Пркос
09-03-2010, 01:10
Odgovor: Prvo, važno je da shvatimo da nisu svi Arapi muslimani, i nisu svi muslimani Arapi. Dok su većina Arapa muslimani, postoji mnogo nemuslimanskih Arapa. Dalje, postoji mnogo više Arapa koji nisu muslimani (u oblastima kao što su Indonezija i Malazija) nego Arapa muslimana. Drugo, treba da se setimo da svi Arapi ne mrze Jevreje, da svi muslimani ne mrze Jevreje i da svi Jevreji ne mrze Arape i muslimane. Treba da smo pažljivi i da izbegavamo da stvaramo stereotipe ljude. Međutim, imajući na umu ovo što smo rekli, generalno možemo da kažemo da međusobno Arapi i muslimani se ne podnose sa Jevrejima i nemaju poverenja jedni u druge.
Ako postoji direktno objašnjenje u Bibliji za ovakvo neprijateljstvo, onda ono seže čak do Avrama. Jevreji su potomci Avramovog sina Isaka. Arapi su potomci Avramovog sina Ismaila. Kako je Ismail bio sin robinje (Prva Mojsijeva 16:1-16) a Isak je bio obećani sin koji je trebalo da nasledi obećanja data Avramu (Prva Mojsijeva 21:1-3), očigledno je da je bilo nekog neprijateljstva među dva brata. I zato što je Ismail maltretirao Isaka(Genesis 21:9), Sara je nagovorila Avrama da otera Agar i Ismaila (Prva Mojsijeva 21:11-21). Ovo je kod Ismaila očigledno izazvalo još veće neprijateljstvo prema Isaku. Jedan anđeo je čak dao proroštvo Agar, da će Ismail “živeti u neprijateljstvu prema svoj braći svojoj” (Prva Mojsijeva 16:11-12).
Islamska religija, čije pristalice su većinom Arapi, je ovo neprijateljstvo produbila. Kuran sadrži na neki način kontradiktorne instrukcije muslimanima u pogledu Jevreja. U jednom trenutku, on upućuje muslimane da se odnose prema Jevrejima kao prema braći, dok u sledećem trenutku zapoveda muslimanima da napadnu Jevreje koji odbiju da se obrate u Islam. Kuran takođe dovodi u konflikt to koji je sin bio uistinu sin obećanja. Jevrejsko Pismo kaže da je to bio Isak. Kuran kaže da je to bio Ismail. Kuran uči da je Ismail bio taj koga je Avram zamalo žrtvovao, ne Isak (što je u suprotnosti sa Prvom Mojsijevom, glava 22). Ova rasprava, ko je bio sin obećanja, doprinosi neprijateljstvu sve do danas.
Međutim, prastari koren gorčine između Isaka i Ismaila ne objašnjava u potpunosti neprijateljstvo između Jevreja i Arapa danas. U stvari, hiljadu godina blisko- istočne istorije, Jevreji i Arapi su živeli u relativnom miru i indiferentnosti jedni prema drugima. Prvenstveni razlog neprijateljstva ima novije poreklo. Posle Drugog Svetskog Rata, kada su Ujedinjene Nacije dale jedan deo Izraelske zemlje Jevrejskom narodu, ta zemlja je u to vreme prvenstveno bila naseljena Arapima (Palestincima). Većina Arapa je žestoko protestovala protiv toga da Izraelski narod okupira tu zemlju. Arapski narodi su se ujedinili i napali Izrael u pokušaju da ih proteraju iz zemlje – ali su bili u potpunosti poraženi od strane Izraela. I od tada postoji ogromno neprijateljstvo između Izraela i njegovih Arapskih suseda. Ako pogledate kartu, Izrael poseduje jedan mali delić zemlje koja je okružena mnogo većim Arapskim narodima kao što su Jordan, Sirija, Saudijska Arabija, Irak i Egipat. Naš stav je, bibliski govoreći, da Izrael ima pravo da postoji kao nacija sa svojom sopstvenom zemljom – da je Bog dao Izraelsku zemlju Jakovljevim potomcima, koji je bio Avramov unuk. U isto vreme, tvrdo verujemo da Izrael treba da teži ka miru i poštovanju prema svojim arapskim susedima. Psalam 122:6 kaže: "Molite se za mir u Jerusalimu: neka bude dobro onima koji ljube tebe."
Ako postoji direktno objašnjenje u Bibliji za ovakvo neprijateljstvo, onda ono seže čak do Avrama. Jevreji su potomci Avramovog sina Isaka. Arapi su potomci Avramovog sina Ismaila. Kako je Ismail bio sin robinje (Prva Mojsijeva 16:1-16) a Isak je bio obećani sin koji je trebalo da nasledi obećanja data Avramu (Prva Mojsijeva 21:1-3), očigledno je da je bilo nekog neprijateljstva među dva brata. I zato što je Ismail maltretirao Isaka(Genesis 21:9), Sara je nagovorila Avrama da otera Agar i Ismaila (Prva Mojsijeva 21:11-21). Ovo je kod Ismaila očigledno izazvalo još veće neprijateljstvo prema Isaku. Jedan anđeo je čak dao proroštvo Agar, da će Ismail “živeti u neprijateljstvu prema svoj braći svojoj” (Prva Mojsijeva 16:11-12).
Islamska religija, čije pristalice su većinom Arapi, je ovo neprijateljstvo produbila. Kuran sadrži na neki način kontradiktorne instrukcije muslimanima u pogledu Jevreja. U jednom trenutku, on upućuje muslimane da se odnose prema Jevrejima kao prema braći, dok u sledećem trenutku zapoveda muslimanima da napadnu Jevreje koji odbiju da se obrate u Islam. Kuran takođe dovodi u konflikt to koji je sin bio uistinu sin obećanja. Jevrejsko Pismo kaže da je to bio Isak. Kuran kaže da je to bio Ismail. Kuran uči da je Ismail bio taj koga je Avram zamalo žrtvovao, ne Isak (što je u suprotnosti sa Prvom Mojsijevom, glava 22). Ova rasprava, ko je bio sin obećanja, doprinosi neprijateljstvu sve do danas.
Međutim, prastari koren gorčine između Isaka i Ismaila ne objašnjava u potpunosti neprijateljstvo između Jevreja i Arapa danas. U stvari, hiljadu godina blisko- istočne istorije, Jevreji i Arapi su živeli u relativnom miru i indiferentnosti jedni prema drugima. Prvenstveni razlog neprijateljstva ima novije poreklo. Posle Drugog Svetskog Rata, kada su Ujedinjene Nacije dale jedan deo Izraelske zemlje Jevrejskom narodu, ta zemlja je u to vreme prvenstveno bila naseljena Arapima (Palestincima). Većina Arapa je žestoko protestovala protiv toga da Izraelski narod okupira tu zemlju. Arapski narodi su se ujedinili i napali Izrael u pokušaju da ih proteraju iz zemlje – ali su bili u potpunosti poraženi od strane Izraela. I od tada postoji ogromno neprijateljstvo između Izraela i njegovih Arapskih suseda. Ako pogledate kartu, Izrael poseduje jedan mali delić zemlje koja je okružena mnogo većim Arapskim narodima kao što su Jordan, Sirija, Saudijska Arabija, Irak i Egipat. Naš stav je, bibliski govoreći, da Izrael ima pravo da postoji kao nacija sa svojom sopstvenom zemljom – da je Bog dao Izraelsku zemlju Jakovljevim potomcima, koji je bio Avramov unuk. U isto vreme, tvrdo verujemo da Izrael treba da teži ka miru i poštovanju prema svojim arapskim susedima. Psalam 122:6 kaže: "Molite se za mir u Jerusalimu: neka bude dobro onima koji ljube tebe."