Пркос
10-02-2010, 12:40
Pitanje: Da li hrišćani treba da su tolerantni kada se radi o veri drugih ljudi?
Odgovor: U današnje vreme “tolerancije,” moralni relativizam je nametnut kao uzvišena vrlina. Svaka filozofija, ideja, i verski sitem imaju jednaka merila, kažu relativisti i to je podjednako vredno poštovanja. Oni koji favorizuju jedan verski sistem u odnosu na drugi ili —još gore—tvrde da znaju potpunu istinu se smatraju ograničenim, neprosvećenim ili čak fanaticima.
Naravno, različite religije daju uzajamno isključive izjave i relativisti nisu u stanju da logički pomire očigledne razlike. Na primer, Biblija tvrdi da je “ljudima određeno jednom da umru” (Jevrejima 9:27), dok neke istočnjačke religije govore o reinkarnaciji. Tako da, da li umiremo jednom, ili mnogo puta? Oba učenja ne mogu biti istina. Relativisti u osnovi predefinišu istinu da bi stvorili paradoksalni svet u kome više kontradiktornih “istina” mogu da koegzistiraju.
Isus je rekao: “Ja sam put, istina i život: niko ne dolazi Ocu – sem kroz mene.” (Jovan 14:6). Jedan hrišćanin prihvata Istinu ne kao koncept, već kao Osobu. Ovakvo poznavanje Istine odvaja hrišćanina od takozvanih “otvorenih umova” današnjice.
Hrišćanin javno priznaje da je Isus ustao iz mrtvih (Rimljanima 10:9-10). Ako on zaista veruje u Vaskrsenje, kako on može da bude “otvoren” u pogledu nevernikove procene da Isus nije ustao ponovo? Ako bi hrišćanin porekao jasno učenje Božije reči, to bi značilo da on izdaje Boga.
Možete da primetite da smo u našim primerima do sada već izlistali osnove naše vere. Neke od njih (kao što je Hristovo vaskrsenje u telu) su neosporne. O drugim stvarima možemo da raspravljamo, kao što su, ko je napisao Poslanicu Jevrejima, prirodu Pavlovog “trna u telu,” i broj anđela koji mogu da stanu na vrh jedne igle. Treba da izbegavamo da se zapetljavamo u rasprave oko nevažnih stvari (Druga Timoteju 2:23; Titu 3:9).
Čak i kada se vode rasprave/dijalozi oko poznatih doktrina, hrišćanin treba da se suzdrzava i da ima poštovanje. Jedno nešto je da se ne slažete sa nekim stavom; no sasvim drugo je da poniziš nekog. Mi treba čvrsto da se držimo Istine i ujedno da pokazujemo saosećanje prema onima koji sumnjaju u Istinu. Kao Isus, treba da smo puni i blagodti i istine (Jovan 1:14).
Petar naglašava dobar balans između toga da imamo odgovor i da imamo poniznost: “…svagda spremni na odgovor svakom ko traži razlog nade koja je u vama, samo sa blagošću i strahom” (Prva Petrova 3:15,16).
Odgovor: U današnje vreme “tolerancije,” moralni relativizam je nametnut kao uzvišena vrlina. Svaka filozofija, ideja, i verski sitem imaju jednaka merila, kažu relativisti i to je podjednako vredno poštovanja. Oni koji favorizuju jedan verski sistem u odnosu na drugi ili —još gore—tvrde da znaju potpunu istinu se smatraju ograničenim, neprosvećenim ili čak fanaticima.
Naravno, različite religije daju uzajamno isključive izjave i relativisti nisu u stanju da logički pomire očigledne razlike. Na primer, Biblija tvrdi da je “ljudima određeno jednom da umru” (Jevrejima 9:27), dok neke istočnjačke religije govore o reinkarnaciji. Tako da, da li umiremo jednom, ili mnogo puta? Oba učenja ne mogu biti istina. Relativisti u osnovi predefinišu istinu da bi stvorili paradoksalni svet u kome više kontradiktornih “istina” mogu da koegzistiraju.
Isus je rekao: “Ja sam put, istina i život: niko ne dolazi Ocu – sem kroz mene.” (Jovan 14:6). Jedan hrišćanin prihvata Istinu ne kao koncept, već kao Osobu. Ovakvo poznavanje Istine odvaja hrišćanina od takozvanih “otvorenih umova” današnjice.
Hrišćanin javno priznaje da je Isus ustao iz mrtvih (Rimljanima 10:9-10). Ako on zaista veruje u Vaskrsenje, kako on može da bude “otvoren” u pogledu nevernikove procene da Isus nije ustao ponovo? Ako bi hrišćanin porekao jasno učenje Božije reči, to bi značilo da on izdaje Boga.
Možete da primetite da smo u našim primerima do sada već izlistali osnove naše vere. Neke od njih (kao što je Hristovo vaskrsenje u telu) su neosporne. O drugim stvarima možemo da raspravljamo, kao što su, ko je napisao Poslanicu Jevrejima, prirodu Pavlovog “trna u telu,” i broj anđela koji mogu da stanu na vrh jedne igle. Treba da izbegavamo da se zapetljavamo u rasprave oko nevažnih stvari (Druga Timoteju 2:23; Titu 3:9).
Čak i kada se vode rasprave/dijalozi oko poznatih doktrina, hrišćanin treba da se suzdrzava i da ima poštovanje. Jedno nešto je da se ne slažete sa nekim stavom; no sasvim drugo je da poniziš nekog. Mi treba čvrsto da se držimo Istine i ujedno da pokazujemo saosećanje prema onima koji sumnjaju u Istinu. Kao Isus, treba da smo puni i blagodti i istine (Jovan 1:14).
Petar naglašava dobar balans između toga da imamo odgovor i da imamo poniznost: “…svagda spremni na odgovor svakom ko traži razlog nade koja je u vama, samo sa blagošću i strahom” (Prva Petrova 3:15,16).