Pogledaj Punu Verziju : Know How
''Dakle, osnovni princip: treba putovati lako i (u)nositi sto manje stvari. Kad bolje razmislim, postovani clanovi foruma zenskog pola, ovde polako mozete prestati sa citanjem, jer sta god ja ovde napisao i logicno i postupno obrazlozio vi cete i dalje na put od dva dana nositi odece za dva meseca i hemijsko-bioloskih preparata dovoljno za omanji rat u regionu (videti pod: kojica UV :mrgreen:).
Dakle, za put od tri dana - ranac. Do sedam - sportska torba. Od 10 do 14 dana - kofer.
Sve preko toga nije putovanje vec selidba i zahteva posebna pravila ponasanja i zasebno uputstvo. Od odece treba nositi sve ono sto ide uz tekuce godisnje doba, a to je leto od trinajs meseci, kao i isto toliko neadekvatne odece koja ce se pokazati kao neophodna u dolini Nila. Ta odeca se nosi sprocu uroka, jer ako je poneses, bice lepo vreme (videti pod: Marfijev zakon). (Nesto slicno se desava kad u izlazak poneses mnogo kondoma, ali to je drugi padez... tzv. prezervativ, odgovara na pitanje koga i cim.)
S obzirom da ste znali da cete biti smesteni u kafani/hotelu, nikada nemojte nositi ono sto cete tamo dobiti, a potom i ukrasti, pa ostavite mesta u torbi za novi bademantil (bespotrebni kaput od peskira koji ljudi nose samo u tri slucaja: kad su u hotelu, ako su vaginalni umetnici na pauzi snimanja eroCkog filma, ili vaterpolisti koji trenutno nisu u igri). Pored njega mozete naci pokoje dzepce za peskir i papuce, a u ekstremnijim varijantama i fen i pepeljare.
-----------------------
Elem, nakon pakovanja sledi mukotrpan proces putovanja. Pripreme i procedura zavise od prevoznog sredstva. Recimo, autobus; sve pripreme i proceduru mozes komotno preskociti jer ce ti biti muka, neudobno i gledaces "Zikinu dinastiju"... ovu poslednju, ili "Kursadzije". Zato obavezno ponesi neke kompakt Ce-de diskove, a izbor sadrzaja je irelevantan: oni su tu ionako samo da se, u slucajevima krajnje agonije, polome i njima zakolju vozac koji je pustio film i putnik koji najvise smrdi, obicno je on(a) i najiritantnija individua u vozilu, a na kraju, klasicno, i prerezu sopstvene vene... Ponesi i tablete protiv mucnine i kapi protiv gastarbajterstva. Takodje, procena i odabir (sa)putnika na sedistu do je kljucan: muskom svetu se savetuje zenski iz dva prosta razloga:
1. mozes je muvati... ma kako izgledala, oko pola cetiri u bespucima neke tamo Austrije lepo je gnjeciti nesto mekano.
2. rapidno opadaju sanse da jos kod Bubanj-potoka izvadi kariranu krpu, prostre je na kolena i oplete po paradajzu i Carnexovom mesnom.
S obzirom na opstepoznatu cinjenicu da se do Johanesburga moze stici autobusom samo u delima brace Grim, prelazimo na cudo savremenog prevoza koje redovno zbunjuje svakog pravog Srbina: aviJon. Ima lepih stjuardesa, ima koNfora, ima se pojes' i popit'... Naravno, sem ako to nije JAT. Ali, ono sto sa njima izgubis na udobnosti, dobijes na polju egzotike: nema sanse da iz letelice izadjes bez barem tri anegdote. Obavezno da aplaudiras pilotu kad slece na surcinski aJrodrom, nek' se vidi lokal-patriotizam (i praziluk). Najbolji trenutak za to je mimoilazenje sa traktorom na pisti. Obavezno vezi pojas prilikom sletanja i uzletanja, jer ce ti to 100% spasiti glavu kad se skrljate sa par desetina 'iljada metara. I prtljag obelezi jasno (ne, cirilicu ne znaju u Dubajiu), da bi ga sluzbenici u Dubajiu ili Oslu lako pronasli i vratili, preko Singapura i Sidneja, za Johanesburg.
------------------------
Ajd' recimo da smo stigli u Afriku po svim pravilima. Smestaj nije bitan ako sam placas svoj put. Ali, ako ga nekome od vas placa firma ili lokalni domacin, onda nema bitnijeg faktora i ne moze ti nikako biti svejedno da li ces prespavati u necemu od 10 ili 1000 evra. I voda je u skupljem smestaju mokrija, a san bezbrizniji. Kad sve placas sam i zakidas na svemu to se zove avanturizam. Cilj mu je zabava i upoznavanje sveta, pa ces ga cesto bas dobro upoznati, jer ce ti se na sav glas tucati u krevetu iznad tvog. Ali, nema veze, ionako neces spavati, jer valja paziti da ti neko iz tvoje stokrevetne sobe ne mazne cipele (posebno crvene) ocas posla. Postoji, naravno, i sredina, a to je odlazak preko neke turisticke agencije. Tad dobijes slikovnicu prepunu divnih slika i lepih opisa smestaja, a ti je onda uzmi, ispresavijaj i stavi u dzep farmerki za pranje, pa je nakon pranja osusi i isfotokopiraj i dobices realniju sliku mesta gde ce te zgurati.
------------------------
NAPOMENA: o problematici tehnike uspesnog ponizavanja za dobijanje viza za neku od "normalnih" zemalja namerno nisam trosio reci, jer nam obecase neko ludom radovanje po tom pitanju, pa zivi bili pa videli... zasada su varijacije isuvise individualne da bi se moglo napisati nesto konkretnije.
Know How odstampajte, ukoricite i ... okacite macku o rep. Sluzi samo sprdnji i dobijanju reputacija. Napisan je zinat dusmanima.''
Autorska prava zadržava Najviši član foruma.
Valja naglasiti da je to bilo u vreme velike seobe Srbalja u dolinu Nila... pa je onda Nil preplavio. :raz_067:
Nostalgija... mozda mi dune pa krenem i ovde... :mrgreen:... cim se sjatimo u kafane sa chat-a...
Pa red Zazija....:raz_097:
Kako je Kojica postala Kojica
''Ok, onda!
Pa, može sine da ti pričam, al ima da kažeš da je matori izvetrio.
Ok, al da sipaš još jednu.
Elem, bila jedna dobra riba, al onako baš opasna. Mislim, ono i ONO i sve super, jbte. I bila opasno pobožna. Uvek nosila na lančetu ono, ma znaš… Plus? E, to sine, bravo. KRST. Tako je. Krst sa gimnastičarem, al ništa joj to nije vredelo. Mislim, njen čoek se trudio ko domaćin, ali bebca ni na vatromet. I ženska pravila ono, analize i sve, al nije vredelo. I tako godinama, jbte!
E, al ova imala matorku ko zmaj. Nađe baba na internetu za neki manastir di se ono, zatrudnjava i pošalje ćeru tamo. Autostopom. Kontala ako uvati nešto i usput, još bolje, a. Pa, tako i ja kažem, sine.
E, krene tako riba jedno jutro da stopira do manastira. Al tako do podne baš se i nije nešto ovajdila.
Pa sad, ša ja znam šo??? Uglavnom je povezu kilometar-dva, pa se nešto obrukaju, pa kao čitali celu noć i ti fazoni, pa je onako kulturno kaširaju iz makine.
Eeee, to ne znam kako su se obrukali. nisu mi pričali… Baš ne znam…
Ajde, sipaj i ne zapitkuj. Nisam bolestan. Taaako.
Al, na kraju, poveze je jedan tako, mračan tip. Ša znam ja. Onako, tamni cvikeri, odi nabudženo od šuske, odi nabudženo od pljuce, onde nabudženo od… Khm, ma sav nabudžen, bre. Arapin. Kako odakle znam? Po imenu! Heruvim. A nadimak mu Zaklanjač. Gorila pouzdano. Kod jednog još više takvog nego šo je on.
E sad, ša su oni unutra radili, ša nisu. Nem pojma. Zamračena stakla, a piči 200 na sat. Strava, jbte. Ma kaki da je izbaci! Vratio je lepo kući, nisu ni išli u manastir. Uglavnom sećam se da je vikala za njim "A ti, jel čitaš nešto majstore"
Posle nekog vremena vidi matora situaciju i počne da pali sveće i kandila, a riba sve ide za njom i gasi. Kao, muka joj od tamjana. Hehe…
Pa sipaj kad si navalio. Pa joooš malo, tako bre. Šta sam ja – pola čoveka?
A tooo. E, da. I ispadne bepče tako fino, malo, crnpurasto, milina jedna, jbte, al… sa rogovima.
Sad, srećni ćale, ša će čovek. Daj šta daš, jbte kad je već takva situacija. I on se ono, umorio, mislim, pa da ne okasni.
E taaako, viš kako ti znaš šta treba i kolko. Uglavnom, ostavi bre bocu ovde….
Daklem, naprave veliku galamu i žurku. Pozvali ceo komšiluk. Bila i murija, jbte! Dobro, ono njih nisu zvali. Došli sami. Ma, nema ko nije bio…
E,al Sinketa nisu pozvali. Ša znam ja šo nisu. Možda šo malo pljucka kad govori, al mislim uglavnom šo je imo jednu neprijatnu naviku. Ne znaš. U, jbte, sine, pa ti si jedini koji nije obavešten. Pa stalno zagleda ljudima u torbe. Ne, neće da smota, nego zavidi, pa mu se iskose oči… Neprijatan karakter, pa to ti je.
E, taj vidi dolaze mnogi sa torbama, kao što je onda bio red. To sad sa plastikom i šuškom. Onda se nije ni znalo za plastiku…Nego, sa torbama, a unutra pečeno pile i litra crvenog vina Eeeee, zlatna vremena…
A Sinke ko da je povilenio. Upadne onako sa plota pravo u sred avlije pa cikne:
- Aha! Ovde se torba, a ja nisam obavešten! Sad ću da je ukunem da se ubode na vreteno kada napuni šesnaest godina, pa da joj pukne torba!
Na sreću te male, prolazio nekakav fini mladić što je terao neka goveda i zazijavao u dvorište, pa pripreti štapom Sinketu, a ovaj se koriguje onako u hodu:
- Pa će da spava 100 godina.
Mladić ode zazijajući i terajući goveda, a Sinketa najure metlom i veselje se nastavi. Ali, nisu zaboravili Sinketovo prokletstvo. Sakrili su sva vretena kod Nešto, u njenu Lokaciju, za svaki slučaj… A malu nazovu Kojica. Po ocu, Miloradu…
I uglavnom, sad jel, nema dešavanja nekih 16 godina. Kojica je rasla na zadovoljstvo roditelja. Bila je fina devojčica, jedino je previše prašila suknjice jer se mnogo po prašini.
Za nju se govorilo "ima neki đavo u ovoj maloj". Deca su je zadirkivala zbog rogova dok nekolicinu nije nabola na njih, pa su je ostavili na miru. U školi je bila veoma uspešna. Bila je lepo vaspitana, pisala je samo ćirilicom i nikada nije krišom posećivala formum "LJ i S". Kad god su je ispitivali na času, znala je sve kao da joj neki đavo šapuće, a najviše je blistala na školskim priredbama gde je uvek igrala Olafsona, šumskog duha.
U međuvremenu, Sinke je postajao sve više očajan. Torbe su prvo zamenili aktn tašnama, pa pederušama, a što je bilo najgore, sve su bile ređe kuće u kojima se moglo naći vreteno.
Pokušao je da se snabde noću u etnološkom muzeju, da bi sa užasom utvrdio da su i tamo eksponati od plastike, dakle potpuno nedelotvorni.
Prestao je da se brije, skitao se po zadnjim dvorištima, hranio se otpacima i počeo je sve više da liči na mačka Silvestera. U očajanju, počeo je da se ubada iglom. Takvog ga nađe, baš na svoj 16. rođendan, Kojica i pomisli "jadni mačak – nema mu spasa ), a Sinke poslednjm snagom izgovori: "Devojko, brizni mi jednu iglu". Pošto je govorio ćirilicom, Kojica se sažali i dohvati iglu, ali se ubode na prst i odmah padne na zemlju. Pre nego što izgubio svest, Sinke zadovoljno promrsi "daću ja vama torbanje da pamtite". I ovde mu moramo reći zbogom.''
Autorska prava zadržava Zazijavalo.
''Vec dugo neuspesno pokusavas da obrlatis studentkinju knjizevnosti od nekih dvadeset leta?
Niko u drustvu ne postuje tvoje misljenje?
Ljudi pocinju da ti se smeju i pre nego sto progovoris?
Ignorisu te?
Glup si?
Jedini nacin da prevazidjes ovaj maaaalkice neprijatni problem je da taksativno pratis narednih pet tacaka koje ce ti pomoci da pred drustvom potpuno prikrijes svoje neograniceno i monumentalno neznanje. Samo udri!...
Dakle, KNOW HOW - kako (ne) ispasti glup u drustvu
1.
"Pametnom coveku jedna rec dovoljno, budali ni stotinu."
(Prekodrinski amandman: "Lakse bi mu ucerao metar u gujscu nego cenat uglavu.")
Dakle, da bi ispao pametan, pametniji, najpametniji, Dobrica Cosic... ti ne progovaraj.
Nijednu ne zbori. Cutanje je tvoj saveznik i najjace oruzje, mudro ga koristi.
Dok ostatak drustva elokventno (teska rec, kokoshke upamtite, pametno zvuci) raspravlja o zivotnim pitanjima, koristeci neke dugacke i teske viseslozne (kokoshke, pisete li?) reci, ti samo ironicno prevrci ocima, cokci i uzdisi. Tako ces garantovano izgledati najpromucurniji.
2.
Ako drustvo bude insistiralo (kokoshke?... nemoj da opominjem...) da i ti das pokoji pametan doprinos temi, sluzi se starom taktikom koja datira jos iz vremena politicara starog Rima: koristi fraze sa kojima ce se svi sloziti, a diplomatski izbegavaj svaki konkretan odgovor. Recimo, "nadrealisti kao da su predvideli sta ce se desiti u proteklih 10 godina koje su apsolutno srozale moral drustva". Tu ubaci i pokoji izraz kao sto je "kemp" i "tresh" kojim se danasnji urbani mladi svet (videti pod "Sergej Trifunovic") uporno postapa... a ti zelis da budes deo njih, pogotovo u poznim godinama.
3.
Konstantno izjavljuj kako slusas RHCP, Moloko, Moby, Block Out... To slabo ko slusa kod kuce, ali ih zato svi (is)postuju (brate...). Od pisaca omiljeni ti je Paolo Koeljo, a vikendom Den Braun. Dela? Zna se: Alhemicar i onaj kod, kakosonozove...
Od nasih ti je omiljeni Milorad Pavic (ne, nije pisao Bolji Zivot...) i njegov "Hazarski Recnik" (nije HazarDski, vec Hazarski... sta me briga kako su rekli onomad na BKTV...). Cim skrenes razgovor u filmski rukavac, tu si na domacem terenu; odmah se do'vati nezavisne evropske produkcije (kako bre samo svedsku poznajes?!...).
Ne, Orlovi Rano Lete nije bas reprezentativno delo za ulazak u diskusiju...
4.
Obrati paznju da su se u poslednje vreme u zargonu mlade populacije pojavila cetiri izraza koji adekvatno zamenjuju blizu 98% reci u srpskom jeziku: OPUSTENO, ISTRIPOVANO, POZITIVNO, SMARANJE. Koriscenjem ovih izraza uz dodavanje licnih zamenica mozes voditi prilicno duge razgovore u skoro svakoj prilici, a narocito u zoni ulice Strahinjica Bana i pokraj hotela Jugoslavija na
plovecim ugostiteljskim objektima.
Sta, ne pomaze?... Hmmmm...
----------- RADIKALNI METOD : MPB (koristiti u ekstremnim slucajevima usamljenizma) --------------------
5a.
METOD PLASTICNE BANANE - part 1
Budi faca u akademskim krugovima i izgradi imidz eksperta za modernu umetnost. U obliznjoj galeriji od plasticnih banana napravi umetnicku instalaciju dubokoumnog naziva (npr. "sve je nomotetizam vol.II") i organizuj performans sa guranjem plasticnih banana u sopstvene telesne otvore. A onda se spremi na lavinu pozitivnih reakcija prisutne publike i Dimitrija Vojnova. I eto ti popularnosti medju onim anoreksicnim delovima zenskog sveta sa prirodnom bojom kose i naocarima jos iz sestog razreda.
5b.
METOD PLASTICNE BANANE - part 2
Nista nije upalilo, i ti prosto ne mozes da se pohvalis velikim brojem prijatelja? Zapravo, ne mozes ni malim, s obzirom da taj broj tezi nuli? Evo rrresenja!...
Na plasticnoj banani markerom nacrtaj usta, nos i oci. Obuci joj odelce svog blagopocivseg hrcka (JHVH mu dusu prosti). I to je to, tvoj iskreni prijatelj je tu; ne govori mnogo, ali zato pazljivo slusa. Mozes da ga vodis u grad ili da gledate zajedno TV, a najvise ce uzivati ako mu procitas najnovije stivo neke nase Poznate Spisateljice... recimo Nives Celzijus.
Ako se sa ovim savetima ne uspes uklopiti u neki copor intelektualnih gromada, onda nista ne moze izmeniti tvoje shvatanje agrikole koje prezentiras okolini... Pisi propalo. Takodje, moguce je da ti je majka u ranoj mladosti ukazivala na vrednosti potapanja tela u vodu s vremena na vreme, a da si ti te savete precuo. Rezultat je vidljiv: manjak homo sapiens-a a visak muva u tvojoj okolini. Prosto jer si kromanjonac. U tom slucaju evo jedna lite verzija, pa instaliraj: privatni sektor - pazuh - zauvom. Krvnicki trljati, do otpadanja. Zarad poboljsanja cirkulacije menjaj temperaturu naizmenicno, toplo-hladno... I gace menjaj svojevoljno, a ne cekaj da ih telo odbaci.
Odstampati - uramiti - machku o rep. Klasika.
Pozdrav, s visine...''
Autorska prava zadržava Najviši član foruma.
''Nasa verna citateljka away je u ovih dana par puta zarazila zelju da se prozbori pokoja polupametna o ljubavi.
A zasto, pitam ja vas, drugovi jaci polovi? Zene nam polako oduzimaju traktore, direktorske fotelje i ministarska mesta. Sta je sledece, pitam ja vas?!
Dosta je bre bilo! Udruzimo se u borbi protiv privlacnosti i sarma. One nas iskoriscavaju na sexualnom nivou, teraju da peremo, kuvamo, spremamo i cuvamo decu. Ne daju nam da pijemo pivo, da prdimo i da podrigujemo, da se vidjamo sa prijateljima, da se najnormalnije na ulici okrecemo za drugim zenama. Stalno su zarad necega ljute i dramaticne. Tome valja stati na put odlucno, beskompromisno i odmah! Evo osnovnih metoda odbrane, na osnovu iskustava primenjenih metodom slucajnog uzorka.
1. RAZDVAJANJE KREVETA. Zene vaspitane na modernim casopisima i instant-prirucnicima su ubedjene da se sex moze upraznjavati vec pri prvom susretu i da se ljubav moze voditi sedam puta nedeljno. Objasni joj da ces ritam neznosti i orgazama od sada odredjivati iskljucivo ti, i na taj nacin obezbedi kontrolu nad njenim libidom i emocijama. Najvaznije je ipak otrgnuti iz zenskih ruku mocno oruzje kakvo je njen seksipil. Ipak, da ne ispadnes sebican, ponekad odglumi orgazam.
2. AUTOSUGESTIJA. Ako i protiv svoje volje imas problema sa svojom pozudom, posluzi se metodom americkih terapeuta koji savetuju vezbe zamisljanja. Recimo, ako te zanimaju velike zenske mlecne zlezde, seti se da je takve imala i tetkica u tvojoj osnovnoj. Ako te ipak obori pozamasan straznji trap, pomisli na narandzinu koru sa kojom se ona bori pomocu skupih krema, maza i pomada. Vrlo brzo ce ovakve vezbe uciniti da te vise zanima "Top Gear" nego slabiji (cuj! ) pol.
3. IZIGRAVAJ BUDALU. Pristup koji se koristi pri okrs(j)ajima s pretpostavljenima suprotnoga pola.
a) savetuj se s njom o najglupljim stvarima: "jel' moram redom da odgovaram na pitanja?"...
b) zapitkuj kojekakve sitnice: "koliko daleko od ivice da zaheftam papire?"...
c) muci je sumnjicavoscu: "bolje da iskljucimo klimu, cuo sam da jako zraci"...
Shvatice na kraju da si idiot/loser i prestace da te spopada, jer ces u njenim ocima izgubiti svu privlacnost.
4. ZAVADI PA VLADAJ. Danas se lako desi kratak spoj pa zena pobrka nesto, misleci da je njena uloga njegovateljice i zastitnice. Preuzme musku ulogu, donosi ti kafu, sendvice, zapitkuje te kako i gde si spavao. Najbolja odbrana je pomoc druge zene, u ekstremnim slucajevima sopstvene. Svrsi ce posluziti i aktuelna ljubavnica. Nagovori je da ti svakog dana pravi sendvice za uzinu na poslu. Na taj ces nacin u maniru Umetnosti Ratovanja vesto prebaciti bitku u zonu rivalstva izmedju dve zene i izvuci samo korisne aspekte ove moderne devijacije.
5. UDARI PRVI. Moderne zene gnjave e-mailovima, sms-ovima, i telefonskim pozivima, a tvoje uporno ignorisanje samo ce je razjariti. Zato predupredi udarac! Zatrpaj joj inbox porukama tipa "pile moje, kad cemo se videti", varirajuci na zadatu temu ("pojescu te, gico moja"..."gricnucu te, krofnice"...). Napravi u svom e-mail programu kojekakvu skriptu/sablon sa takvim temama sa sve uzasno romanticnim smajlijima i dovesces je dotle da ce se kriti po coskovima cim te spazi.
6. FINANSIJE. Vrlo lako ces postati odbojan u zenskim ocima ako se ponasas kao prava skrtica. Obracunavaj joj sve sto je kupila, ogranici budzet za kozmetiku, frizera, garderobu. Napomeni joj koliko si u minusu na racunu i objasni joj koliko bi to monetarno suicidalno bilo da odete na veceru. Znaci, opste zakidanje! Kakvi pokloni, kakvi izlasci, pogotovo ne cvece. Nemoj ga ni brati, bolece te ledja.
7. PAJIN ZAKON*. Sama esencija efikasne odbrane od fizickih nasrtaja zenki. Nema zene koja danas nije na nekim kursevima samoodbrane, gde ih nedeljama uce samo jednoj stvari: kako da te sto efikasnije i sto snaznije udare u ono tebi najdragocenije. Ne, nisu oci. Nije ni obraz. Od novca ustedjenog na zakidanju priusti sebi jedan kvalitetan suspenzor ili bokserski stitnik za mala, srednja i velika preduzeca. Koristice ti, veruj mi...
I, za kraj... mis'im stvarno, u kakvom to svetu zivimo? Prs' na celo, drugovi...
I guzicu uz zid. I to ce traziti, jos malo.''
Autorska prava zadržava Najviši član foruma.
''Eh, zene... ... ne moze se sa njima, a ne mozes ih ni iseci na komadice i odloziti u teglice za zacine...moderno doba, moderni problemi... te pusenje i rak, te alkohol i ciroza jetre, te televizija zaglupljuje i kvari oci, te forum i nedostatak zivota... i najnovija posast, pretnja po vitalnost i zdravlje muskarca, o erekciji da i ne progovaram... agresivne i dominantne zene. Posebno obratiti paznju na to da su sposobne da zauzdaju i uzjasu i najperspektivnijeg i najbolje materijalno obezbedjenog muskarca... zamisli! Niko nije bezbedan... Probijaju sve barijere, cak i prirodni imunitet kao sto je nemanje para, markirane odece i auta. Nadju nesto na tebi, zakace se i sisaju... (krv, prostacino, krv... a ne ono sto bi ti voleo...)
Na srecu, priroda ti je podarila razum zahvaljujuci kome si sposoban da smislis razne odbrambene tehnike... idemo dalje, volume 2... BLIC SAVETI: za svaki dan po jedan...
1. Pred spavanje pocni da stavljas masku od krastavaca, aloje i avokada... i zlicu vegete. Kad te zena pita sta ti je, odgovori joj da zelis da licis na Deen-a.
2. U svakodnevnom zivotu predji sa srpskog na klingonski.
3. Jednom nedeljno priredjuj seanse gledanja umetnickih filmova zoofilne tematike. Stavi akcenat na oposume.
4. Od toaleta napravi centar svog intelektualnog zivota: instaliraj tamo kolekciju stripova i razvuci kablove za internet... yebes WC bez foruma (kad moze po kaficima... napravi sebi internet-toalet). Pivo hladi u kotlicu. Obavezno konzumiraj dva obroka tamo.
5. Za rodjendan joj kupi brijac i trimer... i nesto protiv "mirisa" stopala. D'ubije gljivice.
6. Informisi je da uvodite nesto novo u vas sexualni zivot... lutku na naduvavanje. Neka to bude vasa mala tajna, jer lutka nece nikome zucnuti o tome... znas je u dusu.
7. Za vreme predigre, podrigni. Efekat je neverovatan ako si unistio pre toga deset upola s lukom.
8. Javno pohvali njene misicave noge i siroka ramena. Pipni joj triceps i obesi mandibulu.
9. U krevetu seci nokte na nogama. Pa nego gde ces?!... Neces valjda za vreme rucka, nisi ti seljacina...
10. U trenucima najdublje intime ponudi se da joj izdepiliras ledja kad zavrsite.
11. Uplati dvonedeljni odmor u Zakavkazju. Seoski turizam, povratak korenima.
12. Paradiraj po stanu u seksi donjem vesu... maminom.
13. Podigni njene rezultate mamografije i zameni ih svojim rezultatima mamografije.
14. Od testa napravi kolacice falusoidnog oblika i posluzi njene drugarice kad dodju. Biraj samo najbolje ribe, ne daj svima.
15. Non-stop joj drvi kako nume da se uparkira. Ume samo da pomeri branikom kontejner.
16. Spavaj sa perajima i maskom za ronjenje. Objasni da je to jer se plasis H1N1.
17. Trpaj razne nepotrebne gluposti u korpu kad ste u supermarketu. Nikad dosta toalet papira.
18. U trenutku orgazmiranja, proderi joj se na uvo "Mendoza?! Nooooooo..." i udri u lelek.
19. Uzmi curku za kucnog ljubimca. Reci joj kako se lepo slazu.
20. Beli luk. Uvek, svuda.
21. Snimi njene orgazmicne jauke i postavi ih kao pozdravnu poruku na telefonu.
22. Cackaj nos. Mljackaj. Srci corbu. Ma, uzivaj u zivotu.
23. Meri ga svaki dan i rezultate urezuj na dovratak.
24. Nervira je podignuta daska WC-a?! Nema problema. Pisaj kad je spustena.
25. Nabavi i apliciraj jedan Turetov sindrom. Ne moze ti nista...
26. Pisaj s balkona udalj. Najbolje sa kumom pijanim k'o letva.
27. Kad glasno podrignes, prebaci majicu preko glave i otklizaj na kolenima u ugao sobe uz krik Tarzana. Neguj atavizam u sebi.
28. Pustaj dlake iz nosa. Meri ih krojackim centimetrom, dovratak je vec zauzet.
29. Izbrisi sve kanale sem Spice-a, Sport Kluba i Sveta Plus.
30. Nakon orgazma odmah na tusiranje. Kakvo ljubljenje, kakvi bakraci. Ionako je sva znojava... fuj. (Ko razume shvatice... )
31. Odmori. dosta si se trudio prethodnih mesec dana. ''
Autorska prava zadržava Najviši član foruma.
Ali, Sinketa nisu zvali... :raz_067:
Daj bre Z-i, da ispisemo jos par 'vakijeh...
Evo još ovo, pa jopet malo Zazija...
''Noc je bila vlazna i teska kao posteljina mlade opatice... Dole, niz ulicu, magla se kotrljala i ispod vrata uvlacila u moj zivotni prostor... Sijalica na stolu je pocela da zmirka kao pijani svitac i na kraju se potpuno ugasila. Jedino svetlo koje sam imao na raspolaganju je dopiralo sa mobilnog telefona gde sam upravo poslao poruku jednoj cupavoj crnki sa foruma... Tada sam zacuo zamor i bat koraka na ulici.
Rukavom obrisah hladni, oznojani prozor i na ulici videh stravican prizor - kolona urmashica je odlucno koracala u mom pravcu drzeci u rukama baklje, vile i uzarene pegle. Prizor je bio stivenkingovski: neke su imale i Bazar pod mishkom i viklere u kosi...
U sekundi mi zmarci protrcase preko prsljenova. Osecao sam se kao Vlad Tepes onomad, znate vi kad... Ali, Vlad je imao snagu i moc, a ja samo pola pogacice sa cvarcima kojoj sam skoro davao cetrdeset dana i "message received" na displeju... Hipnotisan, zurio sam u vatru baklji i svoju neizvesnu sudbinu, kad se prolomio zvuk slomljenog stakla... Kroz prozor je uletela cigla pismonosa za koju je cipkanom podvezicom bila privezana poruka ispisana histericnim rukopisom i krvlju device: "SMRT MUSKIM SOVINISTIMA!"... Iz grla nepregledne gomile registrovanih clanica foruma orilo se "IZLAZI NAPOLJE!"... "MI CEMO TI SUDITI!"... "ISPLATITE PENZIJE, LOPOVI!"... (Penzije?... Penzije, nego sta!... Gospodjo, ovde lincujemo jednog uobrazenog muskog skota, taj vam je miting na Trgu, ide bilo koji autobus odavde... Jel? Hvala puno! Srecno vesanje!... Nema na cemu, i drugi put!...)
Ostalih par hiljada, manje nezadovoljna gospodja, su ipak bile na pravom mestu... Uzdignute glave sam izasao gledajuci sudbini u oci i primakavsi se poceo da razaznajem neka od lica svojih dzelata... Sve su bile tu: i sa Romantike, i sa LjiS-a, i sa Religije, i sa Sporta, i slucajne prolaznice... cak i sa Politike i sa Natprirodnih Pojava i Misterija... one sa viklerima su bile sa Doma i Porodice...
"Sestre, koja je moja krivica?", izustih najmanjim fontom... Nisam ni svrsio k'o covek, a vec su me vezale najlonskim carapama za lomacu nalozenu mojim postovima... Obratio mi se snazni zenski alt: "Osudjen si na lomacu kao jeretik, koji ne veruje u ravnopravnost zena i muskaraca, i kao najaktivniji ucesnik u diskriminaciji na teritoriji srbijanskog sreza! Kodeks ujedinjenih Slatkih Sestara Srpske Religije ipak nam nalaze da cujemo sta imas da kazes u svoju odbranu." ...
"Pa, drage moje urmashice, sve je ovo velika zabuna...", otpoceh normalnim fontom. "Ja sam veliki zagovarac plaNKtonske ljubavi i velicam zenu kao majku zivota, Veneru, inspiraciju... Ja sam moderni minezenger i tvorac prozaicnih oda i himni o zenskim vrlinama i oblinama... Zene treba da stoje rame uz rame sa nama..."
"Dobro... Preinacicemo tvoju kaznu. Hor beckih devojcica ce ti otpevati Gaudeamus Igitur, a kolo slatkih sestara se da oplete kozaracko..."
"Ne, samo to ne, ako za JHVH znate!... Evo, ja cu vama otpevati nesto."
U sekundi nastade haos! Opsti metez. Radikalnije su trazile Toten Hosen, studentkinje su vec pocele "prijehavsi u zagreb...", jedna je iz coska trazila "Eternal Flame" i gurala mi hiljadarku u tange... Situacija je vec izmicala kontroli, moralo se nesto preduzeti! Zgrabio sam jedan od svojih postova i spalio likru koja me jos uvek sputavala... Okova vise nije bilo, krenula je pesma...
http://www.youtube.com/watch?v=gz2cUX0CNA8
Nestade zamora. Blagi osmesi zamenise lica izoblicena ljutnjom. studentkinje popadase u nesvest.
Pomirio sam razjedinjene zenske struje... drzali smo se za ruke do jutra i zoru docekali uz vatru, pesmu i gitaru... nasmejani.
Eto, to je ljubav... bez velikih reci.''
Autorska prava zadržava Najviši član foruma.
Snežana - lovčeva priča I
Riba se zvala Genoveva Emilija, al svi su je zvali Snežana. To uglavnom što je imala tu vampirsku facu da ti se nakostreši perje na potiljku kad te pogleda nekako odozdo. Prost svet priča da je njen ćale zimi bio u lovu, pa razbio nos i onda mu se učinilo da je to cool kombinacija. Misim to crveno i belo. Al nije tačno. BIli ga zamalo uvatili u krivoebu, pa se iz zatrke ukucao u neku bukvu. I onda je danima video samo svetlace pred očima.
E sad, nije ona bila neka naročita riba, al njena keva, eeee gaće dole. Take nije bilo od severnog do južnog pola. Pravila je neke botulinske ekstrakte od pokvarenih konzervi bubrega i to ju je držalo lepom i mladom kao nikog.
Ovde smo sad svi imali problem. Snežana je obožavala bubrege i minjone, pa tako bubrezi nikada nisu uspevali dovoljno dugo da odstoje da bi se konzerve pokvarile baš kako treba. Moj posao je bio da je vodim što dalje u šumu i da je častim minjonima, dok se bubrezi kvare u konzervama.
Priča počinje kada smo jednog dana naišli na divljeg šumskog minjona visokog gotovo metar...
- Ko si ti? - upitala ga je Snežana.
- Ja sam minjon - reče minjon češkajući se po plećki.
- Minjon?! Ja volim minjone! - reče Snežana nekako krvoločno.
- Zaista? - minjon ju je posmatrao svojim krupnim očima i neravnomerno treptao. U neprilici je počeo da se premešta sa pantofne na pantofnu.
- Nisam ja ništa naročito. - reče on skromno.
- Hajdemo kod Ludog Endija. Upravo je nabrao jagode - dodade posle kratkog premišljanja.
- O, pa to je sjajno! - ciknu Snežana.
Da budem iskren, nije mi se sviđao ovakav pravac događaja. Zvati čoveka Ludim Endijem samo zato što je sedmostruki šizofreničar, u najmanju ruku nije lepo. Osim toga, Endi je bio moj prijatelj.
Međutim, gazda je uvek u pravu, a gazdina ćerka je tim više. U pravu.
Kroz vrata Ludog Endija gledala nas je mrzovoljno cev skraćene sačmarice.
- Koj smiće? - upitala je sačmarica.
- Mi smo, Endi, mož da iziđeš.
Bilo je potrebno dosta vremena da se iza sačmarice pojavi i sam Endi. Bio je sličniji naprašenom grmu nego ikad.
- Ko vam je ova, upitao je nepoverljivo škiljeći na jedno oko.
- O, to je fina cura iz zamka. Htela bi da proba šumske jagode.
- U redu, što se mene tiče. Samo da ne prodaje usisivače i novine.
Uveo nas je u neveliku odaju i posadio oko stola na kojem su se nalazile zdele različitih veličina.
- Neko je jeo iz moje zdele - reče Snežana gadljivo.
- Neko je jeo i iz moje zdele - dodade minjon tužno.
- Čekajte da sipam - reče Ludi Endi.
...
... Jagode su bile opojno crvene, ukusa sveže letnje večeri.
Vreme je neosetno prolazilo. Nebo, sve zagasitije crveno, zavirivalo je kroz mutne prozore.
- Gde nađem fine minjone? - upitala je Snežana?
- Prсko bez sumnje gaji najbolje minjone u kraljevstvu. - odgovori Ludi Endi pomalo pospano.
- *****... - pokuša da izgovori Snežana, ali iz usta su joj umesto glasa izlazile srebrnaste zvezdice koje se lelujavo spustiše na sto. Tamo su još malo treperile, a onda nestadoše uz diskretni zvuk koji je neodoljivo podsećao na nečiji rogati smeh.
- Zašto ne mogu da izgovorim njegovo ime?
- Ukleo ga je čarobnjak Tab nekada davno. - reče Endi.
- Ali, ti možeš da izgovoriš njegovo ime.
- Eh, to je drugo. Ja sam nepismen od rođenja. - usta starog Endija razvukoše se u osmeh koji je obično prethodio trominutnom cerekanju od kojeg su rđale čivije na točkovima. Ali, ovaj put nije se desilo ništa.
- O-oooo! - reče minjon tužno.
Iz usta Ludog Endija pohrli pet njegovih ekscentričnih ličnosti u obliku ludih plamenih vilenjaka koji se razleteše po sobi pokušavajući da nađu otvor kroz koji bi se provukli u slobodu.
No, minjon je već bio u akciji. Koristeći praznu zdelu za jagode i dlan umesto borbene teglice, uspeo je očas posla da pohvata sve ličnosti i da ih vrati Endiju u usta. Kretao se neobično brzo i precizno za stvorenje u pantofnama. Na kraju je lupio Endija varjačom po potiljku. Boja mu se polako vratila u obraze. Šumno je progutao, a prečnik očiju sveo se na uobičajene razmere.
- Blagodarim onolko.
...
- Za velebni ovaj poduhvat zaslužujete da saznate jednu od onih tajni koje ne baš se govore svakom.
- A el mogu ja da budem besmrtna? - uplela se odmah Snežana.
- Naravno! Treba da nađeš kuću sedam patuljaka i da je počistiš, a oni će ti onda reći gde možeš naći besmrtnost.
- Kako se stiže do kuće sedam patuljaka? - upita Snežana puna entuzijazma.
- Oh, možeš da koristiš mitinu železnicu. Kažu da vodi direktno u raj, ali nije dokazano. Medvedi mu stalno kradu šine, tako da je još uvek u podnožju planine. Ondak, nedavno ga je neki prasac ubeđivao da njegova lokomotiva neće krenuti jer šine nisu na istom razmaku, a da ni sama planina zapravo ne postoji. Sad je malo ovaj... depresivan. Iseca ruske članke iz crkvenih novina i lepi ih po imaginarnoj železničkoj stanici usred šume.
(Prećutao sam da sam ja bio taj prasac. Nekako mi je to izgledalo kao dobra ideja u Endijevoj kućici dok se spuštao mrak)
- Naravno, uvek možete da idete i pešice preko velikog zelenog pašnjaka.
...
Veliki zeleni pašnjak zaista je bio veliki i zelen. U daljini se videlo nekakvo ždrebe koje je igralo uz neku otužnu Sinatrinu pesmicu posvećenu zelenoj travi.
- Eheeej, flpflp- uzviknuo je minjon glasom neobično sličnim ljudskom. - Hoćemo nešto da te pitamo.
- Šta? - ždrebe je brzo dokasalo do nas.
- Di da nađem princa na belom konju? - brzopleto zapita Snežana.
- Ne znam. Ja čekam belog konja. Prinčevi me ne interesuju - odgovori ždrebe veselo i nestade u galopu.
- Stani! - uzviknusmo svi, ali bilo je kasno.
- Plaća muziku po megabajtu. - objasni minjon ravnodušno.
Obojica smo pomalo neprijateljski gledali Snežanu koja mrzovoljno promrsi -Sorry!- dok joj je lako rumenilo oblivalo vrhove ušiju.
Najbolji način da uhvatiš patuljka koji se smeje jeste da travu pospeš brašnom. Onda samo treba pričekati. I zaista, nakon nekoliko sati začulo se diskretno šuškanje i iz visoke trave pred nas izroni patuljak radoznalih veselih očiju. Dobro nas je sve promotrio bez žurbe, a onda nekoliko puta obiđe travu naprašenu brašnom. Usta su mu se sve više razvlačila u osmeh. Počeo je prigušeno da se kikoće, a onda sve glasnije da se smeje lupajući se rukama po kolenima. Na kraju je sedeo glasno se cerekajući i udarajući rukom po zemlji tako da se dizala gusta prašina.
- Ti Smislov danas? - upitao ga je minjon prijazno, dok su mu oči neravnomerno treperile.
- I juče, prijatelju. I juče! - jedva istisnu patuljak kroz salve goropadnog smeha.
- Mi uzmemo nazad naše brašno! - reče minjon.
- Aaaaa, haaaaahaha! Sve je to ljubav! Hi hi hi... - izbeči se patuljak i odskakuta kroz travu višu od njega. Smeh mu se brzo izgubio u daljini.
- Pustili ste ga da pobegne! - uzviknu Snežana preneražena.
Nismo obraćali pažnju na nju. Bilo je zapravo prijatno pratiti trag. Vitke travke su se sitno kikotale, a pokoji korov širokih listova tu i tamo bi istisnuo drmusavu mešavinu zakasnelog smeha i jutarnjeg pušačkog kašlja.
- Pustili ste ga da pobegne!
- Slušaj travu kako se smeje. - reče minjon prekorno.
- Buh! - reče Snežana.
...
Autorska prava zadržava Zazijavalo.
Snežana - lovčeva priča II
''Gotovo smo stigli do ivice šume, kada se na rasmejanu travu spustiše dve ogromne volovske senke.
Svakih dvadeset godina kroz šumu se pronosio glas da je kraj sveta vrlo blizu. Volovi bi se tada uzmuvali gazeći travu i kujući planove kako da izbegnu žigosanje. Mada su na oba uha imali po jednu žućkastu UE identifikacionu pločicu sa bar kodom, bilo je jasno da strahuju od žiga zveri. Rešili su da pobegnu u planinu.
Trag je bio izgubljen, travčice i korovi, izgaženi, snuždeni više se ni malo nisu osmehivali. Ali Snežana je počela da se cereka.
- Nemaju ovaj... bubrege! - morala je da objasni sakrivajući usta rukom.
...
Daklem, ostali smo na ivici šume, bez traga ka kućici sedam patuljaka, Snežana se odjednom setila da joj dijeta dozvoljava svakog dana po jednog minjona. Već je počela krvoločno da se oblizuje gledajući kradom u njegovom pravcu...
- Juk! - uzviknu ona odjednom, kad joj se pred licem zaklatilo stopalo.
Minjon se radzonalo približio i studirao stopalo koje je izvirivalo iz preširokih farmerki.
- Zašto vi crnci imate bela stopala? - hteo je da sazna tu na licu mesta.
- No nigra here, Boss! - odgovori stopalo.
- Jesi li i ti patuljak?
- Aj only Marko now! reče stopalo uvređeno.
- A gde su patuljci, znaš li ti?
- Pitajte mudro drvo - reče stopalo i nestade u krošnji starog javora.
...
Mudro drvo bilo je lako prepoznati u toj zbrkanoj šumi punoj neouzbiljnog mladog drveća koje je igralo kazačok, mlatilo se granama ili jednostvno sedelo na obali potoka i ladilo korenje u bistroj vodi.
Mudro drvo stajalo je gorostasno i usamljeno na uzvišici. Bilo je dovoljno visoko da vidi stvari do kraja sveta, pa i da zaviri malkice preko ivice. Osim toga, bilo je to jedino drvo koje nije marilo da se izlakta za bolji položaj. Stajalo je na jednom mestu od prapočetaka vremena i puštalo da se zemlja vrti ispod njega.
Zapravo, lažem. Na hrapavoj kori bila je prikucana mesingana pločica sa natpisom "Mudro drvo - Crux Sapiens".
...
U svakom slučaju, mudrom drvetu se ne postavljaju pitanja. Zato je mudro drvo jer oma zna šta oćeš da ga pitaš.
- Ono što tražite nalazi se na istoku, odmah pre kraja sveta. Ali, pitanje je da li je to zaista ono što želite da nađete?
- Pa patuljci su besmrtni, zar nisu! - uzviknu Snežana prkosno.
- Jesu, besmrtni su ali nikada ne peru čarape. I onda čovek (ili drvo) počinje da se pita šta je gore - večnost u kojoj moraš naporno da radiš da bi stalno kupovao nove čarape, ili večnost u kojoj stalno pereš stare čarape.
- Pa gde je odgovor?
- Odgovor je uvek sa tobom - reče drvo blago.
- Reci drugo, reci drugo! - navaljvao je minjon na drvo skakućući s pantofne na pantofnu.
- Hm... U blizini su glineni čovečuljci. Veruju da ih je napravio neki bradonja od gline. I oni su mnogo zauzeti. Čas moraju da se navlaže da ne ispucaju, čar moraju da lože vatru i da se suše da se ne bi rastopili. Većinu vremena provode moleći se čiči da im ne pošalje potop.
- Da li su ti čovečuljci ... besmrtni? - upita Snežan puna nade.
- Tjah. Na neki način. Naime, smatraju da prvo moraš da umreš da bi bio besmrtan. Nemojte nikome reći, ali meni ovo više liči na nekakvu prevaru...
Hteli smo da pripupitamo još nešto, ali drvo je uperilo pogled u daljinu. VIše nije obraćalo pažnju na nas...
...
Nije nam ostajalo previše izbora. Izgleda da se ta besmrtnost prodavala po previsokoj ceni kako god okreneš.
No, kada smo bili tako blizu, rešismo da posetimo i kraj sveta. Uputili smo se na istok provlačeći se pored razudanog drveća koje je igralo žmurke.
Videli smo i kuću sedam patuljaka. Vreće starih čarapa ispunjavale su prostor između kuće i trotoara, bile su naslagane na tremu, pored garaže, a u zadnjem dvorištu gomile džakova penjale su se u visinu kao čarobni pasulj.
Rešili smo da ni ne svraćemo kod patuljaka.
...
Zato je kraj sveta zasluživao svoje ime. Ivica Zemlje, od čvrstog uglačanog granita nestajala se u oblacima guste pare koja s pružala u beskraj.
- Misliš da je ovo? - upitao je minjon.
- Pogledaj - pokazao sam mu Bušmana koji je upravo bacao praznu bocu koka-kole preko ivice sveta. Još malo j posmatrao beličasto prostranstvo, a onda se okrenuo i uputio žurnim koracima nazad u Afriku.
- Kraj sveta - prošaputa Snežana opčinjena.
Jednostavno smo stajali Tamo.
- Mogao bih da joj kažem sad?
- Svakako - odgovorih.
- Šta se to domunđavate vas dvojica? - upita Snežana naizgled ravnodušno, ali je baš pažljivo oštrila turpiju za nokte o granitnu stenu.
- Snežana bude besmrtna ako poljubi minjon. I minjon...
- nije više minjon?
- Aha!
- O, to je odgovor koji je uvek bio sa nama - reče Snežana ushićena.
Okrenuo sam se i zgaledao u kovitlavu belinu. Priča više nije bila moja priča. A besmrtnost...
Svako ima svoj put.
- Wow! - oglasi se zadivljena i sada besmrtna Snežana.
Zapravo, nije me privlačila ideja da zakoračim u To. Ne sada.
Za svaki slučaj bacih novčić preko leđa u oblake. To je tradicija kada jednom stigneš do kraja sveta. Kažu da ćeš se tako sigurno vratiti.''
Autorska prava zadržava Zazijavalo.
Sta reci, hodajuca legenda Z-i... :mrgreen:
Naklon, do poda.
E tako.. aj sad pišite još...:skocko:
ma idite bre u p m i danas sam po defoltu trebala biti nervozna ...a kako da se durim sad kad se smejem ko budala na pishanje u dalj s pijanim kumom i ..curkom :lol:
E tako.. aj sad pišite još...:skocko:
Valja se inspirisati... onda sam biJo u velikoj "ljubavi", bilo "love is in the air" po kafanama... :raz_067:... pa su krenula proseravanja nadleznih i pogodjenih...
Ima negde i ono sa promajom, al' je religioznog karaktera... :mrgreen:
I ono sa ZANIMANJEM: SVESTENIK... :lol:
Bilo bre dosta toga... a nisam takav utisak imao... :mrgreen:
Elem, valjalo bi nastaviti... valjda ce i Z-i pokoju ovde baciti, pa da uveseljavamo potlaceni plebs...
ma idite bre u p m i danas sam po defoltu trebala biti nervozna ...a kako da se durim sad kad se smejem ko budala na pishanje u dalj s pijanim kumom i ..curkom :lol:
Zarad toga je i bilo napisano... :lol:... smeh, sta ces vise... pa se narod veseli. Hleba i igara. :mrgreen:
(Inace... u tome ima i istine... i u povracanju u akvarijum... :djavolak:... mlados' - ludos'... )
QueenOfClubs
03-04-2010, 19:40
Сјајно.
Vragolanka
03-04-2010, 19:55
Muski... ili zenski poslovi?
Mnogi ce reci da nije lepo deliti poslove na muske i zenske.
Mozda to i nije lepo, al' je korisno.
Elem, obaveza svakog punokrvnog muzjaka je da spremanje svog zivotnog prostora odlaze dokle god je to fizicki izdrzivo. Prava vestina nije samo spremanje (to mogu i zene), nego izbegavanje ove obaveze. Pre nego sto jednom ustuknes pred prljavstinom i haosom, moras biti u dusi siguran da si ucinio sve sto je bilo u tvojoj moci da do spremanja ne dodje: lagao, zatvarao oci, govorio "ish!", jako zeleo... ali, ipak, dosao je armagedon. Moraces nauciti da upravljas najnesavremenijim usisivacima, proveravati koliko je magicna ona krpa, ispitivati da li sampon od koprive pere blistavo belo i jos mnogo zanimljivih stvari.
Doajen ciscenja, dr. Ante, je jednom rekao da se za dom mora uvek biti spreman. Pa, sprem'te se, sprem'te...
1. PRASINA
Muzjak se sa mitskom pojavom prasine upoznaju u najranijem detinjstvu. Majka ga ubedjuje da mu je soba prepuna stelt-ubica njegovih respiratornih autoputeva. Pametan muzjak na tu propagandu ne naseda, vec veruje samo svojim ocima, i ne zamara ganglije necim dok to ne postane vidljivo. Cim se neprijatelj opusti i grupise u naslagama na policama i miljeima, muzjak zove svoju lepsu polovinu da rezantnim potezima iskoreni protivnika.
Za one koji se sastoje samo iz ruznije polovine, uputstvo je sledece:
- od lokalnog pripadnika manjine koji cuci ispred Maxi-ja nabaviti po niskoj ceni proizvod poznat kao "magicna krpa";
- nakvasiti vodom, obicnom;
- magicno prelaziti po prasnjavim mestima.
Rezultati su vidljivi vec nakon cetiri i po sata. Vecina naslaga je migrirala na majicu, jedan deo je magicno na krpi, a ti konacno vidis da je "Avatar" ipak snimljen u koloru.
***TIP: u zemlju sklonjenu sa TV prijemnika posadi difenbahije.
Sto se tice naslaga na podu, lako ces ih se resiti ukoliko posedujes usisivac. Nemoj ga koristiti kao pojedini forumasi iz Donjih Remeta kao sexualno pomagalo, vec sistematski otklanjaj prasinu sa poda.
***TIP: usisivacem mozes pokupiti i tecnost... al' samo jednom.
2. PRANJE VESA
Klasifikacija vesa za pranje ne vrsi se po sistemu "malo se oseti/prljavo/u ovome sam orao njivu 10 dana", vec rasisticki.
Naravno da beli ves prolazi najbolje. Njemu se posvecuje narocita paznja i brcka se duze od obojenog. Ukoliko carapa ili majica iz familije obojenih zaluta medju cisto beli ves, pocinje da siri svoj nacin zivota i kulturu i tvoj ves se ubrzo moze svrstati u meleze. Zbog toga u mnogim ves-masinama i dan-danas caruje aparthejd.
Za programiranje ves-masina se koristi nekoliko programskih jezika. Svi su nenormalno komplikovani, uputstvo ce ti posluziti samo u nusprostorijama, te su za njihovo razumevanje neophodni vecernje skole i kursevi.
Najzabavniji deo pranja je centrifuga.
3. WC
Ultimativni nivo ciscenja. Kad stignes do njega, postao si domacica.
Za higijensku sanaciju katastrofa koje si svesno cinio u sopstvenom WC-u koristi standardni RBHO komplet bilo koje armije. Tu se potkrao mali paradoks koji je jasan samo hardkor domacicama: sva sredstva za ciscenje uzasno smrde, te je tesko prelomiti da li je bolje da WC smrdi "au naturel" ili na sredstvo. Srecno u oba slucaja.
Dalje, sigurno si cuo za najvece zlo XXI veka (ne, nije promaja!) : VODENI KAMENAC. Ovo tesko oboljenje sanitarnih instalacija mnogu je domacicu dovelo na ivicu nervnog sloma, sudeci po iskrenim reklamama. Lek nije poznat.
***TIP: Da bi smanjio potrebu za ribanjem solje, gledaj da precizno gadjas u sredinu. Zvuk "ploc!" i prijatno golicanje nekoliko kapljica tamo gde Sunce ne sija indikatori su uspesno obavljene misije.
Nadam se da su ovi saveti pomogli bar jednom forumasu... i odvratili ga od namere da zivi sam.
Zene su, ipak, neophodne.
I pored suludih zahteva sto se tice spustanja daske (Mokriti sa spustenom, i glava nema da te boli. Bolece nju.), ili dlaka na lavabou (Izvoli, nadji sebi nekog metrosexualca, ako ti smeta!), ipak je bolje prepustiti neke stvari zenama...
I opustiti se subotom uz pivo i Engleze.
NČF
причалица
27-04-2010, 17:58
Gledate li u wc-šolju?
od Boogie Woogie taj Sub Jun 07, 2008 6:59 pm
Kako na našu psihu utiče arhitektura wc šolje?
Mnogima će se ovo učiniti kao neupsešan pokušaj da se dva naizgled nespojiva pojma
spoje u nešto smešno, ali neka dozvole da ih razuverim.
Ne mislim pri tom da pošto poto spajam dva naizgled nespojiva pojma (u nešto smešno)
već zaista, mislim da je pitanje ozbiljno.
(Nisu li uostalom sva pitanja koja se tiču psihe ozbiljna?)
Dakle, za početak, zašto baš wc šolja. Jednostavno je. Ona je neizbežan detalj našeg života.
Na njoj provodimo značajno vreme. (oko neka tri meseca za prosečan život) (ali to važi za Britance, dok za neke narode koji vole da dok sjeru čitaju novine, rešavaju ukrštene reči ili čak kuckaju po laptopu, to vreme ide i do pola godine, ako ne i više..)
Čak ni ručni sat (kojim, da paradoks bude veći, merimo ono što je najdragocenije, dakle – Vreme), ne mora da bude stalno prisutan detalj našeg života. Ali wc šolja jeste.
Bračni partneri, deca, prijatelji ne moraju da budu uvek tu sa nama kada nam trebaju, ali wc šolja mora.
Najveći problem za svemirske letove nije bio kako dizajnirati raketu, već kako rešiti pitanje wc-šolje. ( u tom poduhvatu se istakao i Artur Klark lično)
Možeš da nemaš pasoš, dokumenta ova i ona, novac..ali wc šolja se uvek nekako nađe.
Postoji čak čudna solidarnost među ljudima kada je u pitanju ta stvar. To je zaista fenomenalno. Ne znam kakvi da ste neprijatelji, ljudi će uvek imati razumevanja za onog kome se strašno prisere.
To me je uvek i čudilo..zašto ga npr (kad je već neprijatelj) ne puste da se ne uneredi tu pred njima i tako ga totalno ponize, prezru, umište? Ne, to je jednak, ako ne i veći paradoks od takozvanog primirja tokom rata.
Jedna strana besomučno bombarduje drugu bez prestanka, ova druga isto tako uzvraća, ali odjednom se neko seti da je Nova Godina i onda kao svi prestanu i čak šalju nekakve „pozdrave“ jedni drugima (?)
E tako je i sa sraćkavicama i wc-šoljama. U bilo kom delu sveta, svi će naći razumevanja, pokazati vam put do vrata isl. iako nemaju pojma ko ste i šta ste i da li ste eventualno upravo pobili pola škole pa vas od nervoze u vezi sa tim strefio proliv..
No, da se vratim na samu arhitekturu i dizajn tog tako važnog predmeta.
Uglavnom se pravi tako da oddgovara svačijoj guzici. To je već čudo po sebi zar ne?
To niko nije postigao ni sa odelima, ni sa cipelama..ali eto, sa wc-šoljom jeste.
Kao da je pri samom nastanku civilizacije neko rekao „o kej, ljudska rasa treba da živi na ovoj planeti, da vidimo šta nam je najvažnije da osmislimo..“,ili "imate samo jednu šansu da izaberete šta želite da vam svima bude taman!" a onda svi u glas viknuli WC ŠOLJA!“
Neke su napravljene tako da ono što iserete odmah i nestane (tako da ne možete da vidite „sranje koje ste napravili“).
Mislim da ove šolje stvaraju neke „baš me briga tipove ličnosti“.
Tu govno odmah bućne u vodu i nestane. Eventualno vam taj buć malo i pljusne guzicu, pa cela priča „ja pravim sranja“ dobija i prijatan osećaj.
Ličnosti koja prave sranja i pri tom uživaju u tome bez vidljivog dokaza da su sranje uopšte napravili postaju verovatno najgori vidi kriminalaca..
Međutim, mnoge wc šolje su napravljene tako da se sranje vidi.
I to ne da se vidi, već, ako imate tvrdu stolicu, postoji mogućnost (i opravdan strah) da vas to vaše govno odozdole pipne. (što celu priču čini vrlo, da kažemo..usranom).
Šta možemo da očekujemo od čoveka koji se iz dana u dan susreće da ovakvom jednom situacijom gde mu se njegovo spostveno sranje „vraća“ obija o dupe (tj glavu)?
To su verovatno večite zentare.
Nikad ne prave sranja jer se onome ko pravi sranja, sranje uvek vraća!
Njima preostaje ili da se dobro posle sranja operu, što implicira da sranje nikad nije jednostavna stvar, ili da se nadaju da je sranje koje će napraviti – malo.
Ima dalje wc-šolja koje eklektički spajaju ova dva dizajna.
Kod njih se sranje najpre spusti niz keramičku padinju, a potom potone u vodu.
Kod ovakvih sranja je bitno to da će ono uvek otplivati (nestati), ali je najčešće neophodno da serač pripomogne tome upotrebivši četku.
(četka je poseban pripadak celoj priči i zaslužuje poslebno
poglavlje, ali o tome nekom drugom prilikom)
Ovde dakle imamo tip ličnosti koji pravi sranja, nema preveliki problem oko toga, ali uvek mora da strepi kakvo je i koliko sranje napravio, te da li će morati sam da mu prikrije tragove ili će to umesto njega uraditi neko drugi ili nešto drugo.
Svako od nas je imao prilike da bar jednom vidi (malo je neprimereno da sada to nazovemo wc-šoljom, jer pre liči na sanduk) veliku drvenu kutiju sa rupom na sredini (ta rupa čak može da ima i poklopac od drveta). Obično po seoskim domaćinstvima.
Tu je stvar jasna.
Tu ljudi nikad ne vide svoje sranje.Niti imaju naviku da se posle sranja okreću za sobom i vide rezultat svog sranja.
Ne, u ovom slučaju, svo sranje koje napraviš jednostavno pojede mrak.
Sva sranja završavaju u jednoj dubokoj jami, tako da ti se može desiti da kao dete svoje sranje pridružiš sranjima čitavih generacije pre tebe, dakle sranjima tvojih baba, dedova i pradedova, pa je celokupni osećaj prilično familijaran, a ima i religijsku notu gde sve stvari kad tad završavaju na istom mestu.
Tip ličnosti iz ovakve priče?
Naravno..patrijarhalno-religijski. Ali ipak i neodgovorni ignorant koji za svoja sranja ne zna (i ne mora da zna).
Ona su deo svih drugih sranja i prema tome nisu njegova. „Nisam samo ja kriv“, kod ovih ljudi obično piše čak i na čelu.
Takozvani čučavac je posebna (i svima nekako draga, gotovo emotivna ) priča..
Za razliku od svoh drugih wc-šolja, gde čovek zauzima jedan prilično relaksiran, čak dostojanstven stav (neki svoje wc-šolje čak ukrašavaju daskama različitih dezena) kod čučavca je stvar drugačija.
Umesto da je on tu zbog tebe (kao wc-šolja) ispada da si ti tu zbog njega.
On nije tu zarad tvoje udobnosti, već si ti tu zbog njegove nužnosti.
Umesto da on tebe, svom tvojom težinom primi na svoju konstrukciju.ovde se ti njemu poklanjaš, čučiš, čak klečiš..
Odmor koji čovek oseti na wc-šolji, kod čučavca se može pretvoriti u napor i nekontrolisano klecanje kolena.
On zahteva fizičku spremnost, dobru ravnotežu i spremnost da stvari izbalansiraš kad treba (naročito kad treba da obrišeš dupe papirom, a da se pri tom ne prevališ na drugu stranu)
Ljudi naviknuti na čučavac dakle u svoje sranje uleću spremni, odgovorni i prihvataju rizike koji idu u z to.
Kod čučavca je, nezaboravimo to, rizik i povlačenje konopca za vodu jer n ikad ne znaš kojom će sangom da ljuljne i da li ćeš da utekneš dovoljno brzo sa mesta događaja.
E sad, ja nikada nisam bio u Kini na primer...ali, tamo (proverena stvar) imamo javne wc-hramove, gde niti postoje kabine, niti način da se dok sereš, sakriješ od drugih serača.
Postoji jedna dugačka daska ili betonska ploča sa više rupa (recimo 10), postoje novine (ali ne za brisanje dupeta kao što bi čovek iz ovih krajeva odmah pomislio) već za neko kobajagi čitanje (!) dok radiš radnju..
A javni wc je ipak ustanova koja nameće određene obrasce seratorskog ponašanja, kodira čovekovu svest u određenom pravcu i ako imamo milijardu (neki kažu i dve) Kineza, onda se ovo, ma koliko nam zvučalo kao izuzetak, ipak može smatrati kao planetarni fenomen.
Dakle šta možemo da očekujemo u Kini u javnom ve ceu? Možeš da očekuješ da sediš na nekoj rupi, da pored tebe sedi još nekoliko likova koji seru i da svi pri tom čitate novine, dajući valjda tako čitanju veći značaj
nego nekoj tako običnoj radnji kao što je sranje. Kao eto, mi smo svi ovde došli u stvari da čitamo, ali nam se u međuvremenu i
prisralo pa što da sad prekidamo jednu tojest intelekutalnu radnju..( a opet, nešto razmišljam, možda novine služe da se
sakrije lice? Jer lice je sve a dupe..dupe je dupe..)
(Kladim se da kad bi neko u Beogradu ili npr Londonu, ušao u javni wc i zatekao desetak likova kako sede jedan pored drugoga i seru, da bi pomislio da je u pitanju ili skrivena kamera, ili neka opaka perverzija..te bi radije pre izabrao i da se usere u gaće nego da sere u timu )
Kakva se dakle može izroditi ličnost iz ove zanimljive kulturološke situacije ?
Čovek je deo društva, sve ono što radi čovek ni društvu nije strano.
Čovek sere, društvo sere kolektivno.
Moje sranje je deo društvenog Opšteg sranja.
Ja doprinsosim Zajednici seratora.
Svi smo mi ista govna, svi smo u istom sranju.
Svi seremo za jednog jedan sere za sve!
Moje sranje nema lice, moje sranje je lepota poroka..
Ako bih se izdvojio i recimo srao inokosno, ja sam izdajnik! Dok zajedno stvaraš otpad ti si o kej, kada ga stvaraš individualno - onda si otpadnik.
Onda imamo jedan naročiti izuzetak u svetu wc-šolja, a to su svima nama poznati toaleti koji se nalaze po vozovima i čak autobusima.
Ajde prvo da vidimo ove po autobusima.
Imamo recimo liniju Beograd – Študgart.
Vama se prituži još negde na sred puta gde nema zaustavljanja i šta ćete – odete u wc.
E sad..ljudi se nekako ne stide da žubore i mnogo su generalno slobodniji kada je pišanje u pitanju. Ali sranje...sranje je složićete se, nešto sasvim drugo. Ono se zove „Velika“ nužda..ono nije „jedan dinar“ nego „dva dinara druže“, znači..sranje, obrni okreni - nije šala.
Koje opcije imamo kada smo u autobusu?
Da se zadržimo tamo 10-15 minuta i tako svima damo do znanja da smo upravo srali, ili da se nekako nadamo da će cela radnja da traje koliko i šoranje (nadajući se pri tom da posle nas neće odmah ući neko i po aromi provaliti da smo ipak srali)
Što je najgore, spremni smo da zarad ličnog olakšanja pregazimo preko svih obzira i dopustimo da naše sranje putuje sa nama (sa svima nama) skroz do Študgarta..Znate ono, „šta imate sve u autobusu?“ „ Pa imamo..putnike, njihov prtljag i jednu plastičnu kutiju punu govana..“
U vozu toga nema. Naročito u vozovima strijeg tipa. U vozu samo kažeš „odo malo da prošetam..“ i to može da znači bilo šta. Da si otišao do bara, ili da gledaš kroz prozor, udahneš malo svežeg vazduha, da pušiš, ili da stvarno protegneš noge. Ali može da znači i da ideš u wc da se istovariš.
Uvek je bilo fascinantno gledati prugu i drvene pragove kako promiču kroz rupu od wc šolje. Ali je još fascinantnije obaviti celo sranje u tesnoj kabini koja se opasno ljulja, pazeći pri tom da neko ne naiđe i u istoj mučnoj žurbi zalupa na vrata, dajući ti do znanja da ćeš morati da požuriš (što niko ne voli da čuje dok sere) i da uz sve to naravno, ni jednim delom tela ne dodirneš dasku od wc šolje (ako je uopšte ima) kako se ne bi kao zarazio i slično..
Ipak, recimo da sve bude u redu, vi na kraju ispadate sebični stvor koji je ostavio svoje govno na sred pruge.
Šta nam to govori o ovim ljudima?
To su ljudi koji prve sranja gde god stignu.
Samo ih ostavi 5 minuta nasamo i, napraviće neko sranje.
Ne biraju mesto ni vreme. I naravno, nije ih briga.
Hoće li neki pastir dok prelazi prugu ugaziti u njihovo govno?
Ili će neki očajnik-samoubica koji je rešio da legne na prugu umreti krajnje
nedostojanstveno? čekajući smrt ležeći u tuđem govnetu? Ne, njihovo sranje je tuđa muka.. molim lepo.
причалица
27-04-2010, 17:58
nastavak:
od Boogie Woogie taj Ned Jun 08, 2008 1:51 pm
Cela ta priča oko sranja je zapravo čudna.
Gledaj mlade roditelje, kako se samo raduju kada im se beba usere.
Svaki čas podižu bebu i njude je jedno drugom na njuškanje, a onda klimnu glavom i pripremaju nove pelene za presvlaku.
Svako ko je u ulozi bebe mora da se oseti u najmanju ruku vrlo važnim ako ne i ponosnim.
Bez i malo truda, to malo biće oko sebe širi radost, dobija „bravo“ samo zato što se usralo.
U takvom ambijentu je sigurno lepo živeti.
Međutim, šta se dešava kasnije?
Kasnije dete dobija nošu.
Seda na nju i opet, dobija novi talas kvalitetne pažnje kao nikad pre..Sve su oči uprte u nju.
Ruke prilaze da je dižu i spuštaju, nešto se zbačajno dešava tamo dole, ispod guze..
Puzanje po podu, prevrtanje vaze veće od nje same, ostavljanje tragova prstiju po staklu, otvaranje velike fijoke i vađenje celokupnog sadržaja napolje..sve to nije ništa u poređenju sa onim što se nađe u noši.
Pada mi na pamet jedna zgoda, gde su se dve neke devojke vraćale sa plaže i jednoj od njih se opako prisralo i gde će šta će pravo pred jedini wc, kad tamo zauzeto. U veceu majka, ispred vecea dete od dve godine na noši.
I ova jedna devojka šta će..podigne ono dete, posere se u njegovu nošu na brzaka i odmah potom vrati dete nazad.
I kako su se udaljavale sa mesta sranja, netom začuše vrisak keve..Sve u svemu, oko sranja uvek ima nekih zanimljivih priča..
E sad, kada se zapravo to „braaaavoo“ iz radosnog osmeha pretvori u „pfuuj ala si se usro!“ zgrčeno lice puno gađenja, to ne možemo da znamo..Ali možemo da znamo da se to definitivno dešava.
Možda možemo da kažemo da više nisi dete kada tvojim vapsitačima tvoje govno počinje da smrdi i kada ljudi oko tebe prestanu da jedni drugima nude tvoje govno na njuškanje.
Tada negde, u to doba, kada prestanu da ti govore bravo, počinješ da praviš sranja.
Sada se „ko se to meni ukakioo..“ pretvara u „opet se usro!“
Sada se osećanje ponosa menja osećanjem krivice.
Od tada pa do kraja života, mali serač mora da živi sa tim osećajem krivice i da zaboravi da će bilo koga ikad više obradovati ako se usere (doduše, ima pojedinih pokušaja da se ta situacija ipak preokrene u korist odraslih serača, ali se ti pokušaji ipak dešavaju iza nekih jel'te dobro zamandaljenih vrata )
Ta krivica se dakako potiskuje duboko i daleko, jer..ljudska vrsta se pobrinula za samu sebe i nekako bi bilo nemoguće živeti sa tako čestim osećanjem da si kriv jer eto moraš da se s vremena na vreme istronjaš.
Sranje dakle postaje nešto loše za druge, ali ok za tebe. Dok sereš ok si, ali ipak to je sada tvoja lična stvar. Čim u to uključiš druge, predstaješ da budeš ok.
Reč „sranje“ postaje sinonim za „loše“.
Nešto se loše desi „iebote koje sranje..“
Gde si bio? „išo da nabavim neko sranje za kuću..“
kakav je bio koncert? „žešće sranje“
film? „njesra samo tako..“
Ne znam koja je nacija najdalje otišla u tom projetkovanju krivice korz sranje i vezivanju sranja za nešto loše, možda ameri. Pre neko veče naletim na neki pornić gde tip kara ribu sve u 16 a ona viče „ou šit šit šit jes jes..fafakfak, ou šššit! .“
Kao da se na sranje gleda na nužno zlo.
Verujem da bi svako, da je ikako moguće, na nekom upitniku gde se pita „da li bi voleli da se zauvek oslobodite jedne takve radnje kao što je sranje?“ zaokružio „da, voleo bih veoma mnogo“
Na stranu sve biološke zakonitosti mehanizma varenja, nekako bi bilo baš super kada se to više ne bi dešavalo. Bar ne na takav način. Eto do koje mere smo iz jednog raspoloženja ponosa i sreće preobraćeni u osećanje nelagodnosti, stida i mučnine..
Dakle, prosečan čovek u svom životu provede od 3 do 6 meseci sedeći na šolji i noseći se sa sopstvenim osećajem krivice, potisnute, duboke, ali realne.
Muski... ili zenski poslovi?
Mnogi ce reci da nije lepo deliti poslove na muske i zenske.
Mozda to i nije lepo, al' je korisno.
Elem, obaveza svakog punokrvnog muzjaka je da spremanje svog zivotnog prostora odlaze dokle god je to fizicki izdrzivo. Prava vestina nije samo spremanje (to mogu i zene), nego izbegavanje ove obaveze. Pre nego sto jednom ustuknes pred prljavstinom i haosom, moras biti u dusi siguran da si ucinio sve sto je bilo u tvojoj moci da do spremanja ne dodje: lagao, zatvarao oci, govorio "ish!", jako zeleo... ali, ipak, dosao je armagedon. Moraces nauciti da upravljas najnesavremenijim usisivacima, proveravati koliko je magicna ona krpa, ispitivati da li sampon od koprive pere blistavo belo i jos mnogo zanimljivih stvari.
Doajen ciscenja, dr. Ante, je jednom rekao da se za dom mora uvek biti spreman. Pa, sprem'te se, sprem'te...
1. PRASINA
Muzjak se sa mitskom pojavom prasine upoznaju u najranijem detinjstvu. Majka ga ubedjuje da mu je soba prepuna stelt-ubica njegovih respiratornih autoputeva. Pametan muzjak na tu propagandu ne naseda, vec veruje samo svojim ocima, i ne zamara ganglije necim dok to ne postane vidljivo. Cim se neprijatelj opusti i grupise u naslagama na policama i miljeima, muzjak zove svoju lepsu polovinu da rezantnim potezima iskoreni protivnika.
Za one koji se sastoje samo iz ruznije polovine, uputstvo je sledece:
- od lokalnog pripadnika manjine koji cuci ispred Maxi-ja nabaviti po niskoj ceni proizvod poznat kao "magicna krpa";
- nakvasiti vodom, obicnom;
- magicno prelaziti po prasnjavim mestima.
Rezultati su vidljivi vec nakon cetiri i po sata. Vecina naslaga je migrirala na majicu, jedan deo je magicno na krpi, a ti konacno vidis da je "Avatar" ipak snimljen u koloru.
***TIP: u zemlju sklonjenu sa TV prijemnika posadi difenbahije.
Sto se tice naslaga na podu, lako ces ih se resiti ukoliko posedujes usisivac. Nemoj ga koristiti kao pojedini forumasi iz Donjih Remeta kao sexualno pomagalo, vec sistematski otklanjaj prasinu sa poda.
***TIP: usisivacem mozes pokupiti i tecnost... al' samo jednom.
2. PRANJE VESA
Klasifikacija vesa za pranje ne vrsi se po sistemu "malo se oseti/prljavo/u ovome sam orao njivu 10 dana", vec rasisticki.
Naravno da beli ves prolazi najbolje. Njemu se posvecuje narocita paznja i brcka se duze od obojenog. Ukoliko carapa ili majica iz familije obojenih zaluta medju cisto beli ves, pocinje da siri svoj nacin zivota i kulturu i tvoj ves se ubrzo moze svrstati u meleze. Zbog toga u mnogim ves-masinama i dan-danas caruje aparthejd.
Za programiranje ves-masina se koristi nekoliko programskih jezika. Svi su nenormalno komplikovani, uputstvo ce ti posluziti samo u nusprostorijama, te su za njihovo razumevanje neophodni vecernje skole i kursevi.
Najzabavniji deo pranja je centrifuga.
3. WC
Ultimativni nivo ciscenja. Kad stignes do njega, postao si domacica.
Za higijensku sanaciju katastrofa koje si svesno cinio u sopstvenom WC-u koristi standardni RBHO komplet bilo koje armije. Tu se potkrao mali paradoks koji je jasan samo hardkor domacicama: sva sredstva za ciscenje uzasno smrde, te je tesko prelomiti da li je bolje da WC smrdi "au naturel" ili na sredstvo. Srecno u oba slucaja.
Dalje, sigurno si cuo za najvece zlo XXI veka (ne, nije promaja!) : VODENI KAMENAC. Ovo tesko oboljenje sanitarnih instalacija mnogu je domacicu dovelo na ivicu nervnog sloma, sudeci po iskrenim reklamama. Lek nije poznat.
***TIP: Da bi smanjio potrebu za ribanjem solje, gledaj da precizno gadjas u sredinu. Zvuk "ploc!" i prijatno golicanje nekoliko kapljica tamo gde Sunce ne sija indikatori su uspesno obavljene misije.
Nadam se da su ovi saveti pomogli bar jednom forumasu... i odvratili ga od namere da zivi sam.
Zene su, ipak, neophodne.
I pored suludih zahteva sto se tice spustanja daske (Mokriti sa spustenom, i glava nema da te boli. Bolece nju.), ili dlaka na lavabou (Izvoli, nadji sebi nekog metrosexualca, ako ti smeta!), ipak je bolje prepustiti neke stvari zenama...
I opustiti se subotom uz pivo i Engleze.
NČF
aaaaaaaaaaaa:raz_114::raz_114::raz_114::raz_114:
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.