mark Tven

[ukupno]

841. Izbegavaj dva ekstrema

Želeo bih d aponudim nekoliko saveta kako raditi sa bolom tokom meditacije. Jedan način je da ne vidite bol kao uznemirenje ili prepreku za meditaciju. Dakle, bol postaje objekat meditacije. Kada postoji bol, pokušajte da ga istražite, ispitate i saznate što više o njemu. U svakodnevnom životu, kada naiđe bol pokušavamo što pre da ga se oslobodimo. Ali na taj način nikada ništa o njemu ne naučimo. Dakle, kad se javi bol, smatrajte to blagoslovom, jer nam to daje priliku da radimo sa bolom i razumemo ga. Kod fizičkog bola, možete istraživati jeste li u stanju da uočite i radite sa reakcijom na bol. Ponekad je upravo reakcija ta koja stvara patnju u vezi sa bolom -- ne želimo taj bol, smatramo ga smetnjom, mrzimo taj bol. Takve reakcije samo gomilaju patnju povrh već postojećeg bola.

Otkrio sam da bol nekada može imati fizički uzrok, ali nekad su bolovi i tenzije izazvani psihološkim razlozima. Ako su razlozi fizičke prirode, možete raditi sa tim bolom neko vreme i potom promeniti položaj tela.

Međutim, u vezi sa bolom treba uzbegavati dva ekstrema. Jedan je suviše velika popustljivost prema telu. Na primer, javi se bol i odmah promenite položaj ili pokušate na neki drugi način da ga se otresete. Drugi ekstrem je da smo vrlo strogi i okrutni prema samima sebi, tako da nastavljamo sedenje bez promene položaja čak i kada je to vrlo bolno. Sugerisao bih zato da pronađete svoj srednji put, učeći da budete prijateljski nastrojeni i blagi prema svom telu, prema bolu. Izbegavate da budete suviše strogi, ali ne i suviše popustljivi. U praksi to znači da dok sedite u meditaciji, radite sa bolom i potom, ako je neophodno, promenite položaj.

Godwin Samararatne

[Bisernica]

Dete je plod srca i jedan od mirisnih rajskih cvetova.

Muhamed

[Bisernica]

Kad vam filozof odgovori na postavljeno pitanje, više i sami ne razumete šta ste ga pitali.



Andre Žid

[ukupno]

843. Užurbanost

Kada se zapletemo u užurbanost ovoga sveta, tada gubimo vezu jedni sa drugima -- i sa samim sobom.

Jack Kornfield

[ukupno]

Zadovoljenost

Ustaj! Nepažnji se ne prepuštaj.
Učenje praktikuj kako treba.
Ko u Učenju živi, zadovoljan je u životu,
i ovom i narednom.

Dhammapada 168


Zadovoljenost se može pojaviti jer zapravo ne žudimo za bilo čime. Ali je takođe moguće da naša srca ostanu zadovoljena čak i kada želimo neke stvari. Međutim, da bi se ovo zaista dogodilo, moramo želeti sa mudrošću. Žudnja je pokret uma koji, ako smo iskreni prema sebi, doživljavamo kao neku vrstu nezadovoljstva. Sve dok osećamo da je “ja” to koje žudi, tada“ja” ostaje nezadovoljno. I obično to isto “ja” prinuđeno je da učini nešto kako bi odagnalo taj neprijatan osećaj. Kada postoji mudrost, prestajemo da se poistovećujemo sa aktivnosti uma i osetimo da postoji mir iza tog kretanja. To je mudrost koja nas može osloboditi osećaja prinude.

S ljubavlju
monah Munindo