Man
23-06-2009, 15:59
Ради се о специфичностима српскога језика. А оне су многобројне, али издвајамо најинтересантније и најегзотичније...
На трећем месту (бронза) је специфично за српски језик ПРОШЛО НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ.
Представник поменутог прошлог неодређеног времена је НОМАД. (нпр: Номад сам ишла на пијацу да купим јаја.)
Сребрно место заузима БУДУЋЕ НЕОДРЕДЕНО ВРЕМЕ кога представља реч ЈАКОМ.
(нпр: Стојане ка' ћемо да беремо кукуруз. ЈАКОМ ћемо Миленија има времена.)
И убедљиво најоргиналнија творевина српског језика је ПРОШЛО ВРЕМЕ У БУДУЋНОСТИ.
Ова се творевина често сусреће у ситуацији када рецимо сељак јури прасе по шљивику.
Прасе скичи, бежи око шљива, сељак га јури,клиза се по блату, пада, нервира се
и у тренутку када га је скоро ухватио за задње ноге, прасе скикне, и шмугне испод
жице у комшијино двориште. Тада сељак баци шајкачу у блато, пљуне поред ње и скује
језичку парадоксалну конструкцију ПРОШЛОГ ВРЕМЕНА У БУДУЋНОСТИ које је једино
прикладно у датом тренутку, даклем, сељак каже: ЈЕБО САМ ТЕ КАД ТЕ СТИГНЕМ...
На трећем месту (бронза) је специфично за српски језик ПРОШЛО НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ.
Представник поменутог прошлог неодређеног времена је НОМАД. (нпр: Номад сам ишла на пијацу да купим јаја.)
Сребрно место заузима БУДУЋЕ НЕОДРЕДЕНО ВРЕМЕ кога представља реч ЈАКОМ.
(нпр: Стојане ка' ћемо да беремо кукуруз. ЈАКОМ ћемо Миленија има времена.)
И убедљиво најоргиналнија творевина српског језика је ПРОШЛО ВРЕМЕ У БУДУЋНОСТИ.
Ова се творевина често сусреће у ситуацији када рецимо сељак јури прасе по шљивику.
Прасе скичи, бежи око шљива, сељак га јури,клиза се по блату, пада, нервира се
и у тренутку када га је скоро ухватио за задње ноге, прасе скикне, и шмугне испод
жице у комшијино двориште. Тада сељак баци шајкачу у блато, пљуне поред ње и скује
језичку парадоксалну конструкцију ПРОШЛОГ ВРЕМЕНА У БУДУЋНОСТИ које је једино
прикладно у датом тренутку, даклем, сељак каже: ЈЕБО САМ ТЕ КАД ТЕ СТИГНЕМ...