Rak dojke-kako obaviti samopregled

[Пркос]

Rak dojke-kako obaviti samopregled


Iako se karcinom dojke javlja pretežno kod žena posle četrdesete godine života, mlađe žene u drugoj deceniji, pa i devojke u pubertetu takođe mogu da dobiju karcinom dojke.
Pregled dojki kod lekara preporučuje se jednom godišnje. Za žene koje su u porodici imale ili imaju karcinom dojke, pregled je potrebno obaviti jednom u šest meseci. Preporučuje se da se sa pregledima počne još u dvadesetoj godini života. Takođe se preporučuje samopregled dojki jednom mesečno, kako bi se žene upoznale sa strukturom i izgledom svojih dojki.Šta je karcinom dojke?Karcinom dojke se javlja kad ćelije dojke izgube karakteristike zdravih ćelija i počnu da rastu i da se dele bez kontrole. Kada se grupa ovih ćelija objedini, nastaje trodimenzionalna struktura, čvor tj. tumor.
Tumori mogu biti benigni (dobroćudni) i maligni (zloćudni). Benigni tumori se ne šire i obično ne predstavljaju opasnost po život. Maligni tumori rastu, šire se po organizmu i predstavljaju opasnost za život pacijentkinje.
Kada maligne ćelije napuste dojke i nasele se po drugim delovima tela, onda se formiraju metastaze. Šanse za uspešno lečenje, tada su znatno umanjene.
Velika većina karcinoma dojke javlja se kod žena, ali i muškarci mogu da dobiju karcinom dojki. Odnos između broja muškaraca i žena koje dobijaju karcinom dojke je 1:100.Hormoni i karcinom dojkeŽenski polni hormoni igraju ulogu u razvoju karcinoma dojke. Estrogen, hormon koji se stvara u jajnicima između ostalog ima ulogu u formiranju ženskih telesnih odlika, uključujući i rast dojki. Povišeni nivoi estrogena povezani su sa rizikom za nastanak karcinoma dojke.O tkivu dojkeZa razumevanje nastanka i tipova karcinoma dojke, važno je upoznati se sa tkivom dojke. Razlikuju se sledeće strukture:
Lobulusi: mlečne žlezde.
Duktusi: kanalići koji povezuju lobule i bradavicu.
Stroma: masno tkivo i ligamenti koji pokrivaju duktuse, krvne i limfne sudove.
Tipovi karcinoma dojkeKarcinom dojke često se opisuje u odnosu na tkivo iz kog potiče i na stepen raširenosti. Skoro svi karcinomi dojke su klasifikovani kao adenokarcinomi, tumori koji potiču iz žlezdanog tkiva. Adenokarcinomi dojke potiču iz duktusa – dukatlni karcinomi ili iz lobula – lobularni karcinomi.Koji su faktori rizika za nastanak karcinoma dojke?Uzrast - Rizik za nastanak karcinoma dojke raste sa godinama života.
Genetska osnova - Postoji značajno veća verovatnoća da će žene koje su nasledile mutaciju u u jednom od dva gena povezana sa nastankom karcinoma dojke (BRCA1 ili BRCA2) dobiti karcinom dojke. Između 50 i 60% žena koje su nasledile jednu od ovih mutacija razviće karcinom dojke pre 70. godine života. Nasleđene mutacije u drugim genima, kao npr. p53, takođe su udružene nastankom karcinoma dojke.Pozitivna lična anamneza - Postoji 3-4 puta veća verovatnoća da će pacijentkinja koja je imala karcinom dojke, razviti ponovo karcinom dojke, na drugoj lokalizaciji.
Pozitivna porodična anamneza - Ukoliko majka, sestra ili kćerka ima karcinom dojke, rizik za nastanak karcinoma dojke je dvostruko veći. Ukoliko je karcinom dojke prisutan kod dve osobe u bliskom srodstvu, rizik za nastanak karcinoma dojke je pet puta veći. Zračenje. Izlaganje grudi visokoj dozi zračenja zbog terapije drugih bolesti, takođe povećava rizik za nastanak karcinoma dojke.Menstrualni ciklus - Rana pojava prve menstruacije (pre 12. godine života), kao i kasna menopauza (posle 50. godine života), faktori su rizika za nastanak karcinoma dojke. Ovaj faktor rizika, zajedno sa upotrebom hormona dovodi do dužeg izlaganja žene dejstvu estrogena/progesterona.Žene koje nisu rađale - Žene koje nisu rađale, kao i žene koje su prvi put rađale posle 30. godine života, takođe su u riziku za nastanak karcinoma dojki. Studije takođe pokazuju da dojenje smanjuje rizik od nastanka karcinoma dojke.Alkohol - Konzumiranje dva ili više alkoholnih pića dnevno, povezano je sa 1.5 puta većim rizikom za nastanak karcinoma dojki.
Gojaznost - Žene koje postanu gojazne kao odrasle, naročito posle menopauze u većem su riziku za nastanak karcinoma dojke. U telu žene, masno tkivo može da konvertuje hormone u estrogene.Pušenje - Duvan takođe povećava rizik za nastanak karcinoma dojke.Izbegavajući faktore rizika koji se mogu izbegavati, promenom načina života i promenom navika, žene mlađeg uzrasta smanjiće mogućnost nastanka karcinoma dojke.

[Пркос]

Saveti za prevenciju
Ishrana bi trebalo da bude balansirana, da sadrži namirnice sa niskim sadržajem masti, voće i povrće. U zemljama u kojima žene u svojoj ishrani unose malo masti, učestalost karcinoma dojki je znatno manja nego u zemljama u kojima žene unose dosta masti u ishrani. Smanjenje unosa masti u svakodnevnoj ishrani, jedan je od koraka ka preveniranju nastanka karcinoma dojke.
Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje unos vitamina i antioksidansa, koji preveniraju nastanak maligniteta uopšte. Zrna soje i proizvodi od soje sadrže izoflavone, koji mogu da blokiraju estrogenske receptore i tako deluju protektivno. Vlakna, žitarice i hleb sa celim zrnima, takođe imaju protketivnu ulogu. Mono-nezasićena ulja kao što je maslinovo, zdravija su od poli-nezasićenih ulja i trans-masnih kiselina. Poli-nezasićena ulja suncokreta i kukuruza i proizvodi sa trans-masnim kiselinama, kao što je margarin povećavaju rizik za nastanak karcinoma. Ograničiti konzumiranje alkohola. Žene koje dnevno unose dva ili više alkoholnih pića, imaju 1.5 puta veći rizik za nastanak karcinoma dojke. Umerena dnevna fizička aktivnost smanjuje rizik za nastanak karcinoma dojki. Naročito se preporučuje gojaznim ženama, da uz saglasnost lekara počnu program fizičke aktivnosti, uz korigovanu ishranu.

Rano otkrivanje spašava život
Karcinom dojke je u Onkološkom dispanzeru u Pančevu 2003. godine bio prvi po broju registrovanih pacijentkinja. U svetu, karcinom dojke je najučestaliji među karcinomima kod žena. Karcinom dojke je drugi vodeći uzrok smrti kod žena u SAD-u. Tokom devedesetih, stopa smrtnosti od raka dojke smanjila se u SAD-u zbog programa ranog otkrivanja karcinoma dojke i zbog novih modaliteta lečenja. Redovni samopregled dojki, redovni pregled kod lekara, UZ pregled dojki, kao i mamografija pomažu da se otkrije bolest u ranoj fazi. Kada je karcinom dojke otkriven u ranoj fazi, stopa petogodišnjeg preživljavanja je skoro 97%.

Samopregled dojki
Samopregled dojki, trebalo bi da postane navika još od kasnog puberteta. Svaka žena bi trebalo da bude upoznata sa prednostima i ograničenjima samopregleda.
Neophodno je da žena zna kako da pregleda svoje dojke i da nauči da prepozna uobičajene strukture dojke, kako bi u slučaju formiranja trodimenzionalne promene mogla da na vreme reaguje u slučaju otkrivanja čvora, otoka pazušne jame, izmenjene kože dojki, bolnih i uvučenih bradavica, crvenila i iscetka iz dojki.
Najbolje vreme za samopregled dojki kod žena u generativnom periodu je po završetku mentruacije. Kako dojke reaguju u toku ciklusa, potrebno je da se samopregled radi uvek u istoj fazi, tj. preporučuje se samopregled dojki desetog dana od menstualnog ciklusa.

Kako se obavlja samopregled dojki?
Izuzetno je značajno da se žene upoznaju sa strukturom svojih dojki, kako bi bolje prepoznale promenu u dojkama. Ukoliko se uoči promena u vidu pojave trodimenzionalne strukture, čvora, iritacije kože, bola u bradavici ili uvlačenja bradavice, crvenila ili ožiljka na bradavici ili koži dojke ili pojava iscetka iz dojke, odlazak kod lekara je neodložan. To naravno ne mora da znači da će uočena pojava biti karcinom, što u velikom broju pacijentkinja nije slučaj.
Samopregled dojke
Samopregled dojki se obavlja na sledeći način. Lezite na leđa i stavite desnu ruku ispod potiljka. Pregled se obavlja dok ležite. Jagodicama tri srednja prsta leve ruke kružnim pokretima opipavajte dojku u potrazi za čvorom. Koristite tri različite jačine pritiska kako bi ste osetili strukturu tkiva dojke. Blagim dodirom opipavajte tkivo u potkožnom delu. Srednjom jačinom osetićete prisustvo promena u nešto dubljem sloju, a nešto jačim pritiskom, osetićete strukture bliže grudnom košu. Dojku pregledajte od gore na dole (u vertikalnoj osovini), tako što ćete samopregled početi u spoljašnjem delu, u blizini pazušne jame. Obavezno pregledajte celu dojku. Ponovite isto tako i pregled leve dojke. Dok stojite ispred ogledala, sa rukama na kukovima, posmatrajte dojke kako biste uočili promene u obliku, veličini ili konturama. Pregledajte i pazušne jame sa blago uzdignutom rukom, kako biste osetili strukture pazušne jame.

[Пркос]

Klinički pregled dojki
Kontrolni pregledi dojki obavljaju se jednom godišnje, a kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom, dva puta godišnje. Tokom kliničkog pregleda, lekar će pregledati dojke, inspekcijom će utvrditi da li postoje spoljašnje promene, palpacijom će ispitati promene strukturi tkiva, tj. da li postoji novonastala promena – čvor ili drugi znaci nastanka tumora u dojci. Pregled takođe podrazumeva i pregled pazušnih jama i limfnih žlezda.

Mamografija
Mamogram je rentgenski snimak dojki, koji predstavlja crno-beli snimak strukture dojke načinjen na filmu. Mamografija se koristi u dijagnostičke svrhe, kako bi se postavila dijagnoza kod žena sa simptomima, ali i kao metoda za rano otkrivanje i praćenje kod žena koje nemaju nikakve simptome. Prilikom izvođenja mamografije, dojke su pritisnute kako bi tkivo bilo dostupno za što bolju analizu. Ovaj pregled nije mnogo komforan za žene, ali traje svega nekoliko sekundi. Celokupna procedura izvođenja mamografije traje oko 20 minuta.


Shematski prikaz pregleda Mamogram - rentgenski snimak dojke

Za žene u generativnom periodu, najbolje vreme za izvođenje mamografije je nedelju dana nakon ciklusa, kada su dojke manje osetljive. Ukoliko je već ranije rađena mamografija, sve prethodne snimke i opise snimaka potrebno je poneti sa sobom. Kod mamografija rađenih u cilju praćenja i ranog otkrivanja, dakle prevencije, radiolozi interpretiraju nalaz u smislu pronalaženja promena u dojkama kao što su kalcifikacije i trodimenzionalne promene koje su suviše male da bi se otkrile samopregledom ili kliničkim pregledom. Kalcifikacije su sitne nakupine minerala, koje na snimku izgledaju kao tačkice bele boje. One označavaju promene unutar tkiva dojke i mogu biti znak za dobroćudne promene ali i za maligne promene. Čvorovi unutar dojki mogu da se uoče sa kalcifikacijama. Veliki broj promena budu ciste – kolekcije sa tečnim sadržajem unutar tkiva dojke. Da bi se ustanovilo da li je promena cistična, uvodi se ultrazvučna dijagnostika.


UZ dijagnostika – Cysta simplex mammae

Mamografija je važna za rano otkrivanje karcinoma dojke jer otkriva znake bolesti pre nego što ih je moguće otkriti pregledom. Kako učestalost pojave karcinoma dojke raste sa godinama života, sve žene bi trebalo da oko četrdesete godine života urade baznu mamografiju, koja bi služila za poređenje sa snimcima koji će tek biti načinjeni u periodu praćenja.

Ultrazvuk
Ultrazvučna dijagnostika bazira se na prolasku zvučnih talasa visoke frekvence kroz strukture dojke. Njihova vizuelizacija je na monitoru. Ultrazvuk se koristi kao dijagnostička metoda kojom se može razgraničiti da li je promena solidna struktura ili je ispunjeena tečnim sadržajem, kao što je npr. cista.
Ultrazvuk se takođe koristi i za preciznu biospiju, tj. uzimanje uzorka tkiva dojke.

Rak dojke je, u početnom stadijumu, u najvećem broju slučajeva bezbolan i asimptomatičan i otkriva se slučajno.

Koji su simptomi karcinoma dojke?

Najčešći znak karcinoma dojke je trodimenzionalna tvorevina, tj. čvor u tkivu dojke. Prilikom samopregleda, potrebno je obratiti pažnju na sledeće:

- Prisustvo čvora ili zadebljanja,

- Oticanje dojki, crevnilo, osetljivost,

- Promena u boji i obliku bradavice,

- Bol u predelu bradavice, iscedak, ožiljak ili uvlačenje,

- Prisustvo čvora u pazušnoj jami.

Znaci na koje bi posebno trebalo da obratite pažnju:


Prisustvo čvora u dojci!


Promene na kozi u vidu zadebljanja ili promena boje ili teksture koze!


Promene u izgledu i obliku bradavice, uvlacenje bradavice!


Iscedak iz bradavice, narocito krvav iscedak!


Modaliteti lecenja karcinoma dojke

Modaliteti lečenja karcinoma dojke uključuju mastektomiju – operativno uklanjanje dojke ili poštednu hiruršku intervenciju koja podrazumeva da dojka ostane sačuvana. Mastektomija podrazumeva hirurško uklanjanje cele dojke uključujući i limfne žlezde u pazušnoj jami. Obavljanje mastektomije podrazumeva boravak u bolnici. Postoji mogućnost da se žene kojima je urađena mastektomija kasnije odluče za rekonstrukciju dojke.

Poštedna hirurška intervancija podrazumeva uklanjanje tumora i ivica tumora u okolnom tkivu. Ova vrsta operacije kada se uklanja samo tumor, zove se tumorektomija, parcijalna mastektomija, segmentalna mastektomija i kvadrantektomija. Svrha poštednih operacija je da ženi obezbedi isti stepen izlečenja kao kod mastektomije, ali da dojka ostano po strukturi i izgledu što sličinija izgledu pre tretmana.

Zračna terapija prati tumorektomiju, kako bi se uništile maligne ćelije u ostatku dojke i zbog multicentričnog javljanja tumora. Zračna terapija podrazumeva poseban način da se energija prenese talasima ili česticama. Kada se koristi zračna energija, ona uništava maligne ćelije. Tokom primene zračne terapije, pacijentkinje mogu da osete umor. To se dešava nakon mesec do dva od otpočinjanja terapije. Moguće je takođe da se jave tupi, ali i oštri probadajući bolovi u dojci, koji traju od nekoliko sekundi, do nekoliko minuta. Najčešća propratna reakcija svakako se javlja na koži. Podrazumeva izraženo crvenilo na koži, isušenost kože i svrab nakon nekoliko nedelja primene zračne terapije. Preporuke za negu kože podrazumevaju:
- održavanje čistoće kože upotrebom sapuna i tople vode,
- izbegavanje naročito visokih temperatura vode prilikom kupanja,
- izbegavanje povreda i izlaganja suncu,
- izbegavanje korišćenja toaletnih voda ili dezodoransa na mestu primene terpaije.

Moguće je da se kod nekih pacijentkinja jave i reakcije kože koje liče na opekotine od sunčanja, sa pojavom plikova i ljušćenjem kože, tzv. “vlažna deskvamacija”. Kožne reakcije vezane za tračnu terapiju obično prolaze nekoliko nedelja nakon završetka radioterapije.

Komplikacije koje se javljaju prilikom primene zračne terapije podrazumevaju blago oticanje dojke tokom terapije, što obično prolazi kroz šest meseci do godinu dana. Koža postaje tamnija tokom primene zračne terapije, što takođe može da prođe nakon šest meseci do godinu dana. Većina žena može imati bolove u dojci koja se zrači ili u okolnim strukturama, što može trajati i više godina nakon tretmana. Bolovi koji se javljaju kao komplikacija primene zračne terapije, iako mogu biti vrlo uporni, ne predstavljaju opasnost, niti znak širenja bolesti. Vrlo retko se dešava da se dogodi narušavanje integriteta kože ili nastanak fraktura. Zračna terapija limfnih nodusa u pazušnoj jami, može da dovede do otoka nadlaktice (tzv. limfedem), koji prati disekciju pazušne jame - odstranjivanje limfnih čvorova. Zračenje u ovom delu može da dovede do gubitka osećaja u predelu, do utrnulosti, čak i bola i gubitka snage u ruci, godinama nakon primene terapije. Ove komplikacije zračne terapije su retke, kao i mogućnost nastanka “radijacionog pneumonitisa”, tj. reakcije pluća na primenu zračne terapije, koja podrazumeva kašalj, gubitak daha i povišenu temperaturu. Ova komplikacija spada u blaže i prolazi kroz dve do četiri nedelje bez dugotrajnih posledica.

Pacijentkinjama se takođe može preporučiti i hemioterapija ili hormonska terapija.

[причалица]

pa....ne daj Bože nikom. prođoh svašta.

[причалица]

i, ako vam nešto nije jasno kako da se opipavate - recite, tu sam stručnjak, i to dokazani...rekla mi dr.

[affrodiita]

...znači da te angažujem da me prepipaš dobro))

[G]

...znači da te angažujem da me prepipaš dobro))

Sa time se nemoj ni šaliti...Pravo kod specijaliste i na pretrage (mamograf) pre svega. To zlo preživešmo u porodici...Evo 5 godina još malo tada kažu da je bezbedno i prestaje se piti "Femara". Idi juče na pregled...Toliko je to bitno i hitno obaviti !!!

[zLozi]

Joj sto ovakve teme ne volim, ne mogu ni da citam.........

[причалица]

Sa time se nemoj ni šaliti...Pravo kod specijaliste i na pretrage (mamograf) pre svega. To zlo preživešmo u porodici...Evo 5 godina još malo tada kažu da je bezbedno i prestaje se piti "Femara". Idi juče na pregled...Toliko je to bitno i hitno obaviti !!!

''femara''?

[G]

''femara''?

Da moja mama je pije već 5 godina manje 2 meseca...

[причалица]

Da moja mama je pije već 5 godina manje 2 meseca...

šta je to?

[G]

Evo ovo...

[G]

Evo ti link http://www.google.rs/imgres?imgurl=h...A46X4gbgqMG4Aw

[причалица]

a, tamoksifein...i ja to pijem, samo što se zove ''nolvadex''....moram da pijem do aprila sledeće godine.

[причалица]

Danas je Svetski dan borbe protiv raka dojke


U svetu se danas obeležava Svetski dan protiv raka dojke, 24. oktobar, a sa 430.000 novih slučajeva koji se godišnje registruju u Evropi, rak dojke je najrasprostranjenija, ali i najsmrtonosnija vrsta kancera među ženama u Evropi i svetu.
U Srbiji svake godine oko 4.000 žena oboli od raka dojke, oko 1.500 svake godine umre, ali ako se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u više od 90 odsto slučajeva.

Najmanje trećina slučajeva raka dojke mogla bi da se izbegne, a to su dobrim delom oni koji su posledica viška kilograma i fizičke neaktivnosti, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO) povodom Svetskog dana borbe protiv raka dojke.

Stručnjaci zato ističu da je svakodnevno bavljenje nekom od fizičkih aktivnosti u trajanju od 30 do 60 minuta glavno u očuvanju zdravlja dojki, pri čemu te aktivnosti ne moraju da podrazumevaju bavljenje maratonom ili plivanje već se mogu svoditi i na korišćenje stepenica umesto lifta, izlazak iz autobusa stanicu ranije tokom povratka kući da bi se prošetalo i slično.

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije leče se pacijenti koji obolevaju od skoro svih vrsta maligniteta, pri čemu prednjači rak dojke od kojeg sve više obolevaju devojke mlađe od 18 godina, a da ovo oboljenje postaje prava pošast govori i podatak da se iz godine u godinu broj obolelih povećava za oko 4.000.

Stručnjaci upozoravaju da, kada je reč o raku dojke, treba raditi redovne preglede i samopreglede i ističu da se maligna oboljenja u velikoj meri mogu sprečiti promenom načina života što podrazumeva zdravu ishranu, fizičku aktivnost, prestanak pušenja, izbegavanje uzimanja nepotrebnih lekova i sprovođenjem nacionalnih programa ranog otkrivanja.

Rak dojke je najčešće maligno oboljenje kod žena i jedno je od najčešćih malignih oboljenja uopšte - svaka tri minuta se kod jedne žene dijagnostikuje rak dojke, a svaka osma žena će tokom života oboleti od raka dojke.

Rano otkrivanje raka dojke mesečnim samopregledom, a naročito mamografskim pregledom jednom godišnje posle 40-te godine života pružaju najbolje šanse za preživljavanje. Ako se rak dojke otkrije u ranom stadijumu, petogodišnji period preživljavanja je oko 97 odsto jer se, zbog kasnog otkrivanja raka dojke u oko 50 odsto slučajeva dojka mora amputirati.

Strani naučnici su otkrili da je za nastajanje raka dojke odgovorno oštećenje gena NRG1, koji je povezan sa čak polovinom svih slučajeva nastaka karcinoma dojki. Svi ljudi u svom telu nose gen NRG1, ali kod nekih on se tokom života oštećuje što može da izazove razvoj raka. Kada je "ispravan", funkcija ovog gena je u sprečavanju razvoja ćelija tumora, a još nije otkriveno šta izaziva njegovo oštećenje. Za gen NRG1 se takođe smatra da je odgovoran za rak creva, krvi i jajnika.

[причалица]

8 sati sna sprečava tumor dojke

Više studija potvrđuju da malo spavanja predstavlja rizični faktor za tumor dojke. U studiji nedavno objavljenoj u časopisu "Kenser riserč" navodi se da se kod žena koje spavaju duže registruje manji broj tumora dojke.

Istraživači s Univerziteta u Finskoj pratili su nekoliko godina sedam hiljada žena sa stabilnim ritmom spavanja. Kod onih između 35 i 40 godina koje su spavale manje od šest sati zabeležen je veći broj tumora nego kod onih koje su noću spavale sedam sati. Još veća razlika pokazala se kod onih koje su velike spavalice, to jest spavaju i po devet sati. Kod njih je zabeležen još manji broj obolelih.

Pravila za zdrav san: nikada ne dremajte preko dana,nekoliko sati pre odlaska na spavanje ne pijte alkoholna pića ni kafu, ne obajvljate naporne fizičke aktivnosti pre spavanja i trudite se da ujutru ustajete i uveče ležete uvek u isto vreme.

POTVRĐENA VEZA
Smatra se da malo sna, zbog čega dolazi do nedovoljne proizvodnje melatonina, izaziva nedostatak kontrole malignih ćelija.
U prilog ovoj teoriji govori i studija objavljena u časopisu "Epidemiolodži". U njoj su ispitanice bile medicinske sestre, to jest osobe koje, zbog prirode posla, nekoliko puta nedeljno ne spavaju noću. Studijom je bilo obuhvaćeno preko 100.000 žena koje nisu u menopauzi, a koje je pratio tim stručnjaka sa Medicinskog fakulteta "Harvard" u Bostonu. Kod medicinskih radnica koje više od 20 godina imaju noćna dežurstva zabeležen je veći broj tumora nego kod onih koje nisu imale noćna dežurstva.

HORMONSKI KLJUČ
Da li je uloga melatonina toliko značajna? Jedno istraživanje bavilo se upravo ovim pitanjem. Laboratorijskim životinjama, koje su imale hepatom (tumor bubrega) ili tumor mlečnih žlezda, ubrizgavana je krv žena koje mnogo spavaju, što znači da je krv bila bogata melatoninom. Kod tih životinja primećen je usporeni razvoj tumora. Sasvim suprotan rezultat dobijen je kada je životinjama davana krv istih tih žena, ali pošto im je uskraćivan san (budili su ih noću i izlagali jakoj svetlosti 90 minuta).

[причалица]

Otkrivanje gena koji su odgovorni za rak

SONJA TODOROVIĆ - A. E. | 20. 11. 2010.

Žene koje u svojoj porodici imaju višestruke slučajeve obolevanja od raka dojke i jajnika mogu da saznaju da li su nosioci mutiranih gena odgovornih za nastanak tumora. To je u Srbiji moguće uraditi u Laboratoriji za molekularnu genetiku Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i to besplatno. Statistika ukazuje na to da čak sedam do 10 odsto karcinoma dojke može biti nasledno, a onima kod kojih se utvrdi da postoji rizik od nastanka oboljenja savetuje se da na testiranje dođu i ostali članovi porodice.

Sedam do 10 odsto karcinoma dojke može biti nasledno
U Srbiji svake godine od različitih vrsta karcinoma oboli oko 32.000 ljudi, a njih 18.000 umre. U svakom momentu, procenjuje se, u Srbiji oko 130.000 građana boluje od ove opake bolesti. Zato je upravo otkrivanje predispozicija za nastanak karcinoma najefikasnija preventivna mera u onkologiji
Dr Siniša Radulović, direktor Službe za naučno istraživanje u Institutu za onkologiju i radiologiju, kaže da postoje neki geni zaduženi za nasledne karcinome.

- Neko može od majke ili oca da nasledi mutaciju gena, a to danas može da se otkrije. Reč je o takozvanim BRCA1 i BRCA2 genima. Kada se kod žene uspostavi da ima mutaciju gena, ona ima veće šanse da umre od karcinoma dojke nego od infarkta ili moždanog udara. Osam od 10 tih žena pre navršene sedamdesete godine sigurno dobije rak dojke, a 60 odsto njih oboli od raka jajnika - objašnjava dr Radulović.

BRCA1 gen nalazi se na hromozomu 17, a BRCA2 na hromozomu 13 i radi se o velikim genima. Spontane mutacije se normalno događaju u ćelijama odraslih organizama i najčešće takve pojedinačne mutacije nisu dovoljne da dođe do nastanka tumora. Osobe koje imaju naslednu predispoziciju za rak imaju 50 odsto veće šanse da naslede mutirani gen od svog roditelja.

- Sama prisutnost jednog mutiranog gena nije dovoljna za razvoj bolesti, ali ako se tokom života dogodi spontana mutacija u preostaloj zdravoj kopiji gena, može doći do razvoja tumora. Važno je naglasiti da se mutirani gen BRCA1 ili BRCA2 može naslediti i po ženskoj i po muškoj liniji sa jednakom verovatnoćom - ističe dr Radulović.

Da bi se proverilo da li će neko oboleti od ove bolesti neophodno je uraditi analizu krvi na pomenute gene. Postoji softver u koji se ubacuju podaci o osobi - broj članova porodice koji imaju ovo oboljenje i godine kada su se razboleli, a računar izbaci podatak da li postoji povećan rizik za obolevanje. Ukoliko je izračunat rizik prelazi 10 odsto, osobi se savetuje dalje testiranje.

- Između 3.000 i 5.000 gena od postojećih 30.000 u organizmu povezano je sa nastankom raka. Pacijentima kod kojih ne nađemo mutacije ipak preporučujemo da redovno odlaze na preglede. Ako se utvrdi da one postoje, slede razgovori sa tom osobom. To, naravno, nije lako, a posle suočavanja sa istinom, sledi niz preporuka o načinu ponašanja. Najpre, neophodno je jednom godišnje odlaziti na pregled kod onkologa i na mamografiju, a onima kod kojih postoji mogućnost za obolevanje od raka dojke da bi se bolest predupredila, savetuje se otklanjanje dojke hirurškim putem do 40. godine, i da se uradi estetska rekonstruktivna hirurgija - kaže dr Radulović, dodajući da kada se poštuju određena pravila, rizik od nastanka bolesti svodi se na nulu.

Budući da je teže otkriti rak jajnika, lekari ženama predlažu da redovno rade testove tumor markere i da odlaze na pregled dopler ultrazvukom. Ženama se savetuje da što pre rode decu i da se onda odluče za uklanjanje jajnika i jajovoda endoskopskim putem i tako svedu pojavu oboljenja na minimum.

Istraživanje pokazuje da u Srbiji ima između 800 i 900 kandidata za ovakvu vrstu testiranja godišnje. Međutim, Institut za onkologiju ne može da pokrije toliki broj ljudi jer kompletna analiza ovih gena sada traje od dva do tri meseca. Zbog toga je ovoj kući neophodna nabavka još jednog savremenog uređaja, koji košta osam do deset hiljada evra i koji može da obrađuje analize više pacijenata istovremeno. Rezultati bi se onda čekali svega nedelju do dve.

[причалица]

DNK analizom protiv raka dojke

Osnovni cilj DNK analize jeste utvrđivanje genetičke osnove velikog broja naslednih oboljenja. Sada, mnogo pre pojave prvih simptoma, može da se ustanovi od čega će čovek oboleti. Zahvaljujući tim saznanjima, preduzimaju se mere prevencije.

DNK analizu je moguće uraditi iz bilo kog tkiva korena dlake, brisa grla ili nosa, krvi, amnionske tečnosti, horionskih čupica… Utvrđene genetske karakteristike su nepromenljive i predstavljaju svojevrsnu molekularnobiološku fotografiju određene osobe. To znači da će svaka eventualno ponovljena DNK analiza, bez obzira na to kada se radi i ko je radi, dati iste rezultate.
Osnovni cilj ovog testiranja jeste utvrđivanje genetičke osnove velikog broja naslednih oboljenja. Mnogo pre pojave prvih simptoma moguće je ustanoviti od čega će čovek oboleti u svom životu.
Zahvaljujući tim saznanjima, preduzimaju se preventivne mere. Kada se nekome ustanovi da ima naslednu predispoziciju, recimo, za rak dojke, ta osoba može da organizuje svoj život tako da izbegava faktore rizika za nastanak ove bolesti i da na vreme planira potomstvo.

MUTIRAN GEN ODGOVORAN ZA BOLEST
Reakcije organizma zapisane su u oko 30.000 gena koje svako od nas nosi, i to u dvije kopije, jednoj nasleđenoj od majke i drugoj od oca. Ponekad su u tim genima prisutne nasleđene mutacije koje mogu uzrokovati nastanak bolesti, između ostalih raka dojke i jajnika.
Ranim otkrivanjem genetske mutacije u 95 odsto slučajeva moguće je sprečiti razvoj kancera. S genima raka dojke, BRCA1 i BRCA2, rađaju se svi ljudi, ali oni ne uzrokuju bolest ako nisu mutirani. Mutacija BRCA gena je prenosiva i na muške potomke. Kod njih ne mora da se razvije rak na dojci ili nekom drugom mestu, ali oni mogu da prenesu mutaciju na svoje kćeri.

PRENATALNA DIJAGNOSTIKA
Veliko dostignuće DNK istraživanja je prenatalna dijagnostika, tj. ispitivanja zdravlja deteta dok se ono još nalazi u majčinom stomaku. Genetskim testiranjem već u sedmoj nedelji trudnoće može da se otkrije da li postoje mutacije gena odgovornih za nastanak karcinoma. Prednost ove metode u odnosu na klasičnu citogenetiku je u brzini i većoj pouzdanosti rezultata. Naravno, besmisleno je raditi testove za sve bolesti, već se ograničava na one za koje postoji genetičko opterećenje.
Brzom DNK dijagnostikom moguće je utvrditi postoje li neke hromozomske anomalije, a iz istog uzorka može se uraditi više različitih analiza, pa čak i prenatalno utvrđivanje očinstva.

NASLEDNA GOJAZNOST
Gojaznost je danas poprimila epidemijske razmere, pa je sekvenciranje „gena za gojaznost“ učestala analiza. Naime, postoje nasledi oblici gojaznosti koji ne mogu da se reše dijetama. Ovakvim oblicima gojaznosti moraju ozbiljno da se bave endokrinolozi, jer jedino oni mogu da reše taj problem.
Osim gena koji su odgovorni za gojaznost, mogu da se provere i geni odgovorni za metabolizam i geni koji su odgovorni za metabolizam kostiju, što je veoma bitno ako govorimo o prevenciji osteoporoze.

TROMBOZA
Otkrivanje genetske predispozicije za trombozu veoma je bitno kod ljudi koji zbog povrede ili bolesti moraju mnogo vremena da provode u krevetu. U rizičnu grupu spadaju i žene koje koriste hormonsku kontracepciju, tačnije estrogen, koji se nalazi u kontraceptivnim pilulama, jer to može da podstakne razvoj tromboze. Zato žene koje imaju genetsku predispoziciju za ovo oboljenje moraju da budu posebno pažljive.

STERILITET
Jedan od uzroka steriliteta, koji spada u veoma česte pojave, može da bude i mikrodelecija na Y hromozomu. Ukoliko se utvrdi da kod muškarca postoje mikrodelecije, nema potrebe za drugim analizama, već se preporučuje veštačka oplodnja.

[Rosa]

Zna li neko da li se u slučaju neuzimanja Nolvadexa mogu pojaviti kasnije neke komplikacije?

I koliko je to zaista pouzdan lek,ako neko zna..koja bi bila adekvatna zamena za njega..

[Vragolanka]

ne smeš da prekidaš terapiju... može da se javi recidiv ili metastaze na drugim organima.
kontraindikacije se vezuju za hormonske poremećaje i u metabolizmu. važi za sve citostatike.

pouzdan je koliko i svaki citostatik, 5 godina terapije, s tom razlikom što ne dovodi do komplikacija koje su prisutne prilikom primene drugih vrsta hemoterapije... opadanje kose, gubitak težine, anemija, ne u toj meri.